ČETVRTA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 06.04.2009.

Poštovano predsedništvo, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, sama činjenica da na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti životne sredine, zakona od kojih neki čekaju na usvajanje pet godina, predstavlja značajan korak u radu srpskog parlamentarizma. Konstruktivni prilaz problemima koji je odlikovao sednice Odbora za zaštitu životne sredine, a rekao bih da dominira i na ovoj sednici, budi nadu da se, ipak, oko pojedinih problema možemo okupiti, stavljajući po strani naše različitosti.
Kako dolazim iz Obrenovca, grada u kome se već 40 godina proizvodi svaki drugi kilovat-sata električne energije od ukupne srpske proizvodnje, u kome se godišnje sagoreva 20 miliona tona kolubarskog lignita, govoriću o zakonu koji najviše dotiče ovu oblast, zakonu o zaštiti vazduha. Naravno, i druge zakone koji uređuju oblast zaštite prirode, jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, upravljanja otpadom itd., smatram izuzetno važnim, i to ne toliko za proces pridruživanja EU, koliko za ulazak u zajednicu jednog globalnog pokreta nacija koje su iskazale odgovornost za budućnost planete.
Zakon o zaštiti vazduha uređuje oblast upravljanja kvalitetom vazduha i određuje mere, način organizovanja i kontrolu sprovođenja kvaliteta vazduha. Reguliše se i oblast monitoringa kvaliteta vazduha, i to kroz uslove i sistem monitoringa kvaliteta. Predviđa se formiranje državne i lokalnih mreža monitoringa. Uređuje se i oblast prekograničnog transporta, a poznato je da je ova tema u prošlosti umela da izazove čak i međudržavne sporove. Predviđa se donošenje strategije zaštite vazduha, planova kvaliteta vazduha i rokove za njihovo postizanje, akcionih kratkoročnih planova, kao i nacionalnog programa smanjenja emisije. Definišu se nivoi emisije iz stacionarnih izvora, postrojenja za sagorevanje i spaljivih organskih jedinjenja, pokretnih izvora, kao i rokovi za njihovo dostizanje.
Ovde bih posebno skrenuo pažnju na neka iskustva iz EPS-a, konkretno, iz Termoelektrane "Nikola Tesla", najvećeg proizvođača struje na Balkanskom poluostrvu, a samim tim i najvećeg emitera zagađujućih materija. U vreme izgradnje blokova, 70-tih godina, ugrađena je oprema za smanjenje emisije koja je u to vreme bila u skladu sa zahtevima u razvijenim zemljama. Tokom 80-tih godina, čitav svet počinje da uviđa da nije dovoljno definisati stepen efikasnosti postrojenja za smanjenje emisije, elektrofiltera, postrojenja za osumporavanje dimnog gasa i druge opreme, već treba definisati tačno dozvoljenu emisiju zagađujućih materija.
Kraj 20. veka, period u kome smo se mi u Srbiji bavili nekim drugim temama, veliki elektroprivredni sistemi koriste da ulože milijarde evra u nove elektrofiltere, postrojenja za osumporavanje dimnog gasa, smanjenje emisija azotnih oksida, itd. U Obrenovcu i Kostolcu, u tom periodu, 24 sata dnevno se emituju enormne količine čestica, u toku zimskog perioda pada sneg sive boje i raste broj obolelih od bolesti respiratornog sistema.
Odmah nakon 2000. godine, EPS kreće u integraciju u brojne međunarodne organizacije, pre svih, u Zajednicu elektroprivrede zemalja Jugoistočne Evrope i počinje da se priprema za otvaranje tržišta električne energije.
U tome se najpre uspostavlja potpuna otvorenost ekoloških pitanja, angažuju se brojne domaće institucije za snimak stanja životne sredine i, koristeći iskustva evropskih zemalja, priprema se program ekološke modernizacije, iza kojeg staje i lokalna samouprava, na jednoj od svojih sednica tokom 2003. godine.
Dakle, aktivnosti na sprovođenju ovog zakona su počele u EPS-u šest godina pre nego što ga mi ovde donosimo. Znači, već 2004. godine imao sam čast da budem deo tima koji je realizovao izgradnju prvog elektrofiltera, u skladu sa direktivom o velikim ložištima EU, investiciju vrednu pet miliona evra, i to je bio elektrofilter na bloku A5, filter koji danas ima emisiju 50 miligrama po normalnom metru kubnom, kako je u skladu sa domaćim i evropskim zakonodavstvom.
Danas, pet godina kasnije, činjenica je da je program realizovan upravo onako kako je planirano. U rekonstrukciju elektrofiltera je uloženo oko 30 miliona evra i još toliko kao donacija Evropske komisije za rekonstrukciju, u projektu rešavanja pepelišta Termoelektrane "Nikola Tesla B". Emisija čestica iz Termoelektrane "Nikola Tesla" je smanjena preko 70% i, uz ogromna ulaganja lokalne samouprave, uz širenje toplifikacionog sistema, ugašeno je oko 1000 individualnih kotlarnica, pa je grad ponovo postao prijatan za život. To je rezultovalo da je u proteklih šest godina stanovništvo u Obrenovcu poraslo za preko 10.000.
Rekao bih da ovo predstavlja upravo jedan primer održivog razvoja i svakako budi nadu da i mi, iako u Srbiji, možemo da sprovedemo neke standarde i, rekao bih, ako imamo neke neverice u budući razvoj događanja u ovoj oblasti, možda bi ovaj primer mogao da nam ponudi i tračak optimizma. Donošenje zakona o zaštiti vazduha poklapa se s ulaskom EPS-a u drugu, višestruko skuplju fazu ekološke modernizacije. Zato je od izuzetne važnosti da se odrede realni rokovi za dostizanje pojedinih normi, kao i način finansiranja.
Pomenuti drugi deo programa, koji se mora realizovati u periodu 2010-2017. godina, podrazumeva, između ostalog, i izgradnju postrojenja za osumporavanje dimnog gasa, postrojenja koja zahtevaju ulaganja od preko 500 miliona evra. Ako se uzme u obzir da izgradnja jednog postrojenja za osumporavanje dimnog gasa traje četiri godine, a potrebno je izgraditi najmanje šest blokova u Obrenovcu i najmanje dva bloka u Kostolcu, onda je jasno da moramo izgraditi neku vrstu konsenzusa, sa potpunom svešću da zaštita životne sredine nekada mnogo košta.
Zato, podržimo ove zakone, ne samo deklarativno, već se za njihovo sprovođenje zalažimo i u budućnosti, kada se u cilju njihovog sprovođenja budu donosile neke manje popularne mere.
Donošenje ovih zakona se poklapa s raspisivanjem tendera za izbor strateškog partnera za izgradnju novih blokova na Termoelektrani "Nikola Tesla B3" u Obrenovcu i ''Kolubara B'' na Ubu. Ove elektrane će biti najveće investicije u novoj istoriji zemlje, a po tehničkim rešenjima predstavljaće model kako se u 21. veku može iz uglja proizvoditi električna energija s minimalnim uticajem na životnu sredinu. Širom Evrope se danas grade nove elektrane na ugalj, koristeći principe održivog razvoja. Apelujem na predstavnike Ministarstva da u daljim aktivnostima otvore prostor korišćenju energije iz komunalnog i drugih vrsta otpada, jer znam da u brojnim evropskim prestonicama postoje ovakva postrojenja, a emisija se čak i ovakvim slučajevima može svesti na minimum.
Zakon, takođe, definiše i emisije gasova s efektom staklene bašte, kao i supstanci koje oštećuju ozonski omotač. Poseban značaj ima uređenje u oblasti poslova merenja emisija i emisija zagađujućih materija, kao i informisanje i izveštavanje o ovoj oblasti.
Pozivam predstavnike Ministarstva da u izuzetno delikatan posao donošenja podzakonskih akata uključe sve relevantne institucije, u cilju ostvarivanja nacionalnog konsenzusa u realizaciji ovog zakona.
Dovođenje zemlje Srbije u stanje u kome će moći da primenjuje sve odredbe ovog zakona je veliki izazov; kreće u vreme početka najveće ekonomske krize, ali zaštita životne sredine, prosto, nema alternativu. Zato pozivam poslanike da podrže set zakona iz oblasti životne sredine.