Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o predloženim aktima.
Zahvaljujem, potpredsedniče.
Poštovani gospodine prvi potpredsedniče Vlade i ministre spoljnih poslova, gospođo Bogosavljević Bošković, gospodine Đorđeviću, dame i gospodo narodni poslanici, SPS kao državotvorna stranka i stranka koja u potpunosti podržava politiku Vlade Republike Srbije podržaće i predlog predsednika Vlade Republike Srbije da se za ministra odbrane izabere gospodin Zoran Đorđević.
Mnoge stranke koje za sebe smatraju da su ozbiljne, a danas su u opoziciji, a mogu slobodno reći da su se nadale da Vlada neće predložiti kandidata za ministra odbrane i da time neće ispuniti svoju zakonsku obavezu. Naravno, to se nije desilo, i pošto je Vlada odgovorna i pred zakonom i pred narodom, predlog je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zatim su se nadali, nakon što je Vlada dostavila taj predlog za novog ministra odbrane, iako to nije bila izričita zakonska i poslovnička obaveza, da nećemo birati novog ministra i da to upotrebe u svrhu jeftinih političkih poena. Naravno, ni to se nije desilo.
Zašto su se nadali? Nadali su se jer znaju da svako pojavljivanje članova Vlade na čelu sa vama, gospodine prvi potpredsedniče Vlade i premijerom gospodinom Vučićem i svim ministrima u Vladi, njima umanji podršku u biračkom telu, što je posebno osetljivo danas, dan uoči raspuštanja Narodne skupštine Republike Srbije, jer im je čak i cenzus neizvestan. Ali, pošto se ova Vlada ne plaši da izađe pred narodne poslanike i građane, danas ipak razmatramo predlog da se izvrši izbor novog ministra odbrane. Vlada i Narodna skupština su institucije od najvećeg autoriteta, a na njihovom čelu moraju biti odgovorni ljudi. Upravo današnja sednica na kojoj biramo ministra odbrane, i to uoči raspisivanja parlamentarnih izbora, potvrđuje odgovornost i ozbiljnost ljudi koji su na čelu Vlade i Narodne skupštine Republike Srbije. Vojska Srbije i Ministarstvo odbrane predstavljaju stub bezbednosnog sistema i sistema odbrane Republike Srbije. U trenutku migrantske krize, kada je Savet za nacionalnu bezbednost procenjivao bezbednosne izazove, rizike i pretnje i svojom odlukom ovlastio ministra odbrane da u slučaju potrebe stavi snage Vojske Srbije u punu pripravnost radi zaštite građana, države i imovine od svih bezbednosnih izazova koji dolaze spolja, smatramo da je važno da Srbija ima ministra odbrane i da je najprihvatljivije da to bude neko iz sistema odbrane kao što je gospodin Zoran Đorđević.
Pored migrantske krize postoje i drugi bezbednosni rizici, a to su, pre svega, situacija u našoj južnoj pokrajini KiM, gde imamo na delu bacanje suzavca u parlamentu, nerede na ulicama, molotovljeve koktele. Zatim, terorizam. Neću da kažem da je Srbija danas ugrožena od terorizma, ali situacija koja se desila, u novembru, u Francuskoj mora nas držati na oprezu u svakom trenutku.
Danas u Srbiji Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije su institucije sa najvećim poverenjem među građanima, što nije bio slučaj pre 2012. godine, o čemu sam već govorio u Narodnoj skupštini, a ponoviću i danas, jer smatram da građani Republike Srbije moraju to da znaju.
Istraživanje koje je sprovedeno od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju kaže da u periodu od 2008. do 2012. godine Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije nikada nisu uvažavali manje poverenje od strane građana nego u tom periodu. Dakle, od kada postoji Ministarstvo odbrane u Srbiji koje je kao i Vojska tradicionalno imalo najveći ugled kod građana, u tom periodu je potpuno srozano i svedeno na nivo institucije kojoj građani ne veruju. Dakle, Ministarstvu odbrane u tom periodu nije verovalo čak 67% građana. Ispred Ministarstva odbrane u tom periodu bili su crkva, policija, vojska, MUP, obrazovni i zdravstveni sistem.
Od 2012. godine situacija u Ministarstvu odbrane se dosta popravila, što pokazuju i kasnija istraživanja, tako da je danas Vojska ponovo na prvom mestu po poverenju građana. Ne samo to, nego i saradnja Ministarstva odbrane sa drugim državnim organima bila je unapređena, posebno sa MUP, što mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva.
Kao bivši državni sekretar u MUP i kao bivši šef kabineta ministra unutrašnjih poslova sarađivao sam, odnosno pokušavao da sarađujem sa Ministarstvom odbrane u periodu od 2008. do 2012. godine, i mogu da potvrdim da koordinacije ova dva ministarstva, koja po prirodi posla moraju da sarađuju, gotovo i da nije bilo.
Pokušavao sam da nabrojim primere ne saradnje između ova dva ministarstva, ali sam se ipak opredelio da govorim o saradnji ta dva ministarstva. Saradnje ta dva ministarstva nije bilo ni u jednom pogledu.
Saradnja dva ministarstva se uspostavlja tek od 2012. godine kada na čelo Ministarstva odbrane dolazi gospodin Vučić, a nastavlja se i dolaskom ministra Nebojše Rodića i Bratislava Gašića. Kao jedan od dobrih primera saradnje ova dva ministarstva, istakao bih rešavanje prenosa imovine i sredstava nakon prelaska civilne zaštite u Sektor za vanredne situacije MUP. Nakon preuzimanja kadrova, godinama se čekalo na izvršenje obaveze Ministarstva odbrane da se imovina i sredstva, kojim je Civilna zaštita raspolagala, a koja su bila neophodna za funkcionisanje Sektora za vanredne situacije, prebaci MUP. To je realizovano tek u periodu nakon 2012. godine. Zašto ovo ističem? Zato što se radi o sektoru koji spašava živote ljudi, imovinu, zato što je izuzetno rizičan posao i zato što je država dužna da tim ljudima obezbedi najbolje moguće uslove i opremu.
Sa druge strane, i MUP je imalo razumevanje za Ministarstvo odbrane, pa je te iste godine MUP ustupio bazne stanice na korišćenje Ministarstvu odbrane. Da pojasnim, to su ručne radio-stanice, građanima poznate kao motorole, iako je to ime proizvođača. Zatim, personalizacija zdravstvenih i službenih legitimacija koja je takođe vršena u MUP za Ministarstvo odbrane itd. Zajednički su realizovane i mnoge druge akcije i aktivnosti o kojima ne mogu javno da govorim. Sve sam to naveo jer je to doprinelo i uštedama u Ministarstvu odbrane i MUP, a samim tim i u budžetu Republike Srbije i građanima Republike Srbije.
U ovom periodu od 2012. godine do danas politiku Vlade Republike Srbije su sprovodili pored ministra, što se podrazumeva, i državni sekretar Ministarstva odbrane koga biramo danas za ministra.
Kao što sam već rekao, SPS će podržati ovaj predlog, bez obzira na najavljene parlamentarne izbore, jer Ministarstvo odbrane mora da ima čoveka na čelu iz sistema koji može u narednom periodu da odgovorno obavlja funkciju.
Kao nekadašnji državni sekretar MUP-a, imao sam prilike da sarađujem sa gospodinom Đorđevićem i ta saradnja je bila korektna i efikasna i uvek u interesu države.
Kao narodni poslanik i član Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, mogu da istaknem njegovo poštovanje prema instituciji Narodne skupštine Republike Srbije, posvećenost svim pitanjima koja su u vezi sa radom parlamenta i stručnost u predstavljanju Ministarstva odbrane.
Na kraju, ponovo da kažem da će SPS podržati predlog predsednika Vlade za izbor gospodina Zorana Đorđevića za ministra odbrane.
Hvala.
Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine Republike Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre spoljnih poslova i prvi potpredsedniče Vlade, izuzetno mi je zadovoljstvo što vas ponovo vidim ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na početku bih želeo da čestitam kako vama lično, tako i Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi u celini na uspesima u spoljnoj politici u toku prošle godine, a pre svega to se odnosi na neusvajanje rezolucije o Srebrenici u Savetu bezbednosti UN, zatim glasanja UNESKO vezano za prijem Kosova u članstvo te organizacije, zatim predsedavanja OEBS-om koji je po mišljenju mnogih stranih zvaničnika najbolje predsedavanja od osnivanja ove organizacije.
Za razliku od nekih prošlih vremena kada je Republika Srbija na međunarodnom planu trpela samo neuspehe, a podsetiću vas na odluke Međunarodnog suda pravde, ovu godinu, prošlu godinu možemo da smatramo godinom uspeha za Republiku Srbiju na tom spoljno-političkom planu.
Ja ću se u mom izlaganju osvrnuti na Zakon o međunarodnim merama ograničenja, što je obaveza Republike Srbije koja proističe iz članstva u različitim međunarodnim institucijama, kao što su UN, OEBS i druge institucije, ali i potrebe usklađivanja spoljne politike i propisa sa propisima EU.
Dakle, ovaj zakon predstavlja i obavezu Republike Srbije koje proističu iz predpristupnih pregovora za članstvo EU i Poglavlja 31, koje se odnosi na spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Dakle, međunarodne mere ograničenja se primenjuju u cilju očuvanja i uspostavljanja međunarodnog mira i bezbednosti, poštovanjem međunarodnog humanitarnog prava, ljudskih prava i osnovnih sloboda, i izvršavanja drugih međunarodnih obaveza.
Gospodine ministre, vi ste se u vašem izlaganju pozvali na neke odredbe povelje i UN koje se odnose na primenu mera ograničenja, a ja ću se pozvati na ciljeve UN, odnosno na jedna cilj koji je sadržan u prvom članu, prva tačka povelje UN i to je održavanje međunarodnog mira i bezbednosti i u tu svrhu predstavlja preuzimanje efikasnih kolektivnih mera radi sprečavanja i otklanjanja pretnji miru i suzbijanja akata agresije ili drugih povreda mira, kao i postizanje mirnim sredstvima, a u skladu sa načelima pravde i međunarodnog prava sređivanja i rešavanja međunarodnih sporova ili situacija koje bi mogle dovesti do povrede mira.
Da bi se ispunio ovaj cilj, između ostalog, neophodno je doneti i zakon o međunarodnim merama ograničenja o kome mi danas raspravljamo i koji ćemo, nadam se, u danu za glasanje i usvojiti.
Vezano za subjekte prema kojima se primenjuju ove mere ograničenja, razmišljali smo, dakle taj krug subjekata je dosta širok, od država, međunarodnih organizacija, domaćih državljana, državljana Republike Srbije, stranih državljana, domaćih pravnih lica i stranih pravnih lica.
Razmišljali smo o tome da li ovaj krug subjekata treba proširiti sa terorističkim organizacijama. Međutim, dubljom analizom, shvatili smo da ne postoji jedinstvena definicija terorističkih organizacija, smatrali smo da to u ovom trenutku nije neophodno uvrstiti u ovaj zakon. O tome će više govoriti i moj kolega Neđo Jovanović.
Međunarodne mere mogu biti različite po svojoj vrsti, mogu se odnositi na diplomatske odnose, ekonomske i finansijske odnose, različite vrste saobraćaja, trgovine naoružanjem, raspolaganje imovinom i sredstvima i na zabranu ulaska u Republiku Srbiju i prelaska preko njene teritorije, odnosno naše teritorije.
Što se tiče trgovine oružjem, to je takođe jedna od naših obaveza koju moramo da ispunimo, s obzirom da smo prihvatili određeni broj konekcija i ugovora od strane, koje su usvojene u Generalnoj skupštini UN, pre svega to je ugovor o trgovini naoružanjem, koji definiše načine trgovine naoružanjem, vojnom opremom i robom dvostruke namene.
Ove mere ograničenja su multilateralnog karaktera, odnosno mere koje primenjuju međunarodne organizacije, u kojima je Republika Srbija član i u obavezi je da poštuje odluke tih organizacija, kao i organizacija gde Srbija nije član, ali je primena tih mera u spoljno-političkom interesu Republike Srbije, kao što je to slučaj sa EU, ali i unilateralne, tj. mere ograničavanja koje Republika Srbija uvodi po drugom osnovu u skladu sa međunarodnim pravom.
Svi organi Republike Srbije su obavezni da primenjuju mere predviđene ovim zakonom. Od organa državne uprave, odnosno ministarstva i drugih organa, preko organa lokalnih samouprava, pa do fizičkih pravnih lica, u obavezi su da primenjuju ove mere i da informacije o ovim merama i takve informacije su u obavezi da dostave Ministarstvu nadležnom za spoljne poslove, koje će te informacije prosleđivati međunarodnim organizacijama, koja je donela odluku o primeni mera ograničenja na njihov zahtev.
Takođe, ovim zakonom je regulisano vođenje evidencija o merama ograničenja, i to na način da se u potpunosti usklađuje sa propisima koji se odnose, odnosno koji uređuju oblast zaštite podataka o ličnosti i tajnosti podataka.
Tačno su nabrojani podaci koji se evidentiraju za pravna i za fizička lica, kao i mere ograničenja koje se primenjuju, s tim što se takvi podaci brišu iz evidencije nakon pet godina od prestanka primene mera ograničenja.
Ova oblast do sada nije bila regulisana zakonom i na ovaj način se u potpunosti eliminiše mogućnost manipulacije ovakvim podacima. Pored toga, do donošenja ovog zakona, u Srbiji nije postojao opšti pravni akt koji bi regulisao ovu oblast, odnosno uvođenje, sprovođenje i ukidanje međunarodnih mera ograničenja, gde se to radilo na osnovu Ustava Republike Srbije, koji u članu 16. predviđa da opšte prihvaćena pravila međunarodnog prava i ratifikovani međunarodni ugovori, postaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i kao takvi se neposredno primenjuju.
Ovim zakonom Srbija dobija opšti pravni akt kojim se uređuje ova oblast. Kao što je i predsednik, šef poslaničke grupe SPS, rekao, poslanici SPS će glasati i za ovaj predlog zakona, kao i za ostala dva predloga zakona iz ovog jedinstvenog pretresa. Ja se zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Ja ću ponoviti kao i u raspravi u načelu da se SPS oštro protivi ideji stvaranja vojvođanske policije, pre svega toga na osnovu obrazloženja koja je dala LSV. Smatram da objašnjenja zašto ne treba prihvatiti su suvišna jer je sam predlog politički.
Posebnosti koje postoje u Vojvodini ne vidim da su u odnosu na bilo koji drugi deo zemlje nešto specifičnije, dakle da su specifičnije u odnosu na bilo koji drugi deo zemlje, pre svega u oblasti bezbednosti. Dakle, govori se održavanju javnog reda i mira. U celoj Republici Srbiji postoji javni red i mir kojim se bavi policija cele Srbije, zatim granice sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom. Postoje policijske uprave u Srbiji koje se graniče sa drugim zemljama kao što su Bugarska, Makedonija, zatim BiH itd.
Što se tiče decentralizacije, u Vojvodini postoji nekoliko policijskih uprava, PU Sremska Mitrovica, Sombor, Subotica, Novi Sad, Kikinda, Pančevo. Ne znam da li sam neku zaboravio…
(Nada Lazić, s mesta: Sedam.)
Sedam.
Tako da ni tu ne vidim zahtev za decentralizacijom, šta više, mislim da ovde postoji zahtev za centralizacijom i postavljanjem sekretara, sekretarijata na jedan politički način koji će sprovesti politiku koju je i ranije vodio predsednik Nenad Čanak. Kao što sam i rekao u načelu, postavljanjem rampi na gazeli, a nećemo da se začudimo ukoliko i opet zateknemo i graničnu policiju na tim rampama posle uvođenja i prihvatanja ovakvog amandmana.
Dakle, SPS se odlučno protivi ideji stvaranja vojvođanske policije. Hvala.