Predlogom zakona uređuje se postupak u kome se utvrđuju činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji. Cilj predloga zakona jeste da se utvrdi istina o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji, na osnovu dokaza koji se izvedu i podataka koji se u prikupe u sudskom postupku. Još jedan cilj ovog zakona jeste i izvršenje obaveze Republike Srbije iz presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Jovanović protiv Srbije (broj predstavke 21794/09). Naime, u ovom postupku je utvrđeno da je povređeno pravo na porodični život iz člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Prema procenama predlagača zakona broj ljudi koji su se obraćali državnim organima u vezi sa položajem deteta za koje sumnjaju da je nestalo iz porodilišta, kreće se od 350 do 650.

Postupak u prvom stepenu vode viši sudovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Nadležnost za eventaulni drugostepeni postupak pripada apelacionim sudovima. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac, dok apelacioni sud odlučuje u veću od troje sudija. Istražnje radnje, na predlog suda, koje pomažu da se utvrde činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: postupak) sprovode posebno obučeni policijski službenici.

Što se tiče samog postupka predlog zakona utvrđuje da se postupak pokreće predlogom predlagača (lice koje podnosi predlog za utvrđivanje činjenica o status novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta).

Prema odredbama zakona predlog može da podnese samo roditelj novorođenog deteta, ako se do 9. septembra 2013. godine obraćao državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta. Međutim, ako nijedan roditelj nije živ postupak mogu da pokrenu brat, sestra, deda ili baba nestalog novorođenog deteta, bez obzira na to da li su se obraćali državnim organima ili porodilištu u vezi sa statusom novorođenog deteta. Predlogom zakona je postavljen i krajnji rok u kome se može podneti predlog sudu u vezi sa statusom novorođenog deteta. Naime, predlog se može podneti sudu samo u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Prilikom trajanja postupka sud je dužan da vodi postupak bez odlaganja i da vodi računa o tome da je postupak hitan. Sud ima pravo da utvrđuje i činjenice koje nisu iznete u postupku i da odredi izvođenje dokaza koji nisu predloženi, kao i da zahteva dokaze i podatke od državnih/drugih organa i fizičkih/pravnih lica. Rok za dostavljanje dokaza/podataka je predlogom zakona određen kao 30 dana. Ukoliko ova lica odbiju da dostave zahteve/podatke, sud može da ih kazni novčanom kaznom u iznosu od 30.000 do 3.000.000 dinara. Tokom trajanja postupka javnost je isključena. Međutim, na zahtev predlagača, sud može odlučiti da postupak u celini ili delimično bude otvoren za javnost.

Predlog zakona uređuje da je učesnik u postupku samo predlagač predloga, svi drugi organi/ustanove koji učestvuju neće se smatrati učesnicima postupka. Shodno ovome sud odlučuje o predlogu u jednostranačkom postupku, po pravilima zakona kojim se uređuje vanparnični postupak. Predlagač je oslobođen od plaćanja sudske takse i može zahtevati besplatnu pravnu pomoć od suda, koji će mu obezbediti adokvata. Sam predlog za pokretanje postupka sadrži zahtev da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta, a može da sadrži i zahtev za pravičnu novčanu naknadu nematerijalne štete. Postupak se pokreće tako što predlagač podnosi sudu predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta za koje se sumnja da je nestalo iz porodilišta u Republici Srbiji (u daljem tekstu: predlog).

Tokom trajanja postupka svedok i veštak ne mogu da uskrate svedočenje, odnosno veštačenje, niti odgovor na pojedina pitanja. Ukoliko do ovih okolnosti ipak dođe, sud može kazniti ova lica u iznosu od 30.000 do 450.000 dinara. Predlogom zakona je naglašeno da ako tokom postupksa sud dođe do saznanja o tome da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, dužan je da odmah podnese krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu.

Prilikom odlučivanja o predlogu sud odlučuje rešenjem. Samim rešenjem o usvajanju predloga određuje se status nestalog novorođenog deteta tako što se utvrđuju činjenice o njegovoj smrti ili, ako ne mogu da se utvrde, činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo. U slučaju da sud ne može da utvrdi činjenice koje objašnjavaju šta se sa nestalim novorođenim detetom dogodilo, sud rešenjem konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta. Prilikom usvajanja rešenja i ukoliko se rešenjem konstatuje da ne može da se utvrdi status nestalog novorođenog deteta, sud može dosuditi predlagaču pravičnu novčanu naknadu ukoliko je zahtevano predlogom. Prilikom dosuđivanja naknade sud je dužan da odredi koji organ, organizacija ili ustanova je odgovorna za nestanak novorođenog deteta. Naknada ne može biti veća od 10.000 evra i isplaćuje se iz budžeta Republike Srbije. Sud u svakom pojedinačnom slučaju određuje nadoknadu po slobodnoj oceni, ceneći sve okolnosti slučaja.

Ukoliko podnosilac predloga nije zadovoljan rešenjem koje je doneo viši sud, predlagač može podneti žalbu apelacionom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja. Apelacioni sud može:
1) odbiti žalbu i potvrditi prvostepeno rešenje, ili
2) usvojiti žalbu i preinačiti prvostepeno rešenje
Apelacioni sud nikako ne može predmet vratiti višem sudu na ponovno postupanje.
Radi primene predloga zakona potrebno je obezbediti 876 miliona dinara. Od ovog iznosa čak 860 miliona je predviđeno radi isplate pravične naknade. Gorespomenuta sredstva biće obezbeđenja u budžetu Republike Srbije za 2017. i 2018. godinu.

Stručna javnost nije do kraja zadovoljna predlogom zakona iz razloga što smatra da Republika Srbija nije do kraja uvažila presudu Evropskog suda za ljudska prava u kojoj je navedeno da Srbija mora oformiti nezavisno telo koje će rešavati probleme iz ove nadležnosti. Takođe, stručna javnost ističe da je rok za pokretanje postupka (6 meseci) izuzetno kratak i nepotreban.