Otvoreni Parlament | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima

Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima

Tip akta: Zakon

Oblast: Ekonomija

Status: Predložen

Predlagač: Vlada

Pon
28.05.2018

Predlog zakona

[pdf] 

Pon
28.05.2018

Ulazak u proceduru

Sažetak

Izmenama i dopunama Zakon ao privrednim društvima izvršeno je usklađivanje nacionalnih propisa sa propisima EU. Na osnovu njih, prošireno je polje primene ovog Zakona koji će se osim na postojeće forme društava (ortačka društva, komandtitna društva, doo, a.d.) primenjivati i na nove forme kakve su Evropsko akcionarsko društvo ili Evropska ekonomska interesna zajednica. Pored toga, predviđeno je i da će od 01.01.2022. godine biti omogućno i prekogranično spajanje i pripajanje društava kapitala osnovanih u Srbiji sa društvima kapitala iz drugih država članica EU.

Takođe, uvodi se nova odredba kojom se uređuju podaci o licima za koje po ovom zakonu postoji obaveza registracije, shodno kojoj je ustanovljeno zakonsko ovlašćenje za obradu tih podataka.

Izmenama i dopunama Zakona precizirano je i to da, ukoliko statutom ili osnivačkim aktom nije već uredilo ovo pitanje, akcionarsko društvo koje je osnovano na određeno vreme može produžiti vreme trajanja ili nastaviti poslovanje kao društvo osnovano na neodređeno vreme, ako do isteka vremena na koje je osnovano, odnosno do okončanja postupka likvidacije, o čemu odluku donsi skupština, i to tročetvrtinskom većinom glasova prisutnih akcionara i ta odluka bude i istom roku registrovana u skladu sa zakonom o registraciji.Važećim Zakonom skupština akcionarskog društva donosila je dvotrećinskom većinom svih članova društva.

Predlagač zakona ističe da je, radi unapređenja položaja malih akcionara, propisana nova obaveza za društvo da pre odobravanja zaključivanja pravnog posla ili preduzimanja pravne radnje u kojoj postoji lični interes, u slučaju da vrednost predmeta tog posla ili pravne radnje iznosi više od 10% od knjigovodstvene vrednosti ukupne imovine društva iskazane u poslednjem godišnjem bilansu stanja, društvo ima obavezu da pribavi izveštaj o proceni tržišne vrednosti stvari ili prava koji su predmet takvog pravnog posla ili pravne radnje, a koji čini sastavni deo odluke kojom se odobrava pravni posao, odnosno pravna radnja u kojoj postoji lični interes. Takođe, propisuje se obaveza društva da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata objavi obaveštenje o zaključenom pravnom poslu, odnosno preduzetoj pravnoj radnji, u kojoj postoji lični interes sa detaljnim opisom tog posla ili radnje i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa, i to u roku od 15 dana od dana zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.

Takođe, omogućeno je da članovi društva sa ograničenom odgovornošću koji poseduju ili zastupaju 10 % udela društva mogu da sazovu sednicu društva. Naime, propisano je se sednica skupštine obavezno saziva kada to u pisanom obliku zahtevaju članovi društva koji imaju ili zastupaju najmanje 10 % (umesto dosadašnjih 20%) glasova, ako osnivačkim aktom nije određeno da to pravo imaju i članovi koji zajedno imaju ili zastupaju manji procenat glasova.

Pored toga, omogućeno je da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 % (umesto dosadašnjih 10%) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu putem pisanog obaveštenja društvu staviti dodatne tačke na dnevni red sednice skupštine, čime je izjednačen položaj članova društva sa ograničenom odgovornošću sa pravom jednog ili više akcionara koji poseduju najmanje 5% akcija sa pravom glasa, u akcionarskom društvu, na predlaganje dopune dnevnog reda sednice skupštine.

Dodatno, Predlogom zakona precizirano je da se odluka o prinudnom otkupu svih akcija preostalih akcionara društva donosi bez obzira na terete, zabrane raspolaganja, ograničenja i prava trećih lica na tim akcijama, jer je, prema navodima predlagača, u praksi važeća formulacija izazivala nedoumice da li akcije na kojima je bila ustanovljena zaloga mogu biti predmet prinudnog otkupa

Kako bi se izbegle situacije da se dividenda, na osnovu odluke o isplati dividende, isplaćuje akcionarima i nakon nekoliko godina po donošenju ove odluke, ili čak nikad, što je u praksi bio čest slučaj, Predlogom zakona propisan je rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende

Predlogom zakona predviđeno je, takođe, da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu, odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi, u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, u periodu od šest meseci koji prethodi danu donošenja odluke kojom se utvrđuje tržišna vrednost akcija, pod uslovom da je u tom periodu ostvareni obim prometa akcijama te klase na tržištu kapitala predstavljao najmanje 0,5% ukupnog broja izdatih akcija te klase, i da se u istom periodu trgovalo više od 1⁄3 trgovačkih dana na mesečnom nivou.
Istovremeno,uređen je postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, tako što je propisano da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti.


Predlogom zakona preciziraju se odredbe kojima se uređuje prinudna likvidacija, preciziranjem razloga za pokretanje postupka prinudne likvidacije,. Posebno se, kao razlog za pokretanje postupka prinudne likvidacije precizira slučaj kada društvo ne dostavi nadležnom registru godišnje finansijske izveštaje do kraja prethodne poslovne godine za dve uzastopne poslovne godine koje prethode godini u kojoj se podnose finansijski izveštaji. Predlagač zakona smatra da je bilo važno predvidett ovaj razlog jer je, prema raspoloživim podacima Agencije za privredne register,veliki broj privrednih društava koji više godina uzastopno nisu dostavljali finansijske izveštaje se nalaze u blokadi računa, a protiv njih do sada niko od poverilaca nije pokretao postupke stečaja.


Radi usklađivanja sa Zakonom o tržištu kapitala, Predlogom zakona dopunjuju se odredbe kojima se uređuje postupak sticanja sopstvenih akcija. Tako, propisano je da je odbor direktora / izvršni odbor dužan da, u skladu sa odlukom o sticanju sopstvenih akcija, uputi ponudu za otkup svim akcionarima te klase akcija. Javno akcionarsko društvo može sticati sopstvene akcije i bez upućivanja ponude, na osnovu programa otkupa sopstvenih akcija, a u skladu sa propisima kojima se uređuje tržište kapitala.

Odredbe kojima se uređuje pitanje sticanja i raspolaganja imovinom velike vrednosti pretprele su značajne izmene, s obzirom na to da je u praksi naročito problematično bilo definisanje šta se smatra povezanim sticanjem. Predlogom zakona preciziran je pojam povezanog sticanja, pa je, između ostalog, propisujano da se pod jednim sticanjem, odnosno raspolaganjem imovinom velike vrednosti ne smatra istovremeno uspostavljanje založnog prava, hipoteke ili drugog sredstva obezbeđenja koje privredno društvo daje radi obezbeđenja sopstvene obaveze po ugovoru o kreditu, zajmu ili drugom pravnom, u kom slučaju se najveća vrednost pojedinačne pravne radnje, odnosno pravnog posla uzima kao vrednost po kojoj se utvrđuje imovina velike vrednosti.

Predlogom zakona omogućeno je da prilikom elektronske registracije osnivanja društva, overu potpisa na osnivačkom aktu, ako je reč o elektronskom dokumentu, zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, čime se eliminišu troškovi osnivača za overu potpisa.
Pored toga, Predlogom zakona društva su obavezana da imaju adresu za prijem elektronske pošte. Predlagač zakona smatra da će, ovakvo rešenje omogućiti efikasniji sistem komunikacije državnih organa sa privredom i privrednih subjekata međusobno što će doprineti smanjenju troškova, kako privredi, tako i za državu.

Konačno, Predlogom zakona predviđeno je da počev od 01.10.2018. prestaju da važe odredbe drugih propisa koje se odnose na obaveznu primenu pečata. Pored toga, Predlogom zakona predviđeno je da obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva ne može propisivati posebnim propisima.
0%
0%
0%
Poslednji put ažurirano: 21.06.2018, 16:17