SLAVICA SAVELJIĆ

Nestranačka licnost

Završila je Prvu kragujevačku gimnaziju, smer novinar-saradnik, a potom Filozofski fakultet - grupa za socijologiju.

U periodu od 1989. do 1997. radila je u "Zastavi automobilima", čiji je stipendista bila, najpre kao pripravnik i stručni saradnik, a onda kao direktor Sektora za analizu, razvoj i informisanje u Direkciji za kadrove. 1997. godine postavljena je za v.d. direktora Međuopštinskog centra za socijalni rad "Solidarnost" koji je teritorijalno pokrivao opštine Kragujevac i Knić.

1998. godine, postavljena je za direktorku Javnog preduzeća za odmor i rekreaciju dece i omladine grada Kragujevca

2004. godine, odlukom gradonačelnika, postavljena je za glavnog stručnjaka u oblasti socijalne politike.

Angažovana je kao saradnik na Programu zaštite ljudskih prava manjinskih grupa UNHCR-a.

Član je predsedništva Koalicije "Zajedno za Kragujevac". Bila je tri puta na odborničkoj listi "Zajedno za Kragujevac", a u političkim životu grada aktivno učestvuje od 1992. godine. 1993.godine bila je kandidat za poslanika.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Majka je jedne devojčice.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Zahvaljujem.
Na ovaj član predloženog zakona poslanici URS podneli su veći broj amandmana. Poljoprivreda je jedan od stubova naše politike i dok smo bili deo Vlade intenzivno smo se zalagali za obaveznih 5% budžeta za poljoprivredu. U lokalnim samoupravama, gde URS vrši ili bitno utiče na vlast, agrarni budžeti su već tradicija. Najbolji primer za to je grad Kragujevac, koji je prošle nedelje, usvajajući svoj budžet, desetu godinu za redom planirao i sredstva za agrarnu politiku i time dao stvarni, a ne deklarativni doprinos razvoju sela i poljoprivrede.
Na žalost, republički budžet za 2014. godinu vrlo se restriktivno odnosi prema poljoprivredi i od 5% zagarantovanih zakonom nema ništa.
Ovim amandmanom, URS su predvideli veće podsticaje za nekomercijalna domaćinstva i mi predlažemo da u ove podsticaje dodatno bude uloženo tri milijarde dinara. Smatramo da ovakvim podsticajima može da bude obuhvaćeno čak 60.000 korisnika i da bi svaki član porodičnog domaćinstva morao i treba da dobije 50.000 dinara.
Ova domaćinstva su u izuzetnom siromaštvu. Čuli ste i od predsednika poslaničke grupe u načelnoj raspravi, preko 200.000, tačnije 213.000 dobija poljoprivrednu penziju, jedva oko 10.000 dinara, a više od 100.000 lica starijih od 65 godina uopšte nisu ostvarila pravo na poljoprivrednu penziju.
Srbija je zemlja sa velim potencijalom, ali i velikim problemima u poljoprivredi. Svi o poljoprivredi puno pričamo, a kad dođemo u priliku da tu politiku pokažemo, nekako obećanja padnu u vodu. Sela su sve starija, sve siromašnija, mehanizacija zastarela, prihodi među najnižima u Evropi, oko 700 sela izumire, jedna petina dece sa seoskog područja uopšte ne upiše ni osnovnu školu, a mladi se teško odlučuju da na selu i ostanu.
Zbog svega ovoga smatramo da je zaista neophodno dati nove podsticaje, zato što je i mladima i ženama i nekomercijalnim domaćinstvima potrebna predvidiva i to dugoročno predvidiva poljoprivreda…
(Predsedavajući: Vreme.)
… i politika u toj oblasti, a ne nešto što će se ad hok menjati svake godine. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 13.12.2013.

Zahvaljujem.
Prilikom podnošenja ekspozea premijer gospodin Ivica Dačić dao je brojna obećanja. Jedno od njih bilo je i da će se posebno zalagati za ravnomeran regionalan razvoj. Nažalost, budžet koji smo dobili pokazuje potpuno drugačije opredeljenje i drugačiju politiku i politiku u koju nas Vlada ravnomerno ujednačava u nerazvijenosti.
Od 145 skoro 70 opština ima umanjena transferna sredstva i ukupna transferna sredstva koja će dobiti sve lokalne samouprave čak tri puta su manje od kamata koje treba da damo za neotplaćene skupe kredite.
Samo Šumadija u 2014. godini imaće manje 203 miliona transfernih sredstava, jug Srbije, koji treba da bude među prioritetima, nažalost, gubi više od 366 miliona, Vojvodina 827, Pomoravlje 131, a devastirana područja čak 157 miliona dinara.
Kragujevac kao centar Šumadije ove godine, takođe kao i devastirana područja imaće manje gotovo 157 miliona dinara, što znači da će prema broju stanovnika, svaki Kragujevčanin kroz transferna sredstva mesečno biti vrednovan sa 1,77 evra, ili 209 dinara, ili negde oko 2.500 dinara godišnje.
Samo pre nekoliko godina Kragujevac je imao više od 10 miliona evra transfernih sredstava, tačnije 10 miliona i 190, a dana je to nešto jedva iznad tri miliona i sedamsto, dakle, tri puta manje transfera i tri puta veće obaveze koje je centralna vlast prebacila lokalnim sredinama.
Ovakvom politikom nema nikakvog, a kamoli ravnomernog regionalnog razvoja, još manje jednakih šansi za različite delove zemlje. Ako Kragujevac treba, a treba da bude motor razvoja Šumadije, a u tome svakako treba da ga prate i Batočina, Lapovo, Topola i Aranđelovac, onda je neophodno da transferna sredstva budu vraćena makar na prošlogodišnji nivo.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2013.

Poslanici URS podneli su amandman na član 6. i u ovom amandmanu pored u zakonu već navedenih profesija mi predlažemo da od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine budu izuzeti i zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici. Mi već danima gledamo ministarku zdravlja kako širom Srbije s nepodnošljivom lakoćom pokušava da nas uveri u sve svoje napore ne bi li unapredila zdravstveni sistem Srbije, ali je na žalost i život i svakodnevica, a boga mi i zvanični podaci u tome jako demantuju.
Drugu godinu za redom zdravstveni sistem u Srbiji proglašen je najgorim u Evropi. Drugu godinu za redom nažalost zauzeli smo poslednje i neslavno mesto. Ispod smo i Letonije i Rumunije i Bugarske, a položaj pacijenata u Srbiji možemo da ocenimo jednom rečju kao alarmantan. Tako ga ne ocenjujemo samo mi, tako ga ocenjuju i pacijenti, a boga mi i pružaoci zdravstvenih usluga.
Podsetiću samo da oboleli od kancera u ovoj zemlji na terapiju u proseku čekaju duže od 21 dan. Da se na teške i složene operacije čeka duže od tri meseca. Da se na ugradnju proteze za kuk ili koleno čeka duže i od pet godina. Zdravstveni sistem u Srbiji danas može isključivo da se pohvali samo svojim kadrom. Dakle, niti opremom, niti prostorom, ni aparatima, već medicinskim osobljem, lekarima, medicinskim tehničarima koji znanjem i entuzijazmom zapravo održavaju stabilnost zdravstvenog sistema u ovoj zemlji.
Zato su poslanici URS predložili da zdravstveni radnici i saradnici budu izuzeti od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, posebno ako se ima u vidu koliko je u ovom momentu mladih lekara i medicinskih tehničara na evidencijama Nacionalne službe za zapošljavanje. Posebno ako se zna koliko je mladih lekara i medicinskih tehničara iz ove zemlje otišlo u Nemačku i u druge zemlje zapadne Evrope, a posebno ako se ima u vidu i činjenica koliko će u naredne dve godine obrazovni sistem Srbije dati lekara i takođe medicinskog osoblja. Zahvaljujem.

Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39