Hvala, gospodine Bečiću.
Uvaženi ministre, ja se neću puno obazirati, odnosno neću se posle vašeg izlaganja apsolutno obazirati na Predlog zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, iz prostog razloga što ste to sjajno prezentovali, tako da mi iz Jedinstvene Srbije možemo da kažemo samo da ćemo u danu za glasanje dati podršku tom zakonu.
Što se tiče Strategije razvoja energetike Srbije, želim da kažem da je ona jedan logičan nastavak Zakona o energetici, kao važan strateški dokument. Ona je, naravno, podzakonski akt i predstavlja viziju razvoja energetike Republike Srbije i projekciju načina pribavljanja i produktovanja energije u narednih 10 godina, sa projekcijom do 2030. godine.
Strategija je usklađena sa novim Zakonom o energetici, kojim je u srpsko zakonodavstvo prenet kompletan energetski paket, odnosno treći paket Energetske unije, a time je i Srbija postala jedina potpisnica Energetske zajednice koja je implementirala taj celokupni paket Energetske unije, koji smo potpisali još 2005. godine. Naravno, time smo se obavezali da to uradimo. Još jednom napominjem da smo to prvi uradili od svih potpisnica.
Pravilo je, naravno, da ste strategija donosi paralelno sa Zakonom o energetici. Zakon je donesen u decembru mesecu 2014. godine i predstavlja zaista jedan strateški akt za energetiku i energetska preduzeća u Republici Srbiji. Zakon je rađen temeljno i kao rezultat tog temeljnog rada dobili smo jedan zakon koji je dobio dobar prijem Energetske zajednice i Evropske komisije.
Što se tiče tog zakona, mi smo već, evo, u 2015. godini uradili deo koji se odnosi na energetska preduzeća i ušli smo u restrukturiranje „Srbijagasa“. Od pravila da zakon i strategija idu zajedno se odstupilo upravo iz saznanja da se odustalo od izgradnje „Južnog toka“, što znači da se u samom toku pravljenja te strategije napravila i neka izmena. Ta činjenica je delom opredelila i drugačiju strategiju, što govori da na sektor energetike i te kako utiču politički i geopolitički događaji, zbog čega se, naravno, prioriteti menjaju.
Strategija je tehnički gledano realna, jer se oslanja na saradnju i energetske resurse u regionu. Dakle, u periodu od narednih pet, a možda i deset godina, kao što sam rekao, neće biti građeni veliki transnacionalni projekti. „Južni tok“ je suspendovan i sada se gradi „Severni tok 2“. Ono što je pitanje koje se samo nameće jeste - ono što je neprihvatljivo da se radi na jugoistoku Evrope, odlično je da se radi na severu Evrope? Malo je nelogično, ali je to realnost sa kojom smo morali da se suočimo.
Što se tiče same Strategije energetskog razvoja, mi smo stava da je treba tražiti u sopstvenom potencijalu i regionalnoj saradnji. Velikih projekata kao što je „Južni tok“ nema. Turski tok je razvojem događaja u zadnjih 15 dana takođe realno neizvodljiv. Odatle i zaključak da se treba osloniti na sopstvene snage i pojačati saradnju u regionu.
Otvaranje prema regionalnoj saradnji omogućava diversifikaciju energetskih izvora, efikasnija rešenja, bolju iskorišćenost kapaciteta i kao posledicu toga daje jednu nižu cenu energenata. Sve suprotno ovome dovodi do energetskih kriza i povećanja same cene.
Strategija u oblasti električne energije. Izgradnjom energetskih objekata sa susednim državama na vodotokovima, interkonekcije i bolja veza sa elektropotencijalima Republike Srpske. Srbija, kao što ste i vi sami rekli, mora da obezbedi stabilnu i sigurnu proizvodnju električne energije, iako smo se mi obavezali da ćemo do 2020. godine proizvoditi 25% električne energije iz obnovljivih izvora. Ali, ono što ja želim da naglasim jeste da je proizvodnja struje jedini segment gde smo gospodari svoje sudbine u energetici. Biću slobodan da konstatujem da nema privrednog razvoja baziranog na uvoznoj struji.
Srbija mora iskoristiti sav svoj ugalj. Srbija mora iskoristiti sve svoje resurse. Ono što je ohrabrujuće u svemu tome jeste da Srbija ima rezerve uglja za narednih 50 godina. Mnogo veće, razvijenije zemlje i bogatije zemlje od Srbije će pre Srbije ostati bez tog energenta i na njima je, naravno, da traže nove modele u proizvodnji električne energije, a na nama je da se u to uklapamo.
Srbija mora što skorije, kada kažem što skorije, mislim u narednih deset godina, da izgradi 700 do hiljadu megavata termo potencijala i isto toliko hidro. Želim samo da napomenem jednu činjenicu, da je potencijal vode koja otiče u vodotokovima u Republici Srbiji 25 hiljada gigavat-časova godišnje. Ti projekti koji postoje, i sami ste pričali o njima, moraju da se prihvate, ozbiljno da se počne na njima da se radi jer bojim se da će nam se, u suprotnom, u budućnosti vratiti kao problem koji je izazvao bumerang efekat.
Naravno, što se tiče strategije u oblasti prirodnog gasa, pomenuli ste i sami izgradnju drugog dela podzemnog skladišta „Banatski dvor“, kao i potencijalno dva nova skladišta gasa Itebeju i Tilvi, oba u Banatu. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, imamo izgradnju interkonekcije prema Bugarskoj, potencijalno interkonekcija prema Hrvatskoj. Što se tiče drugih obnovljivih izvora, 12. novembra pušten je u rad i prvi vetropark koji ste vi otvorili u opštini Kula. Očekuje se da se naredni vetropark izgradi u Vršcu.
Naravno, u ovoj strategiji moramo da obuhvatimo i očekuje nas prihvatanje opštih ciljeva EU o povećanju udela obnovljivih izvora u energetici. Naravno, najveći procenat ove energije se dobija iz hidrotokova. Za još veću proizvodnju, kao što sam rekao, od onih 25.000 gigavat-časova godišnje, možemo iskoristiti potencijal i u Drini i u Ibru i u Moravi. Kao još jedan od najvažnijih energenata iz obnovljivih izvora, a da razmišljamo o budućnosti, jeste biomasa, koja je svakako jedan od najneizostavnijih potencijala i tog resursa, po procenama, u Srbiji postoji 3.405 miliona tona ekvivalenta nafti, što je, složićete se sa mnom, ogromna količina.
Naravno, što se tiče EU, oni insistiraju i na smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ne bih tu mnogo pričao o tome, ali ono što želim da pročitam, da ne ispadne da sam drugačije rekao, jeste jedna izjava upravo ministra Antića, koji kaže da u prvi plan treba staviti odgovoran odnos prema životnoj sredini, u smislu korišćenja fosilnih goriva i novih tehnologija koje treba da smanje emisiju ugljendioksida i zagađenje životne sredine. To je upravo ono o čemu sam i govorio. Moramo iskoristiti maksimum svojih kapaciteta. Moramo koristiti maksimum proizvodnje te prljave energije, ali i uložiti sredstva da ne zagađujemo životnu sredinu.
Pomenuću i nešto što sam pričao i kada je bilo reči i o Zakonu o energetici u decembru mesecu 2014. godine, a to je da velika, industrijska Nemačka koristi 70% proizvodnje svoje struje upravo iz uglja, tako da ne treba apsolutno da se bojimo toga i te resurse treba da koristimo u što većoj meri.
Naravno, ono što nas očekuje još kroz ove ciljeve EU jeste i ušteda energije. Energetska efikasnost je za nas u Srbiji novina. Ta novina iziskuje određena ulaganja, ali, generalno, ona otvara i nove šanse. Kada pričamo o novim šansama, isključivo mislim na otvaranje proizvodnje vezano za novogradnju i za, hajde da kažem, dovođenje u efikasniju ulogu energetske te efikasnosti starih objekata, pa očekujem da se u Srbiji i otvore neka nova radna mesta u toj industrijskoj grani, što je za nas iz JS i te kako važno i siguran sam da će i predsednik naše stranke Dragan Marković Palma uspeti da dovede neke investitore u narednom periodu koji će se baviti tom delatnošću. Isto tako sam siguran da ćemo i raditi na otvaranju svojih preduzeća, kako bismo bili konkurenti upravo stranim proizvođačima i ne samo da budemo konkurentni u svojoj državi, nego da budemo konkurentni i na evropskom i na svetskom tržištu, pa da povećamo malo i izvoz.
Na samom kraju da zaključim da strategija jeste zaista spisak onoga što treba da se uradi u narednom periodu. Nakon usvajanja strategije je veoma važno pitanje kako će se sprovoditi, pa se očekuje izrada realnog terminskog plana primene strategije, kako strategija, naravno, ne bi ostala samo spisak želja.
Zbog značaja ovog strateškog dokumenta i strateških ciljeva razvoja energetike koji su njome definisani, poslanička grupa JS će u Danu za glasanje glasati da se da šansa ovoj strategiji i da se ona podrži. Naravno, još jednom da kažem, JS će u Danu za glasanje glasati za obe tačke današnje objedinjene rasprave. Hvala.

Uvaženi gospodine Bečiću, ministarko sa saradnicima, kolege narodni poslanici, obzirom na da je današnja tema jedan od najozbiljnijih resursa koji Srbija ima, Jedinstvena Srbija svakako smatra  za shodno da kaže svoje mišljenje o ovom zakonu i da možda u nekoj budućnosti, kroz neka podzakonska akta, pospešimo neke stvari koje nisu obuhvaćene ovim zakonom.
Naime, neophodno je povećati pažnju na sve ovo što se danas priča i tu pažnju treba usmeriti da se zakon koji budemo usvojili zaista sprovede na terenu, iz prostog razloga što smo svedoci ogromnih zloupotreba površina koje su pod šumama, nelegalnom sečom stabala, pa čak i crnim tržištem te robe koja se odatle iznese.
Hoću da napomenem da je velika Nemačka svojevremeno, posle Drugog svetskog rata kada je imala najveću svoju privrednu krizu, donela odluku da krene u seču svojih šuma i na taj način je, između ostalih metoda ili elemenata, uspela da pospeši rast svoje privrede koja je danas jedna od vodećih u svetu.
Održivo gazdovanje šumama kao savremeni koncept gazdovanja šumama svakako podrazumeva i uvođenje jednog modernog zakona koji je danas ministarka obrazlagala. Svakako, imajući u vidu da su u Zakonu o javnoj svojini i Zakonu o javnim preduzećima nešto sa čime moramo uskladiti i Zakon o šumama kroz ove izmene i dopune zakona, imamo situaciju da su šume izuzete iz privatizacije, imamo situaciju da desetinama hektara šuma u Srbiji niko ne gazduje i neophodno je da se kroz ove izmene i dopune zakona te stvari pospeše.
Ono što je evidentno jeste da će ministarstvo u budućnosti dodeljivati ko će gazdovati sa tim prostranstvima i neophodno je i tu voditi računa da i lokalne samouprave dobiju svoj deo, ali isto tako voditi računa da se i privrednim subjektima koji imaju mogućnost da obnavljaju ove resurse da na upravljanje gazdovanje šumama.
Šume su naravno bitna stvar za funkcionisanje čitave planete, ali nekako te stvari se ne vide i ne mogu se opipati, pa možda manje pažnje zavređuju u javnosti, ali svakako imamo situaciju, na primer, da je 2013. godine sa pojavom gugl mapa koje su bile sa najvećom rezolucijom, otkriveno da je jedna i po milijarda hektara u svetu šuma uništeno što sa elementarnim nepogodama, što sa nelegalnom sečom. Hoću da vam kažem da ni Srbija u mnogome ne iskače iz toga.
Ono što je jedan od glavnih razloga bio vezanih ruku države da može da spreči ilegalno sečenje stabala jesu mala ili nikakva ovlašćenja šumarske inspekcije. Imali smo situaciju da saobraćajna policija na putu zaustavi kamion koji ide sa stablima koja nisu obeležena i nemaju nikakvo poreklo i jedina mogućnost im je bila da se obrate šumskoj službi ili šumskoj inspekciji, koja nije imala nikakve nadležnosti nad time. Uglavnom su obaveštavali neke svoje više istance i tu se sve završavalo.
Međutim, ovim zakonom vidim da je omogućeno šumskoj inspekciji da oduzima stabla. Nije tu u krajnjem slučaju loše, kada je već šuma posečena i napravljena tolika šteta da država ipak nešto inkasira od te štete tako što će prodati ta drva i naravno ogromne novčane kazne koje slede onima koji su to krivično delo počinili.
Naravno, kada pričamo o šumama u Srbiji, ministarka je vrlo dobro u svom izlaganju istakla kolika je pošumljenost, da je pošumljenost oko 30%, da to generalno i spada u jednu zadovoljavajuću kategoriju na nivou svetskih razmera, ali imajući u vidu da je pošumljenost u Evropi 46%, trebalo bi pospešiti, odnosno napraviti podsticaj da se u Srbiji pošumljavanje nastavi.
Međutim, Vojvodina je jedan kritični deo države što se tiče količine šuma. Svega 6% pokrajinske površine je pod šumama i tu treba iznaći neka rešenja. Obzirom na to da je Ustavni sud proglasio neustavnim deo Statuta Vojvodine koji se tiče gazdovanja nad šumama, verovatno će i država sada imati neke mere intervencionalizma koje će uspeti da povećaju pošumljenost u Vojvodini.
Generalno, ono što je bitna informacija, jeste da „Srbijašume“ gazduju, odnosno država Srbija gazduje kroz „Srbijašume“ otprilike sa pola ukupne površine šuma, a pola je kod privatnih lica u vlasništvu. Međutim, po akcionom planu koji imaju „Srbijašume“ potrebno je Srbiju pošumiti za još 10% i to je dobar akcioni plan i dobar je pomak u odnosu na 1979. godinu koja se uzima kao referentna godina gde je to već pošumljeno za preko 5%. Ali ono što je problematično, jeste da iako „Srbijašume“ sade oko tri miliona stabala na godišnjem nivou, imamo situaciju da i kada ispuni taj akcioni plan, svega će se povećati pošumljenost za 2% zato što je mnogo veća nepošumljenost kod privatnika, odnosno u privatnim posedima, pa znači da 8% ukupne površine šuma moraju da podignu privatnici.
Evropska unija je vrlo rigorozna po tom pitanju i sa svojim kriterijumima, sa vrlo visokim sankcijama, a moram da kažem i podstrecima, te ljude koji imaju šume u svom vlasništvu podstiče da podižu nove zasade, a sa druge strane su naravno inspekcije veoma rigorozne u smislu da je neko uzeo subvenciju, a da je nije iskoristio. To bismo morali da uradimo i kod nas.
Ono što JS ima da postavi kao pitanje vama ministarka, jeste da ukoliko se šume koje se nalaze na teritoriji AP vrate pod nadležnost republike, a vratiće se na osnovu ove ustavne uredbe, interesuje nas da li će tim šumama gazdovati „Vojvodinašume“ ili će tim šumama gazdovati „Srbijašume“ ili neke lokalne samouprave u Vojvodini. Jer se onda postavlja pitanje – zašto postoji „Vojvodinašume“ ako to treba da ostane sve pod centralizacijom, odnosno time treba da upravljaju „Srbijašume“. Postavljam pitanje, tako da nisam kroz ovo želeo da sugerišem odgovor.
Ono što želim da kažem, svakako je ovaj zakon nešto što će poslanička grupa JS podržati, ali na početku sam rekao da bismo možda trebali obratiti pažnju na neka podzakonska akta koja ćemo u budućnosti usvajati, a koja se tiču podsticaja za podizanje novih zasada šuma, za podizanje novih šuma. Imamo situaciju da bi takav jedan efekat smanjio efekat staklenog zvona, da bi povećao poljoprivredu, da bi omogućio bolje uslove za život u visokourbanim sredinama i što je najvažnije, verovatno bi se i drvna industrija razvila u toj meri da bismo mogli da otvorimo i po koje radno mesto, po čemu je JS verovatno i najpoznatija među političkim strankama.
Stoga, još jednom želim da kažem da će u danu za glasanje poslanička grupa JS podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, shodno tome da nam je stigao predlog u Skupštinu o imenovanju gospođe Zagorke Dolovac za republičkog javnog tužioca, ispred Jedinstvene Srbije imam želju i obavezu da kažem par naših stavova vezanih za tu temu.
Naravno, Vlada je još 19. juna predložila Skupštini Srbije da se izabere republički javni tužilac na period od šest meseci, obzirom da znamo da je Državno veće tužilaca i Vlada raspisalo konkurs na osnovu pravilnika za kandidovanje i izbor tužilaca i zamenika i utvrdio listu kandidata. Izvešteni smo da je Zagorka Dolovac ispunila sve uslove da bude reizabrana, odnosno ponovo kandidovana za republičkog javnog tužioca. Danas je to i nadležni skupštinski odbor potvrdio.
Ono što je bitno da kažem jeste da su kriterijumi zajednički za sve zemlje EU i vrednuju se stručnost, plan i program organizacije rada tužilaštva, kao i test koji su polagali svi kandidati. Kada ljudi od struke procene da je neko dobar kandidat, mislim da nama u Narodnoj skupštini ostane samo da to verifikujemo i da svojom političkom odlukom i izglasamo gospođu Zagorku Dolovac za republičkog javnog tužioca.
Smatramo da je kao kandidat dobro obavljala funkciju republičkog tužioca, sposobno rukovodila organom u Republičkom javnom tužilaštvu, uz dobru koordinaciju nad radom nižih javnih tužilaštva i adekvatno predstavljanje organa u zemlji i inostranstvu.
Borba protiv organizovanog kriminala i sve ono što se dešavalo u bliskoj prošlosti, odnosno 2012. godine, svakako su dobrim delom i zasluga gospođe Dolovac, koju u Danu za glasanje treba da izaberemo ponovo.
Ne želim da ponavljam sve ono što smo dobili u materijalu i što se tiče biografije gospođe Dolovac, a o tome je vrlo iscrpno govorio i ministar. Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je jedan vrlo logičan sled da se da novi mandat gospođi Dolovac i u ime svoje stranke želim da pozovem sve poslanike u Narodnoj skupštini da jednoglasno glasamo za ovaj predlog, a Jedinstvena Srbija će svakako u Danu za glasanje podržati ovaj izbor. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima i kolege narodni poslanici, na samom početku izlaganja želim da kažem da će poslanička grupa JS podržati izmene i dopune Zakona o policiji, a pokušaću i da vam navedem razloge zbog čega smo se mi opredelili na takav korak.
Naime, koliko dobro ili ne radi Ministarstvo unutrašnjih poslova najbolje pokazuju ankete koje su pod pokroviteljstvom OEBS-a, koje još od 2008. godine, za vreme mandata gospodina Ivice Dačića kao ministra unutrašnjih poslova, pa i dan danas, za vreme vašeg mandata, ministre, govore da je poverenje građana u policiju sve veće i veće. O tome će verovatno pričati i moj kolega Vanja Vukić, koji je daleko upućeniji u to od mene.
Ali, na samom početku želim da kažem da ste vi davali izjave u medijima koje se tiču boljeg statusa policije i vaših krajnjih napora da se u ovom vremenu u kojem živimo, a koje nije baš lagodno, iznađe način da se povećaju primanja policijskih službenika. Sama činjenica da su policijski službenici dobili nove uniforme i opremu govori da ste tu imali vrlo ozbiljne namere i ja to moram da pozdravim, jer znam kako gledaju radnici policijskih uprava na to što su dobili. Obzirom na to da su radnici policije ljudi kojima je 24 časa glava u torbi, svakako njih treba istaknuti ispred svega i zaista iznaći način da imaju i najbolju opremu i najbolje uniforme i, ako je to moguće, najbolje plate.
Nažalost, juče smo bili svedoci da nisu samo radnici policije ti koji su ugroženi, nego smo videli da mogu biti ugroženi i novinari, da mogu biti ugroženi i poslanici, odnosno potpredsednici parlamenta, pa tako u ime poslaničke grupe JS želim najstrože da osudim napada na novinara Milana Đokić i potpredsednika Narodne skupštine Vladimira Marinkovića.
No, da se vratim na ove razloge zbog kojih se JS opredelila da podrži ovakav predlog zakona. Racionalizacija kroz spajanje specijalnih jedinica, o kojoj ste pričali, je svakako nešto što je dobro i mislim da ste to sjajno obrazložili, da nije potrebno da više jedinica radi iste stvari i da samo pod zvanjem jedne od tih jedinica će se sve jedinice za iste namene utopiti jedna u drugu.
Ono što je zaista dobro u ovom zakonu, jeste što je konkurs obavezan za zasnivanje radnog odnosa. Naravno, isključivaće diplomirane studente Kriminalističko-policijske akademije koji imaju potpisan ugovor sa državom za svaku godinu. Ono što prepoznajem u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a što mislim da bi trebalo da bude i generalno nacionalna strategija, jeste da Sektor za ljudske resurse dobro planira koliki je obim studenata koji je potreban da se upisuje na određene godine da bi oni svi dobili i zaposlenje u policiji.
Zašto sam rekao da to treba da bude nacionalna strategija? Pa, upravo kada bismo iz svih oblasti imali takvo jedno planiranje imali bismo verovatno i manje nezaposlenih u svojoj struci, imali bismo svakako i manji odliv stručnih kadrova iz naše države, sa kojim se suočavamo. Mislim da je to sjajna stvar i vredelo bi insistirati na tome da se ta strategija uvede i u druge oblasti.
Povećanje nadležnosti unutrašnje kontrole, o kojoj ste takođe pričali, je isto dobro. Pripremajući se za ovo izlaganje i čitajući razne tekstove i, naravno, pohvale i napade na ovo što danas pokušavamo da odbranimo i za ono što ćemo glasati, naravno, u četvrtak, video sam da mnogima smeta to što vi kao ministar možete da promenite grupu ljudi koja radi na unutrašnjoj kontroli. Ja to nisam doživeo na način da je to na bilo koji način negativno, jer neretko se dešavalo, ne samo u policiji, nego i u drugim oblastima da čak i ta unutrašnja kontrola zna da prećuti, zažmuri i da skloni glavu od nečega, a mislim da ste vi kao ministar upravo taj koji to treba da prepozna i zameni takvu ekipu sa nekom novom koja će odraditi svoj posao do kraja. Smatram da je to izuzetno dobro što je ostavljeno kao mogućnost. Naravno, čućemo kritike na ovo, ali iz ugla iz kojeg sam ja to sagledao mislim da je dobro i stojim iza toga.
Uvođenje reda u karijerno napredovanje je takođe dobra stvar. Zašto? Zato što nećemo moći da preko reda imamo situacije da se unapređuju sa činovima određeni pripadnici policijskih uprava. Naravno, podela na policajce koji imaju ovlašćenja i na administrativne radnike je isto novina i isto možemo da razgraničimo ko šta radi i kako treba da se on prati i na koji način treba da se nagrađuje, a to karijerno napredovanje znači da se zaposleni prati od trenutka prijema u službu, preko njegovog napredovanja u karijeri, do odlaska u penziju ili drugu organizaciju. Takođe, vidim da se u ovom zakonu jasno definiše sistem napredovanja.
Do sada je bio slučaj da ako želite da nekoga sklonite sa određenog mesta zbog loših rezultata u policiji, niste to mogli da uradite zato što je imao visoki čin, nego ste morali faktički da ga unapredite da on više ne bi bio na toj poziciji. Ovaj zakon to omogućava da se radi korektno i jedino pravilno, tako da će svako snositi posledice za svoj rad i svako će, naravno, biti nagrađivan u skladu sa onim što je radio. Za svaki novi čin, ono što je vrlo važno i bitno, mora da se ima odgovarajuće obrazovanje, odgovarajuće godine staža, završena stručna obuka i odgovarajuća godišnju ocenu. Naravno, neće moći iz čina vodnika i narednika da tri-četiri godine se postane pukovnik ili general, što se u nekim slučajevima dešavalo.
Isto bitna stvar za pripadnike policijskih snaga jeste da se starosna penzija, odnosno granica pomera na 52 godine života, odnosno na 30 godina staža na beneficiranim radnim mestima. Svakako je to jedna dobra stvar jer sa novim mladim ljudima, svežim ljudima ćemo zameniti, možda grubo zvuči, istrošene kadrove, ali mesta na kojima rade policajci, ne samo u Srbiji i regionu, u Evropi i u svetu su svakako mesta koja iziskuju velike napore, a posao sa velikim naporima svakako ostavlja određene tragove na svakakvu vrstu sposobnosti kod ljudi.
Pomenuli ste i pravni osnov za postupanje policije u situacijama povećanog rizika. Nažalost, nama je potrebno da se desi nešto u toj nesreći, evo, da kažem, i deo sreće što se nije desilo u Srbiji, nego se desilo u Makedoniji, i svakako da je potrebno da policija može da odreaguje i u redovnim okolnostima onako kako bi reagovala i da se uvedu neke vanredne mere. Ubeđen sam u to što ste pričali da Srbiji ne može desi takav i napad i da smo spremni i energičnom akcijom kojom ste rasporedili snage na granicu sa Makedonijom, mislim da smo i jasno dali do znanja da nismo baš raspoloženi za takav vid aktivnosti sa teroristima.
Pravni osnov za preduzimanje hitnih mera od strane policije u slučaju nestanka lica je nešto što zaista zavređuje najveću pažnju u ovom zakonu i vi ste tome posvetili dosta pažnje, ali želim da kažem da u Srbiji na godišnjem nivou nestane oko 1.500 ljudi, otprilike četiri osobe dnevno. Pet posto tih ljudi se nikada ne pronađe. To statistički zvuči dobro. Ali, generalno, 5% ljudi da se ne pronađe od 1.500 je ogroman broj, i jedan da se ne pronađe puno. Apsurdna stvar je da policija ima raspoložive mere koje može da preduzme u datim okolnostima, ali da administrativne stvari i procedure to donekle koče. Svakako je dobro što će se iznaći rešenje sa ministarstvom, odnosno između dva ministarstva, Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, u kojem će se naći model da se ne mora čekati odobrenje, odnosno da će se moći raditi na osnovu usmenog odobrenja tužioca.
Hoću da kažem da je i procena policijskih službenika u takvim situacijama vrlo bitna stvar, jer znate i da se proceni kada je dete otišlo od kuće na neki neozbiljan način ili kada je nestalo neko dete za koje se sumnja da je oteto, naravno, je jedan kapital u početku svake istrage.
Ja ću samo da podsetim na jedan vrlo kratak deo teksta koji smo imali prilike da čitamo u prethodnom periodu. Istog dana kada je nestala petnaestogodišnja Tijana Jurić iz Subotice, pola sata posle ponoći nestala je samo godinu dana starija Katarina Zarić iz Kule. Tri dana nakon nestanka, majka je nestanak prijavila policiji, a nedugo zatim Katarina je pronađena kod druga u stanu u Požarevcu. Tijana Jurić je nađena prekasno. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, operativnim radom utvrdili su da otmicu u slučaju maloletnog Stefana Ilića nije bilo, njegov maloletni brat priznao je u policiji da je otmicu izmislio. To su tekstovi sa kojima smo se susretali u vrlo bliskoj prošlosti.
Medijska pažnja u tim slučajevima može i da koristi, ali neretko može i da odmogne. Nažalost, dok policija ne pribavi ono što je potrebno da krene u akciju koja je legitimna, ne sumnjam da obavljate operativne stvari i dok se ne dobiju takve vrste odobrenja, što je svakako dobro i za svaku pohvalu, ali dok policija ne krene u legitimnu akciju i dok ne uspe da stopira sve one stvari koje će skrenuti istragu sa pravog puta, meštane da traže dete, da prave paniku među otmičarima, da ti otmičari u nekim situacijama ne urade ono možda što ne bi uradili iz straha, svakako može da donese jednu negativnu stvar, jedan negativan tok te akcije.
Mi iz JS se iskreno nadamo da će nakon usvajanja ovog zakona na društvenim mrežama moći da se pročita isključivo informacija o munjevitoj reakciji policije i o pronalasku nestalih osoba, a tu posebno mislimo na decu i to je zaista najveći razlog zbog kojeg će JS dati bezrezervnu podršku ovim izmenama i dopunama zakona i u danu za glasanje glasati za te izmene. Hvala.

Hvala.
Poštovani ministre Vujoviću, sa saradnicima, kolege narodni poslanici, na samom početku da kažem da će JS glasati za predložene izmene i dopune zakona i kao što su se svi moji prethodnici najviše osvrnuli na zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, i ja ću slediti taj trend, jer o tome nekako najviše ima da se kaže.
Predviđeni zakon u svojim izmenama i dopunama predviđa promene koje se odnose na električnu energiju, elektronske cigarete, nesagorevajući duvan i cigarete i alkoholna pića iz uvoza koja se prodaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima.
Kao što znamo, fiskalna konsolidacija je bila jedan od uslova da se sprovede i potpiše sporazum sa MMF, koji ima vrednost od 1,2 milijarde evra. Možda ne bi bilo loše napomenuti da u taj aranžman možda ne bismo ušli da smo zatekli situaciju koja je bila finansijski malo bolja po našu državu.
Između ostalog, zakon koji usvajamo i koji menjamo treba da predstavlja jednu harmonizaciju akcizne politike naše države sa akciznom politikom EU.
Što se tiče same električne energije, koja je, kao što sam čuo od svojih prethodnika, nekako i najbolnija tačka, akciza na električnu energiju iznosi 7,5%, 7,5% koji se odnose na ukupnu vrednost električne energije koja stigne do krajnjeg potrošača, koja je jasno izračunata posebnom metodologijom za izračunavanje, koja uključuje sve troškove koji idu prema krajnjem kupcu.
Ono što je dobro napomenuti jeste da se u nekim slučajevima ta akciza na električnu energiju ne računa, a to su slučajevi u proizvodnji električne energije za utrošenu električnu energiju koja se koristi u samoj proizvodnji, električna energija koja ide prema konzularnim predstavništvima i međunarodnim organizacijama za koje postoje posebne sporazumi koje je naša država potpisala.
Ono što je jako važno reći jeste da se na površinskim kopovima utrošena električna energija takođe ne opterećuje akcizom, a kada imamo situaciju da slušamo kritike na ovaj račun, možda ne bi bilo loše reći i neke pozitivne stvari koje se tiču naše države u odnosu na, u najmanju ruku, okruženje, a mogu da kažem i u odnosu na EU.
Tako akcizu na električnu energiju imaju uglavnom sve zapadno evropske zemlje. Nema je trenutno Mađarska, Hrvatska, Bugarska, Velika Britanija, Kipar, Letonija i Slovačka. Najmanja vrednost akcize u EU, prema kupcima u privredi, 0,5 evra za jedan megavat čas, odnosno da prevedem, to je otprilike oko pet dinara za jedan kilovat čas koji se potroši, a za domaćinstva i neprivredne delatnosti iznosi jedan evro za jedan megavat čas, odnosno deset dinara za jedan kilovat čas koji se potroši u domaćinstvu, što je, složićete se ministre sa mnom, veća cena nego cena kilovat časa koju plaćamo kada ga potrošimo, a tamo se plaća samo akciza na cenu koja je duplo veća nego kod nas.
Kao što ste najavili sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem, struja će poskupeti za 12%. Tih 12% je zbirna vrednost akcize i poskupljenja struje od strane EPS-a, što naravno treba napomenuti da se građani ne uplaše i da neko to ne zloupotrebi da će još na poskupljenje struje ići akciza od 7,5%. To poskupljenje, kroz akcizu, koja tako jako opterećuje finansije domaćinstava, iznosi 0,36 dinara, što se tiče akcize, i 1,42 dinara što se tiče povećanja struje EPS-a. Kao bivši radnik EPS-a, mogu da vam kažem da su to mizerne sume za održavanje sistema i mizerni priliv novca koji može da utiče, ne znam ni ja kako, na povećanje pouzdanosti isporučivanja električne energije, a posebno ne da se od tih sredstava izdvoje sredstva koja će moći da se koriste u izgradnji nekih novih elektroenergetskih objekata. Pošto je situacija takva kakva jeste, svakako želim da pozdravim vaše napore da poskupljenje ne bude veće i da opterećenje budžeta građana ne bude ozbiljnije, a u cifri to otprilike iznosi da će na račun od 2.500 dinara cena tog računa i utrošene električne energije povećati za 300 dinara.
Što se tiče poređenja te cene sa cenama u regionu, a o ovome isto niko nije pričao, 15% ćemo posle poskupljenja imati nižu električnu energiju nego u Makedoniji i 50% ćemo imati nižu vrednost električne energije nego u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kada smo već pričali o platama, zašto nama plate nisu kao u Evropi, sa zemljama sa kojima poredimo visinu akcize? Evo, možemo da poredimo sa Makedonijom, sa Crnom Gorom, sa Hrvatskom, gde ćemo na kraju imati daleko nižu cenu, a u Crnoj Gori i Hrvatskoj ćemo imati za 50% nižu cenu, koju plaćaju građani te dve države.
Isto je vrlo bitno napomenuti, a što nisam čuo od svojih prethodnika, jeste da se povećanje ne odnosi na socijalno najugroženije, a za koje je Vlada ove godine budžetom obezbedila šest miliona evra, tako da će oni računati na besplatne kilovate od 120 do 250 kilovat časova mesečno i besplatno grejanje preko toplana i gasa. To su isto mere koje moramo da pozdravimo.
Cena struje bez poreza na dodatu vrednost će za domaćinstva iznositi 6,1 dinar za kolovat čas, a za industriju 5,84 dinara.
Ako pričamo o nekim pozitivnim efektima ovog zakona, svakako treba reći da ćemo imati povećanje od poreskih prihoda u iznosu od 17 milijardi dinara i imaćemo smanjenje potrošnje električne energije, racionalniju potrošnju električne energije, što će svakako očuvati zalihe fosilnih energenata koje imamo u Srbiji.
Kada smo kod punjenja budžeta od strane akciza, želim da napomenem da se evropski i svetski budžeti najviše pune od akciza od naftnih derivata, cigareta i alkohola. Kada već pričamo o tome, mislim da je možda bilo više prostora u ovome navedenom, nego u struji, ali o tome može da se priča i u nekom širem obliku. Kada smo već kod cigareta, Predlog izmena i dopuna Zakona koji se odnosi na elektronske cigarete govori o tome da će se oporezovati, odnosno da će se akcizom obuhvatiti nešto što do sada nije bilo često u našoj slobodnoj prodaji, a to se zove tečnost za punjenje elektronskih cigareta i iznosiće četiri dinara po mililitru tečnosti. U Evropi su samo Italija i Portugal uveli ovu vrstu akcize i u tim državama akciza iznosi, konkretno u Italiji, 0,3 evra, a u Portugalu 0,6 evra, što je daleko iznad onoga što mi uvodimo u Srbiji, a ta akciza će dovesti do povećanja prihoda na godišnjem nivou od oko 200 miliona dinara.
Takođe, uvodi se još jedan novi proizvod na tržište Republike Srbije, a to je nesagorevajući duvan, odnosno duvan za žvakanje, duvan za šmrkanje, duvan za oralnu upotrebu. Ono što je generalno dobro jeste da će država od prometa i te vrste dobara imati određene koristi.
Ono na šta želim da vam skrenem pažnju, gospodine ministre, da izrazim neku vrstu upozorenja, jesu upravo akcize koje se odnose na alkoholna pića. U ovom zakonu smo imali samo deo koji se odnosi na prodaju diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Ne znam da li znate da akcizna markica koja se koristi na alkoholnim pićima identično izgleda i na flaši od jedne litre alkoholnog pića i na flašici od 0,05 litara. Zašto vam to govorim? Zato što cene tih akciznih markica iznos otprilike od 100 do 300 dinara. Grubo računajući, od jednog evra do tri evra i naplaćuje se po količini. Kada kupite akciznu markicu za flašicu koja je 0,05 litara, odnosno dvadeseti deo litra, vi platite dvadeseti deo te cene.
Konkretno, ako imamo neki uvozni viski, kao primer, gde imamo akcizu koja prema državi na litarsku flašu, odnosno na litru tog pića treba da se plati tri evra, imamo ogromnu zloupotrebu i diskvalifikaciju svih onih privrednika koji proizvode alkoholna pića kod nas i koji rade u skladu sa zakonom i kupuju akcizne markice u onoj količini, odnosno u onoj vrednosti koliko je pakovanje flaše koju prodaju. Vi imate zloupotrebu da neko tu istu flašu etiketira sa akcizom koja je 20 puta manje plaćena. Prema tome, evo možda jedna sugestija od nas iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, možda ne bi bilo loše barem boju te akcizne markice promeniti, pa da dođemo u situaciju da sprečimo tu banalnu vrstu zloupotrebe koja se svakako dešava.
Još jednom napominjem, što se tiče poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, mi ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone. Kolegama iz Skupštine i predsedavajućem se pridružujemo u čestitkama mladim fudbalerima na osvojenom svetskom prvenstvu i zahvaljujem se na pažnji.

Uvažena predsednice i predsedništvo, poštovani ministre, gospodine sekretaru i drage kolege narodni poslanici, JS je stranka koja se pre svega zalaže za borbu za otvaranje novih radnih mesta, socijalnu pravdu, a sve to u cilju borbe protiv bele kuge. Sasvim je normalno da damo svoje mišljenje na jedan ovakav predlog zakona. Na samom početku želim da kažem da će JS glasati u danu za glasanje za ovaj predlog.
Ministre, vama želim da čestitam na borbi koju ste imali prethodnih meseci sa nekim kvazi-stručnjacima, koji su uglavnom putem društvenih mreža pokušali da skrenu pažnju na sebe i da se bave jednom kampanjom koja nikako ne može da donese dobro, a da ne može da donese dobro, to potvrđuje i ovoliki broj potpisa kao inicijativu za uvođenje ovog zakona narodnih poslanika i verujem odluka o primeni zakona koja će biti doneta konsenzusom.
Mi u Srbiji imamo situaciju da sa stvarima kojima ne treba da se bavimo još od pre 50 ili više godina, mi danas razgovaramo na tu temu iz razloga koji je negde poznat, a negde i nije. Pokušaću ne kao političar opšte prakse, nego kao čovek koji ima političku stranku kojoj pripada i čija stranka ima stavove, pokušaću te stavove da obrazložim u odbrani ovog zakona.
U Srbiji imamo situaciju da se smatra uspešnim kada je 85% dece vakcinisano. Nažalost, u nekim delovima naše zemlje je taj procenat daleko manji. Zadovoljni bismo bili, naravno, kada bi taj procenat iznosio preko 95%.
Uvođenje ovog zakona mora da omogući visok stepen imunizacije građana, naravno, od zaraznih bolesti. Parlament danas mora da pošalje poruku, kao i sutra u danu za glasanje, ne stručnu poruku, ali poruku građanima da je odluka da se deca zaštite i vakcinišu zaista ispravna. Imamo pozivanje tih lobističkih grupa koje se uglavnom, opet da pomenem, na društvenim mrežama, jer tamo jedino mogu da prodru sa tim svojim idejama, pozivaju na to da 18 evropskih zemalja nema obaveznu vakcinaciju. Iz izlaganja mojih prethodnika svakako smo čuli da je baš u tim zemljama u kojima ne postoji obaveza vakcinacije visok procenat, preko 90 i 95% vakcinisanih.
Jedan od kontra argumenata koju forsira grupa ljudi koja se zalaže za ukidanje vakcinacije je autizam. Ja ću se pozvati na neke stručne studije veoma razvijenih svetskih zemalja koje su se vrlo sistematski bavile tim problemom.
Želim da kažem da je u Danskoj na studiji od 537.303 deteta autizam kod vakcinacije i nevakcinacije približan. U Japanu još 1993. godine, pod pritiskom roditelja dece ukinuta je vakcinacija, ali su oni naravno uradili studiju i to na 300.000 dece, koja je pokazala da broj autistične dece raste isto i kod vakcinisane i nevakcinisane dece.
Sada, ono što ja želim da dam kao primer, a nećete mi zameriti da se vratim u davnu prošlost, jel ovakvim lobiranjem tih grupa pokušava Srbija da se vrati u ranije godine prošlog veka, pa ću da kažem da je od 1918. do 1920. godine pandemija španskog gripa zarazila više od 500 miliona ljudi, a odnela je preko 100 miliona života. Pričamo u javnosti kako male boginje nisu opasne. Te male boginje usmrte 150.000 dece godišnje ili 400 dnevno ili 16 dece na sat.
Od 2000. godine do 2011. godine, zahvaljujući većem broju vakcinisanih, pao je broj obolelih sa 850.000 na 350.000. U neimunizovanom delu sveta novorođenački tetanus odnese oko 300.000 života godišnje, a studije su pokazale i istraživanja da je upravo vakcina protiv tetanusa uspešna i efikasna u preko 90% slučajeva. Godine 1921. difterija u Americi je imala 206.000 obolelih od kojih je 15.500 bilo smrtnih slučajeva. Od uvođenja vakcinacije protiv iste te difterije do 2001. godine u Americi je zabeleženo svega dva slučaja oboljenja.
Prema tome, i suviše je stvari koje nam ukazuju da vakcinacija ne može da donese ništa loše. Preventiva je svakako najefikasniji oblik lečenja, a mene čudi da svi ti koji su imali potrebu da se bore protiv vakcinacije nisu ukazali građanima, roditeljima, šta zarazna bolest protiv koje se vakcinišemo može da uradi od njihovog deteta, kako se leči ta bolest, kako se širi ta bolest i kako ta bolest brzo može da odnese dečiji život.
Prema tome, ja u ime poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, apelujem na sve roditelje, bez obzira na to da li će snositi prekršajnu ili neku drugu odgovornost zbog nevakcinisanja, apelujem da se usredsrede na stručnu javnost, da pročitaju ili čuju mišljenja visokih, eminentnih stručnjaka iz Srbije i sveta i da naravno donesu pozitivnu odluku o vakcinisanju svoje dece, jer lobiji koji se stvaraju i koji se međusobno bore, ne mare baš punu za ljudske i dečije živote.
Prema tome, stav Jedinstvene Srbije je vrlo jasan. Mi ćemo u danu za glasanje podržati Zakon o obaveznoj vakcinaciji i želim da kažem da sam ponosan na parlament što će to uraditi jednoglasno. Hvala vam.

Uvažena predsednice i poštovane kolege i gosti, reklamira član 106. Mislim da je iskorišćen član 108, ali da nije dobro obrazložen iz prostog razloga što se o redu na sednici Narodne skupštine trebate starati vi, a ne da se pravdate poslanicima koji imaju 10 minuta da opstruiraju rad Narodne skupštine i da pokušaju da, pokušali ne znam kako, da ne usvojimo ovo što danas treba da usvojimo.
Ako možemo da damo priliku Srbiji da otvori 20 hiljada novih radnih mesta i ako možemo da damo priliku Srbiji da ide napred, ja molim da to i radimo u tom smeru u ovom visokom domu.
Prema tome, vas zaista molim i aludiram na vas da vi vodite sednicu i da ne potpadate pod kojekakve sitne provokacije, nego da idemo dalje jer imamo još dosta posla danas. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, na samom početku da kažem da će Jedinstvena Srbija glasati za sva četiri predložena zakona. Mislim da je ministar dosta dobro objasnio ovo što danas imamo na dnevnom redu. Ja sam možda iz malo drugačijeg ugla sagledao Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, pa bih se možda najviše bazirao na taj zakon.
Naime, u Srbiji se još od 3. maja 2010. godine primenjuje novi Carinski zakon, ali ono što je možda malo zbunjujuće u svemu tome je da se koriste i još neki članovi Carinskog zakona iz 2013. godine, odnosno, tačnije, u delu od člana 252. do člana 379. Naravno da je postojala jedna potreba i obaveza parlamenta i Vlade Republike Srbije da se ti zakoni sistematizuju i ugrade u jedan zakon koji sada imamo pred sobom. Koliko ja pratim, a mislim da to dosta dobro radim, ovaj zakon je već šest godina na čekanju. Moram da pohvalim i Upravu carine i direktora carine koji je uspeo da isforsira dovođenje zakona u skupštinsku proceduru.
Ono što ovaj zakon menja, a što nisu tehničke stvari, prvo, samo usaglašavanje zakona sa prekršajnim zakonima iz 2013. godine jeste da predstavlja tehničku stvar, kao što predstavlja tehničku stvar i usaglašavanje sa standardima i propisima EU, ali neke stvari koje ovaj zakon uvodi su svakako stvari koje će olakšati i carinskim službenicima i onima koji imaju posla sa carinom da prođu bez nekih većih peripetija u čitavom postupku.
Naime, jedna od najvažnijih stvari koja se uvodi je institut prekršajnog naloga i novčana kazna koja će biti izražena u fiksnom iznosu, što znači da će na licu mesta carinski službenici moći da odrede kaznu i da naplate tu kaznu. Ono što je važno i što želim da naglasim je da će, naravno, neki da kažu da će te fiksne kazne iznositi ne znam koliko novca, pa čisto samo da skrenem pažnju na to da je do sada raspon kazne bio od 5000 hiljada do 500.000 dinara, a mislim da je sasvim korektno da se fiksni deo kazne za određeni prekršaj propiše na 100 hiljada dinara, naravno, plus 10.000 dinara za fizičko lice i 50.000 dinara za preduzetnike. Ovih 50.000 dinara je povećano, ali i to ima svoje obrazloženje, iz prostog razloga što zakne za odgovorna lica nisu urodile plodom i dešavalo se da ta odgovorna lica više puta ponavljaju prekršaje, bez obzira što su kažnjavani do sada, tako da ovo povećanje svakako moramo da pozdravimo.
Naravno, ovim zakonom se još usaglašavaju stvari sa prekršajnim zakonom, a to je plaćanje polovine izrečene kazne u roku za dobrovoljno plaćanje, što će svakako pospešiti i punjenje budžeta i naići na veće raspoloženje onih koji su prekršaj počinili da mogu da plate kaznu koja je u 50% manjem iznosu nego da se čekao sudski postupak. Takođe, što je jako važno, rasteretićemo i državnu administraciju i sudove, te nećemo imati veliki broj sudskih procesa koji se tiču carinskih prekršaja.
Još jedna stvar koja je vrlo bitna za sve privredne subjekte koji se bave uvozom robe je što ne mora više da se obezbeđuje bankarska garancija za plaćanje obaveza prema carini, nego je dovoljno da bilo koje lice sa prebivalištem, odnosno bilo koje lice sa sedištem u Republici Srbiji može da garantuje da će ti iznosi biti plaćeni.
Ovlašćenja koja carinski službenici nisu imali još jasno propisana u zakonima koji su se koristili sada su svakako ovlašćenja koja im se daju prilikom naknadne kontrole, tako što se tačno precizira šta carinski službenik može da zahteva od lica prilikom naknadne kontrole. Znači, da li je to da privremeno oduzme, zadrži ili zabrani raspolaganje određenim ispravama, kao i ovlašćenja pri ulasku u poslovne prostorije da carinski službenici tačno znaju šta im je u nadležnosti. To do sada nijednim zakonom nije bilo opisano. Naravno, ovlašćenja carinskih službenika koja se tiču unutrašnje kontrole carine, što je jako važno da bi se suzbila korupcija. Neki će reći da će mogućnost naplate i izricanja kazni na licu mesta omogućiti da se određene stvari urade, kako naš narod kaže, ispod žita. Međutim, uvođenjem video-nadzora, koji ovaj zakon takođe propisuje, omogućeno je da se vrši i nadzor kontrole uvoza robe i rada carinskih službenika.
Ono što želim posebno da istaknem, jeste da carinski posao nije lak posao i da je carinski posao posao gde su ljudi koji su zaposleni u službi često izloženi i kontroli robe koja je štetna po zdravlje, koja se ne transportuje u skladu sa propisima i koja može da ugrozi njihovo zdravlje. Zbog toga posebno pozdravljam mogućnost da se ministar prema carinskim službenicima izrazi u vidu uvećanja koeficijenta koji može da iznosi do 30% od njihove zarade, kao i mogućnost nagrađivanja za izuzetne rezultate, što svakako ljudima koji su zaposleni na carini znači.
Polaganje carinskog ispita je takođe jedna od novina koja se uvodi kao obaveza posebno stručnog ispita za carinske službenike, što takođe nije bilo opisano ni u jednom zakonu. Ono što mislim da carinske službe i zaposleni zaslužuju je svakako da se uvede i utvrdi dan carinske uprave i zastava i njihov znak, a kako ovaj zakon predviđa, to će biti 25. maj kao utvrđen datum.
Ono na šta posebno želim da skrenem pažnju, a složićete se sa mnom da mi iz JS znamo da pohvalimo sve što je dobro, pa kao što hvalimo i dobre poteze Vlade Republike Srbije na čelu sa premijerom Vučićem, dobre poteze ministra inostranih poslova, gospodina Ivice Dačića, ja želim da iskoristim priliku, jer nismo često u situaciji da pričamo o Carinskoj upravi u Skupštini Republike Srbije, da pohvalim direktora Carinske uprave, gospodina Miloša Tomića, zbog, kako mi smatramo, izuzetnih rezultata od kada je došao na čelo Carinske uprave od 1. oktobra 2013. godine.
Daću samo par podataka i neću puno oduzimati pažnje. Želim da uporedim naplatu za period od 1.10. do 31.12.2012. godine i za isti period, odnosno to su prva tri meseca poslovanja carinske uprave na čelu sa Milošem Tomićem, gde je naplata skočila za 21.353.383,19 evra. Želim da kažem da je za period od 1.1. do 31.12.2013. godine, znači, celokupna godina, i cela 2014. godina porast naplate skočio za 11,7%, što u novcu iznosi 350.069.592,17 evra. Evo da uporedimo i gospodina Tomića malo samog sa sobom pa da kažemo da je u prva dva meseca 2014. godine i prva dva meseca u 2015. godini skočila naplata za 8,16%, odnosno za 34.888.094,38 evra, što znači da gospodin Tomić progresivno napreduje i to moramo da pohvalimo.
Evo još jedan podatak oko efikasnosti carine. Da ne govorim sada šta je sve zaplenjeno, ali ono što mi je privuklo pažnju jeste da je u toku 2013. godine Uprava carine zaplenila ukupno 3.911.740 komada cigareta i 800.643 kilograma duvana. U poređenju sa 2014. godinom, količina rezanog duvana je zaplenjena u duploj ukupnoj količini, što iznosi otprilike 1,6 tona. Ne mogu da prihvatim da se duvan nije švercovao u istoj količini, ali mogu da prihvatim da je carinska služba malo bolje radila svoj posao. Zbog toga, naravno, želim još jednom da pohvalim gospodina Tomića.
Da vam se zahvalim na pažnji još jednom i da još jednom napomenem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u Danu za glasanje svakako podržati sva četiri predloga koja imamo danas na dnevnom redu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre u Vladi sa saradnicima, kolege narodni poslanici, dozvolite mi da kažem da će JS odnosno poslanička grupa JS podržati predložene zakone, ali ćemo se danas u našem izlaganju bazirati na Zakon o energetici.
Što se tiče Vlade Republike Srbije i Ministarka energetike, želim da u ime svoje stranke i poslaničke grupe čestitam na svom zalaganju koje ste u ovom mandatu ispoljili i da konstatujem još jednom, iako je to više ponovljeno upravo u ovom domu, da poteškoće sa poplavama koje su nas zadesile i ovo u prethodnom periodu što se desilo u istočnoj Srbiji svakako pokazuje spremnost i odlučnost ove Vlade da se uhvati u koštac i sa neplaniranim stvarima.
Verovatno bi strategija razvoja bila možda malo drugačije da nas nisu zadesile ogromne poplave koje su najviše ugrozile „Kolubaru“, ali sa ovim programom sa kojim je Vlada izašla i sa stvarima koje su ispred nas siguran sam da će se ti problemi prevazići.
Izuzetna mi je čast i zadovoljstvo da čujem od ministra Antića činjenicu da je danas „Kolubara“ počela sa eksploatacijom rude. To je zaista velika pohvala ne samo za ministarstvo, premijera Vučića, nego za sve izvođače radova koji su bili na terenu i, koliko sam čuo, danonoćno radili svoj posao.
Što se tiče Zakona o energetici, ja sam verovatno bio jedan od najvećih zagovornika njegove promene u proteklom periodu jer sam se u praksi suočavao sa anomalijama zakona iz 2011. godine i svakako predstavlja zadovoljstvo da danas mogu da diskutujem o ovom novom zakonu u kojem sam prepoznao ispravke određenih stvari, a ministar je vrlo iscrpno govorio o tome u svom izlaganju.
Kada kroz energente sagledamo naftu i gas, jasno je da Srbija nema puno prostora za određene aktivnosti u toj oblasti jer smo, kao većina svetskih zemalja, zavisni od drugih na tom polju, pa bih se najviše posvetio električno energiji kao energentu koji Srbiju može da učini energetski nezavisnom, odnosno vrlo stabilnom.
Ne postoji ni jedna država u Evropi i u svetu koja svoji ekonomski razvoj ne bazira na energetskoj nezavisnosti. Srbija je bila vrlo blizu granice da postane ekonomski zavisna, a činjenica da u prethodnih 30 godina nije urađena ni jedna velika investicija u oblasti energetike govori u prilog tome, ali ja ću se kasnije još vratiti na elektroenergetske objekte i to da je 30 godina zaista dugačak period da se ništa nije ulagalo.
Naravno, pozdravljam i odredbe zakona koje podstiču opredeljenosti naše države da se podstakne proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, ali definitivno Srbija svoju energetsku stabilnost mora da temelji na baznoj proizvodnji i to je opredeljenost svih evropskih zemalja i zemalja u našem okruženju.
Daću jedan prost primer da Nemačka svoju proizvodnju električne energije bazira na 85% proizvodnje iz uglja, iako pričaju da je to najprljaviji model dolaženja do električne energije. Nemci su prethodnih 20 godina izgradili termopostrojenja od 70.000 megavata, pa su pravili čak i pojedinačna postrojenja od 800 megavata, a čak su neka bila na postojećim elektranama i od 1.000.
Da uporedim to sa Srbijom. Srbija u termo potencijalu ima 4.000 megavata, a ukupno instalisanog kapaciteta 7.000. Naravno, od izuzetne važnosti je izgradnja novog bloka u Kostolcu od 350 megavata i to je stvar koja će u Srbiji povećati proizvodnju električne energije za 8%.
S druge strane, ako pogledamo tu investiciju, to je najveća pojedinačna investicija u prethodnih 30 godina i iznosi milijardu dolara i apsurdno je uopšte pričati da dovođenjem investicije od milijardu dolara šta se sve u Srbiji pokreće, tako da energetika i što se tiče izgradnje novih kapaciteta vrlo usko je povezana sa svim granama privrede.
Naravno, Srbiji je potrebno još blokova poput ovoga i bili smo blizu na realizaciji projekta koji postoji odavno, a to je TNT3, ali zbog nekih grešaka iz prošlosti, gde se nedovoljno ulagalo u Kolubarski basen, njegovo širenje i eksploataciju, dovodi se sada u pitanje zbog nedovoljne količine energenata u toj oblasti šta će se desiti sa tim projektom. S druge strane, „Drmno“ i „Kostolac“ imaju još 400 miliona tona novog uglja i možda ne bi bilo loše razmišljati o izgradnji neke termoelektrane na tom području.
Što se tiče obnovljivih izvora električne energije, tu se otvaraju mnoga pitanja. Kao što je i sam ministar Antić rekao, obaveza koju je Srbija prihvatila da 27% svoje električne energije troši, odnosno bruto potrošnje troši iz obnovljivih izvora, želim da naglasim da je planom iz 2009. godine, kada smo imali baznu poziciju od 21,2%, sve analize su pokazale da do sada nismo išli baš planiranim tokom i da nismo bili blizu ostvarenja tih 27%, na čega nas je članstvo u energetskoj zajednici u krajnjem slučaju i obavezalo.
Međutim, ovo što predviđa novi zakon i rešenje problema koji su nam bili prepreka da se investitori opredele za obnovljive izvore, posebno iz sunca i vetra, vidim da je ovaj zakon dosta toga promenio i da Srbiju privlači tržište za takvu vrstu ulaganja, što pozdravljam, pa bih se samo posvetio na par sekundi tome. Dakle, svaka ta investicija obzebeđuje povećanje bankabilnosti, garanciju kvaliteta, smanjenje administracije o kojem ste pričali. Ono što je zanimljivo jeste da je izgradnja hidroelektrane do 100 kilovata nema obavezu da u statusu, odnosno sticanja privremenog statusa proizvođača nema obaveza nikakvih bankarskih garancija.
Ono što je meni interesantno i o čemu sam pričao i u ranijem periodu ne sa ovog mesta je da svaki proizvođač električne energije iz obnovljivog izvora ima priliku da sam izgradi priključak, odnosno da sam izgradi trafo stanicu, a tek metodologijom koja dolazi posle toga operator distributivnog sistema će mu obračunati tu trafo stanicu odnosno njegovo odlaganje kroz priključak i platiće manje taj priključak, tako da ubrzavamo taj proces i to je jako dobro. Međutim, u prethodnih 14 godina Republika Srbija je izdala dozvole za 1500 megavata kroz obnovljive izvore električne izvore i tu se postavlja jedno pitanje ne ovoj Vladi nego prethodnima – kako je moguće da je tek za vreme ove Vlade otvoren prvi solarni park, otvorio ga je upravo ministar Antić i šta se dešava sa ostalim stvarima? Međutim, da ne budem patetičan i da se ne vraćam u prošlost, jer reči koje je izgovorio ministar daju veliko ohrabrenje za budućnost, ali za ovu vrstu proizvodnje iz obnovljivih izvora električne energije neophodne su ogromne subvencije države. Ono što je zanimljivo statistički izreći je da ova vrsta proizvodnje u svetu zauzima svega 0,5% ukupne proizvodnje električne energije.
Opet bih uzeo primer Nemačka koja sa svojih 85% proizvodnje iz uglja tek kroz 14 godina planira da spusti tu proizvodnju na 78%, tako da iako malo kaskamo nije to tako strašno, jer se eto i u velikoj Nemačkoj dešavaju ovakve stvari koje su strateški predviđeni, ali kada sam već kod strategije, želim da naglasim da je strateški ispravan razvoj obnovljivih izvora električne energije i proizvodnje na taj način električne energije i da koliko imamo megavata u obnovljivim izvorima, isto toliko moramo imati rezerve u termoenergije da bismo napravili jedan balans između obnovljivih izvora koji u datom momentu mogu da nestanu, a moramo imati adekvatnu rezervu.
Jedna od opcija je, ako ne i najbolja, izgradnja revirzibilne hidroelektrane na Bistrici. Tamo je potencijal otprilike 600 megavata i kada bismo tu reverzibilnu hidroelektranu dodali ovome što radimo u Kostolcu na 350 megavata i u perspektivi još jeddne takve od 350, o kojoj ste vi takođe pričali, ministre, mislim da Srbija stiče jednu dugoročnu nezavisnost u elektirčnoj energiji i zaista jednu dobru poziciju.
Naravno, prepoznao sam da ovaj zakon podstiče i izgradnju mini hidroelektrana koje su u svakom slučaju dobrodošle.
Vratio bih se na ono da Srbija nije imala ulaganja u elektroenergetski sistem 30 godina. Želim da pohvalim ovu Vladu i želim da kažem da je jako dobro što je ova Vlada napravila prvi korak i posle 30 godina dovela jednu ogromnu investiciju u vrednosti od milion dolara u Kostolac. Siguran sam da ćemo zajednički napraviti i drugi i treći korak i na taj način, naravno, obezbediti sigurnu budućnost.
Kada pričam o tim investicijama, svakako to govori da je vrednost i značaj elektroenergetskih investicija dokaz da je Elektroprivreda Srbije najznačajniji sistem koji Republika Srbija ima, a njena imovina svakako najvrednija imovina kojom Republika Srbija raspolaže. Sa tim sistemom je potrebno vrlo obazrivo i pažljivo rukovati i rukovoditi i sve promene koje su u tom sistemu planirane neophodno je pažljivo sprovoditi.
Drugi deo mog izlaganja bih bazirao na liberizaciji, odnosno na otvaranju tržišta električne energije. Poznato nam je da je 2013. godine tržište otvoreno za velike kupce, 2014. godine za srednje, a ono što je najvažnije je 1. januar 2015. godine, kada se otvara tržište za domaćinstva. Postoji niz primera iz našeg okruženja, što u ovom slučaju može da predstavlja sreću za naše društvo, da je neki deo našeg okruženja išao par koraka ispred nas, pa možemo da učimo na njihovim greškama.
Naime, u Srbiji je 80 licenciranih snabdevača registrovano. Imali smo primere u Evropi, u Italiji, u Nemačkoj, gde su se pojavljivale određene privatne kuće koje su nudile prodaju električne energije, pa se tako npr. u Nemačkoj pojavila jedna privatna kuća koja je imala dvoje zaposlenih i uz uslugu prodaje struje, odnosno električne energije, nudila je i besplatan internet. Na taj način je ta privatna firma, preduzeće, zaradila dve milijarde evra, dve milijarde evra tuđe struje koja je prodata, a ne Nemačke, u ovom slučaju u perspektivi govorim o srpskoj struji i novca, koji je zaradila druga kompanija, a ne državna kompanija. Nemci su nedugo nakon toga i menjali svoj zakon.
Šta hoću da kažem? Hoću da kažem da je neophodno da insistiramo na što većem marketingu, na što većem upoznavanju stanovništva i potrošača iz kategorije domaćinstva, da prepoznaju EPS snabdevanje kao pouzdanog snabdevača, da prepoznaju EPS snabdevanje kao snabdevača koji prodaje struju proizvedenu u Srbiji i da prepoznaju EPS snabdevanje kao, uslovno rečeno, protočni bojler kroz koji će ići novac za plate zaposlenima u EPS-u, u proizvodnji, na kopovima, u distribucijama itd.
Daću još jedan primer koji se dogodio u Italiji. Pojavila se opet strana kompanija, neću da je imenujem, znam koja je, koja je ponudila 70% jeftiniju električnu energiju u odnosu na ono što su mogli da kupe kod svog proizvođača regionalnog. Desilo se to da je ta kompanija godinu dana držala cenu koja je bila 70% niža, regionalni proizvođač električne energije je zatvorio svoja postrojenja, a nakon toga je taj snabdevač povećao svoju uslugu za 300%.
Opet napominjem, sve stvari koje se dešavaju u našem okruženju moramo da gledamo kao jednu dobru lekciju, da ne kažem školu, i da odatle izvlačimo pouke kako ne bismo mi došli u takvu vrstu problema. Naravno da moramo da idemo u korak sa Evropom, naravno da su sve ovo stvari koje Evropa od nas očekuje i naravno da su to stvari koje će poboljšati rad i sistem funkcionisanja EPS, ali opet naglašavam, moramo da pazimo i da budemo obazrivi.
Ono što javni snabdevač, koji je zavisno preduzeće od EPS, nudi je identično onome što će ponuditi i drugi, ali evo, npr. dogodilo se da, konkretizovaću, apotekarska ustanova u Novom Sadu dobije za 100 hiljada dinara veće račune za električnu energiju zato što je u javnoj nabavci, odnosno na tenderu prošao jedan privatni snabdevač koji je imao mogućnost da sakrije određene odredbe ugovora, iako je tipski tender bio raspisan i da sada naplaćuje neke svoje usluge za 100 hiljada dinara više. Naravno, sada se tamo traži model da se takav ugovor raskine i da se priđe snabdevaču koji je pri EPS-u.
Dakle, postoje određeni problemi, ali svakako, ovaj zakon predstavlja jedan ogroman iskorak unapred u oblasti energetike. Kao što je ministar Antić rekao, dobio je zakon najviše ocene od stručnih tela koje ja isto znam da su vrlo rigorozna i to je ono što mora da ohrabri sve koji se bave energetikom, a u krajnjoj liniji i kupce električne energije.
Još jednom želim da kažem da će JS podržati ovaj set zakona, da izrazim još jednom veliko zadovoljstvo što ministar Antić zastupa oblast energetike u Vladi Republike Srbije Republike Srbije. Mislim da, ministre, radite to jako dobro i mislim da treba da nastavite samo ovim putem. Svakako, tim kojem pripadate je vrlo energičan, vrlo sposoban i verujem da ćete nastaviti sa takvim radom.
Još jednom, JS će glasati za ovaj set zakona. Hvala.

Uvaženi predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem mom prethodniku što je ostavio broj 108, pošto smo izređali i 106, 107. i 109.
Vas, gospodine predsedniče, želim da upozorim da već dugo vremena ovde u Skupštini ne pričamo o temi dnevnog reda danas. Ako mi dozvolite, iskoristio bih priliku da skrenem pažnju narodnim poslanicima, ne aludirajući ni na jednog pojedinačno, da bi možda bilo vreme da u Srbiji prestanemo da dajemo najoštrije kritike kada je nekome u Srbiji potrebna motivacija da se stvari dovedu u red. Možda ovo zvuči onako u globalu jako, ali ja aludiram upravo na istočnu Srbiju i na onaj deo o kojem smo slušali i juče i danas.
Naime, ako pričamo da država nije u stanju da uradi neke stvari, direktno pominjemo montere koji su zaposleni u „Elektromreži Srbije“, ja iz iskustva koje imam u elektroenergetskom sistemu mogu da vam kažem da su to jedni od najboljih montera u Evropi. Prisustvo i gospodina Petrovića i kompletnog menadžmenta EPS-a mora u ovoj situaciji da bude za svaku hvalu, iz prostog razloga što davati motivaciju tim ljudima na terenu u ovom momentu može samo da bude pohvalno. Oni koji to ne razumeju, molim da takve stvari ne komentarišu.
Definitivno, ukoliko postoje bilo kakvi problemi i neke nejasnoće, vi treba da upozorite na to da se takva pitanja postavljaju u danu za pitanja Vladi Republike Srbije, a nikako jednom ministru koji čak nije ni resoran u toj oblasti, a posebno ne predsedniku Skupštine. Hvala.

Molim vas da mi pomognete, pošto nisam za ovo kratko vreme uspeo da nađem član gde nisam dobro shvaćen. Nisam pomenuo apsolutno nikakve montere, niti izricao njihovo herojstvo koje zaista ne može da se pobije u ovom momentu, ali vas molim da jednostavno preskočimo ovaj deo rasprave i uopšte da pominjemo stvari koje se dešavaju u realnim uslovima, kada je moglo biti vanredno stanje u pojedinačnim opštinama, da ne razmišljaju ljudi koji su na 30, 40, 50 metara visine o tome da li mi u Skupštini raspravljamo da li oni rade dobro ili ne rade dobro. Najmanji vetar može da obori dalekovod. Najmanji vetar može da izazove katastrofu koja može da dovede do gubljenja ljudskih života. Molim vas da me konačno shvatite u onome šta pričam. Molim da se o ovome ne priča, prvo zato što nije tema, a drugo zato što u ovom momentu nije vreme za to. Hvala Bogu, imamo sednica, pa ćemo pričati o tim stvarima. Hvala.

Uvaženi ministre, uvažena predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, na samom početku želim da kažem da će poslanička grupa svakako podržati ova tri zakona.
Ne bih se obazirao suviše na svaki zakon pojedinačno, ali ono što moramo da konstatujemo, da kažemo vezano za 1. septembar koji dolazi za koji dan i stupanje na snagu Zakona o javnom beležništvu, svakako je neophodno da se upodobe i usklade ovi zakoni koji danas stoje pred nama da bi posao notara mogao da počne da se odvija konačno i u Srbiji.
Imajući u vidu da je to jedna praksa koja već 50 ili 60 godina u razvijenim evropskim zemljama funkcioniše, mogu da kažem da sam ponosan, kao i moja poslanička grupa, na upodobljavanje i usvajanje ovih zakona.
Ono što evropski notari rade, a od 1. septembra verovatno i srpski notari, jesu ostavinske rasprave, overavanje ugovora, overavanje ugovora za registraciju preduzeća i svih onih stvari koje su do sada radili sudovi po opštinama i gradovima. Ono što je simptomatično u svemu tome jeste da smo mi prolazili kroz jedan period u kojem je svakako bilo zloupotreba svih ovih stvari. Prilikom te veće transparentnosti koju sada notari imaju, koju mogu da prikažu vezano za kupovine objekata, stanova koji su u prethodnim godinama, posebno pre 2010. godine pravili problem, a građani Srbije se svakako sećaju toga da su u više navrata prodavani isti stanovi, više kupaca koji su uzimali kredite, prodavali svoje nekretnine, pa u velikom broju slučajeva ostali na ulici. Taj jedan stan koji je prodat je jedan i može da se ustupi samo jednom kupcu.
Siguran sam da će se ove stvari sprečiti i da će zakoni koje treba da usvojimo na ovoj sednici sprečiti takve stvari. Na primer, Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa i Predlog zakona o dopunama Zakona o sudskim taksama trpe neke tehničke izmene, dok kod Predlog zakona o prometu nepokretnosti, koji sam iščitao dosta pažljivo, primetio sam, postoji još jedna dodatna sigurnost strankama koje sklapaju ugovore o kupovini nepokretnosti, a to je da se kod notara overavaju i predugovori. To znači da će se smanjiti broj parnica koje imamo u sudovima gde kupci uglavnom dokazuju da su platili neku kaparu prodavcu, a prodavac to u neretkim situacijama spori, tako da ćemo ipak ući u jednu situaciju da ljudi žive od svog rada, a ne od prevare. To je nešto što će Jedinstvena Srbija svakako podržati.
U osnovi ovo rasterećenje sudova, koji su radili uglavnom ne sudske poslove, će svakako ovaj zakon doprineti tome, a mogućnost transparentnosti notara, koji će moći da izađu na teren i da utvrde o čemu se tačno radi, će svakako smanjiti veliki broj zloupotreba koji se dešavao do sada u ovim poslovima.
Još jednom da ponovim, Jedinstvena Srbija će svakako dati podršku ovim zakonima i u danu za glasanje ćemo glasati za ova tri zakona.

Hvala predsedavajući.
Uvaženo predsedništvo, poštovano predsedništvo Skupštine Vojvodine, kolege narodni poslanici, građani Srbije, svakako da danas ne treba puno kružiti na ovu temu obzirom na situaciju u kojoj se čitava zemlja nalazi, ali eto da ispred JS i poslaničke grupe kažemo naše mišljenje.
Statut AP Vojvodine u ovom momentu kako nas Ustav Republike Srbije obavezuje prema poslednjem izjašnjavanja građana predstavlja sigurno 95% građana koji stoje kroz svoje političke predstavnike iza tog statuta. Imajući u vidu da je veliki broj stranaka stao iza statuta i da je maltene postignut jedan politički konsenzus u Skupštini Vojvodine, svakako je za očekivati da postoji malo nezadovoljstvo iza svih onih koji će ovaj statut podržati.
Jedinstvena Srbija će naravno glasati za predloženi Predlog statuta i kao stranka koja se zalaže za najširi oblik decentralizacije sačekaćemo sa svojim političkim partnerima eventualnu izmenu Ustava Republike Srbije, pa da možemo da pričamo i o nekim novim mogućnostima Vojvodine u sastavu Republike Srbije.
Pošto je ispred nas jedan težak period ispravljanja grešaka iz prošlosti i svakako svih drugih stvari koje su nam se neplanski desile, mislim da u ovom momentu demagogija ne može puno da nam pomogne, a opet napominjem, imajući u vidu 95% građana Vojvodine a i Srbije koji stoje iza ovog predloga, zahvalan sam svim poslaničkim grupama koje će danas u svojim kratkim izlaganjima dati svoje mišljenje o tome. Predlažem da što pre usvojima ovaj statut kako bismo mogli da radimo dalje u cilju obnove zemlje. Hvala lepo.