Uvaženi ministre, predstavnici Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, način na koji je Predlog ovog zakona stigao u parlament, jasno pokazuje kakav je stav Vlade prema parlamentu. Tačnije ova nova rekonstruisana Vlada na isti način kao i ona prethodna koja je bila troma, kojoj ste merili prolazno vreme, ne poštuje parlament.
Složićete se ministre, da je apsolutno nedopustivo da Vlada 30. septembra uputi parlamentu izmene zakona, gde se menja samo jedan član, a nakon toga, nakon tri dana taj predlog povuče i parlamentu uputi novi predlog zakona. Šta je vas kao ministra u toj vladi 30. septembra opredelilo da glasate za Predlog zakona koji kaže da je dovoljno produžiti rok za šest meseci, a šta vas je onda opredelilo da svega tri dana nakon toga smatrate da taj rok od šest meseci nije dovoljan, da je potreban rok od godinu dana?
Neprihvatljivo je obrazloženje koje smo imali prilike da čujemo, da je takvu praksu imala i neka prethodna Vlada predlaganjem nekih zakona u poslednjem trenutku. Mislim da svaka praksa koja je bila loša ne treba da bude praksa.
Ukoliko ova rekonstruisana Vlada, a o tome smo slušali šest meseci, da ste građane ove zemlje zabavljali time da merite neko prolazno vreme, da će ova Vlada biti efikasnija, čeka poslednji dan da predloži Skupštini zakon, smatram da je ovakva Vlada neozbiljna. Neozbiljna je jer imate tri ministra više nego ona prethodna. Šta ste radili mesec dana.
Ovo smo mogli da razmatramo u septembru i nije problem da li će parlament raditi u nedelju. To nikada nije bio problem. Problem je zašto nismo radili juče? Zbog čega smo mi poslanici juče bili besposleni? Bili smo zbog toga što je Vlada bila neozbiljna, dala predlog pa ga povukla. Ovo je mogla da bude tačka Redovnog zasedanja prve sednice. Nije bilo potrebno da se prekida postojeća sednica i zakaže nova samo zato što ste vi ministri u Vladi bili neefikasni.
Gospodine ministre, Bojan Đurić vam je postavio nekoliko pitanja i mislim da niste odgovorili ni na jedno pitanje. Jedno pitanje je bilo da navedete makar neko javno preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija koje nije upisalo svoju imovinu iako je istekao rok od dve godine. Niste našli za shodno da navedete nijedno takvo preduzeće. Ovo govorim jer u obrazloženju zakona kažete da ima veliki broj takvih preduzeća. Koliki je to broj gospodine ministre, 100, 200, 300, 500? Koliko javnih preduzeća u Srbiji nije ispoštovalo rok od dve godine? Odmah da se razumemo, taj rok od dve godine, možda postoje problemi u nekim javnim preduzećima, ali sigurno ne u svim preduzećima i problem su neodgovorni direktori. Vi snosite odgovornost za direktore koje ste postavili pre ravno 14 meseci, a prethodna Vlada direktore za period od 10 meseci.
Šta su radili direktori ako im ovo nije bio prioritet? Ne mogu dugovanja javnih preduzeća da budu odgovorno za to što direktori nisu prijavili svoju imovinu. Kakve to veze ima jedno sa drugim? Apsolutno nema nikakve veze. Tačno je da mnoga javna preduzeća duguju i da su dužna, to je drugi problem, ali neprijavljivanje imovine je problem nesposobnosti rukovodstva tih javnih preduzeća. Ta rukovodstva ste birali vi iz SNS, SPS i do pre par meseci iz URS.
Gospodine ministre, da li je JP „Železnica Srbije“ upisalo svoju imovinu? Da li je „Službeni glasnik“ prijavio imovinu, da li je „Elektroprivreda“ prijavilo imovinu? Ukoliko za neka druga preduzeća ne znate, za ova pretpostavljam da znate, jer je sednica Vlade kada ste predložili ovaj zakon bila u ponedeljak, a vi ste u SNS mislim u nedelju razmatrali izveštaj o radu vaših direktora, pa pretpostavljam da znate da li su oni izvršili svoju obavezu? Ili, je osnovna njihova obaveza da dele raznorazne nagrade od 50 hiljada dinara, da putuju, da se šetaju, da imaju reprezentacije, a ne da obave posao koji treba da obave?
Šta mi narodni poslanici treba da radimo? Da im damo još godinu dana rok? Ko kaže da je taj rok dovoljan i zbog čega ne bi bio dovoljan rok od 6 meseci? Vi nama ni jednu reč o tome niste rekli? Na koji način ste kao ministar, kao član Vlade i na koji način je uopšte ova Vlada rekla da je dovoljan rok od godinu dana, ili zbog čega nije bio dovoljan rok od onih šest meseci?
Ministre, danas ste rekli i to da su loši odnosi u javnim preduzećima u smislu dugova, ali da je pogrešna koncepcija upravljanja u javnim preduzećima. Rekli ste da odgovornost treba da snosi neko drugi, a ne ova Vlada. Znači, ja sam citirala šta ste vi danas rekli.
Kako je moguće da neka druga vlada treba da snosi, a ne ova, odgovornost za loš rad i upravljanje javnim preduzećima? Pa, ova Vlada, ova skupštinska većina je predložila Zakon o javnim preduzećima, koji je decembra ovde usvojen u parlamentu. Ko je odgovoran što Vlada ne sprovodi sve ono što je potrebno u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima? Ko je odgovoran što Vlada nije raspisala konkurse? Pa, ne može neko drugi da bude odgovoran. Odgovorni ste vi koji vršite vlast, jer da ste raspisali konkurse, a to je bio amandman LDP, do 1. jula, vi biste verovatno imali neke kvalitetnije i bolje direktore javnih preduzeća u odnosu na ove kakvih imamo danas. Hoće li ti direktori snositi neku odgovornost?
Vi ste ministar nadležan za poslove lokalne samouprave. Hoće li direktori javnih preduzeća i hoće li lokalne samouprave snositi bilo kakvu odgovornost što njihovi direktori, partijski poslušnici, nisu izvršili svoju obavezu? Možete li da mi odgovorite, gospodine ministre, na neka od ovih pitanja? Da li su „Železnice“ prijavile imovinu, „Službeni glasnik“, Elektroprivreda? Ako ne znate za druge direktore, pretpostavljam da znate za ove koji su kadar SNS.

Zahvaljujem ministre na odgovoru, ali nisam zadovoljna vašim odgovorom. Pre svega, niste mi rekli koliko je to javnih preduzeća. Tek na kraju vašeg izlaganja mislim da smo svi u sali mogli da razumemo da Vlada uopšte ne zna koja su to javna preduzeća, koliko je broj i onda ne znam na osnovu čega ste napisali ovde u obrazloženju da je to veliki broj javnih preduzeća kada kažete da Vlada Republike Srbije nema takve podatke. Znači, niste mi odgovorili na pitanje da li je to uradio „Službeni glasnik“, da li su to uradile „Železnice Srbije“, da li je to uradio EPS.
Rekli ste da se ovde radi o procenjenom roku, ali ja sam vam postavila direktno pitanje – na osnovu čega ste vi kao ministar 30. septembra smatrali da je dovoljno šest meseci, a 3. oktobra glasali za godinu dana? Ni na to nisam dobila odgovor.
Rekli ste da ima 6,3 milijarde dugovanja i da za to ne može da bude odgovorna samo ova Vlada. Slažem se sa time, za to je odgovorna i prethodna, ali je odgovorna i ova Vlada. Rekli ste da i danas ima propusta u radu javnih preduzeća i mi o tome govorimo. Zato se najavljuje reforma. Jeste, vi o tome govorite, ali ništa ne preduzimate. Šta je sa direktorom EPS? On je subvencije, tj. poklone, nagrade dao radnicima prošle godine. Da li treba godinu dana da prođe da on bude smenjen? Vi o tome govorite, ali ništa ne preduzimate. O tome se radi.
Kažete da je ova vlada uvela konkurse. Tačno je, raspisani su konkursi. I sami kažete da nisu u svim javnim preduzećima i da nisu za sva javna preduzeća, ali su konkursi raspisani nakon isteka roka, a rok je bio 1. jul, što znači da prvo Vlada Republike Srbije nije ispoštovala zakon i mnoge jedinice lokalne samouprave nisu poštovale Zakon o javnim preduzećima po pitanju roka za raspisivanje konkursa.

Zahvaljujem predsedniče, poštovani narodni poslanici.
Pre ravno tri meseca u gradu Zaječaru održani su vanredni lokalni izbori u atmosferi koja je ličila na Bejrut, u atmosferi punoj straha gde su pojedini aktivisti dobijali batine. Nakon toga na vlast u gradu Zaječaru došla je SNS u koaliciji sa SPS. Kada SNS govori kako se zalaže za borbu protiv korupcije, borbu protiv kriminala onda to treba da pokaže i u praksi.
Zar nam gospodo iz SNS nije bilo dovoljno 22 odbornika koliko ste osvojili pod takvim uslovima u gradu Zaječaru, nego ste se okomili i na one odbornike koji tada nisu bili vaši, nudeći im radna mesta i neke druge privilegije. U koju vrstu krivičnih dela spada to kada odborniku ponudite dva radna mesta. Da li je to mito? Da li je to korupcija? Koje je to krivično delo? Hoće li SNS na primeru grada Zaječara pokazati da borba protiv korupcije nije selektivna.
Predsednik Skupštine grada Zaječara je funkcioner SNS, gospodin Saša Mirković i aktuelni i trenutni pomoćnik ministra saobraćaja koji je u januaru, tako smo čuli na odboru, koristio godišnji odmor, pa je u junu i maju u predizbornoj kampanji takođe koristio godišnji odmor, a i danas je u Zaječaru. U situaciji kada svakodnevno imamo situaciju da neko pogine na našim putevima, a on je pomoćnik ministra za bezbednost saobraćaja.
Tražim od ministra saobraćaja da nam odgovori – da li gospodin Mirković, njegov pomoćnik ima 365 dana godišnjeg odmora, i na osnovu čega prima platu u Vladi Republike Srbije, kada je non stop u Zaječaru? Bahatost gospodina Mirkovića ogleda se u tome i u načinu sazivanja sednica grada, gde se sednice sazivaju dva sata pred početak i na takav način se omogućava da građani Zaječara i dalje trpe teror SNS. Koje to kadrove vi imate, vi iz SNS? Gradonačelnik ima jedva i završenu srednju školu.
Prva stvar koju aktuelni gradonačelnik Zaječara potpisao je ta da je svojoj televiziji iz gradskog budžeta dodelio 18 miliona dinara. Da li je to korupcija? Jesu to nezavisni mediji za SNS, a drugoj televiziji u tom istom gradu, gde je otac vlasnika televizije član gradskog veća šest i po miliona. Da li Zaječar, da li bilo koji grad u Srbiji ima 25 miliona za finansiranje medija? Da li je to kadar SNS? Takav gradonačelnik, da prva stvar bude da svojoj televiziji da 18 miliona, a drugoj šest i po gde je član u gradskom veću. Da li je to vaša borba protiv korupcije?
S druge strane, postoji presuda Apelacionog suda da ta televizija vrati gradskom budžetu 13 miliona i zamislite šta se dešava u Zaječaru? Kada je ta presuda stigla naprasno je nakon sat vremena zakazana sednica Skupštine i smenjen gradski pravobranilac da ne pusti izvršenje. Pitam ministra Selakovića – da li presuda Apelacionog suda treba da se izvršavaju? Zbog čega takva presuda u Zaječaru nije izvršena, i na koji način su dodeljena sredstva televiziji „Best“ i „EF kanalu“?
U subotu su održane dve sednice Skupštine jedna po hitnom postupku, a druga nakon pola sata, da li na takav način vi mislite da vladate iz SNS.
Znači, tražim od gospodina Selakovića da mi odgovori – koja krivična dela spada nuđenje dva radna mesta odborniku, na koji način je izvršena isplata iz gradskog budžeta prema televiziji „Best“ i zbog čega se ne primenjuje izvršna presuda i od ministra saobraćaja da kaže zbog čega Saša Mirković ne dolazi na posao ako se zna već da je u sukobu interesa i da li njegov godišnji odmor traje 365 dana?

Zahvaljujem predsedniče.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Vlada je prihvatila dva amandmana LDP i mi smatramo da je time poboljšan tekst zakona o prekršajima.
Ovaj amandman, o kome sada raspravljamo, nije prihvaćen od strane Vlade Republike Srbije, ali mi zaista ministre ostajemo pri stavu da su predviđene kazne za fizička lica od 150.000 dinara jako velike i zbog toga je naš amandman bio da takva kazna može biti maksimalno 20.000 dinara.
Takođe je velika kazna koju ste propisali zakonom i za privatne preduzetnike, koja može biti do 500.000 dinara. Mi smatramo da ona ne bi trebalo biti veća od 100.000 dinara.
Ukoliko je prosečna plata u Srbiji negde oko 40.000 dinara i ukoliko građani koji rade kod privatnih preduzetnika primaju platu od 15.000 do 20.000 dinara, onda ukoliko oni budu kažnjeni za neki prekršaj, npr. loše su se parkirali ili nemaju propisani sud za izbacivanje smeća, koji je propisan odlukom skupštine jedinice lokalne samouprave, njima sudija za prekršaj može da izrekne kaznu od 5.000 do 150.000 dinara.
Kada takav neki zaposleni prima platu od 20 hiljada dinara, a npr. dobije kaznu od 30 hiljada dinara, potpuno sam uverena da će takvo lice uzeti godišnji odmor i radije otići u zatvor 30 dana ili 20, u zavisnosti od toga kolika mu je kazna, nego platiti kaznu koju ne može da plati. Da ste prihvatili amandman da kaznu zatvora umesto sa hiljadu dinara promenite i da bude 3 hiljade dinara, mislim da bi time napravili dobru stvar. Ovako ćete imati velike troškove za budžet RS. Na ovakav način i sa ovoliko visokim kaznama nećete napraviti prihod za budžet RS.
Ministre, ne znam koliko znate pošto je jedinicama lokalne samouprave dato pravo da propisuju svojim odlukama prekršaje. Pojedine jedinice lokalnih samouprava imaju besmislene kazne za prekršaje, a to dalje niko ne kontroliše. Tako privatni preduzetnici, npr. krojači, hemijska čišćenja mogu po zakonu i takvim odlukama skupština da plate kaznu ne 500 nego 250 hiljada dinara. To bi značilo automatski zatvaranje preduzetničkih radnji. Zaista smatramo da ste tu trebali kao Vlada da pokažete više sluha, bez obzira na činjenicu što su i do sada bile tako visoke kazne. Rekli ste u načelnoj raspravi da je veoma mali stepen naplativosti prekršajnih izrečenih kazni. Zar vam to ne pokazuje da ljudi i građani i privatni preduzetnici takve kazne ne mogu da plate?
Činjenica je da imamo milion nezaposlenih. Kako očekujete da takvo nezaposleno lice plati kaznu od 150 hiljada? Šta treba da radi? Da proda imovinu ili neku nasleđenu njivu? Da ste poslušali naš predlog mislim da bi većina građana uspela da plati takve prekršajne kazne. Ovako su prekršajne kazne jako represivne, a mislim i da sa kaznom od 10 hiljada dinara ili 5 možete da dovedete do toga da građani više ne čine prekršaje.

Gospodine ministre, moram da se složim sa vama da ste vi za neka dela i za neke zakone u pravu. Na primer, vožnja bez vozačke dozvole. Rekli ste da vam nije poznata, a ne znači da takvih slučajeva nema u lokalnim samoupravama, a obzirom da ste ministar pravde i državne uprave, u vašem Ministarstvu postoji upravni nadzor.
Volela bih da vi proverite jednu stvar. Potpuno sam sigurna da je istina ovo što vam kažem. Većina jedinica lokalnih samouprava, navešću ih konkretno zato što sam sto posto sigurna, a odnosi se na Negotin i Zaječar. U svim odlukama, gde imaju mogućnost da propišu prekršajnu kaznu, raspon je uvek onakav kakav je u Zakonu o prekršajima podeljen sa dva. Sve jedinice lokalne samouprave imaju raspon kazne za bilo koji prekršaj od 2.500 do 75.000 dinara.
U svojim odlukama često imaju totalno besmislene prekršaje za nešto što zaista ne može da bude prekršaj. Na primer, u Negotinu imamo odluku da se u tom jednom, kažete da imate stav, pa ima jedan, dva, tri za šta se sve izriče, kažnjavaju psi i mačke, ne vlasnik, nego pas i mačka. Isto tako, sve ostale kazne su uvek, znači u svim odlukama, bukvalno polovina kazni za prekršaje, koja je predviđena.
Sada vi kada jednom kaznite, znači sudija za prekršaje, nekog građanina, pa on na primer to uradi ponovo, na primer pesak ima ispred dvorišta, pa ga nije ukloni, čovek nešto zida, pa za sedam dana uradi to isto, onda njemu kazna bude 2.500, pa mu bude 10.000 dinara. Složićete se na primer da je za takvog građanina to mnogo ili, na primer, ukoliko krojačka radnja ostane duže da radi od 20 sati po odluci o radnom vremenu, dođe inspektor, vi dobijete prekršajnu prijavu i za takvog preduzetnika lokalne samouprave kazna je ista, znači, polovina od vaše do 250.000. Takav je slučaj i u Negotinu i u Zaječaru, na primer, za pogrešno parkiranje na javnoj površini.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Član 103. govori o opštoj mesnoj nadležnosti. Predlogom zakona predviđeno je da za vođenje prekršajnog postupka u prvom stepenu bude mesna nadležnost sud, tamo gde je prekršaj učinjen ili pokušan, a ukoliko je prekršaj učinjen ili pokušan na području više sudova, onda je tamo gde je sud već započeo postupak ili gde je već podneta prekršajna prijava.
Ministre, mi smatramo da je dosadašnja praksa pokazala da je ovo loše rešenje i zbog toga je LDP uložila amandman na član 103. i to na stav 1. i na poslednji stav 4. Smatramo da bi za bolju efikasnost rada prekršajnih sudova bilo celishodnije da bude mesna nadležnost sud, tamo gde onaj koji je učinio prekršaj ima prebivalište, boravište ili gde je sedište pravnog lica.
Činjenica je, to ste vi rekli i u raspravi u načelu, da postoji sporost prekršajnih sudova. Mislim da osnovna sporost potiče od toga što sudovi često nisu u situaciji da dostave počiniocu prekršaja zahtev za saslušanje ili počinioci prekršaja odbijaju da dođu na sud. Zato mi smatramo da je bolje da mesna nadležnost bude sud po mestu prebivališta ili boravišta počinioca prekršaja.
Sa druge strane, praksa je pokazala i to da ukoliko je prekršaj načinjen na nekom drugom mestu, tada prekršajni sud iz tog mesta često šalje zamolnicu prekršajnom sudu po mestu prebivališta odakle je učinilac, da prosto sasluša okrivljenog. Zato prosto ne možemo da razumemo razloge zbog čega Vlada Republike Srbije nije prihvatila ovaj amandman. Smatramo da bi time poboljšali efikasnost rada prekršajnih sudova, ukoliko bi mesno nadležan bio sud po prebivalištu, adresi ili boravištu počinioca.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, ovaj član govori o dostavljanju na adresu stana. U tom članu se govori o tome da se smatra da je pismeno dostavljeno ukoliko ga primi onaj ko je učinio prekršaj, punoletno lice iz njegovog porodičnog domaćinstva. To je za nas u LDP u redu. Ali, zaista, ministre, problematičan je ovaj poslednji stav tog člana u kojem se kaže da ako se lice kome se pismeno mora lično dostaviti ili punoletni član njegovog domaćinstva ne zatekne u stanu, pismeno će se predati punoletnim licima koja se zateknu u stanu, ako oni na to pristanu, i time se smatra da je dostavljanje izvršeno.
Mi smatramo da tako ne može da se smatra da je dostavljanje izvršeno, iz nekoliko razloga. Navešću vam, ministre, primer. Zamislite, ministre, mogućnost da i protiv vas bude pokrenuta prekršajna prijava i vi ste, na primer, otišli na službeni put 15 dana u inostranstvo, pri tom ste zamolili nekog da vam obilazi stan. Da li je moguće, na primer, u tom trenutku da to lice pristane i primi neko rešenje? Potpuno je moguće. Da li ste vi time izgubili pravo na žalbu u roku od osam dana, jer niste ni videli rešenje? Jeste! To može da se desi svakome, ministre, u ovoj zemlji.
U redu je, "neko ko je član domaćinstva, punoletno lice", sa time se zaista slažemo, ali ne možemo da se slažemo "sa bilo kojim punoletnim licem koje je tako nešto prihvatilo". Vi znate da veliki broj ljudi u ovoj zemlji živi i radi u inostranstvu. U njihovom dvorištu uvek mogu da se nađu njihovi zemljaci i oni kada dođu ovde sa privremenog boravka mogu da načine neki prekršaj, ta lica neće ni znati da im je dostavljanje izvršeno, isteći će im rokovi za žalbu i sve ostalo što je predviđeno Zakonom o prekršajima.
S druge strane, punoletno lice je, naravno, ono koje ima 18 godina. U nekom domaćinstvu može da dođe školski drug sina ili ćerke i, kao takav, ukoliko je sam u stanu ostao, na primer, otišlo drugo dete da kupi sok, može da primi tako nešto i ode da igra fudbal, znači, roditelji tog deteta uopšte neće znati da im je stiglo nešto od sudije za prekršaj.
Mi stvarno smatramo da treba da prihvatite ovaj amandman, bez obzira na obrazloženje koje je Vlada dala kao razlog za odbijanje ovakvog amandmana, jer zaista smatramo da ne može da bude dostavljeno nekome ko je punoletan i ko se tog trenutka našao u stanu, da nema ni ovog što je učinio prekršaj, niti bilo kog punoletnog iz njegovog domaćinstva.

Smatram da je dobar ovaj amandman DS i zaista ne razumem razloge zbog čega je Vlada odbila ovakav amandman.
Ne mogu da kažem generalno da svi policajci tako rade, ali činjenica je da mnogi ne poštuju dostojanstvo onog lica čije dovođenje treba da obezbede, pogotovo ako se radi o maloletnim licima.
Odredba i obrazloženje Vlade da je to definisano Zakonom o policiji zaista ne može da stoji, jer Zakon o policiji može da kaže jedno, a ovde je ipak Zakon o prekršajima.
Smatramo da je dobar amandman DS, da se u Zakonu o prekršajima naglasi da će policijski službenici biti dužni da poštuju dostojanstvo lica koje dovode, a posebno ukoliko je to maloletno lice.

Zahvaljujem.
Amandman koji smo podneli na član 216. govori o visini kazni ukoliko svedok ne dođe a uredno je pozvan i ne opravda svoj izostanak ili odbije da svedoči. Predlogom zakona predviđene su novčane kazne u iznosu od 10.000 dinara do 50.000 dinara. Naš predlog amandmanom je da te kazne budu od 3.000 do 10.000 dinara.
Osim toga, predložili smo ovim istim amandmanom da se stav 2. briše. Zaista smatramo da su ove velike kazne za odbijanje svedočenja primer arogancije vlasti, a to se vidi iz ovog stava 2. Vaše obrazloženje, ministre, tj. obrazloženje Vlade zbog čega je odbijen ovaj amandman glasi – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je visina predložene novčane kazne za nedolazak svedoka, odnosno za odbijanje svedočenja sadržano u Predlogu zakona primerena u cilju efikasnog vođenja prekršajnog postupka, kao i poštovanju procesne discipline i suda, imajući u vidu da je svedočenje zakonska obaveza.
Ako je takvo mišljenje Vlade, zbog čega onda u ovom istom članu 216. stav 2. glasi – ako se službeno lice ovlašćenog organa koji je podneo zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ne odazove pozivu suda da bude saslušan u svojstvu svedoka, a svoj izostanak ne opravda, sud može odustati od njegovog saslušanja? S jedne strane, ukoliko je građanin svedok, znači, njega ćete kazniti sa 10 do 50.000 dinara, a ukoliko svedok treba da bude službeno lice ovlašćenog organa koji je podneo prekršajni zahtev, ono neće platiti kaznu po stavu 2, nego će sud samo reći – njega ne moram da saslušavam.
Zbog čega su službena lica privilegovana u odnosu na svedoke? Zaista smatramo da to nije u redu. Ili će kaznu plaćati i građani i službeno lice koje je uredno pozvano u svojstvu, ovde lepo piše, svedoka, a ne samo građani? Po tome baš vidimo i smatramo da vlast pokazuje aroganciju. S jedne strane ćete svedoke, ukoliko se ne odazovu, a uredno su pozvani ili zaborave da opravdaju svoje prisustvo kod prekršajnog suda, kazniti sa 10 do 50 hiljada dinara, a odgovornom licu koje je pokrenulo prekršajni zahtev nećete uraditi ništa, s tim što će sud reći – njega ne moram da saslušavam.
Ne slažemo se. Smatramo da je Vlada trebalo da prihvati naš amandman. Pozivamo poslaničke grupe da prihvate amandman LDP.

Obzirom da je bilo deset predloženih amandmana od strane svih poslaničkih grupa na član 1, mi smo danas na sednici Odbora predložili ovaj amandman, koji se nadam da ćemo u danu za glasanje podržati, iz razloga što je u načelnoj raspravi bilo najviše problema oko toga, da li ovo pravo o povećanju plate treba da imaju samo radnici geodetske struke, ili to pravo treba da imaju i oni radnici Republičkog geodetskog zavoda koji rade na poslovima katastra nepokretnosti. Odbor je imao mišljenje da treba to omogućiti i drugim članovima i amandmanom Odbora se daje pravo, ne samo radnicima geodetske struke, nego i ostalim radnicima koji rade na tim poslovima, gde ima i ovo dodatno povećanje.
Takođe, u načelnoj raspravi primedba je bila i od strane LDP i od nekih drugih poslaničkih grupa – po kom to osnovu samo direktor Zavoda može da ima ovlašćenje, da radnicima poveća npr. platu od tri do 50%? Amandmanom Odbora dat je predlog da se donese poseban pravilnik, a da direktor nakon toga svojim rešenjem, u skladu sa tim pravilnikom, izvrši promenu koeficijenata. U tom smislu mislim da je Odbor dao predlog, ispravio taj član 1. na koji smo imali najviše primedbi u načelnoj raspravi. Primedbe su imale sve poslaničke grupe i smatram da je sada na ovaj način, ovim amandmanom Odbora poboljšan taj član 1.

Mislim da bi dobro bilo omogućiti pravnom licu i javnom preduzeću da dobije licencu gde bi on izvodio geodetske radove. Članom 12. je to ovde i predviđeno, mada mislim da je korektan i amandman koji je podnet i zaista ne vidim razlog zašto ga je Vlada odbila, jer ukoliko bi se javnom preduzeću, koji je direktni i indirektni korisnik budžetskih sredstava, omogućilo da obavlja geodetske radove i to izradu tehničke dokumentacije i stručni nadzor nad izvođenjem geodetskih radova za koje je predviđena izrada glavnog projekta pa, na primer, i izradu projekta geodetskog obeležavanja u oblasti urbanističkog planiranja, značajno bi se smanjili troškovi koje imaju lokalne samouprave, njihove direkcije za izgradnju ili njihovi zavodi za urbanističko planiranje i projektovanje, a koje se finansiraju sredstvima iz lokalnih budžeta, prema privatnim geodetskim organizacijama.
Smatram i sigurna sam da mnogo manje košta plata jednog čoveka koji bi obavljao te poslove, nego što su potrebna sredstva koja bi jedinica lokalne samouprave morala da prebaci svom budžetskom korisniku da plati privatnu geodetsku organizaciju.
Za svaki projekat, bilo kakav, gde je potrebna izrada glavnog projekta i dobijanje lokacijske dozvole, ono što plaća lokalna samouprava to je na nivou od 100.000 dinara do nekoliko miliona dinara, u zavisnosti od obima posla. Sigurno je da plata jednog takvog zaposlenog nije nekoliko miliona dinara na godišnjem nivou i dobro bi bilo da se omogući lokalnim samoupravama i, pre svega, javnim preduzećima, koji su korisnici, bez obzira da li direktni ili indirektni budžetskih sredstava, da mogu da dobiju licencu za izvođenje ovakvih radova.

Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvaženi ministre, poštovani direktore Republičkog geodetskog zavoda, ovim članom 9. predviđene su kazne za odgovorno lice sa geodetskom licencom. Imamo kaznu do godinu dana za sitnije prekršaje i kaznu za oduzimanje licence i oduzimanje licence na period od tri godine ako je lice sa geodetskom licencom overilo svojim pečatom elaborat o izvršenim geodetskim radovima i zapisnik o izvršenom uviđaju o nepostojećim promenama ili sa neistinitim podacima.
Na takav način će RGZ takvim stručnjacima oduzimati licence na period od npr. tri godine. Kako će subjekti nadoknaditi svoju štetu koju su ispaštali zbog ovako loše utvrđenog činjeničnog stanja koje je uradila takva geodetska organizacija? To u principu znači sledeće – uzmem geodetsku organizaciju da premeri moj plac, oni to urade tako da namerno, slučajno uđu greškom u komšijin plac i ja komšiji zauzmem imovinu. Ovim predlogom zakona mi ćemo oduzeti licencu na period od tri godine. Kako će vlasnik tog placa da dokaže kasnije da je to njegova imovina? Njemu je malo tri godine. Njemu će trebati 20 godina sigurno da dokaže da nije njegova krivica, da je pogrešno merenje i trpeće neku štetu.
Zbog toga mislim da je ova kazna od tri godine jako mala, jer po Zakonu o obligacijama će sigurno taj komšija tužiti nekog drugog. Šta se dešava kada geodetske organizacije tako loše premere nešto? Konkretno u Negotinu je loše merenje i sada garažu imamo na sred ulice. Lokalna samouprava treba da napravi put. Treba čoveku da sruši garažu, s tim da mu nadoknadi štetu. Ne može jedina odgovornost geodetske organizacije da bude oduzimanje licence na tri godine jer u ovoj parnici dok neko dokaže da snosi štetu zbog nekog drugog za to prođu određene godine.
Pošto ste tu, direktore, htela bih da vam ukažem i na još jedan problem koji postoji u RGZ. Činjenica je da vi po lokalnim samoupravama i opštinama imate šefove odseka i javna je tajna da postoji sprega šefova odseka i privatnih geodetskih organizacija. Znate da geodetske organizacije daju zahtev za podatke katastru. Katastar je dužan da u određenom roku odgovori po takvom zahtevu. Neću da imenujem kako se zovu te geodetske organizacije. Neću da imenujem opštine. Činjenica je da pojedine geodetske organizacije mnogo brže dođu do podataka od nekih drugih jer su pojedini šefovi odseka istovremeno i vlasnici tih, nezvanični vlasnici. Kada pogledate Agenciju za privredne registre njihova imena nećete naći a u stvari su faktički vlasnici takvih privatnih geodetskih organizacija.
U tom smislu, dobro bi bilo da malo potražite podatke – kojom brzinom katastri u lokalnim samoupravama odgovaraju po zahtevima geodetskim privatnim organizacijama i da li svi dobijaju dan za dan ili neki za pet, sedam ili 15 dana?

Zahvaljujem se.
Ovim članom zakona predviđeno je da se za usluge koje pruža zavod plaća taksa i da visinu te takse utvrđuje zavod. Činjenica je da je izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu jasno rečeno da je za takve takse potrebno pribaviti saglasnost ministra finansija, najkasnije do 31. marta.
Poštovani ministre, da li to znači, pošto je 31. mart odavno prošao, ovaj zakon i ove izmene nisu stupile na snagu, da Republički geodetski zavod, obzirom da nije bio u prilici i nije pribavio saglasnost ministra finansija u zakonom propisanom roku, do 31. marta naredne godine neće naplaćivati takse građanima, privrednim subjektima za pružene usluge, znači, od danas do 31. marta naredne godine?
Mi znamo da je Republički geodetski zavod do maltene juče naplaćivao naknade, na šta nije imao pravo. Ili će se, suprotno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, prekršiti zakon i Republički geodetski zavod nastaviti sa naplatom taksi?
Pošto pored vas sedi direktor Republičkog geodetskog zavoda, a oni, kao zavod, treba da propišu visinu taksi, moram da postavim tu još jedno pitanje - da li će predlog taksi biti viši u odnosu na postojeću naknadu ili niži? Mi u LDP smatramo da vi, kao direktor, treba ministru nadležnom za poslove finansija da predložite niži iznos taksi za pružanje usluga zavoda, u odnosu na naknade koje su do sada plaćali građani. Obrazložiću zašto.
Sigurno je da Republički geodetski zavod u narednom periodu od godinu dana treba da obavi značajan posao, a pogotovo vezan za upis prava svojine nad objektima izgrađenim bez građevinske dozvole. Vi ste u načelnoj raspravi rekli da ima otprilike oko 650.000 predmeta koje ste već dobili od lokalnih samouprava. Trenutna taksa ili naknada je negde oko 100 evra, otprilike. Po tom osnovu, u državni budžet, znači, u budžet Republike Srbije, trebalo bi da se oprihodi 65 miliona evra. Ali, taksa od 100 evra ili 9.000 dinara, 10.000 dinara je jako velika za građane ove zemlje.
Složićete se, ministre, da vaš koalicioni partner nije ostvario predizborno obećanje i u ovoj godini mi nismo imali 11 milijardi evra investicija koje je obećala jedna stranka, vladajuća stranka, ove vlade. Činjenica je da imamo milion nezaposlenih u ovoj zemlji, da od 1. avgusta poskupljuje struja za 11%, da je već poskupela hrana, a poskupeće sigurno i na jesen ponovo. Kako će onda ovi građani, ovih 650.000 koje ste samo primili od lokalnih samouprava, platiti taksu kakva je bila do sada?
Znači, oni za to nemaju prosto para. Plata u Srbiji, u lokalnim samoupravama, za sve one koji rade kod privatnika je negde između 15 i 20 hiljada dinara. Pola svoje plate treba da daju, ti građani, samo za tu taksu.
Mislim da ćete se složiti sa mnom, ministre, da od ovih 650 hiljada predmeta, da je bar 90% predmeta onih građana koji su jedva krpili kraj sa krajem, zato su uradili bez dozvole i sazidali sebi stambene prostore. To nisu predmeti bogataša, jer sigurno ima 10%, a 90% je od najsiromašnijih građana.
Ukoliko bi RGZ predložio ministru finansija neku nižu taksu, mislim da bi ti građani mogli da plate i time bi se obezbedio prihod u ovaj prazan budžet, u ovu rupu bez dna što imamo na državnom nivou. Ukoliko stavite ovakvu taksu, građani to neće moći da plate, vi nećete moći da upišete pravo svojine, niti ćete imati prihod u budžet, niti će građani završiti svoj posao.
Dakle, osim ovih 650 hiljada predmeta, vi znate da Zakon o upisu prava svojine daje mogućnost i onima koji se nisu prijavili za legalizaciju kod lokalne samouprave, da se sami prijave, svoj objekat kod katastra nepokretnosti i tu je rok od godinu dana.
Takvih predmeta ćete imati bar milion, ali opet od tih građana koji ne mogu da plate.
Zato smatram da direktor RGZ prilikom, kada bude utvrđivao predlog cena, odnosno taksi i kada ga bude slao na saglasnost ministru finansija, treba da povede računa o ekonomskoj situaciji građana u Srbiji i da te predložene takse budu niže u odnosu na one koje danas RGZ naplaćuje.
Molim vas, ministre, odgovorite mi na pitanje, da li će RGZ naplaćivati građanima nešto do 31. marta naredne godine, jer bi to bilo suprotno Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu.

Zahvaljujem.
Potpuno je nejasno zašto je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman. Sedam godina je potrebno, po Predlogu zakona, da inspektor ima radni staž. To nije uslov koji je potreban ni za direktora. Na primer, za direktora škole dovoljan je uslov pet godina radnog staža, za načelnika opštinske uprave pet.
Pretpostavljam da je i za direktora RGZ dovoljno da ima pet godina radnog staža. Zbog čega onda Vlada smatra da inspektor treba da ima sedam godina radnog staža? Ukoliko želimo kvalitet, mislim da taj kvalitet možemo da dobijemo i sa pet godina radnog staža i potpuno je nejasno zbog čega je Vlada Republike Srbije odbila ovaj amandman.
Ministre, vi meni niste odgovorili na pitanje i zaista vas molim da mi odgovorite na pitanje da li će RGZ naplaćivati takse građanima i privredi, obzirom da, po zakonu, nema na to pravo sve do 31. marta naredne godine?

Zahvaljujem potpredsednice, poštovani ministre, predstavnici Državnog veća tužilaca, poštovani predstavniče Visokog saveta sudstva, predstavniče Ministarstva pravde i državne uprave, dame i gospodo narodni poslanici, nama je posebno drago što je danas ovde prisutan predstavnik Vrhovnog saveta sudstva. Da je to juče bilo tako, mislim da bismo još juče mnogo brže diskutovali, i ne bismo imali dilema, vezano za predlog odluke o izboru sudija koji je danas na dnevnom redu.
Vi ste gospodine ministre, juče u vašem uvodnom izlaganju pročitali obrazloženje predloženog zakona o prekršajima i tu ste nam rekli činjenicu da je prethodna ministarka pravde formirala radnu grupu koja je krenula i izradila nacrt novog zakona o prekršajima koji je danas na dnevnom redu.
Govorili ste o tome, da prekršajni sudovi godišnje prime oko 600 hiljada predmeta, da je broj onih predmeta koji nisu obrađeni, otprilike milion predmeta godišnje. Takođe, u obrazloženju zakona stoji da je otprilike 53% tih predmeta iz oblasti Zakona o bezbednosti saobraćaja, 10% predmeta je vezano za javni red i mir.
Ono što nismo imali prilike da pročitamo u obrazloženju i verujem da ćete moći da mi date odgovor na to pitanje – koliko od tih milion predmeta se odnosi na prekršaje koja su počinila fizička lica, tj. građani ove zemlje, koliko predmeta ima da su prekršaje uradili preduzetnici, mala i srednja preduzeća, da li postoje predmeti vezani za budžetske korisnike i za državne organe?
Bez obzira na činjenicu što ste vi juče u svom izlaganju rekli da predloženim zakonom nije povećan iznos kazne za prekršaje, da ste ostavili onaj isti iznos koji je postojao i u prethodnom zakonu, mi smatramo da su predviđene kazne jako velike. Predviđene kazne za fizička lica su u rasponu od pet hiljada do 150 hiljada dinara.
Bez obzira na tu činjenicu što ste vi rekli, da je u međuvremenu bila inflacija, i da vi niste hteli kao ministar da date predlog povećanja tih kazni za prekršaje, mi smatramo da građani u ovoj zemlji, danas mnogo puta gore žive i lošije nego prethodne godine, ili pre četiri godine. Činjenica da je to tačno govori i to da danas imamo mnogo više nezaposlenih lica, da nisu stigle 11 milijardi evra obećanih u predizbornoj kampanji od strane predsednika države, da mnogi ljudi žive na granici egzistencije. Kad kažete, kazna za fizičko lice od pet hiljada do 150 hiljada, ona je jako visoka.
Bez obzira na činjenicu što ovim zakonom uvodite prekršajni nalog, gde dajete mogućnost da građanin ove zemlje plati polovinu kazne, takve kazne su i dalje visoke za naše građane. Na primer, ukoliko se loše parkirate na javnoj površini propisane kazne su od dve i po hiljade do 75 hiljada dinara. Jasno je ministre, da građani koji ne primaju platu, ili oni koji primaju platu od 20 hiljada dinara, da ukoliko dobiju kaznu od 75 ili 50 hiljada dinara po tom osnovu će radije izabrati zatvor, nego što će platiti tu kaznu. Ne što ne žele da je plate, nego što nemaju odakle da je plate. Pogotovo što znamo da će struja u avgustu poskupeti za 11%, da su sve cene i prehrambenih i ostalih proizvoda poskupele, i građani će prosto izabrati kaznu zatvora, nego što će se opredeliti da iz svog siromašnog novčanika izvuku novac i plate kaznu za prekršaj, zato što takav novac nemaju. Zato mi smatramo da trebate kao Vlada da podržite i prihvatite amandman LDP, kojim se predlaže smanjenje novčanih kazni po ovom Zakonu o prekršajima.
Zašto sam vas pitala, koliko ima kakvih kazni od tih milion predmeta? Zato što sam potpuno ubeđena da je najveći broj takvih kazni prema fizičkim licima i građanima. Da je veoma mali broj, a možda ih uopšte i nema, kazni koje treba da plate državni organi ili npr. preduzeće u restrukturiranju.
Vi kao ministar nemate pravo da se mešate u nadležnost suda, ali ste istovremeno i ministar pravde i ministar državne uprave i nadležni ste za rad državne uprave. Ukoliko npr. neko ne postupa po Zakonu o računovodstvu i reviziji, za tako nešto je predviđena prekršajna kazna. Sada, zahtev za prekršaj podnose npr. državni organi.
Imate li, ministre uvid u to, da li je neko ikada napisao prekršajnu kaznu npr. RTB Bor, zato što ne poštuje Zakon o računovodstvu i reviziji? Ako takva kazna nije napisana za preduzeće u restrukturiranju, zašto bi onda građani ove zemlje bili jedini ti koji trebaju da plaćaju novčane kazne?
Složićete se ministre, da su mnoge škole u Srbiji u blokadi. Iz razloga što mnoge lokalne samouprave, npr, nemaju dovoljno sredstava da plate one mesečne troškove za tekuće popravke ili održavanje ili iz nekih drugih razloga. Takve iste škole podležu ovom istom zakonu i trebaju da plate npr. prekršajne kazne kada nemaju npr. dobru elektro instalaciju ili gromobran, a one to neće moći da rade.
Smatramo da zakonom trebate da umanjite, da prihvatite amandman i da smanjite novčani iznos kazni koje su predviđene ovim zakonom o prekršajima.
Ništa nam niste ministre rekli u uvodnom izlaganju, u kakvim uslovima rade sudije za prekršaje. Da li su uslovi po pitanju opreme, prostora, adekvatni za njihov rad? Složićete se da bez obzira na činjenicu što će ova skupština izglasati zakon o prekršajima, da bi sudije kvalitetno radile treba da imaju neke osnovne uslove za kvalitetniji brži i bolji rad.
Znam ministre, da posećujete sudove. Ne bih rekla da je samo u predizbornoj kampanji, ali u predizbornoj kampanji sigurno jeste. Bili ste npr. u Zaječaru, pre jedno mesec i po dana, jel tako? Sigurno ste imali prilike da vidite u kakvim uslovima tamo rade sudije. Tada su svi ministri iz Vlade bili u Zaječaru pa sam očekivala da će neka od sednica Vlade biti održana tamo. Pošto idu uskoro lokalni izbori u Negotinu, verujem da ćete da posetite Prekršajni sud u Negotinu i Osnovni i Viši sud, a potom ćete sigurno obići i Bor, jer i tamo slede lokali izbori. U tom smislu bi trebalo da nam kažete u kakvim uslovima rade sudije za prekršaje, a ne da se o radu sudova i uslovima informišete samo kada su izbori.
Loše je što se povećava granica zastarelosti i činjenica je da ovaj zakon ima jednu suprotnost vezano za zastarelost, u odnosu na Zakon o javnim nabavkama i ne daje mogućnost da u prvom stepenu odlučuju npr. državni organi kao što je npr. Republička komisija za zaštitu prava ponuđača. Vi ste pripadnik stranke koja je toliko pričala o Zakonu o javnim nabavkama, pa se čudim kako ste napravili ovakvu grešku da sada istovremeno imamo Zakon o javnim nabavkama koji propisuje jedno, a ovim zakonom o prekršajima nešto sasvim drugo.
Što se tiče odluke i predloga odluke o izboru člana Agencije za borbu protiv korupcije od strane predsednika države, mi zaista smatramo da nije u redu da predsednik Nikolić, bivši član SNS, ovom parlamentu i ovoj Skupštini predloži kandidata koji je bio ispred SNS član opštinske izborne komisije. Bez obzira da li je to lice član SNS ili je samo bio predlog SNS, to ukazuje na neku bliskost sa SNS, a složićete se, ministre, da Agencija za borbu protiv korupcije treba da bude nezavisna u svom radu. Vi, kao i aktuelni prvi potpredsednik Vlade, stalno govorite o borbi protiv korupcije. Zato smatramo da je zaista nedopustivo da predsednik Republike parlamentu predloži nekog za člana Agencije za borbu protiv korupcije ko je blizak SNS.
Što se tiče predloga Vrhovnog saveta sudstva za izbor sudija, imali smo prilike da vidimo da je Vrhovni savet sudstva raspisao konkurs za izbor 15 studija. Na konkurs se javilo 447, da li je tako, od čega 15 onih koji su prošli Pravosudnu akademiju? Juče ovde nama niko nije bio u prilici da odgovori na pitanje – kako je moguće da Vrhovni savet sudstva raspiše konkurs za 15 sudija, a onda Skupštini predloži da izaberemo 16? To zaista za nas nije logično kako je došlo do toga.
U bilo kojoj ustanovi, na primer u školi, da imate upražnjeno mesto za dva profesora srpskog jezika i književnosti, a raspišete konkurs samo za jednog, vi ne možete da primite dva. Ne možete da primite ni dve čistačice, ukoliko ste raspisali konkurs za jednu. Da li je onda moguće da vi kao Vrhovni savet sudstva parlamentu, nama poslanicima, predložite da izaberemo 16 sudija, a tražili ste konkursom 15? Vi ste imali svega 15 kandidata sa ovom Pravosudnom akademijom, da li je tako? Znači, 15 dokumentacija, pošto oni imaju prioritet u odnosu na ostale kandidate, ste trebali da pregledate.
Da li je moguće da članovi Vrhovnog saveta sudstva nisu bili u stanju da 15 kandidatura provere da li su u roku, da li ispunjavaju sve uslove, nego da se nakon izbora 15 sudija, nakon sedam utvrdi da još jedan kandidat kao ispunjava uslove, pa eto ima mesta u Novom Sadu, pa ćemo i njega predložiti? Šta je sa onim kandidatom koji takođe ima Pravosudnu akademiju koga nema na ovom spisku? Da li je Vrhovni savet sudstva utvrdio da li je moguće da taj kandidat nije umeo da popuni obrazac za konkurs ispravno, pa njega niste uzeli u obzir?
Stvarno smatram da Vrhovni savet sudstva, a pogotovo ove sudije koje se biraju prvi put, treba da poštuju zakon. Ukoliko ste kao Vrhovni savet sudstva doneli odluku o 15 sudija, takva odluka je trebala da stigne u parlament. Vi ste mogli i nakon toga da raspišete konkurs za još jednog sudiju, ukoliko imate upražnjena mesta, pa da primite nekog drugog, ali greške Vrhovnog saveta sudstva ne možemo da ispravljamo mi poslanici i nemamo pravo na tako nešto.
Pošto ste predlagač, predlažem da vi povučete ovu tačku s dnevnog reda, jer ne znam kako bismo mi koji sedimo u ovoj sali, koji nismo sudije, mogli i imali pravo da odlučimo i glasamo za 16 a konkurs je bio za 15, pogotovu što ovo zaista izaziva sumnju šta je radio Vrhovni savet sudstva.
Znam da je ministar tu član po funkciji i zanima me da li je on bio na toj prvoj sednici i da li je bio na drugoj? Da li je on podržao ovakav predlog da se prvo izabere 15, a onda se izabere 16. kandidat? Ako je ministar glasao za tako nešto, smatram da treba odmah da podnese ostavku, jer za nas koji nismo sudije, koji nismo pravnici, to zaista da kažem nema nikakve veze sa zdravom logikom, jer ni u jednoj instituciji u ovoj zemlji to sigurno ne bi bilo moguće. Ali, onda je zaista sramotno da tako nešto bude moguće u ovom parlamentu, te vam predlažem da povučete predlog, da se zakaže nova sednica. Vi raspišite novi konkurs, izađite sa konkretnim predlogom. Raspišite konkurs ako treba za 20 sudija, pa primite 20, a nemojte dolaziti s predlogom da primimo više od onog koji se bira, pogotovo što se još uvek ne zna šta je sa onim sudijama, a ima ih dosta koji su vraćeni, približno 600, koji su nekad bili članovi SNS, sad kažu verovatno da više nisu, pošto to zakon ne dozvoljava.