Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, odmah ću na početku da naglasim da ja neću podržati Izveštaj, ali da zbog evropske perspektive i Srbije i Kosova podržavam svaki napor da se sporazum sa Kosovom sada u ovom trenutku postigne.

Predsednik bi trebalo da ubedi svoje pristalice i simpatizere, koalicione partnere i javnost u ovoj državi da je u pravu kada kaže - treba prihvatiti francusko-nemački predlog. Naravno da to ubeđivanje neće biti lako zbog antialbanskog raspoloženja i negativnog narativa o Kosovu koji je posledica neprijateljske retorike koja se godinama koristi.

Ono što sam video juče i danas na ovoj Skupštini najbolje se može opisati rečima poznatih američkih astronauta - "Houston, we have a problem." Da, imamo problem totalnog odsustva od osećaja za realnost.

U Izveštaju koji smo dobili celokupna krivica za sve tenzije koje su u poslednje vreme podignute svaljuju se na kosovsku stranu. Cela kriza se personifikuje kroz ličnost Aljbina Kurtija. Niti je Aljbin Kurti, niti je terorista. On je legitimno izabrani predsednik vlade Kosova. Takvog ga treba prihvatiti i sa njim postići sporazum.

Žao mi je, gospodine predsedniče, što sam više puta vas slušao juče, što ste izneli žal da Aljbin Kurti nije i danas u srpskim zatvorima. Zar nije njegov slučaj i slučaj desetine hiljada Albanaca koji su bili po srpskim zatvorima dokaz pogrešne i represivne srpske politike na Kosovu? Uhapsili ste mladića. Dobili ste premijera sa kojim morate da razgovarate i pregovarate.

Svako objektivan je svestan da kosovska kriza nije nastala krajem prošle godine. Ona je posledica dugoročne pogrešne, represivno vođene politike. Činjenica je da je Kosovo bio prostor najduže državne represije u novoj istoriji Balkana. Sada smo došli do situacije da je sedenju na dve stolice došao kraj i da imamo potpunu sinhronizaciju stavova EU i SAD po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom. Taktika odlaganja više nema mesta. Zapadne države jasno stavljaju da znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma. Zadnje posete zvaničnika SAD i EU ukazuju da je u toku diplomatska akcija koja ima za cilj da Srbiju dovede do tačke kada treba definitivno da se odluči oko svog opredeljenja. Sada smo na raskrsnici suočeni sa pitanjem - kuda dalje?

U ovom ključnom momentu na vama je kao izabranom predsedniku ove države da pregovorima dođete do sporazuma.

Siguran sam da su pravi recepti za katastrofu iluzije onih da će se NATO i Amerika jednog dana raspasti i da zato treba čekati taj dan koji će biti povoljan za Srbiju. Pobornici tih iluzornih teorija, pobornici zamrznutog konflikta kao i oni koji najavljuju novi trijumfalni marš na Kosovu žive u iluzijama. Njihove patriotske opklade liče na onu mudrost Meše Selimovića - kada bismo imali masla, kao što nemamo brašna, dobar bismo kačamak napravili.

I Srbi i Kosovo u sporazumu otvaraju evropsku perspektivu. Čitavom regionu Zapadnog Balkana znači iskorak u odnosu na regresivne trendove. Zahtevi za unapređenje prava Srba na Kosovu su legitimni ako Srbija, rukovodeći se višim standardima, manjinama na svojoj teritoriji obezbedi ista prava.

Spomenuli ste potrebu sporazuma i poverenja sa Albancima. Ovo je dobra vest. Nadam se da je iskrena, ali je problematična da kada govorite o Kosovu govorite samo o teritorijama ne o ljudima. Albanci preševske doline se nadaju da će postizanje osnovnog sporazuma Srbije sa Kosovom imati direktan pozitivni uticaj u zakonskoj i političkoj afirmaciji njihovih prava.

Beograd treba da sporazum iskoristi za otvaranje jednog novog poglavlja i u komunikaciji sa Albancima preševske doline. Ni danas, skoro 22 godine od potpisivanja sporazuma iz 2001. godine, sporazuma 2009. godine i 2013. godine položaj Albanaca nije poboljšan iz razloga što Beograd nije ispoštovao preuzete obaveze.

Član 3. evropskog predloga osnovnog sporazuma kaže - u skladu sa Poveljom UN strane će međusobno sva sporna pitanja rešavati dogovorom i mirnim putem i da će se uzdržati od svakog oblika pretnje ili upotrebe sile. Siguran sam da će diskriminatorski položaj Albanaca preševske doline i u budućnosti predstavljati jedno od spornih pitanja između Kosova i Srbije.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posle …

Još sekunda. Nekoliko sekundi. Izgubili smo dosta vremena ovih dana.

Obzirom na to da politička, institucionalna diskriminacija Albanaca često posledica tenzija između Srbije i Kosova verujemo da je pronalaženje simetričnih i uravnoteženih aranžmana za zaštitu i unapređenje prava manjina u skladu sa evropskim standardima i međunarodnom …

… dobar iskorak u odnosima Srbije i Kosova.

Mislim da predsednik nema ništa protiv. Niti sam govorio o zločinima, niti sam govorio o genocidu. Govorio sam o potrebi da Srbija otvara svoju evropsku perspektivu. Vaša je obaveza da je ostvarite. Da li ćete sporazum sa Albancima ili nećete, ja vam ne mogu nametnuti, ali ako želite da od Srbije stvorite Kubu, samo nastavite tako. Nisam ni očekivao drugačiji odgovor od onoga koji pokušava stalno da izvrši reviziju istorije. Hvala. Neću više da učestvujem.

Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, koristeći svoje pravo na slobodu misli i izražavanja, ja ću o ovoj temi izneti neke stavove, iako znam unapred da neće biti slaganja, odnosno da će mnogi biti protiv, ali šta da radimo, sloboda misli i izražavanja je sveta, pa je moramo poštovati.

Kao što znamo, posle početnih uspeha postignutih u periodu 2011. do 2013. godine, zadnjih godina dolazi do usporavanja, pa i potpunog zamrzavanja briselskog dijaloga. Njegovo zamrzavanje koincidira i sa krizom identiteta unutar Evropske unije, kao i turbulencijama unutar transatlantskih odnosa. Na sreću, nova američka administracija ispoljila je novi aktivniji pristup pitanjima Zapadnog Balkana, Sjedinjene Američke Države su vraćene u ulogu zainteresovane strane u pregovorima, što je usledilo imenovanjem specijalnih diplomata za Balkan.

Obnovljeno američko interesovanje za Zapadni Balkan, a i za dijalog Kosova i Srbije, dolazi kao reakcija sve većeg uticaja drugih sila koje pokušavaju da destabilizuju region. Sjedinjene Američke Države jasno stavljaju do znanja da daju nedvosmislenu podršku dijalogu koji se vodi u Briselu, a u kontekstu toga poslednji dogovor između Kosova i Srbije o priznavanju ID karti je novi momentum koji treba iskoristiti za nastavak dijaloga do konačne normalizacije odnosa.

Svakome je jasno da perspektiva interesa naroda Balkana je u međusobnoj saradnji. Interesi Srba i Albanaca jesu takođe u uzajamnoj saradnji i poštovanju i dobrosusedskim odnosima, ali ne postoji nikakva dilema da presudni uslov za te odnose jeste normalizacija odnosa sa Kosovom.

Za pozdraviti jesu nastojanja unapređenja odnosa Srbije sa Albanijom, kroz bilateralnu ili regionalnu saradnju, ali svaki racionalni političar je svestan da u dugoročnom aspektu ti međudržavni odnosi će zavisiti od načina rešavanja odnosa i sporazuma sa Kosovom.

Stabilnost Zapadnog Balkana je vezana za ovo pitanje i zato ono predstavlja ključni momenat za perspektivu dva naroda, ali i celog regiona. Godinama unazad iz Brisela dobijamo poruke da je dijalog između Kosova i Srbije jasno povezan sa njihovom budućnošću, što bi trebalo da ukazuje na to da bez napretka u ovom procesu nijedna strana se ne može nadati članstvu u Evropskoj uniji.

Danas ponovo sa najvišeg vrha Evropske unije ističe se da je dijalog sa Kosovom ključan za evropski put Srbije. Iako je izgubila raniju pokretačku moć, Evropska unija i dalje ostaje motor reforme i demokratizacije Zapadnog Balkana, pa samim tim i Srbije i Kosova. Sigurno je da je pitanje konačnog sporazuma sa Kosovom jedan od najtežih spoljnopolitičkih izazova koji Srbija ima pred sobom.

Međutim, gospodine predsedniče, vi ste izabrani na mesto predsednika ne samo da protokolarno predstavljate ovu državu, već i da date odgovore i nađete rešenja i za najteža politička pitanja od kojih zavisi budućnost ove zemlje i budućih generacija. Vaša je obaveza da vodite ovu zemlju ka rešenjima koja njoj stvaraju perspektivu, i to ne bilo kakvu perspektivu, već evropsku perspektivu. Republika Srbija je zemlja koja se nalazi u Evropi, te prema tome ona treba da postane i punopravni član Evropske unije i deo zapadnih liberalnih demokratija. Jeste ovo težak zadatak, ali je mudrost voditi je ka tom cilju.

Unapređenje odnosa sa večnim neprijateljem zahteva sposobnost za pomirenje. Nema budućnosti nijedne zemlje bez pomirenja, nema pomirenja bez suočavanja sa prošlošću. Mir sa Albancima vam je potreban, ne zavada. Zavada sa drugima, kako bi rekao Bogdan Bogdanović, vodi samouništenju. Zato je Srbiji potreban mir sa Albancima. Zbog njene budućnosti, zbog mladih naraštaja, zbog zajedničke perspektive Zapadnog Balkana. Sticanje prijatelja je važnije od osvajanja teritorija, rekao bi mudri Bogdan Bogdanović. Podsetio bih na još jednu njegovu izjavu datu za prištinski „Zeri“ ranije: „Naš nacionalni interes je da sa vama Albancima budemo prijatelji i da naše spomenike ostavimo u dvorištu svojih prijatelja“.

Kao čovek koji vodi ovu državu i koji je na izborima osvojio potpuni legitimitet, imate najveću odgovornost da građanima Srbije o Kosovu kažete istinu i samo istinu, ne puste želje i netrezvene, nerealne političke ambicije. Dosta je bilo toga. Pravilo je da svako ko učestvuje u procesu rešavanja problema, pozitivan ishod i u dijalogu može očekivati jedino ako postavi jasnu razliku između trezvenih ambicija i nemudrog zavaravanja. Shodno tome, ne mogu se očekivati pozitivni rezultati ako se držimo stavova koji su proizvod mitova iz srednjeg veka ili fantazmogorije, kako ste rekli, uz potpunu negaciju aktuelne stvarnosti.

Sjedinjene Američke Države i Evropska unija poručuju Srbiji da nije pitanje da li idete na istok ili zapad, već da postoji samo jedan pravac i na Srbiji je da odluči koliko brzo želi da stigne tamo. Koji je stav Evropske unije i sada po pitanju neophodnosti postizanja sporazuma sa Kosovom, vi znate to bolje od mene. Koje su realne mogućnosti da se taj stav Evropske unije i sada po tom pitanju promeni, takođe to znate bolje od svih nas ovde. Uvođenje u igru francuskih i nemačkih specijalaca, rekao bih, i poruke kojima vas pozivaju da donesete teške odluke u vezi Kosova jasno govori o koordinisanom transatlantskom stavu po ovom pitanju.

Očekivao sam da danas ovom parlamentu kažete da smo spremni da preuzmemo odgovornost za budućnost ove zemlje i da verujemo da će u vremenu koje je pred nama Srbija biti sposobna da novim vrednostima izgradi drugačije odnose sa Kosovom.

Govorili ste o nepoštovanju sporazuma i koje dogovore Republika Srbija ne poštuje. Mislim da sam pomenuo i citirao sve iz Izveštaja o progresu na prošloj sednici koja je održana po ovoj temi. Činjenica je takođe da je onome ko je imalo upoznat sa stavom srpskog društva po ovom pitanju jasno da nije lako donositi konkretne odluke. Ali, zar najteži putevi nisu nekad i jedino pravi? Za novu stranicu potreban je novi pristup. Svestan sam da u Srbiji još ne postoji atmosfera u kojoj bi neko tražio oprost Albancima za ono što je tamo učinjeno. Verovatno za to treba sačekati neki drugi momentum. Vili Brant nije rekao žrtvama – ja vam se izvinjavam, nego im je rekao: „Mi smo se promenili, mi to više nećemo ponoviti“, podseća nas Latinka Perović. Možda bi u ovom trenutku to bilo dovoljno.

Naravno, biće ovde i glasova protiv sporazuma, glasova onih koji bi da stvore zamrznuti konflikt, glasova onih koji ne bi Republiku Srbiju da vide kao deo liberalnih demokratija, već priključenu istočnim carstvima. Svi koji tako misle čine pokušaj za osvajanje svakodnevnih političkih poena. Oni imaju pristup političara, a ne državnika, idu ka budućnosti koračajući unatraške, žele nastavak, a ne rešenje problema. Realistični pristup problemu stavlja nam do znanja da san o priključenju Republike Srbije istočnim carstvima u aktuelnim geopolitičkim previranjima je ne samo nerealan, već i opasan po budućnost ove zemlje. Turski nobelovac Orhan Pamuk jednom je rekao: „Istok ume da proguta ljude i njihove snove, zato treba da paze šta žele“.

Ono što protivnici dogovora misle da postignu silom najčešće se može postići sporazumom. Pored toga, silom se može i izgubiti. Primera za to ima dosta, i to svežih. Upravo zato ne mislim da rešenje treba tražiti u pištoljima 400 srpskih policajaca na Kosovu.

Na kraju, kao predstavnik albanske zajednice koja živi u Preševskoj dolini, mi smatramo da normalizacija odnosa sa Kosovom jeste od vitalnog značaja i za našu budućnost. U kontekstu budućeg sporazuma moram da naglasim da reciprocitet jeste adekvatno načelo ukoliko je cilj da se problemi rešavaju političkim putem. Interese morate da ostvarite dogovorom, jer ne možete jednostranom odlukom. Kosovo je nezavisno od Srbije i šta god da želite da tamo ostvarite morate to postići u dogovoru sa tamošnjim vlastima, a ko će biti tamo na vlasti, Srbija nema uticaj.

Srbija u republici Kosovo imaju broj na ustavom zagarantovana prava, što se tiče i parlamentarne zastupljenosti, ali i učešće u izvršnoj vlasti, Albanci i druge manjine to ovde nemaju. U skladu za zahtevom za više prava Srba na Kosovu, Beograd treba da ima u vidu da je logično i legitimno da albanska zajednica u Srbiji traži isti status koji Srbija traži za Srbe na Kosovu. Da bi se stvorili uslovi za obnovu poverenja albanske zajednice neophodno je da Vlada i državne institucije pokažu političku volju i da se ozbiljno angažuju na integrisanju albanske zajednice, na šta se Republika Srbija obavezala u okviru tri sporazuma koji se odnosi na opštine koje ima Albanci, čine većinu ili deo stanovništva.

Nepriznavanje diploma jeste jedan od napada na budućnost mladih Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Kao što smo vas već obavestili na konsultacijama 14. jula ove godine, od nove Vlade očekujemo da radi na realizaciji i planova od sedam tačaka u vremenski precizno utvrđenom terminu.

Podsećanja radi, Vlada Republike Srbije je usvojila plan još u junu 2013. godine. Zaustavljanje procesa pasivizacija i adresa i formiranje parlamentarne komisije sa ciljem utvrđivanje tačnih podataka pasiviziranih adresa građana i predlaganje mera za povraćaj adresa, njoj adresa.

Formiranje posebnog razvojnog fonda Bujanovca, Preševa i Medveđe uz udvostručenje budžeta koordinacionog tela za kapitalne projekte i subvencije lokalnoj privredi, kao i dovođenje stranih investitora. Intezivacija dijaloga između Vlade Republike Srbije i izabrani predstavnika Albanaca Preševske doline uz učešće USA i grupe ambasadora „Prijatelja juga“. Izmene i dopune Zakona o zaštiti prava i sloboda, Zakona o nacionalnoj manjinama, posebno člana 16. stav 2.

Bujanovac, Preševo i Medveđa su najnerazvijenije opštine na nivou Republike Srbije, ali nisu mnogo bolji položaji ni ostale opštine našeg okruga. Mladi Albanci, Srbi i Romi beže svakog dana zbog besperspektivnog stanja u kojem se nalaze. Ove opštine polako, ali sigurno postaju udobni starački dom. Zato je vreme da država pokaže jednak tretman o svim građanima, da obezbede opstanak, a ne odlazak ljudi. Mladi su zajednička budućnost i o njima trebamo zajedno brinuti kao roditelji, a ne političari.

Zato vas pozivam da uvažite više napora u rešavanju krupnih pitanja i problema, da koristite političku snagu koji su vam građani ove zemlje dali kako biste istu pretvorili u perspektivu ljudi i kako biste zajedno sa Albancima gradili stabilniji, bezbedniji i perspektivniji Balkan. Na vama je da odlučite da li ćete ostati samo jedan u nizu političara ili preuzeti državničke obaveze, budite gde god. Na tom putu dogovor sa Albancima vam se nameće kao nepremostivo pitanje, dogovor uz trezvene i realne ambicije, bez fantazmagorije. Hvala.

Gospodine predsedniče, da ste me pažljivo slušali, ja sam rekao kada sam govorio o pravima Albanaca Preševske doline tamo gde čine većinu ili deo stanovništva. Zašto u Medveđi nema Albanaca, to je jedno posebno pitanje o kome bi trebalo da razgovaramo. O zahtevima Albanaca, odnosno pitanjima koja terete to stanovništvo tamo na vašem stolu se nalazi papir i ja bih voleo da krenete konačno da razgovarate. Dosta je obećanja.

Što se tiče sporazuma sa Kosovom, ja ću ponoviti ono što kažu Amerikanci – ukoliko vi dogovorite bilo koji sporazum sa Kosovom, mi ćemo to podržati. Ono u čemu se nećemo slagati jeste da na Zapadnom Balkanu treba da postoje različiti standardi manjinskih prava i kada govorimo o pitanju kažnjavanja onih koji slobodno izražavaju svoje mišljenje ja i dalje doživljavam parlament kao mesto u kom narodni poslanik može slobodno da kaže svoje mišljenje.

Svaka inicijativa koja teži da to zaustavi, jeste uvođenje strahovlade, ali da sam ja strahovao da će me ovde neko kazniti, sigurno ne bih došao na ovu sednicu ili možda uopšte u parlament, ali moja borba, pet izbornih krugova sam se borio za ovo mesto i neće niko da me zaustavi da iznesem slobodno svoje mišljenje. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca.

Pred nama se danas, između ostalog, na dnevnom redu nalazi i tačka o Predlogu odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koje je podnelo Državno veće tužilaca, na osnovu ranije proglašenog konkursa za izbor zamenika javnog tužioca za područje Osnovnog tužilaštva u Vranju, tužilaštvo koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, a samim tim i teritoriju opštine Preševo, opština sa većinskim albanskim stanovništvom.

Predloženi kandidat je izabran iz redova deset kandidata koji su se prijavili na taj konkurs, barem na osnovu rang-liste, a koji su u prethodnom postupku ocenjeni sa ocenom „pet“, odnosno „četiri“. U tih deset prijavljenih kandidata bilo je i dvoje kandidata iz redova albanske nacionalne zajednice, jedan je ocenjen ocenom „pet“, dok je drugi ocenjen ocenom „četiri“.

Izbor ovog kandidata je posledica odlaska u penziju dvoje zamenika javnih tužilaca iz Osnovnog tužilaštva u Vranju, jedinice u Bujanovcu, a koji su bili pripadnici albanske nacionalne zajednice, koji su penzionisani prošle 2021. godine. Dakle, to tužilaštvo je ostalo bez ijednog jedinog zamenika tužioca iz redova albanske nacionalne zajednice.

Mislim da su bili ispunjeni svi kriterijumi da Državno veće tužilaca za kandidata za zamenika OJT-a predloži jednog od kandidata albanske nacionalne pripadnosti, obzirom da su oba ispunila zahtevane kriterijume. Međutim, u svom predlogu Državno veće tužilaca se opredelilo za kandidatkinju iz Vranja, koja verujem ne zna albanski jezik, a koja će verovatno biti zadužena da pokriva radna mesta koja su do sada već izvršavali zamenici OJT-a iz redova albanske nacionalne zajednice. Ovakvim predlogom smatram da je Državno veće tužilaca diskriminisalo dvojicu kandidata albanske zajednice.

Član 27. Ustava Republike Srbije zabranjuje diskriminaciju. On kaže da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki, da je zabranjen svaki vid diskriminacije, neposredne ili posredne, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti i drugo.

Član 77. Ustava Republike Srbije, koji izričito predviđa da su pripadnici nacionalnih manjina ravnopravni u vođenju javnih poslova, kaže da pri zapošljavanju u državnim organima, javnim službama, organima autonomne pokrajine, jedinicama lokalne samouprave vodi se računa i o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Ali pored ovoga, mislim da je najdrastičnije povređena odredba člana 60. Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca koja naglašava, citiraću celu odredbu, odnosi se na posebna pravila odlučivanja, član 60. „Pre donošenja odluke o izboru, odnosno predlaganju kandidata za zamenika javnog tužioca u javnim tužilaštvima na području lokalnih samouprava u kojima je u službenoj upotrebi jezik ili pismo nacionalne manjine, veće pribavlja podatke o nacionalnom sastavu stanovništva lokalnih samouprava, kao i o nacionalnom sastavu nosilaca javnotužilačke funkcije u tom tužilaštvu. Ukoliko nacionalni sastav nosilaca javnotužilačke funkcije nije srazmeran nacionalnom sastavu stanovništva, a nije, na području nadležnosti javnog tužilaštva veće će po pravilu izabrati, odnosno predložiti kandidata one nacionalne pripadnosti čiji bi izbor, odnosno predlaganje doprinelo srazmernosti nacionalnog sastava, i to najviše rangiranog kandidata te nacionalne pripadnosti, ukoliko njegova ocena, odnosno broj bodova nisu ispod 90% ocene, odnosno broja bodova prvorangiranog kandidata. Posebna pravila o odlučivanja iz stava 2. ovog člana primenjivaće se u odnosu na one kandidate koji su se u konkursnoj dokumentaciji izjasnili o svojoj nacionalnoj pripadnosti i dali saglasnost veću za primenu posebnih pravila.“

Kao što sam obavešten, oba kandidata su u aplikaciji na konkursu napisala i svoje etničko, odnosno nacionalno poreklo.

Dakle, kako nisu ispoštovane navedene odredbe Ustava, odnosno ključna odredba Poslovnika o radu Državnog veća tužilaca, predlažem da se ova tačka povuče sa dnevnog reda i da Državno veće tužilaca još jednom razmotri ili da Narodna skupština ne da saglasnost na ovaj deo. Hvala.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministarka, ovom odlukom se predlaže izbor tužilaca u tužilaštvu za organizovani kriminal, tužilaca u apelacionim i javnim tužilaštvima, višim i osnovnim tužilaštvima.

Ne znam da li na listi predloženih kandidata ima lista kandidata iz redova nacionalnih manjina, ali po onome što vidim, ne vidim nijednog predstavnika iz redova albanske nacionalne manjine. Možda je zato i ovo trenutak da istaknem neke činjenice a u cilju poboljšanja delotvornog učešća manjina u pravosudnim institucijama.

U Osnovnom tužilaštvu u Vranju, odeljenje zapravo zaduženih za Bujanovac, bilo je zaposleno dvoje zamenika tužilaca albanske nacionalne pripadnosti koji su tokom ove godine ispunivši zakonske uslove otišli u penziju i ova radna mesta su upražnjena. Osnovno tužilaštvo je ostalo bez i jednog pripadnika iz redova albanske nacionalne manjine u redovima zamenika javnih tužilaca.

Radi informisanja javnosti, Osnovno tužilaštvo u Vranju nadležno je i za područje osnovnog suda u Bujanovcu a samim tim pokriva i područje Opštine Preševo, područje sa značajnim brojem albanskog stanovništva, koje je ostalo bez i jednog pripadnika u redovima tužioca, odnosno zamenika tužioca.

Participacija nacionalnih manjina u svim državnim institucijama, pa i pravosuđu zagarantovana je članom 77. stav 2. Ustava Republike Srbije i članom 20. Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina. Demokratija je proces koji podrazumeva da štiti celokupno stanovništvo jedne države, bez obzira na njegove kulturne, društvene, ekonomske, jezičke, etničke ili verske pripadnosti.

Države moraju u celosti poštovati vladavinu prava i međunarodne standarde manjinskih prava, uključujući i standarde koji se odnose na delotvorno učešće manjina, kaže se u preporukama iz Lunda da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu Visokog komesara OEBS-a za prava manjina.

Budući da se autoritet vlasti zasniva na volji naroda, dokument iz Kopenhagena, preambula stav 5. i 6, podrazumeva da svako ima pravo da učestvuje u javnim poslovima, zauzvrat to zahteva da na svim nivoima vlasti postoje reprezentativne institucije, kaže se u Univerzalnoj deklaraciji demokratije Interparlamentarne unije usvojene 1997. godine.

S tim u vezi, moram da kažem da su manjinska prava integralni deo međunarodnih propisa o ljudskim pravima i one nameću obavezu svakom članu međunarodne zajednice. Države članice OEBS-a su takođe vezane svojim političkim opredeljenjima i obavezama u oblasti manjinskih prava, na osnovu dokumenta iz Kopenhagena. U Povelji UN naglašen je značaj sprečavanja i otklanjanja pretnji miru, Povelja UN, član 1. Istorija nam pokazuje da postoji veća verovatnoća izbijanja sukoba kada države ne štite adekvatno manjinska prava.

Prema Ljubljanskim smernicama za integraciju raznolikih društava, države su dužne osim da promovišu prava manjina da delotvorno učestvuju u javnom životu obavezni da omoguće njima da očuvaju svoj identitet tako što će im pružiti jednake mogućnosti za korišćenje njihovog jezika, što znači da treba obezbediti uslove za korišćenje manjinskih jezika i u sudskim postupcima, a to se postiže i preko zapošljavanja lica sa znanjem manjinskih jezika.

Dakle, Republika Srbija je obavezna da kao član Međunarodne zajednice OEBS, Saveta Evrope, UN, stvori jednake mogućnosti za sve manjine, pa i za albansku manjinu. Moram reći da je participacija Albanca u pravosudnim institucijama koje pokrivaju područje opštine Preševo, Bujanovac, pa i Medveđa ispod nivoa koje zahtevaju kako domaći tako i međunarodni standardi. U Osnovnom sudu u Bujanovcu je 67 zaposlenih od kojih je samo 20 albanske nacionalne pripadnosti dok je 47 srpske nacionalne pripadnosti. Od 12 sudija koliko ima taj sud, osam je srpske, četiri albanske nacionalne pripadnosti. U Osnovnom tužilaštvu u Vranju je bilo zaposleno troje Albanaca, dva zamenika i jedan viši pomoćnik tužioca, dva zamenika su otišla u penziju i ta dva mesta su ostala upražnjena.

Ovo su podaci koje su te institucije dale predsedniku skupštine opštine Bujanovac na njegov zahtev dok je Prekršajni su u Vranju, odeljenje u Bujanovcu odbilo da da tražene podatke, pa je predmet prosleđen Povereniku za informacije od javnog značaja. Postoje nekoliko pripadnika albanske zajednice koji ispunjavaju sve kriterijume koje zahtevaju zakon za izbor na mesto sudija, odnosno javnih tužioca ili njenih zamenika.

Svestan je da je integracija proces koji traje, ali isto tako moram da istaknem da se mi nalazimo u jednom procesu koji traje od 2001. godine, a koji je započeo tadašnjim planom i programom za rešavanje krize u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, čije su odredbe potvrđene novim sporazumom 2009. godine koji je zaključen posredstvom misije OSCE u Srbiji i njenog tadašnjeg šefa ambasadora, Hansa Ola Urstad, pa je iz zaključka Vlade Republike Srbije iz 2013. godine kojim je u potpunosti prihvaćena informacija koordinacionog tela o neophodnosti integracije albanske manjine u svim državnim institucijama, pa i u pravosuđu.

Adekvatno i delotvorno predstavljanje manjina ne bi trebalo ograničiti samo na lokalni nivo. Regionalna participacija je poželjna, ali i dobra za demokratiju. Verujem da ste vi upoznati da je u višem tužilaštvu, Javnom tužilaštvu u Vranju nijedan Albanac nije zaposlen, a to tužilaštvo pokriva teritoriju u kojoj albanska manjina čini više od 20$% stanovništva.

Dakle, kako se radi o pravosudnim institucijama koje pokrivaju teritorije koje su nastanjene albanskim kao većinskim stanovništvom, moje bi u ovom trenutku bilo i pitanje, da li ministarstvo ima konkretan plan popunjavanja tih radnih mesta i obezbeđivanja ravnopravnih uslova integracija pripadnika albanske nacionalnosti u te institucije, govorim o onim pripadnicima koji ispunjavaju zakonske uslove za izbor, odnosno imenovanje na ta mesta. Hvala vam.

Ja neću uporediti brojke zaposlenih u opštinskoj upravi u svim službama koje je osnivač opština Bujanovac ili Preševo, da bismo videli tačan broj zaposlenih po nacionalnoj strukturi. To možda za neki drugi put.

Ja govorim o nekom procesu u kome se albanska zajednica nalazi sa ovom državom još od 2001. godine, a zadnja je informacija Koordinacionog tela o potrebi integracije albanske zajednice u svim institucijama, pa i u pravosudnim institucijama od 25. februara 2013. godine na osnovu kojeg je Vlada Republike Srbije dana 4. juna 2013. godine donela zaključak da se prihvata izveštaj sa sastanka predsednika Koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa i predstavnika političkih stranaka Albanaca sa područja opštine Bujanovac, koji je sastavni deo ovog zaključka. Potpisao je tadašnji premijer Ivica Dačić.

Dakle, govorim o nekim obavezama koje su stvorene, a koje bi trebale u procesu integracije da se realizuju. Zato sam i pitao, ako su već upražnjena radna mesta, da li će biti, razumem da su to možda druge institucije, ali ministarstvo ima sigurno uvid u sve te procedure i da li će ta mesta biti popunjena? Hvala.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, dame i gospodo ministri, poštovani građani, merdita, dobar dan.

Danas se dešava ono što smo i očekivali, traži se da zakonom obavezujemo učenike svih škola u Srbiji da školsku godinu počinju intoniranjem Himne „Bože pravde“. Očekivano, jer se drugo i ne može očekivati od ove Vlade i od ove vlasti. Do danas niste uspeli da građanima Republike Srbije obezbedite bolju privredu, blagostanje, pravdu, bolje zdravstvo, bolje školstvo, više prava i bolju perspektivu. Zbog toga sada govorite o srpskom svetu, pozivate se na ponos i dostojanstvo srpskog naroda, na njegovu istorijsku slavu. Krijete se iza nacionalizma kroz patriotizam negacijom i populizmom, krijući mračne strane bliske prošlosti, krijući vaše današnje promašaje. Ovo je vaš nacionalni roman, vaša konstrukcija i vaš narativ.

Ovo širite u vašem javnom prostoru, ali i u obrazovnom sistemu. Danas ste odlučili da obrazovanju dodate i komponentu zakonske obaveznosti intoniranja himne „Bože pravde“, po logici da naučimo decu da vole otadžbinu po modelima nekih zemalja u svetu.

Logično, lakše je vršiti indoktrinaciju učenika nacionalnim narativom nego da ima stvorite snove za kvalitetno obrazovanja i životnu perspektivu.

Vi vodite tzv. politiku ljubavi prema otadžbini, dok im otadžbinu činite sve neprikladnijom za život. Jedno je sigurno – sa vama će svake godine biti manje učenika koji će zapevati himnu, ne samo zato što je ne osećaju, već i zato što svakim danom fizički napuštaju Srbiju. Naravno, vaš argument je da je intoniranje himne obaveza prema državi i naciji, jer država za građanina nije samo pitanje prava, već i obaveza.

Zaboravljate da ne mali broj vas ovde u parlamentu ili vaših prethodnika ste podržavali, prećutno ili direktno, zviždanje, poniženje nekadašnje himne bivše Jugoslavije dok su ti simboli još bili državni simboli. Tada je srpstvo bilo važnije od države. Danas kada vam je srpstvo država pozivate se na institucionalnoj, ustavnoj i zakonskoj ljubavi, odgovornosti i lojalnosti građanina prema državi.

S druge strane, danas pesma „Marš na Drinu“, koja, kako bi rekla Biljana Srbljanović, se upotrebljava u duhu Lili Marlen, ona postaje sve više srpska himna nego „Bože pravde“. Njoj nije mogao da odoli ni Vuk Jeremić dok je predsedavao Skupštinom UN, pa ni Novak Đoković u Sidneju.

Dok se danas ovde govori o institucionalnoj, ustavnoj i zakonskoj lojalnosti građanina prema državi mnogi od vas javno ili tajno podržavate one koji u Banja Luci, Mitrovici ili Kninu zvižde i ponižavaju simbole, himnu, ustav i zakone Republike Bosne i Hercegovine, Kosova ili Hrvatske.

Ovakvoj Srbiji nije bio drag ni Adem Ljajić koji je igrajući za srpsku reprezentaciju, po uzoru na Karima Benzemu koji nije pristao da peva „Marseljezu“, odbio da peva „Bože pravde“. Taj isti Adem Ljajić koji je nastupajući pod zastavom sa četiri „S“ i svojim golovima činio da se cela Srbija oseća ponosno, preko noći je postao secesionista, separatista i anti Srbin samo zato što nije želeo da peva „Bože pravde“.

Na drugoj strani, roditelji Ilije Ivića iz Gračanice na Kosovu isterani su s posla pod direktnim nalogom Beograda zato što je njihov sin izrazio spremnost da igra fudbal za reprezentaciju Kosova, da igra pod jednom zastavom bez etničkih simbola i pod himnom bez teksta. Još pre nego što je počeo da igra, Ilija Ivić je postao srpski izdajnik, a njegovi roditelji su ostali bez posla.

Dakle, Bošnjak Adem Ljajić ili Srbin Ilija Ivić su dva imena koja mnogo govore o vašoj državnoj politici, ovoj istoj politici koja od nas danas traži da glasamo da obavezno postane intoniranje himne „Bože pravde“ na početku školske godine.

Ovo je politika koja se angažuje za asimilaciju ne Srba u etno nacionalnoj Srbiji i za ne integraciju Srba u drugim neetničkim državama. U vašoj državi želite asimilaciju, u drugim državama ne želite ni integraciju, jer državu želite samo za sebe, po mogućnosti za sebe lično. Ali, postavlja se pitanje – koje su današnje ideološke struje koje pothranjuju ovakve politike, pa i obaveznog intoniranja himne po školama? Pripadaju istoj ideološkoj struji reakcionizma, identitarizma, rasizma, neofašizma i neokolonijalizma. Svuda, kao najvatrenije pristalice Viktora Orbana, Janeza Janše, Erika Zemura do Vladimira Putina, svih onih koji gaje empatiju prema vladavini Aleksandra Vučića.

Ovo danas je vaš predlog, ali politički duh pripada ovom plugu. Ovo je politika negacije Republike, antimodernizma, negacije različitosti. Politika onih koji žele čistokrvne entitete, koji žele naciju zasnovanu na istim krvnim zrncima, koji bi želeli monarhiju. Zato vam ne smetaju ovakvi predlozi. Naravno, po običaju nećete pratiti razvoj regiona.

Himna Slovenije obraća se svim ljudima na svetu, željom da ne bude ratova, da komšije ne budu vrag jedni drugima i da svi ljudi žive slobodno. Himna Crne Gore ne pominje Crnogorce i njihove teritorije, dok himna BiH i Kosova ne pominju nikoga, jer su samo melodije.

U državnoj himni Srbiji, državi u kojoj živi 22 nacionalne manjine, koja je heterogenija od svih država u regionu, Srbi i srpstvo se pominju 15 puta, dok se 10 puta Bog poziva da spasi, hrani i ujedini isključivo srpski svet i njegove zemlje teritorijalno omeđene u vašim mislima i teritorijalno određenih u vašim istorijskim ambicijama.

Dakle, himna „Bože pravde“ je stvorena na etnički čistom modelu. Zato je logično da ovu himnu ne doživljavaju ne Srbi, ali i mnogi progresivni Srbi. Danas umesto da je bilo inicijative za promenu himne pisane 872. godine od Jove Đorđevića, po modelu ruskog carstva, da imamo predlog za novu himnu prilagođenoj modernoj Republici koja bi bila prihvatljiva za što veći broj pripadnika svih zajednica, vi ste preuzeli ovaj korak kako biste zakonom obavezali učenike da prvi dan škole počnu himnom koja je isključiva.

Jasno nam je, vi ćete danas i ozakoniti obavezu intoniranja ove himne za učenike škola u Srbiji. Legalizovali ste i mnogo drugih nepravdi, ali ne zaboravite, legalizmom je uveden i racizam, antisemitizam, pa i nacizam, ali se istorija zna. Na kraju su pobedili oni koji su pružili otpor. Legalisti su izgubili.

Mi nemamo učenike za „Bože pravde“, još manje imamo Albanaca za to. Zato vas pozivam da glasate protiv ovog zakona, protiv ovog člana zbog učenika, zbog demokratije, zbog potrebe za savremenošću. Poštedite učenike od himni, poštedite škole od nacionalizma. Dajte im kvalitetno obrazovanje za dostojanstveno zapošljavanje. To je himna koja im treba. Hvala.

Hvala.

Svojim političkim stavovima i stavovima svoje poslaničke grupe, neću da polemišem ni sa kim. Želeo bih da ministri pročitaju ustavna načela koja govore o zaštiti i unapređenju prava nacionalnih manjina i zabrane asimilacije, želeo bih da znam koja je to zemlja u kojoj se svakodnevno po školama intonira himna. Mi smo čuli, nadam se da nije Belorusija.

Ako ste pročitali celu himnu, zadnji stih, te himne, kaže „moliti se srpski svet“. Zašto bi se drugi svet obavezao na to? I pre nego što se albanska deca obavezuju na intoniranje himne, gospodine ministre, potrebno je da njima obezbedite udžbenike koji decenijama nedostaju. To je prvi vaš korak, to je prva vaša obaveza, ustavna obaveza, prema toj deci.

Ovde ste počeli da sprovodite i Poslovnik Skupštine, to je nadležnost predsednika Skupštine, nije vaša, ili onog koji predsedava, umesto predsednika. Ja jesam manjina, ja znam da ćete vi usvojiti, ali biti manjina nije nešto loše, po meni, biti manjina, ja ću citirati poznatog srpskog glumca, Ljubu Tadića, koji kada su ga pitali gde pripada, ono politički, rekao je tamo gde je manjina, jer znam da tamo gde je manjina mogu da budu pametni, ali sigurno znam da tamo gde je većina nisu. Tako je, barem rekao pokojni Ljuba Tadić. Hvala.

Hvala, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje je za ministra pravde Republike Srbije i Visokog saveta sudstva.

Visoki savet sudstva je na sednici održanoj dana 14. oktobra 2021. godine po oglasu objavljenom u "Službenom glasniku broj 38/21" od aprila ove godine, doneo je odluku o predlogu kandidata koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Prekršajni sudu Preševu.

Na osnovu ove odluke, za sudiju tog suda je predložen kandidat Igor Nikolić, samostalni saradnik Službe za Katastar nepokretnosti iz Vranja.

Ništa ne bi bilo neobično u predlogu ovog lica da među kandidatima za mesto sudije u Prekršajni sud u Preševu nije bilo nekoliko lica albanske nacionalnosti iz Preševa i Bujanovca sa završenom Pravosudnom akademijom ili položenim ispitom i da se ne radi o Prekršajnom sudu u opštini u kojoj Albanci čine preko 90% stanovništva.

Podsećanja radi, Ustav Republike Srbije u članu 77. stav 2. predviđa pravo pripadnika nacionalnih manjina da prilikom zapošljavanja u državnim organima i javnim službama imaju odgovarajuću zastupljenost.

Prvo, opšte načelo preporuka iz Lunda visokog komesara nacionalnih manjina primećuje da delotvorno učešće nacionalnih manjina u javnom životu predstavlja suštinski deo miroljubivog i demokratskog društva.

Iskustva iz Evrope i šire pokazala su da je u cilju unapređivanja ovog učešća često potrebno da vlade ustanove posebna rešenja za nacionalne manjine. Ove preporuke nastoje da olakšaju uključivanje manjina u državne okvire i omoguće manjinama da održe svoj sopstveni identitet i karakteristike unapređujući na taj način dobro upravljanje.

Ljubljanske smernice, sa druge strane, u integrisanju raznolikih društava se ne zadržavaju na pukoj podršci i priznanju manjinske kulture, identiteta i političkih interesa, već dodatno preporučuju državama da obezbede uspostavljanje komunikacije i interakcije koje će nadilaziti etničke podele.

Ove smernice sugerišu da nacionalne manjine ne samo da treba da ostvaruju svoje zakonsko pravo na delotvorno učešće u opštem upravljanju državom, već i da budu podstaknute da to učine, kaže Knut Volebek, bivši visoki komesar nacionalnih manjina.

Ovakva politika zapošljavanja u pravosudnim institucijama kojom se negira pravo albanskih kadrova da se zapošljavaju nije u duhu pomenute ustavne odredbe, niti preporuka koje daje institucija visokog komesara. Kredibilitet institucija zavisi od poverenja koje građani imaju u njih, a poverenje građana u institucije u sredinama nastanjenim pripadnicima nacionalnih manjina isključivo zavisi od participacije pripadnika nacionalnih manjina u te institucije.

Zato, moje pitanje za ministra pravde i Visoki savet sudstva jeste – kada će se u Prekršajnom sudu u Preševu, odnosno Osnovnom sudu u Bujanovcu i Osnovnom tužilaštvu u Vranju, koje pokriva i područje Osnovnog suda u Bujanovcu, zaposliti kandidati albanske nacionalnosti za položenim ispitom ili završenom Pravosudnom akademijom, a sve u cilju poštovanja odredbi iz člana 77. stav 2. Ustava Republike Srbije? Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.

Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?

Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.

Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.

Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.

Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?

Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?

Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.

Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).

Hvala.

Pre toga hteo bih da iskoristim priliku da nazdravim glavu porodici i rodbini Zukorlić povodom preseljenja rahmetli efendija Muamera Zukorlića.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan.

Genocid u Srebrenici je ratni zločin izvršen u julu 1995. godine za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Genocid se sastojao od masovnih planski sprovedenih ubistava zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka između 12 i 77 godina, a izvršile su ga snage Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića. Događaj se smatra najvećim ratnim zločinom u Evropi od Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno preko 8.000 ljudi.

Genocid u Srebrenici potvrđen je brojnim presudama međunarodnih sudova u regiona. Sudski i činjenično, temeljno, na relevantnim dokumentima, veštačenjima i svedočenjima, između ostalih izvršenje genocida u i oko Srebrenice potvrdila je i najviša sudska instanca u sistemu organizacije UN, Međunarodni sud pravde u Hagu, koji je bivšeg komandata Vojske Republike Srpske Ratka Mladića pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Pored komandata Mladića za genocid su osuđeni i Radovan Karadžić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović.

Podsetimo da je Skupština Republike Srbije Deklaraciju o Srebrenici ili Deklaraciju o osudi zločina usvojila 31. marta 2010. godine, te ne postoji nikakva pravna prepreka da se rezolucija o genocidu u Srebrenici danas podrži i da se stavi u dnevni red.

Pravni osnov za izglasavanje ovakve rezolucije stoji u Zakonu o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije, koji u članu 2. kaže da Srbija i Crna Gora će poštovati i sprovoditi sudske odluke Međunarodnog krivičnog tribunala.

Šta više, Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama i stiče se u jednoj odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu u saradnji sa tribunalom.

Kao što je jednom rekao pokojni premijer Đinđić – treba nam pravda kao koncept da se krivci identifikuju i budu kažnjeni. U tom smislu, Haški tribunal je pravosnažno osudio Ratka Mladića za genocid u Srebrenici, ali izglasavanjem rezolucije danas bismo osudili i samu ideju zbog koje je Mladić ubijao nedužne muslimane.

Za kraj, uz poziv da glasate da se rezolucija stavi na dnevni red, želim da vas podsetim na izjavu dobitnika nobelove nagrade za mir iz 1986. godine, gospodina Elija Vizela koji kaže: „Uvek zauzmite stav - neutralnost pomaže krvniku, nikada žrtvi. Ćutanje ohrabruje mučitelja, nikad mučenog.“

Hvala.