Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Hvala predsedavajući.
Amandman su podnele članice Ženske parlamentarne mreže, a u skladu sa jednim od ciljeva Ženske parlamentarne mreže, a to je ekonomsko osnaživanje žena, posebno žena u ruralnim područjima, onim ženama koje se bave poljoprivedom.
Amandman se tiče Fonda za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje i subvencija koje se dodeljuju iz fonda, gde mi tražimo da se posebno vodi računa o tome da će koristi od ovog fonda imati podjednako i žene i muškarci, a u skladu sa zastupljenošću u ovom sektoru.
Naime, žene koje se bave poljoprivredom imaju otežan položaj zbog njihovog nejasnog statusa, jer su one često pomažući članovi u poljoprivrednim domaćinstvima, a statistike pokazuju da oko 19% žena jesu nosioci poljoprivrednih gazdinstava u našoj zemlji.
Imamo podatke da u nekim područjima gde su ti podaci razvrstani po polu, žene koje su, recimo, nosioci 20%, pa čak i više poljoprivrednih gazdinstava, dobijaju samo 2% subvencija.
Ovaj amandman je odbijen, a u obrazloženju stoji da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje propisuje pravilnike o uslovima i načinu o ostvarivanja na prava na podsticaje i subvencije, praktično treba ubuduće da povede računa o tome da je potrebno ulagati u šanse za zapošljavanje žena, infrastrukturu i socijalne usluge u seoskim područjima, dati podršku ženama koje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstva i proizvodnju, jer im je imovinski status nejasan, jer imaju otežan izlazak na tržište.
Takođe, treba posebno ulagati u sredstva za ispitivanje potreba ovih žena, kao i utvrđivati prepreke koje postoje u njihovim poslovima, jer se one sa tim suočavaju svakodnevno, a u skladu sa tim onda i predlagati adekvatne programe za poboljšanje njihovog položaja.
Zahvaljujem se ministru na ovom odgovoru. Članice Ženske parlamentarne mreže će uraditi sve da stupe u kontakt sa nadležnim ministarstvom i pronađu adekvatne načine rešavanja upravo ovih problema koje sam iznela.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, stub budućnosti svake nacije jesu deca, trudnice i majke. To su istovremeno socijalno najosetljivije kategorije u svakom društvu. Zato država mora, bez ostatka, ovim kategorijama stanovništva posvetiti posebnu pažnju, kako kroz zakonski okvir, tako i kroz konkretne mere. Deca, trudnice i majke predstavljaju osnov svake populacione politike, tako da se merama koje se odnose na ovu populaciju mora prilaziti sa posebnom pažnjom.
Za Srbiju je populaciono pitanje pitanje opstanka. Demografska slika Srbije danas deluje prilično sumorno. Prosečna stopa rađanja pala je ispod evropske. Skoro 75% devojaka između 20 i 24 godine nema decu. Nema ih ni blizu 44% onih između 25 i 29 godina, kao ni 21,8% između 30 i 34 godine. Istovremeno, u centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Oko 90% žena koje namerno prekidaju trudnoću staro je između 20 i 40 godina. Više od 90% ih je udato, a gotovo 80% već ima jedno ili dvoje dece. Skoro četvrtina ukupnog broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više namernih abortusa, što se može odraziti na kasniju sposobnost rađanja.
Mnoge od ovih žena se ne opredeljuju za formiranje porodice i rađanje zbog loše socijalno-ekonomske situacije i straha da neće moći da odneguju svoju decu, jer postoji velika nezaposlenost, s jedne strane, ali i diskriminacija od poslodavaca, s druge strane. Teško je objašnjivo da država ne može da spreči svojim kontrolnim mehanizmima svakodnevne diskriminatorske postupke brojnih poslodavaca.
Zakon koji je pred nama predstavlja samo jedan od oblika zaštite dece, trudnica i porodilja, ali je činjenica da su neophodne sveobuhvatne mere koje bi predstavljale ne samo zaštitu već i sistemsko podsticanje žena na rađanje.
Srbija ni za dve decenije neće moći da zaustavi 50-togodišnji pad nataliteta. Da bismo se vratili na nulu i da bi svaka nova generacija imala makar isti broj ljudi koliko i postojeća, potrebno je da svaka žena rodi najmanje dva deteta.
Jasan nam je humani karakter ovog zakona i želja da se jasnije i preciznije regulišu prava za ove osetljive grupe i preciziraju kaznene odredbe za prekršioce, zbog čega će poslanička grupa SPS podržati ovaj zakon.
Međutim, skrećem pažnju na Zakon o zdravstvenoj zaštiti, član 11, kojim je uređeno pitanje prava na zdravstveno osiguranje osetljivih kategorija građana, kao što su već navedene – deca, trudnice i porodilje, ali i lica starija od 65 godina života, osobe sa invaliditetom i mentalno nedovoljno razvijena lica, lica koja boluju od HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti, malignih bolesti, šećerne bolesti, multipleks skleroze, bolesti zavisnosti, lica obolela od retkih bolesti, materijalno neobezbeđena lica, korisnici stalnih novčanih pomoći, lica romske nacionalnosti, žrtve nasilja, žrtve trgovine ljudima, lica kojima se obezbeđuju ciljani preventivni pregledi, samohrani roditelji. Navodim ovaj član zato što se donošenjem ovog zakona kao leks specijalisa ne zanemaruju niti stavljaju u drugi plan i ostale osetljive kategorije, jer bi se time narušio jedinstven sistem zdravstvene zaštite, kao i načela pravičnosti i sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite svih građana.
Skrenula bih pažnju i na neke negativne pojave prema trudnicama i porodiljama: diskriminaciju kod zapošljavanja, diskriminaciju u visini plate, nerazumevanje poslodavaca za probleme odgajanja dece, nedostatak mesta u predškolskim ustanovama, smeštaj dece jaslenog uzrasta, iako zakon omogućava boravak od šestog meseca deteta u ustanovi.
Svi ovi problemi dovode do smanjenja motivacije mladih da formiraju porodicu i rađaju decu. Na značaj populacione politike za Srbiju, zemljom sa sve starijim stanovništvom, ukazuje i premijer Ivica Dačić u svom ekspozeu prilikom stupanja na dužnost, ali je i 2014. godinu proglasio za Godinu porodice, u kojoj bi svi koji se bave populacionom politikom, stručna javnost i oni koji odlučuju o merama populacione politike, morali da daju svoj puni doprinos ostvarenju ciljeva populacione politike utvrđenim Strategijom za podsticanje rađanja.
Jedino svi zajedno možemo učiniti nešto. Neophodne su brojne populacione mere koje bi osim sveobuhvatne zdravstvene zaštite ovih kategorija, ma kakav osnov za osiguranje bio, mogle da doprinesu motivisanju mladih, pre svega da sklapaju brakove a onda i da rađaju, edukacija mladih o značaju funkcionalne porodice kao osnovne ćelije društva, koja je i preduslov zdravog društva.
U oblasti socijalne zaštite, povesti računa o socijalnoj sigurnosti nezaposlenih roditelja; uvesti dečiji dodatak za više kategorija stanovništva, što bi podrazumevalo smanjenje cenzusa za sticanjem prava na dečiji dodatak, adekvatnija zaštita samohranih roditelja, pri čemu ističem problem plaćanja alimentacije na koji, kada jedan od roditelja nju ne isplaćuje, organi starateljstva i sudovi ne reaguju blagovremeno; prednost pri zapošljavanju mladih majki, jer je sve češća praksa da poslodavci zapošljavaju žene sa starijom decom, zbog čestih odlazaka mladih majki na bolovanje radi negovanja dece; adekvatnija kontrola poslodavaca od strane inspekcijskih ograna zbog neuplaćivanja doprinosa; neprijavljivanje radnika pa se povećava rad na crno; vođenje kampanje za podizanje svesti o pravima iz rada, a samim tim i prijavljivanje svih oblika diskriminacije i mobinga jer mnoge mlade žene ćute i trpe diskriminaciju, rade za male plate, rade na crno i ne uplaćuje im se doprinos zbog čega nisu ni zdravstveno osigurane.
Ima pojava da nakon prijema minimalne zarade imaju obavezu da poslodavcu vrate jedan deo plate u gotovini i iz straha da ne ostanu bez posla sve ove pojave ne prijavljuju nadležnim inspekcijama koje nažalost kontrolu uglavnom vrše samo po prijavama.
Suština adekvatne zaštite ovih kategorija kreće se u dva pravca. Jedan je obuhvatniji sistem mera, a drugi pojačana kontrola države kojom bi se sigurno ispravio veliki broj nepravilnosti i nepravdi prema ovim i ostalim kategorijama stanovništva.
Važno je da shvatimo značaj ovog problema jer ili ćemo se osvestiti ili ćemo nestati. Hvala.