Ministre, vi opet meni ne odgovoriste na pitanje – koliki je dug javnog preduzeća Železnice Srbije?
Kad kažete da svaki zakon može da se primeni i da biste vi voleli da ovaj zakon bude primenjiv u praksi, a da to zavisi od vas i od Vlade i od onih ljudi koji su na rukovodećim mestima, pre svega, složićete se, zavisi od generalnog direktora Železnice Srbije dok se to ne podeli na četiri duga preduzeća.
Onda se postavlja pitanje, pošto je gospodin Simonović postavljen na dužnost pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, čovek koji ima završen Union fakultet, gde mu je osnovna preporuka to što je bio predsednik Saveza omladine ili tako nešto – dokle će, ministre, ova vlada i ova država da favorizuje kadrove sa privatnih fakulteta na uštrb kadrova i studenata sa državnog fakulteta? Da li vi smatrate, kao ministar, da je on odlično rešenje, gospodin Simonović, i da će on moći da sprovede zakon koji je danas na dnevnom redu? Apsolutno smatram da on, kao kadar, to ne može da iznese, što znači da ni ovaj zakon, ma koliko da vi kažete da imate dobru nameru da bude primenjiv u praksi, zbog takvih kadrova neće biti u primeni.

Ministre, vi opet meni ne odgovoriste na pitanje – koliki je dug javnog preduzeća Železnice Srbije?
Kad kažete da svaki zakon može da se primeni i da biste vi voleli da ovaj zakon bude primenjiv u praksi, a da to zavisi od vas i od Vlade i od onih ljudi koji su na rukovodećim mestima, pre svega, složićete se, zavisi od generalnog direktora Železnice Srbije dok se to ne podeli na četiri duga preduzeća.
Onda se postavlja pitanje, pošto je gospodin Simonović postavljen na dužnost pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, čovek koji ima završen Union fakultet, gde mu je osnovna preporuka to što je bio predsednik Saveza omladine ili tako nešto – dokle će, ministre, ova vlada i ova država da favorizuje kadrove sa privatnih fakulteta na uštrb kadrova i studenata sa državnog fakulteta? Da li vi smatrate, kao ministar, da je on odlično rešenje, gospodin Simonović, i da će on moći da sprovede zakon koji je danas na dnevnom redu? Apsolutno smatram da on, kao kadar, to ne može da iznese, što znači da ni ovaj zakon, ma koliko da vi kažete da imate dobru nameru da bude primenjiv u praksi, zbog takvih kadrova neće biti u primeni.

Ministre, vi opet meni ne odgovoriste na pitanje – koliki je dug javnog preduzeća Železnice Srbije?
Kad kažete da svaki zakon može da se primeni i da biste vi voleli da ovaj zakon bude primenjiv u praksi, a da to zavisi od vas i od Vlade i od onih ljudi koji su na rukovodećim mestima, pre svega, složićete se, zavisi od generalnog direktora Železnice Srbije dok se to ne podeli na četiri duga preduzeća.
Onda se postavlja pitanje, pošto je gospodin Simonović postavljen na dužnost pre stupanja na snagu Zakona o javnim preduzećima, čovek koji ima završen Union fakultet, gde mu je osnovna preporuka to što je bio predsednik Saveza omladine ili tako nešto – dokle će, ministre, ova vlada i ova država da favorizuje kadrove sa privatnih fakulteta na uštrb kadrova i studenata sa državnog fakulteta? Da li vi smatrate, kao ministar, da je on odlično rešenje, gospodin Simonović, i da će on moći da sprovede zakon koji je danas na dnevnom redu? Apsolutno smatram da on, kao kadar, to ne može da iznese, što znači da ni ovaj zakon, ma koliko da vi kažete da imate dobru nameru da bude primenjiv u praksi, zbog takvih kadrova neće biti u primeni.

Zahvaljujem potpredsednice.
Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, LDP je podnela nekoliko amandmana na ovaj predlog zakona. Ovaj amandman na član 7. Vlada je prihvatila i ovog puta želim da vam se zahvalim, ministre, na prihvatanju ovog amandmana. Ovim amandmanom obezbeđuje se i pravna sigurnost i javnost u radu, obzirom da je amandmanom rečeno da će ministarstvo na svojoj internet stranici objaviti registar posrednika.
Zašto kažem da se obezbeđuje javnost u radu? Zato što će svi građani i oni koji žele da zakupe neku nepokretnost ili da je stave u promet ili kupe neku nepokretnost, imati prilike da na sajtu ministarstva vide ko su registrovani posrednici. Do sada je u Srbiji bila praksa da smo imali fantomske posrednike koji su određene stanove ili određene objekte nekoliko puta prodavali, tako da su mnogi građani bili u zabludi kada su kupovali ili zakupljivali određenu nepokretnost. Zato smatram da ovakvim amandmanom dajemo i pravnu sigurnost za sve one buduće klijente tih agencija koje će se baviti posredničkom delatnošću, jer će svi građani unapred moći da provere da li je takva agencija upisana ili nije u registar posrednika.

Zahvaljujem.
Poštovani ministre, mi smo ovim amandmanom predložili da vreme koje je dato u Predlogu zakona za donošenje podzakonskih akata od šest meseci, bude skraćeno na 30 dana. Mi zaista smatramo da je neprihvatljiv luksuz da se podzakonski akti, potrebni za primenu ovako važnog zakona, donesu tek nakon šest meseci.
Ukoliko ovaj zakon ima za cilj da suzbije sivu ekonomiju vezanu za promet i zakup nepokretnosti i uvede red u tu oblast, onda je zaista neprihvatljivo čekati šest meseci da ministarstvo donese podzakonska akta.
Vi ste, ministre, ovde u obrazloženju ovog zakona, pročitaću, rekli – iako ne postoje relevantni statistički podaci o ovom važnom sektoru ekonomije, procene udruženja klase nepokretnosti govore o tome da je ukupan godišnji promet na tržištu nepokretnosti u Republici Srbiji vredan oko tri milijarde evra, od čega se jedna milijarda evra prometa ostvari posredstvom oko 500 registrovanih posrednika koji prihoduju oko 3,3 milijarde dinara posredničke provizije.
Šta to znači? Da trenutno u Srbiji milijardu evra prometa imamo u legalnim tokovima, a dve milijarde u sivom tržištu. S druge strane, vi kažete da na takav način gubi između 600 miliona i dve milijarde dinara prihoda za budžet Republike Srbije.
Pošto je narednim članom predviđeno da ovaj zakon bude u primeni tek za godinu i po dana, jer tek za godinu i po dana će se uspostaviti registar i dati mogućnost da se agencije registruju po ovom zakonu, za nas u LDP zaista dođe, malo ovako čudno, da godinu i po dana, obzirom da imamo haos u Srbiji vezan za zakup i promet nepokretnosti, čekamo na primenu ovog zakona. Time ova država, za tih godinu i po dana, gubi skoro 30 miliona evra. Na takav način ova Vlada priča kako nemamo dovoljno para u republičkom budžetu, a činjenica je da ga nemamo, samo što nismo pred bankrotstvom, kako onda sebi Vlada dozvoljava luksuz da za godinu i po dana čekanja na primenu ovog zakona izgubi 30 miliona evra.
Ja, gospodine Ljajiću, ne mislim da ste vi lično, kao ministar, odgovorni za ovako nešto, ali vi ste ovde zakonom predvideli da tek za godinu dana bude definisan stručni ispit, a za 18 meseci da budu definisani uslovi za upis u registar. Šta to znači? Da kada nakon godinu dana se steknu uslovi za polaganje za stručni ispit, neko treba da čeka još šest meseci da bi taj stručni ispit položio i registrovao novu agenciju za promet nepokretnosti.
Mislimo da je to zaista predugačak rok i ukoliko zaista želi Vlada da bude efikasna, onda i rok za donošenje podzakonskih akata ne može da bude šest meseci, nego ste trebali da prihvatite ovaj predlog i taj rok skratite na 30 dana.

Zahvaljujem potpredsedniče.
Amandman koji smo podneli na ovaj član tiče se novčanih kazni predviđenih za prekršaje po ovom zakonu. Smatramo da su izmenama Zakona o elektronskoj trgovini da je Vlada propisala enormno visoke kazne za prekršaje. Obrazloženje Vlade zbog čega nije prihvatila ovaj amandman LDP glasi – da Predlog zakona sadrži izmene odredbi o kazni osnovnog zakona koji su proporcionalno i pravično odmerene.
Gospodine ministre, niti su ove kazne proporcionalno, a još manje su pravično odmerene. Pretpostavljam da kod sebe imate tekst zakona, pa bi vas molila da pogledate i obratite pažnju kako to nije niti proporcionalno, a kamo li pravično odmereno. Ove kazne se odnose na pravna lica, fizička lica, preduzetnike i odgovorno lice.
Kada se kaže da je nešto proporcionalno odmereno, pri tome u matematici se podrazumeva da ako nešto povećate dva puta, to dva puta će važiti za sve. Vlada je u stvari predložila da kazna za pravno lice bude dva miliona dinara. To je povećanje 100% ili dva puta. Mi smo svojim amandmanom predložili da ta kazna bude maksimalno do milion i po dinara.
Kaznu koju ste propisali za fizičko lice i odgovorno lice u pravnom licu je od 50.000 do 150.000 dinara. Pre svega ministre, to je povećanje minimalne kazne od pet puta, ili za 400%, a tri puta povećanje ove maksimalne kazne. A kod preduzetnika ste napisali da se kazna kreće od 10.000 do 500.000 dinara. Da li je pravično da fizičko lice ima kaznu koja je pet puta veća od kazne koju treba da plati preduzetnik, osnovnu početnu kaznu?
Znači, ovim predlogom zakona vi ste predložili da kazna za fizičko lice bude od 50.000 dinara, a za preduzetnika od 10.000 dinara. Složićete se ministre da to zaista nije pravično. Pet puta je povećana kazna predviđena za preduzetnika. Mi smo zato smatrali da osnovna početna kazna treba da ostane 10.000 dinara i da kod preduzetnika bude od 10.000 do 300.000, a za odgovorno lice od 10.000 do 150.000, i tu bi bilu svuda tri puta to povećanje, i to bi bilo poporcionalno. Ovakvim Predlogom zakona, znači sem što su kazne drakonske, ogromne, zaista ogromne kazne ministre, 20.000 evra kazna za privredni subjekat.
Ukoliko neko ne poštuje zakon, naravno da treba da bude kažnjen, i treba da plati kaznu za prekršaje. Ali, da li neko u Srbiji danas ima promet dva puta veći nego prošle godine da bi takvu kaznu mogao da plati? Da li fizičko lice, i da li je pravično da fizičko lice ima početnu kaznu pet puta višu nego što je početna kazna za preduzetnika? Složićete se da to uopšte nije pravično.

Mi smo predložili da se ovaj član 6. briše, iz razloga što je do sada po važećem Zakonu o zaštiti konkurencije komisija bila ta koja je naplaćivala naknadu za izdavanje akata, a činjenicom da vi članom 5. menjate termin: „naknada“ u termin: „praksa“, praktično će ta naplata prihoda biti ostvarena kroz budžet Republike Srbije i vi time zaista to usklađujete sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Smatramo da Komisija za zaštitu konkurencije mora da bude nezavisna u svom radu. Pre svega, finansijski nezavisna. Nisu te naknade ili takse tako velike i sigurno nije to značajan prihod za budžet Republike Srbije, bez koga budžet Republike Srbije ne bi bio dovoljno pun para, da tako kažemo. Ali je jako važno da ova komisija bude finansijski nezavisna, jer ta komisija odlučuje o monopolu. Na ovaj način Komisija zavisi od Vlade Republike Srbije i finansijski zavisi od izvršne vlasti. Ukoliko npr. ta komisija treba da utvrdi da li postoji monopol vezan za „Simpo“, da li to što država plati određene stvari za „Simpo“, a znamo da imamo i druge proizvođače nameštaja, da li „Simpo“ u tom monopolističkom položaju, onda je pitanje – na koji način bi onda odluku, bez obzira što smatram da su članovi Komisije i stručni i kvalitetni, doneli?
Smatramo da taj član 6. treba da bude obrisan, da taj prihod od izdavanja akata treba da ostane prihod Komisije za zaštitu konkurencije i da se omogući da ta komisija bude finansijski nezavisna od Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujem.
Amandman na član 9. je vezan za amandman koji smo podneli na član 8. gospodine ministre.
Vi članom 8. Predloga zakona uvodite da organ nadležan za izdavanje građevinske dozvole formira komisiju koja daje nalaze i izveštaje. Ne dajete nikakvu mogućnost da građanin čiji je objekat izgrađen sa građevinskom dozvolom, a nema upotrebnu otkloni nedostatke ukoliko ih ima.
Šta to u praksi znači gospodine ministre? Na primer, neko je izgradio objekat sa građevinskom dozvolom. Izašla je komisija i utvrdila da taj objekat ne ispunjava uslove npr. zbog loše elektro instalacije. Složićete se da taj građanin, taj investitor to može da promeni.
Mi smo zato amandmanom na član 8. praktično predvideli da ministarstvo napravi podzakonski akt kojim će definisati pre svega stručnu spremu tih članova komisije. O tome je pričao Kenan Hajdarević. Zatim, rokove za podnošenje izveštaja. Ne može da ne postoji rok, ne može ministre ta komisija da nikad ne preda izveštaj. Pravo žalbe tog investitora na rešenje o odbacivanju za izdavanje upotrebne dozvole.
Amandmanom na član 9. predlažemo da građevinski inspektor svoj posao radi tek kada nadležni organ odbaci predlog za izdavanje upotrebne dozvole, a ne na osnovu nekog nalaza i mišljenja komisije.
Razlog zbog kojih je Vlada odbila amandman LDP uopšte ne stoji gospodine ministre, te vas zaista pozivam da danas u toku dana pogledate amandmane na član 8. i 9. i eventualno da ih prihvatite.

Ovaj amandman na član 10. vezan je za amandman koji smo podneli na član 2, gde smo preciznije, bar tako mi smatramo, u odnosu na Vladu definisali šta je pojam legalizacije. U tom smislu zbog amandmana koji smo podneli na član 2. morao je da usledi i ovaj amandman na član 10.

Gospodine ministre, Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da je član 13. Predloga zakona dovoljno jasan. To, gospodine ministre, nije tako.
U članu 13. stav 1. ovog predloga ste napisali da projekat izvedenog objekta se izrađuje za potrebe legalizacije objekta i naknadnog pribavljanja građevinske dozvole.
Ako je legalizacija po članu 4. izdavanje i građevinske i upotrebne dozvole, to je legalizacija, mi smatramo da taj deo treba da se briše – legalizacija objekta, nego da je potreban projekat samo za naknadno pribavljanje građevinske dozvole. Zašto bi investitor koji je gradio sa građevinskom dozvolom radio projekat izvedenog objekta prilikom dobijanja upotrebne dozvole? Ukoliko se ne obriše ova reč, legalizacija objekta, onda i svi oni koji su gradili sa građevinskom dozvolom ili odobrenjem za izgradnju, a nemaju upotrebnu dozvolu, moraju da rade projekat izvedenog objekta. To je zaista besmislica. Mislim da niste pažljivo sagledali taj naš amandman.
Kontaktirali smo radnike koji rade na izdavanju građevinskih dozvola i ovog puta im se zahvaljujem što su nam pomogli da napišemo neke amandmane. Ljudi koji rade na tim poslovima, u organima lokalne samouprave, ukoliko ovo ostane ovako, tumačiće da je i za upotrebnu dozvolu potrebno raditi projekat izvedenog objekta, a za tim zaista nema potrebe ukoliko je neko radio sa građevinskom dozvolom ili odobrenjem za izgradnju. Šta će njemu projekat izvedenog objekta? U tom smislu smatramo da treba da prihvatite ovaj naš amandman.

Amandmani koje smo podneli na članove od 14. do 18. takođe se odnose na ono što sam malopre rekla, gospodine Iliću, jer se u svim članovima od 14. do 18 koristi termin „legalizacija“, što znači da će se to primenjivati i na naknadno izdavanje građevinske, ali i upotrebne dozvole. Mi ovim zakonom, makar ste tako kao predlagač rekli, da je legalizacija naknadno pribavljanje građevinske i upotrebne dozvole, ali se to odnosi i na one investitore koji žele samo da dobiju upotrebnu dozvolu, a to nisu dobili do dana stupanja na snagu ovog zakona. Koja je logika da svi ti investitori rade projekat izvedenog objekta? Zaista nema, ukoliko nisu odstupili od građevinske dozvole.
Šta smo mi predložili amandmanom? Da umesto reči „legalizacija“ bude jasno rečeno da je to za potrebe naknadnog dobijanja građevinske dozvole. U čemu je sad tu sada problem? To je zaista amandman koji ima svrhe. To će vam radnici koji rade u odeljenjima tumačiti ovako kako vam kažem. Ako ste radili sa dozvolom, a predali ste zahtev za upotrebnu, tražiće vam ponovo projekat. Zašto te ljude da uvodimo u tolike troškove, samo zato što Vlada nije htela da prihvati ovakve amandmane?
Drugo, gospodine ministre, vi veoma dobro zante da u pojedinim lokalnim samouprava rade stručni ljudi, a negde malo manje stručni u tim oblastima, tako da će onda ovakva konfuzija koja postoji, ukoliko se ovi amandmani ne prihvate, biti na štetu tih ljudi koji su predali zahtev, a treba im samo upotrebna dozvola.

Ovaj naš amandman sam već objasnila, ali sada moram da postavim jedno pitanje gospodinu Iliću.
Pošto ćete ovde ne prihvatanjem amandmana i za upotrebnu dozvolu tražiti ovakav projekat, mislim da je cilj ove Vlade i osnovni zakon koji je ova Vlada u stvari želela da donese, to je Zakon o upisu prava svojine.
Moram da iskoristim ovu priliku, gospodine Iliću, da vas pitam nešto. Vi ste govorili da je veliki broj zahteva, u stvari predmeta za koje su ljudi podneli zahtev za legalizaciju od strane opštinskih uprava prosleđen Republičkom geodetskom zavodu za upis prava svojine. Opštinska uprava u Negotinu i gradska vlast u Negotinu, koju sačinjavaju SPS, URS i DS, to nije uradila. Manje od polovine predmeta koji čekaju na legalizaciju dostavljeno je katastru nepokretnosti.
Znam da ćete vi sada možda kao obrazloženje reći da vi ništa ne možete takvoj lokalnoj samoupravi, koja će nakon toga, naravno, trebati da sprovodi i ovaj zakon, pa ni to neće umeti da uradi, ali smatram da možete i smatram da treba da kaznite takve lokalne samouprave. Zar nije moguće ukinuti takvim lokalnim samoupravama transfer dok ne ispune ono što trebaju po nekom zakonu, ili treba pustiti pojedina opštinska bahata rukovodstva da ne primenjuju državne zakone i da za to ne snose nikakve posledice?
Znam da upisom prava svojine ova Vlada želi da ostvari sredstva za budžet Republike Srbije. O tome smo juče govorili, da je to 150 miliona evra. Ukoliko su ovoj Vladi neophodni novci, onda neka pritisne takve bahate lokalne samouprave, bez obzira što se na njihovim čelima nalaze možda visoki funkcioneri pojedinih političkih stranaka.

Hvala, predsedavajući.
Složiću se, gospodine ministre, sa vama da su ovoj zemlji potrebni stručni ljudi, da ne može bilo ko da radi projekte, da to treba da rade građevinci i arhitekte. Slažem se sa vama da oni ljudi koji vrše nadzor takođe trebaju da budu stručni ljudi i za to vršenje nadzora odgovaraju svojom licencom i da stručni ljudi treba da rade na mestima za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole.
Ali, šta se dešava, ministre, naravno to nije vaša odgovornost, u onim lokalnim samoupravama gde vladaju lokalni šerifi i lokalne kabadahije? Za njih stručnost ne postoji.
Tako, na primer, u Zaječaru, zaista se izvinjavam što to moram sada da kažem, ali mislim da ćete sada i vi da se čudite, gde je na vlasti Srpska napredna stranka i SPS, lokalni predsednik Skupštine i vaš kolega u Vladi, pomoćnik ministra saobraćaja Saša Mirković, saziva sednicu za sednicom po hitnom postupku u toku noći, sa po četiristo strana materijala i na takvim sednicama on donosi odluke o ukidanju određenih institucija, kao što su Centar za kulturu, turističke organizacije i npr. sportski centar.
Vi znate, gospodine ministre, pričali ste, da postoje određene hale, gde treba pažljivo izdavati upotrebne dozvole, jer za to je potrebno voditi računa o bezbednosti građana, pa takav je slučaj u Zaječaru.
Kada vi ukinete određenu instituciju, odredite likvidacionog upravnika i otpustite radnike, a pritom formirate neke nove institucije, ko će da podnese zahtev sada za upotrebnu dozvolu? Kako se to jednom lokalnom kabadahiji Srpske napredne stranke dozvoljava i ko to dozvoljava da u ovo vreme krize neko na tako bahat način, ne samo što otpušta ljude s posla, znači to nema veze da im izmire plate, nema veze ni sa čime, za imovinu se uopšte ne interesuju. Onda stambenom preduzeću u tom gradu dodaju delatnosti gajenja cveća, gajenja biljaka, gajenje puževa, a onda ćemo pričati ko će primenjivati ovakav zakon. Hvala.

Hvala vam.
Član 17. govori o legalizaciji objekta komunalne infrastrukture, gde je potrebno, između ostalog, i izvod iz katastra podzemnih instalacija, snimak trase postojećeg voda itd. Kada imate komunalnu infrastrukturu i potrebno je da uradite legalizaciju, treba da imate na čelu tih institucija i javnih preduzeća sposobne direktori koji će se prijaviti, uraditi i tražiti projekte po ovom zakonu kakvi su potrebni.
Ali, u situaciji kakvu imate u Srbiji, npr. kakva je u Negotinu, gde komunalno preduzeće ima ukupni godišnji prihod manji nego što su dugovi komunalnog preduzeća, tom direktoru sigurno ne pada na pamet da se on bavi ovim. Takva je ista situacija i u gradu Zaječaru, gde su stambenom preduzeću pridodate sve delatnosti komunalnog preduzeća.
Danas radnici JP „Kraljevica“ štrajkuju. Naravno, o tome nećete čuti na televiziji, jer tamo vlada potpuni medijski mrak. Oni štrajkuju zato što je njihovu delatnost, zahvaljujući apsolutno besmislenim odlukama lokalne skupštine preuzelo stambeno preduzeće. U tom gradu sada, zahvaljujući gluposti lokalne vlasti, imate dva preduzeća koja vrše istu delatnost. Tamo postoji oprema, postoje objekti komunalne infrastrukture koje neko treba da legalizuje, ali da li će se direktori tih preduzeća baviti onim čime treba ili će se baviti time šta će i kako će od ponedeljka sa svojim radnicima?

U članu 18. se govori o legalizaciji objekata niskogradnje. Tu, između ostalog, spadaju i putevi. Vi ste, ministre, izrazili svoje čuđenje kako je moguće, npr, da autoput počne da se gradi bez građevinske dozvole. Kako je moguće da Vlada, pa onda Skupština odobre kredite bez ikakvog projekta? Govorili ste o tome kako je onda moguće da je neko rekao – kolika je cena toga?
Tu se sa vama potpuno slažem. Zato LDP nikada nije glasala za takve predloge zakona koji su dolazili u parlament, a govorili su o zaduživanju, a nismo znali zašto se zadužujemo, kada, koliko i za koje to projekte, baš zbog toga što nije postojala projektna dokumentacija.
Osim što se to tako dešava sa JP „Putevi Srbije“, osim što se to tako dešava u republici, tako se dešava i u lokalnim samoupravama. Mnogo lokalne samouprave grade lokalne puteve bez ikakvog papira, bez ikakve dokumentacije. Mislim da ste toga potpuno svesni.
Pred svake izbore se asfaltiraju neki putevi u svim opštinama. U opštini Negotin se tako asfaltirao put prema Miloševu pred izbore 2010. godine. Pred ove izbore u Zaječaru su asfaltirani neki putevi tada, a neki se asfaltiraju danas. Zamislite šta se tamo još radi. Tamo, npr. donesete odluku na Skupštini koja kaže ovako, a mislim da ćete se, ministre, složiti da sam u pravu, da onoliko koliko se kupe građani, dva ili tri puta više će dati opština, niti za koji put, niti koliko je to para. Ja zaista kakvo je to sakupljanje novca u kešu. Za nešto se valjda unese samodoprinos.
Slažem se sa vama, ovoj zemlji su potrebi odgovorni i stručni ljudi, ali ovoj zemlji su potrebne i promene da lokalne kabadahije više ne budu na vlasti. Hvala.