Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice Skupštine, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje biće upućeno Vladi Republike Srbije i nadležnom MUP, a pre svega se tiče statusa azilanata ili lica koja su u Banji Koviljači. Svedoci smo nemilih događaja koji u Banji Koviljači već duže vremena, možemo reći već par meseci, građani Banje Koviljače i građani Loznice imaju sa azilantima.
Moje pitanje glasi kako i na koji način Vlada Republike Srbije i MUP je dozvolila da toliki broj ljudi uđe na teritoriju Republike Srbije i da toliki broj ljudi dođe u Banju Koviljaču ili u grad Loznicu, ako znamo da Centar za azilante ima negde između 80 i 100 mesta za azilante, danas ne možemo da tačno kažemo koliki broj azilanata ima u Banji Koviljači, ako pođemo od toga kakva je problematika u našem gradu, ako pođemo od toga da je granica 42 kilometara dugačka i svih onih događaja koji se događaju kada imamo veliki broj ljudi koji nemaju status državljana Srbije i onih ljudi za koje ne možemo jasno da utvrdimo koja su lica, nego možemo samo da utvrdimo ime i prezime koje oni kažu nadležnom ministarstvu.
Moje pitanje u ime građana Banje Koviljače i u ime grada Loznice jeste kako i na koji način da se broj azilanata u Banji Koviljači smanji i dovede u meru koja je propisana zakonom?
Građani Banje Koviljače i Loznice neće zbog velike opasnosti po bezbednost svojih meštana u narednom periodu, to su danas jasno rekli, danas će imati skup, neće dozvoliti da svoja deca idu u školu.
Želim da upozorim da je to pitanje veoma značajno i da je i te kako potrebno što pre rešiti. Pozivam nadležne organe da što pre reše pitanje azilanata jer mislim da ćemo svi zajedno imati velike probleme kada je u pitanju naš grad. Želim da napomenem da grad Loznica i Banja Koviljača nemaju mogućnosti da to pitanje reše. Na kraju krajeva, nije u njihovoj nadležnosti. Hvala vam.
Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o energetici i ono što je veoma značajno, čuli smo u izlaganju naših kolega, pojedine kolege su govorile da nije bilo nekih značajnih ulaganja u energetiku i ja se sa tim ne slažem. Veoma velikih ulaganja u energetiku je bilo u poslednjih deset godina. Po pitanju EU, samo subvencije EU su u visini od 450 miliona evra, a da ne pričam o Nemačkoj razvojnoj banci, koliko je kroz ta sredstva uloženo u energetiku. Pomenuću samo hidroelektranu u Malom Zvorniku, hidroelektranu na Đerdapu i hidroelektranu u Bajnoj Bašti.
Ono što želim da kažem jeste da će se usvajanjem ovog zakona, kao i ostalih propisa i akata, koji će se doneti na osnovu ovog zakona, u velikoj meri harmonizovati naše zakonodavstvo iz oblasti energetike sa evropskim zakonodavstvom. Usvajanjem zakona o energetici stvaraju se uslovi za pouzdano, sigurno i kvalitetno snabdevanje energijom, energentima, razvoj tržišta, konkurentnosti, zaštita kupaca, nastavak reforme u oblasti energetike kroz unapređivanje rada energetskih subjekata, njihovo osposobljavanje za tržišno delovanje i poslovanje. Novi zakon će stvoriti bolje uslove za naš energetski sektor, za integraciju, regionalno tržište, održiv razvoj, unapređenje energetske efikasnosti, kao i pojednostavljenje procedura za investiranje u sektor energetike, što je veoma značajno i što do sada, moramo priznati, nismo imali.
U Predlogu zakona dat je osnov za stimulisanje što veće proizvodnje energije iz proizvodnih kapaciteta, koji koriste obnovljive izvore energije, jasno su definisani uslovi na osnovu kojih se može steći status povlašćenog proizvođača energije. Donošenje ovog zakona o energetici je u skladu sa aktivnostima koje Republika Srbija preduzima kako bi se uspostavio pravni i institucionalni okvir za sprovođenje potrebnih aktivnosti u cilju prilagođavanja i usklađivanja sa pravnim normama EU u oblasti energetike. Ovo je veoma značajan zakon i nadam se da ćemo u narednom periodu imati i druge zakone koji su iz ove oblasti, gde ćemo jasno definisati status energetike kao strateške grane u našoj zemlji. Zakon liberalizuje tržište, kao i mogućnost za ulaganje i sve grane energetike novim zakonom biće otvorene za slobodno ulaganje i za otvorenu tržišnu utakmicu, po pravilima koje će potpisivati agencija za energetiku.
Ono što je veoma značajno i što želim da naglasim, to je da se svet mnogo promenio u poslednjih 20 godina. Na celoj planeti je pitanje energije vrhunsko pitanje. Zato je energetska bezbednost svake države, pa i Srbije, danas najznačajnije pitanje i strateški cilj. Osnovni zadatak svih država je sigurnost i dostupnost energije i energenata za svakog građanina, a to su dovoljne količine energije i energenata po održivim cenama, odnosno onim cenama koje može da plati prosečan potrošač.
Imajući u vidu značaj energetike kao privredne grane u privredi Srbije, može se zaključiti da je proces pristupanja u oblast energetike suštinski najznačajniji proces u okviru njenih evropskih integracija. Energetika je trenutno najveća pojedinačna privredna grana u Srbiji i ona učestvuje sa više od 20% u formiranju nacionalnog proizvoda.
Novi zakon stvara uslove za reformu u energetskom sektoru, ima značajan uticaj na opšti privredni razvoj, stanje i mogućnosti investicija, podizanje kvaliteta i stvaranje tržišne ekonomije, osposobljen da se uključi u jedinstveno tržište EU. Sektor energetike je danas u Srbiji značajni poslodavac, a zaposlenost pri samoj energetici čini veliki deo ukupne zaposlenosti u Srbiji. Zato je veoma značajno da ovu oblast uredimo i uskladimo sa zakonodavstvom i pravilima u EU.
Ako pođemo od toga da se danas sve više primenjuje moderna tehnologija i potreba da se sačuva produktivnost u energetskom sektoru, za očekivati je relativno smanjenje zaposlenosti u ovom sektoru. Zato je usvajanje ovog zakona veoma značajno, jer stvara mogućnost za razvoj, naročito u pravcu većeg korišćenja obnovljivih izvora energije, da očekujemo ne samo zadržavanje postojećeg broja zaposlenosti, nego i povećanje u ovoj oblasti, kao što su pojedine kolege i govorile pre mene na ovu temu.
Želim još jednom da istaknem da je energetski sektor sektor sa visokim učešćem znanja. Potreba za znanjem u energetici se povećava sa intenziviranjem razvoja jedinstvenih tehnologija i sve većem korišćenju obnovljivih izvora energije, kao i potrebe da se poveća energetska efikasnost. Nema nikakve sumnje da se i Srbija mora uključiti u međunarodnu razmenu znanja u ovoj oblasti. Zato je potrebno da Srbija usaglasi svoje zakonodavstvo sa EU, evropskim zakonodavstvom, jer je to potrebno radi napretka u procesu pridruživanja i radi statusa koji Srbija želi da ima u narednom periodu.
U članu 179. i 180. predloženog zakona definisan je status Agencije za energetsku efikasnost. Nadam se da ćemo u ovom parlamentu imati ubrzo i zakon o energetskoj efikasnosti, jer je to nešto što je preko potrebno Srbiji i mislim da je to oblast u kojoj smo najmanje uradili do sada po pitanju zakonske procedure.
Zašto je to bitno? Zato što je osnovna ideja koncepta energetske efikasnosti i korišćenja manje energetske efikasnosti i korišćenje manje energije za istu jedinicu društvenog bruto proizvoda, uz održivost kvaliteta proizvoda. Smanjenje količine energije i smanjenje zagađenja životne sredine, koje nastaju kao posledica energetskih transformacija, spadaju u glavne ciljeve energetske politike, ne samo EU ili Evrope, već i Srbije.
Tokom prethodnih 30 godina ceo svet, a naročito Evropa, uspeli su da značajno umanje potrošnju energije i da manje potrebnu količinu energije za ostvarenje visokog indeksa ljudskog razvoja. Najkraće rečeno, energetika je oblast u kojoj se preslikavaju sposobnosti državnog upravljanja u mnogim drugim oblastima, uključujući i ljudska prava, zaštitu potrošača, kao i smanjenje siromaštva.
Kada je u pitanju Srbija, upotreba energije pojedinaca je vrlo velika u odnosu na prosek u EU. Najmanje je četiri puta veća, kao i doprinos globalnom zagrevanju, odnosno emisiji gasova, koja je nekoliko puta veća kod pojedinaca u Srbiji nego u EU. Zato mislim da je Zakon o energetskoj efikasnosti veoma značajan i nadam se da ćemo ga u ovom parlamentu vrlo brzo imati na razmatranju.
Poštovane kolege, zato mislim da je usvajanje zakona o energetici veoma značajno za razvoj naše države, za investicije u ovoj oblasti, kao i za sigurnije i kvalitetnije snabdevanje energenata naših građana. DS i poslanici će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, pred nama su četiri veoma značajna predloga zakona. Pričaću o dva predloga zakona, to su Predlog zakona o javnom beležništvu i Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono što želim da kažem jeste da Predlogom zakona o javnom beležništvu Republika Srbija u okviru svog pravnog sistema ustanovljava instituciju javnog beležništva. Usvajanjem ovog zakona preneće se deo državnih poslova na javno-beležničku službu, što će doprineti sigurnosti u pravnom prometu, rasterećenju sudova i organa uprave i omogućiće građanima i pravnim licima da brže i jednostavnije ostvaruju svoja prava.
Stvaraju se uslovi za efikasniji rad sudova jer usvajanjem zakona o javnom beležništvu sudovi će se osloboditi poslova koji ne predstavljaju suđenje u užem smislu reči. Zato je usvajanje ovog zakona izuzetno značajno jer predstavlja nastavak započete reforme pravosuđa, čime se ispunjavaju obaveze iz Nacionalne strategije i reforme pravosuđa, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije 2006. godine.
Javno beležništvo, kao pravosudna profesija, postoji u većini evropskih država, kao i u bivšim jugoslovenskim republikama. Činjenica da naša zemlja priznaje pravnu snagu stranih javno-beležničkih akata predstavlja još jedan razlog da se institucija javnog beležništva uvede i u naš pravni sistem.
U osnovi odredaba predloženog zakona određuje se i javno beležništvo, kao služba od javnog poverenja, a javni beležnik kao stručnjak iz oblasti prava, imenovan od strane ministra pravde koji vrši javna ovlašćenja poverena zakonom. Javni beležnik ili latinski "notarijus", što znači pisar, jeste lice kome je država priznala posebno ovlašćenje za overu građansko-pravnih dokumenata.
U sistemu javnog beležništva, kao slobodne profesije, javni beležnik je osoba od javnog poverenja koja samostalno i nezavisno obavlja javnu službu, pri čemu nastupa kao nepristrastan poverenik stranaka. Za razliku od advokata, koji po pravilu zastupaju jednu od stranaka, javni beležnik je stručni poverenik svih stranaka koje pred njim istupaju.
On je nepristrastan u odnosu na stranke iz razloga što nastupa u cilju javnog interesa, odnosno obezbeđuje sigurnost javnog prometa. Javni beležnik je stručno lice čija kvalifikacija i stručnost, kao i iskustvo, predstavlja dodatnu sigurnost za stranke u pravnom prometu uopšte.
Ovo što možemo ovde da kažemo jasno, u članu 25. predloženog zakona jasno je definisano da za javnog beležnika može biti imenovano lice koje ispunjava propisano zakonom definisane sledeće uslove: da je državljanin Republike Srbije, da je poslovno sposoban, da ima opštu zdravstvenu sposobnost, da ima diplomu pravnog fakulteta u Republici Srbiji ili da je nostrifikovao diplomu pravnog fakulteta stečenu izvan Republike Srbije, da je položio pravosudni ispit, ispit za javnog beležnika, da ima najmanje pet godina radnog iskustva u pravnoj struci posle položenog pravosudnog ispita, da je dostojan javnog poverenja za obavljanje poslova javnog beležnika, da ima ili može dokazati da će obezbediti odgovarajuće prostorije i opremu za obavljanje delatnosti javnog beležnika.
Ovo što je još značajno što želim da istaknem jeste da je javni beležnik ovlašćen da sastavlja, overava, izdaje javne isprave o pravnim poslovima, izjavama i činjenicama na kojima se zasnivaju prava, zatim, overava privatne isprave i preuzima na čuvanje isprave, novac, hartije od vrednosti, kao i druge predmete.
Zakon definiše tri osnovne vrste javno-beležničkih isprava, a to je: javno-beležnički zapis, javno-beležnički zapisnik i javno-beležničke potvrde. Zakon definiše i načelo dužnosti zakonitog i savesnog postupanja javnog beležnika. Određuje da javni beležnik obavlja delatnost u svom službenom području i sedištu, kao i da se javni beležnici udružuju u komore.
Broj javno-beležničkih mesta određuje ministar pravde po pribavljenom mišljenju komore, tako da se po pravilu za područje jedne opštine, grada ili gradske opštine određuje najmanje jedno beležničko mesto.
Kao dodatni kriterijum za određivanje javno-beležničkih mesta propisana je veća koncentracija stanovništva i intenzivnija privredna aktivnost, u tom slučaju se jedno javno-beležničko mesto određuje na 25.000 stanovnika.
Javni beležnik je obavezan za čuvanje poslovne tajne, odnosno držanje poverljivih svih podataka i saznanja do kojih dođu u vezi sa svojom službom. Javni beležnik odgovara i za štetu koju stranki prouzrokuje povredom svoje službene dužnosti, odnosno propisa kojih je inače dužan da se pridržava.
Usvajanjem zakona o javnom beležništvu, kao nezavisne i samostalne profesije, stvaraju se uslovi za eliminisanje troškova postojanja i održavanja sistema javnog beležništva kao državne uprave, podiže se kvalitet usluga javnog beležništva, s obzirom na propisane visoke kvalifikacije i stručnosti javnog beležnika, kao i povećanje pravne sigurnosti, obzirom na veliku odgovornost za vršenje takve dužnosti i ozbiljne direktne posledice u slučaju povreda tih dužnosti.
Ono što bih hteo da kažem, ovo je jedan od značajnih instituta i novina koje će biti u našem pravosudnom sistemu, ali veoma značajan predlog zakona na koji ću reći par rečenica jeste Predlog zakona o izvršenju i obezbeđenju.
Ono želim da istaknem jeste da je važeći Zakon o izvršnom postupku donet u novembru 2004. godine, a primenjuje se od februara 2005. godine. Sadašnji zakon ima mnogo nedostataka jer se u praksi pokazalo da izvršni postupak traje neopravdano dugo, čak i po nekoliko godina. Na taj način se gubi smisao vođenja svakog sudskog postupka i dovodi do stvaranja situacije da se posle izvršnosti presude vodi još jedan postupak sa neizvesnim i uglavnom dugim trajanjem.
Neki od slučajeva izvršenja presude traju duže nego prethodni parnični postupak. Mali je procenat naplate potraživanja, a slabost državne prirode demotiviše građane, kao i domaće i strane investitore.
Želim da istaknem da nema pravde bez izvršenja sudskih odluka. Zato je reforma sistema izvršenja suštinski značajna za ekonomski razvoj Srbije. Smisao izvršnog postupka je da se pravosnažna izvršna sudska odluka prirodno izvrši od strane države, ako izvršni dužnik to ne učini dobrovoljno i u određenom roku.
Novi zakon treba da obezbedi brzo i efikasno izvršenje sudskih odluka, kako u građanskim, tako i u privrednim postupcima. Ako pođemo od toga da je jedan od najvećih problema u izvršnom postupku sprovođenje izvršenja, posebna novina u ovom zakonu je uvođenje vansudskih izvršitelja koji bi preuzimali izvršne radnje u cilju sprovođenja rešenja o izvršenju koja donosi sud.
Sudske izvršitelje ubuduće će o najtežim predmetima zamenjivati profesionalni izvršitelji. Novi zakon o izvršenju i obezbeđenju uvodi profesionalne izvršitelje u pravosudni sistem Srbije. Privatni izvršitelj će biti nova profesija u pravnom sistemu Srbije i to je veoma značajna stvar.
Profesionalni izvršitelj, za koga će moći da se kandiduju diplomirani pravnici sa jasno definisanim iskustvom, uvode se u izvršni sistem paralelno sa već postojećim sistemom sudskog izvršitelja. Građani će moći da odluče da li će angažovati službene ili profesionalne izvršitelje.
Ono što bih hteo da istaknem kada pričamo o vansudskim izvršiteljima ili profesionalnim izvršiteljima, to je ono što će one ličnosti i one osobe koje se budu bavile tim poslom morati da imaju posebno i ako uporedimo sa sudskim izvršiteljem, videćemo da su mnogo stroži kriterijumi, a to nam daje za pravo da možemo da garantujemo da će izvršenje pravosnažne presude biti mnogo kvalitetnije i bolje.
Vansudski izvršitelji i profesionalni izvršitelj moraće da ima diplomu pravnog fakulteta i da ima odgovarajuće radno iskustvo i položen specijalistički ispit i licencu Ministarstva pravde, ima službenu legitimaciju, sam obezbeđuje sredstva za rad i opremu, postupa samostalno u okviru zakonskih odredaba i ovlašćenja koja mu daje poverilac, naplaćuje usluge u skladu sa utvrđenom tarifom, plaća ga dužnik koji snosi troškove izvršenja, odgovara sopstvenom imovinom i ima obavezu osiguranja od profesionalne odgovornosti.
Kada su u pitanju sudski izvršitelji, videćemo da je situacija kudikamo teža. Kada pričamo o sudskim izvršiteljima, ono što bih hteo da istaknem jeste da često imaju neodgovarajući stepen obrazovanja, nemaju specijalističku obuku, nemaju uniformnu legitimaciju, nemaju službena kola i opremu za svaku radnju, čekaju predlog poverioca i rešenje suda, rade za mesečnu platu državnog administrativnog službenika, dobijaju platu iz budžeta Republike Srbije i ne odgovaraju sopstvenom imovinom i nisi sigurni, tako da uvođenjem profesionalnog izvršitelja mnogo ćemo poboljšati način izvršenja.
Ono što je značajno istaći još u ovom predlogu zakona jeste da će profesionalni izvršitelji biti strogo kontrolisani, kontrolisaće ga izvršni sudija koji sprovodi izvršni postupak, komora izvršitelja i na kraju ministar pravde. U zakonu je tačno navedeno koje su to povrede radne i profesionalne obaveze koje podležu disciplinskoj odgovornosti i sankcije će biti adekvatne težini učinjene povrede.
Ono što bih na kraju istakao, jeste da u skladu sa navedenim donošenjem novog zakona o izvršenju i obezbeđenju stvoriće se optimalan normativni okvir, koji će svojim rešenjem doprineti da izvršni dužnici dobrovoljno izvršavaju svoje obaveze utvrđene u izvršnim ispravama, a u slučaju da to ne učine, garantovati da će se izvršni postupak sprovesti brzo i efikasno.
Želim da istaknem da ćemo u danu za glasanje glasati za ova četiri predloga zakona, zato što mnogo poboljšavaju i reformišu pravosuđe i stavljaju u prvi plan interese građana. Hvala.