PITAJTE POSLANIKE

Narodni poslanici su predstavnici građana u Narodnoj skupštini. Napravili smo alat da direktno i javno postavite pitanja poslanicima. Iskoristite vaše pravo da ukažete poslanicima na probleme čije rešenje zahteva zakonske promene. Tražite odgovor od narodnih poslanika, jer - o vama se radi!

Od
Do

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Dubravko Bojić

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 8 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
• Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
• Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
• Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

• Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

• Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

• Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Bogdan Obradović

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 8 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Fatmir Hasani

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Poštovani,
Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
• Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
• Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
• Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

• Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

• Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

• Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Aleksandra Jerkov

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Dubravko Bojić

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Fatmir Hasani

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Ljubiša Stojmirović

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Marko Atlagić

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Marko Parezanović

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?

Apel za podršku postdiplomcima po starom planu i programu

Poslanik kome je upućeno: Milena Bićanin

čeka se odgovor 5 meseci i 24 dana i 9 sati

Obraćamo Vam se kao postdiplomci upisani po starom planu i programu, sa molbom da nam pomognete u vezi sa izmenjenim predlogom Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koja se odnosi na produžetak roka za završetak studija po predbolonjskim programima. Naime, iako se Ministarstvo prvobitno saglasilo da se svim “starim” studentima odobri produženje od dve godine, kako onim na osnovnim, tako i onim na postdiplomskim studijama, nakon sednice Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ta odluka je promenjena na štetu nas sa magistarskih i doktorskih studija, budući da nas predlog Ministarstva više nema u vidu, tj. eventualno produženje ne bi se odnosilo i na postdiplomce.
Molili bismo Vas da sagledate i naše probleme kada se govori o studiranju po starim programima:
Mnogi postdiplomci koji su prijavili teme doktorskih disertacija prema propisima koji su važili pre stupanja na snagu Zakona o visokom obrazovanju završili su doktorske disertacije ili su u završnim fazama njihove izrade, te bi produžetak roka koji je prvobitno predložen bio sasvim dovoljan da privedu kraju ono što su započeli. Prelazak na bolonjske studije bi podrazumevao proces ekvivalencije ispita sa magistarskih studija, tako da bi to značilo vraćanje unazad, upis na drugu, u najboljem slučaju treću godinu doktorskih studija.
Na mnogim fakultetima još nije izdefinisana politika upisa i prelaska, pa bi doktorandi polagali čak i diferencijalne ispite, a ko zna koliko bi nam naplatili taj proces ekvivalencije. Po svemu sudeći, kompletno istraživanje bismo morali baciti u vodu, kao i višegodišnji trud i napor, između ostalog i uložen novac.
Naši cenovnici su kudikamo viši od troškova osnovnih studija, na nekim fakultetima sama odbrana disertacije košta i preko 100 000 dinara. Ako tome dodamo prijavu teme, pa ocenu urađene disertacije od strane formirane Komisije za ocenu, onda je za to potrebno izdvojiti i više novca. Pritom, samo istraživanje u svim fazama izrade zahteva određenu svotu, oblikovanje teksta, lektore itd. Basnoslovne sume koje plaćamo u ukupnom iznosu prelaze cifru od 500 000 dinara.

Mnogi od nas zaposleni su u nekim od ustanova visokog obrazovanja, tako da mnogima ističu rokovi za zvanje asistenata, a novi ispiti i nove obaveze dovele bi do toga da neki od nas ostanu i bez posla na visokoškolskim ustanovama.

Postdiplomci su mahom dobri studenti, svako od nas ima objavljene radove, učešće na konferencijama, kongresima, skupovima i sl. Među nama ima i stipendista koji su provodili deo svojih studija ne nekom od prestižnih svetskih univerziteta.

Mi ne ometamo nastavni proces, bavimo se samostalnim naučno-istraživačkim radom i završavamo disertacije/magistarske radove.

Ovakva odluka, koja se menja preko noći, i to par sedmica pred istek famoznog roka do kog treba da okončamo naše postdiplomske studije, stavlja sve nas pred svršen čin, što je u najmanju ruku nedopustivo, a da ne govorimo o diskriminaciji kojoj smo izloženi u odnosu na naše kolege sa osnovnih studija, što po starom, što po bolonjskom programu. Napominjemo da u republikama u okruženju (Federacija BiH, Republika Srpska, Crna Gora) budući magistri i doktori nauka nisu izuzeti iz izmena i dopuna tamošnjih zakona o visokom obrazovanju, te da su dobili produženje u istom paketu sa “starim” studentima osnovnih studija. Štaviše, u Republici Srpskoj prvobitnim zakonom magistrandima je rok produžen do 2018, a doktorandima do 2020. godine.

Iz svega navedenog, postdiplomci upisani po starom planu i programu pitaju se:

Znači li to da našoj državi ne trebaju magistri i doktori nauka koji su do sada svojim radom sve pošteno stekli, znači li to da se ovim činom zbog nečeg kažnjavamo i ako je tako, nek nam se kaže zbog čega je to tako. Jesmo li mi kao ljudi, sa svim znanjem koje smo stekli tokom svih ovih godina, uopšte potrebni ovom društvu?