Otvoreni Parlament | Zakon o putevima

Zakon o putevima

Sažetak

Imajući u vidu da važeći Zakon o javnim putevima ne reguliše u dovoljnoj meri upravljanje javnim putevima u svojini autonomnih pokrajina i jedinica lokalnih samouprava u odnosu na državne puteve, te da ne reguliše nekategorisane puteve, predlagač Zakona napominje da se Predlogom zakona o putevima nastoji da se reše uočeni nedostaci i nepravilnosti u primeni važećih pravnih propisa iz oblasti puteva.
Na osnovu Predloga zakona, svi javni putevi, sa pripadajućim objektima i zemljištem, na kojem su izgrađeni do dana stupanja na snagu zakona, biće upisani u javne knjige o evidenciji prava na nepokretnostima kao javna svojina Republike Srbije, autonomne pokrajine, odnosno jedinice lokalne samouprave.
Predlogom zakona precizirani su elementi javnog puta, podela javnih puteva prema značaju (državne puteve I i II reda, opštinske puteve i ulice), prema položaju u prostoru i načinu odvijanja saobraćaja (javne puteve u naselju i van naselja), nadležnosti za utvrđivanje kategorija i kriterijuma za kategorizaciju javnih puteva i donošenje akata o kategorizaciji javnih puteva i ulica.
Predlogom zakona predviđeno je da se pravac, odnosno promena pravca državnog puta koji prolazi kroz naselje, određuje odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave isključivo po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva.
Pored toga, predviđena je i nadležnost jedinica lokalne samouprave da uređuju i obezbeđuju obavljanje poslova koji se odnose nekategorisane puteve u naselju. Kako bi opštine/grad vršili ovu svoju nadležnost, nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese odluku o utvrđivanju nekategorisanih puteva
Predviđeno je, takođe, da se finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite nekategorisanog puta obezbeđuje iz sredstava budžeta jedinice lokalne samouprave.
Delatnost upravljanja državnim putevima može obavljati javno preduzeće ili društvo kapitala čiji je jedini vlasnik Republika Srbija.
Državnim putevima II reda koji se nalaze na teritoriji autonomne pokrajine upravlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik autonomna pokrajina.
Opštinskim putevima, ulicama i nekategorisanim putevima, koji nisu deo državnog puta I i II reda, može da upravlja javno preduzeće, odnosno društvo kapitala čiji je jedini vlasnik jedinica lokalne samouprave
Osim navedenih preduzeća, delatnost upravljanja putevima, može da obavlja i drugo društvo kapitala, kome je nadležni organ poverio obavljanje delatnosti upravljanja putevima, u skladu sa zakonom kojim se uređuje javno-privatno partnerstvo i koncesije.
Preduzeće koje upravlja putevima (upravljač) obavezano je da najmanje jednom godišnje da podnese godišnji izveštaj o izvršenoj kontroli i oceni stanja javnih puteva kojima upravlja. Pored toga, upravljač donosi srednjoročni plan izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite puteva, godišnji program radova na izgradnji, rekonstrukciji, održavanju i zaštiti javnih puteva, pojedinačne studije.
U cilju nesmetanog i bezbednog odvijanja saobraćaja, uključujući i organizaciju naplate putarine, predviđena je obaveza upravljača javnog puta je da obezbedi trajno, neprekidno i kvalitetno održavanje i zaštitu puta.
Odgovornost za štetu koja nastane korisnicima puta zbog propuštanja blagovremenog obavljanja radova na održavanju puta snosi upravljač.

Upravljač javnog puta dužan je da obezbedi upravljanje saobraćajem na javnim putevima i to upotrebom
- inteligentnih transportnih sistema (telekomunikacionih, optičkih, elektronskih i stacionarnih uređaja za praćenje, snimanje, kontrolu i sl.);sistema i uređaja za naplatu putarine; sigurnosne opreme u tunelima; opreme i uređaja za zaštitu javnog puta, saobraćaja i okoline; saobraćajne signalizacije.
Upotreba inteligentnih transportnih sistema (ITS) trebalo bi da doprinese povećanju nivoa bezbednosti saobraćaja, efikasnijeg odvijanje saobraćaja sa manje zastoja i nižim nivoom zagađenja životne sredine.
Predlogom zakona utvrđuje se obaveza upravljača javnog puta da vodi evidencije o putevima, uključujući i obavezu sprovođenja promene ili brisanja podataka u javnim evidencijama o nepokretnostima kada deo postojećeg javnog puta pri izgradnji ili rekonstrukciji javnog puta više ne pripada tom javnom putu. Predlogom zakona se utvrđuje i obim vršenja javnih ovlašćenja koja se mogu poveriti upravljaču javnog puta i rokovi u kojima upravljač javnog puta postupa po zahtevima.
U delu koji reguliše finansiranje izgradnje, rekonstrukcije, održavanja i zaštite javnog puta propisano je da se sredstva z afinansiranje obezbeđuju iz naknada za upotrebu javnog puta (naknada za vanredni prevoz, naknada za postavljanje bilborda, putarina itd) , republičkog, pokrajinskog i lokalnog budžeta, finansijskih kredita kao i iz ulaganja domaćih i stranih lica. Pri tome, sredstva ostvarena od naknada predstavljaju prihod upravljača javnog puta i mogu se koristiti za izgradnju, rekonstrukciju, održavanje i zaštitu javnih puteva, kao i za troškove korišćenja i otplatu kredita za navedene namene. Dodatno, propisano je da naknadu ne plaćaju vozila MUP-a, hitne pomoći;Vojske, vatrogasaca kao ni vozila pod pratnjom. Ukoliko upravljač puta odobri, plaćanja naknade mogu biti oslobođena i druga vozila određena Predlogom zakona. Predlogom zakona predviđena je i obaveza upravljača puta da uspostavi elektronski sistem za naplatu putarine (ENP) za upotrebu državnog puta, kao i da pristupi sistemu Evropske elektronske naplate putarine (EENP)
Predlogom zakona utvrđena su ograničenja u pogledu raspolaganja imovinom i građenja u zaštitnom pojasu. U tom smislu, predviđena je zabrana izgradnje pojedinih građevinskih objekata u zaštitnom pojasu pored javnog puta van naselja, i definisana širina zaštitnog pojasa za svaku kategoriju puta. Dodatno, pored javnog puta zabranjeno je podizanje ograda, drveća i zasada koji bi ometali preglednost puta i ugrožavali bezbednost saobraćaja. Takođe, zone zahtevane preglednosti moraju biti obezbeđene i na raskrsnici javnog puta sa drugim putem i na ukrštanju javnog puta sa železničkom prugom, zbog čega je izričito zabranjeno je podizati zasade, ograde i drveće, ostavljati predmete i materijale, postavljati postrojenja i uređaje, graditi objekte, odnosno vršiti druge radnje kojima se ometa preglednost javnog puta. Ukoliko vlasnik zemljišta već ima zasade i sl. na svojoj parceli koji ugrožavaju preglednost na zahtev upravljača puta biće dužan da ih ukloni, a upravljač puta dužan je da mu nadoknadi pretrpljenu štetu
U cilju zaštite javnih puteva propisani su i uslovi za planiranje, izgradnju kao i posebni zahtevi za prilagođavanje saobraćajnog priključka na javni put; utvrđene su obaveze upravljača javnog puta u obavljanju poslova zaštite javnog puta, mere zaštite puta od spiranja i odronjavanja, postavljanje reklama na javnom putu, aktivnosti koje su zabranjene na javnom putu. Osim toga, propisane su i obaveze upravljača za sprovođenje bezbednog saobraćaja u zimskom periodu.
Predlogom zakona precizno su uređene oblasti vanrednog prevoza i prekomerne upotrebe javnog puta a propisani su i slučajevi u kojima se može obustaviti saobraćaj na javnom putu.
Predlogom zakona regulisana je i oblast održavanja javnog puta, koje obuhvata redovno održavanje, rehabilitaciju i urgentno održavanje.Pri izvođenju radova na održavanju javnog puta upravljač je dužan da omogući bezbedno odvijanje saobraćaja.U slučaju da nije moguće radove izvesti bez obustave saobraćaja, na zahtev upravljača javnog puta Ministarstvo, odnosno organ jedinice lokalne samouprave nadležan za poslove saobraćaja donosi rešenje o obustavi saobraćaja, po prethodno pribavljenom mišljenju MUP-a i saglasnosti upravljača onog javnog puta na koji se preusmerava saobraćaj.
Predlagač Zakona ističe da trenutno skoro na svakom putnom pravcu postoje delovi puta koji se nalaze na parcelama koje su u privatnoj svojini, te da je u cilju obezbeđenja nesmetanog održavanja i rekonstrukcije javnih puteva, potrebno zakonom propisati proceduru za utvrđivanje javnog interesa i rešavanje imovinsko pravnih odnosa na javnim putevima. U tom cilju, predlogom zakona propisan je postupak eksproprijacije a kao njen korisnik označena je Republika Srbija.
Predlogom se, takođe, usklađivanjem sa propisima EU, propisuju bezbednosni zahtevi za tunele duže od 500mBezbednosni zahtevi za tunele duže od 500 metara.
U skladu sa tim, propisane su nadležnosti za upravljanje tunelima dužim od 500 metara, dužnosti upravnika tunela i savetnika za bezbednost u tunelu koje se odnose na davanje izveštaja o vanrednim
događajima i saobraćajnim nezgodama u tunelu.
Kaznenim odredbama Predloga zakona predviđene su kazne za privredne prestupe i prekršaje za pravna lica, preduzetnike i fizička lica koja postupaju suprotno odredbama ovog Zakona. Kazne se kreću u rasponu od 300.000 do 3.000.000 za privredni prestup pravnog lica; 200.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravnog lica; 100.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnika 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičkog lica. Kazna predviđena za odgovorna lica u pravnom licu kreće se u rasponu od 50.000 do 200.000 za privredne prestupe odnosno od 10.000
do 150.000 dinara za prekršaje .

0%
0%
0%
Poslednji put ažurirano: 21.06.2018, 12:29