MARJANA MARAŠ

Socijalistička partija Srbije

Rođena je 1970. godine u Novom Sadu.

Srednju medicinsku školu završila je u Novom Sadu. Apsolventkinja je Medicinskog fakulteta u Novom sadu.

Predsednica je Komisije za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u opštini Vrbas i predsednica Odbora za obeležavanje Dečije nedelje u opštini Vrbas.

U prethodnom periodu bila je odbornica u Skupštini opštine Vrbas, zamenica predsednika Skupštine opštine Vrbas, članica Opštinskog veća opštine Vrbas i članica Privremenog organa opštine Vrbas, predsednica Skupštine opštine Vrbas. Bila je članica Pokrajinskog odbora Socijalističke partije Srbije i sekretarka Izvršnog odbora Opštinskog odbora SPS-a u Vrbasu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o Centralnom registru stanovništva koji je iz nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Donošenjem Zakona o Centralnom registru stanovništva zaokružuje se pravni osnov za digitalizaciju javne uprave pred kojom građani svakodnevno ostvaruju svoja određena prava i ispunjavaju svoje zakonske obaveze.

Jedinstveni Centralni registar predstavljaće jedinstvenu, centralizovanu i pouzdanu državnu bazu podataka, koja će sadržati tačne i ažurne podatke o stanovništvu Republike Srbije u elektronskom obliku.

Prvi put se iz 13 evidencija, šest baza institucija, poput MUP, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, RGZ, lokalne poreske administracije i Komesarijata za izbeglice i migracije smešta u jedinstveni registar.

Radi se o podacima koji se odnose na stanovništvo, a nalaze se u više različitih baza podataka koje se vode na različite načine od strane različitih organa što otežava i usporava razmenu tih podataka.

Rad uprave se direktno tiče svakodnenvog života stanovništva, te je konstantno pod lupom javnosti, što iziskuje dalju modernizaciju, jednostavnije procedure, efikasniji rad, što će omogućiti upravo uspostavljanje jedinstvenog Centralnog registra.

Građani više neće morati da idu od šaltera do šaltera i prikupljaju svoja dokumenta da bi završili postupak i ostvarili svoja prava, već jedan organ po službenoj dužnosti moći da učini za njih tako što će pristupiti centralnom registru stanovništva i to bez nepotrebnih troškova i gubitka vremena.

Takođe, ni obrada podataka o stanovništvu Republike Srbije u okviru Centralnog registra stanovništva omogućiće i doprineće efikasnijem vođenju upravnih i drugih postupaka organa na svim nivoima vlasti.

Zato za nas iz lokalnih samouprava i ovaj zakon, kao i niz prethodnih iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave kojima je uvedena elektronska uprava i modernizovan njen rad, znači pojednostavljenje postupaka, efikasniju upravu i zadovoljnije građane.

Opštinska uprava Vrbas posebnu pažnju posvećuje unapređenju IT i uvođenju e-uprave. Naša opština je jedna od 60 lokalnih samouprava u Srbiji koje su učestvovale u proceni stanja elektronske uprave u periodu od oktobra do decembra 2018. godine, u okviru Projekta „Swiss PRO“ koji je podržala Vlada Švajcarske, sprovodi UNOPS u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave.

Cilj ove aktivnosti je uspostavljanje potpunog i funkcionalnog sistema elektronske uprave na lokalnom nivou u skladu sa važećim zakonima i strateškim okvirima Republike Srbije.

U našoj opštini posebna pažnja je u prethodnom periodu posvećena stvaranju preduslova za uspostavljanje elektronske uprave i to obezbeđenjem odgovarajuće organizacije poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu, obezbeđenjem kadrova koji su stručni, imaju iskustvo, kvalifikacije za primenu procedura, propisa i obuhvaćeni su kontinuiranom edukacijom u oblasti korišćenja informacionih i komunikacionih tehnologija. U tom smislu, više od četvrtine zaposlenih u opštinskoj upravi, njih oko 40, obuhvaćeno je kontinuiranom edukacijom, a ima interesovanja i kod ostalih zaposlenih.

Zaživeli su programi e-bebe, programi u radu Matice, društvenih delatnosti, e-šalter i e-katastra koji podrazumeva korišćenje baze podataka katastra i koje naša lokalna samouprava koristi za poslove ozakonjenja svojine lokalne samouprave i eksproprijacije i konverzije.

Cilj elektronske uprave je da se na jednostavan način izvrši provera dokumenata koje su građani do sada morali sami da pribavljaju, kao i razmenu podataka između dva organa u cilju što brže komunikacije. Korist od uspostavljanja registra imaće ne samo građani, već i državni organi pred kojima se građani pojavljuju kao korisnici usluga.

Zakon o Centralnom registru stanovništva treba da postane jedan od informacionih stubova javne uprave. Uspostavljanjem Centralnog registra stanovništva kao elektronske baze podataka, organi u vođenju postupka više neće morati da razmenjuju javne isprave, tj. dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa, po službenoj dužnosti, sada samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, čime se ubrzava postupak i istovremeno se značajno smanjuju troškovi i rasterećuje uprava.

Naime, prilikom vođenja različitih postupaka organu je radi odlučivanja potrebno da utvrdi sve činjenice i okolnosti, tako da su stranke morale da dostavljaju različitu dokumentaciju, odnosno javne isprave u kojima su sadržani podaci iz službenih evidencija. Te podatke će po novom zakonu biti dužni da pribavljaju organi po službenoj dužnosti u skladu sa odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.

Takođe, različiti organi međusobno neće morati da razmenjuju dokumenta, već će ovlašćeno lice iz nadležnog organa samo pribavljati potrebne podatke elektronskim putem, bez uključivanja drugih organa uprave u proces. Time se ubrzava postupak i istovremeno značajno smanjuju troškovi, olakšava komunikacija privrede i građana sa administracijom.

Državni organi i službe i to ovlašćena lica će moći da po službenoj dužnosti pribavljaju podatke za usluge koje pružaju građanima, a svaka promena u njenoj evidenciji biće automatski ažurirana u centralnom registru stanovništva.

Registar će voditi Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, a zakon taksativno i nabraja lica čiji će se podaci nalaziti u bazi podataka centralnog registra stanovništva. Ministarstvo će takođe vršiti i nadzor nad primenom ovog zakona, čija primena se predviđa od 1. septembra 2020. godine. Istovremeno zakon rešava i veoma bitan problem, a to je bezbednost ličnih podataka, kao i podataka o ličnosti koji se nalaze u centralnom registru stanovništva na taj način što se propisuje da nadležni ministar utvrđuje listu prijemnih organa, a prijemni organi ovlašćuju lica koja imaju pravo neposrednog preuzimanja podataka iz Centralnog registra i vode evidenciju o njima.

Na kraju, želim da pohvalim rad Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu i ministra Branka Ružića koji od početka mandata, ne samo predlaganjem više važnih zakona iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, već i stalnim prisustvom na terenu doprinosi unapređenju rada lokalnih samouprava.

Pokazatelj boljeg stanja u tom sektoru je i to da je u prethodnoj godini izdato 30% manje papirnih izvoda u odnosu na prethodnu godinu, što znači da su građani manje stajali u redovima, pred šalterima, nisu plaćali takse na papirne izvode, jer je država to činila za njih.

Još jedan dokaz da država ima partnerski odnos sa građanima je predstojeći i probni popis stanovništva koji će se obaviti u 260 popisnih okruga u 51 opštini, a od 1. do 7. aprila u Novom Sadu, Nišu i Beogradu određenim popisnim okruzima građani će moći i sami da se popišu putem interneta.

Iz svih ovih razloga, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće zakon o kojem sam govorila i ostale zakone iz jedinstvenog i zajedničkog pretresa. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona i predloženim amandmanom precizira se i proširuje krug lica koji imaju odgovarajući odnos sa centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja, tako što se pored drugih pravnih subjekata dodaju i fizička lica sa preduzetničkim statusom.

Ovom dopunom i preciziranjem proširuje se krug lica koja moraju biti obuhvaćena poslovima koji spadaju u delatnost centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

S obzirom na veliki broj preduzetnika i poljoprivrednika, kao i činjenicu da preduzetnici i poljoprivrednici imaju zakonom utvrđena prava i obaveze, neophodno je da budu sistematizovani u predloženom zakonu na jasan, precizan i prepoznatljiv način.

To je bila suština predloženog amandmana koji nije prihvaćen.

Iskoristiću, pošto danas tokom čitave rasprave svi su malo skretali sa teme, pa da i ja iskoristim da kažem da je još jedna zemlja povukla priznanje tzv. države Kosovo, da su to Solomonska ostrva i ja to želim da pohvalim. Vlada nastavlja sa radom i zaista mislim da ovo nije velika zloupotreba predsednice. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, definicija iz člana 2. odnosi se na izraze koji se koriste u zakonu, a čija značenja nisu kasnije u odredbama zakona posebno obrađena.

Ja sam podnela amandman u članu 2. stav 1. tačka 1) Predloga zakona menja se i glasi: „Katastrofa predstavlja elementarnu nepogodu, tehničko-tehnološku nesreću ili neočekivani događaj, koji veličinom intenziteta izaziva posledice kojima se ugrožavaju bezbednost, život i zdravlje većeg broja ljudi, materijalna i kulturna dobra ili životnu sredinu u većem obimu, a čiji nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi.“

Amandman je od strane predlagača odbijen, sa obrazloženjem da je predložena zakonska odredba precizna i predlagač smatra da nije celishodno da se menja.

Predložena rešenja u zakonu su nadogradnja postojećeg sistema. Iz postojećih rešenja otklanja se sve ono što se u praksi pokazalo nefunkcionalnim i neefikasnim, odnosno postojeća rešenja se pojednostavljuju, kako bi bila jasnija i primenjivija. Postiže se veća pravna sigurnost i bolja efikasnost.

Predlog zakona ističe ulogu jedinica lokalnih samouprava, njihovo učešće u prevenciji od katastrofa i pravovremenom reagovanju u slučaju vanredne situacije.

Procenu od rizika od katastrofa i plan zaštite i spasavanja do sada je uradio mali broj lokalnih samouprava i preciznije se sada u zakonu definiše obaveza lokalnih samouprava kada su u pitanju vanredne situacije i katastrofe.

Predviđena je jasna i nedvosmislena obaveza postupanja građana po naredbi nadležnog štaba za evakuaciju ljudi, stoke i materijalnih dobara. To su sve posledice iskustva koje smo imali u prethodnom periodu.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da, s obzirom na to da su iz dana u dan sve veće pretnje od elementarnih nepogoda i katastrofa, treba da povećava svoj stepen odgovornosti, uvaženi ministre, pozdravljam predložena zakonska rešenja i poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predložena rešenja. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, danas bih postavila pitanje ministru zaštite životne sredine, gospodinu Goranu Trivanu.

Naime, činjenica je da je zaštita životne sredine jedan od prioriteta politike ove Vlade, što je pokazano i formiranjem posebnom ministarstva koje će se baviti isključivo ovom problematikom na sveobuhvatan, odgovoran i kompetentan način. Za prethodnih godinu dana to se i pokazalo. Aktivnosti ministarstva i ministra Trivana doprinose da se segment životne sredine učini vidljivijim i da se otvoreno govori o ozbiljnim problemima i o načinu njihovog rešavanja.

Svedoci smo da je u proteklih godinu dana otvoreno mnogo pitanja o kojima se ranije nije ni govorilo: od pitanja otkrivanja nelegalno uskladištenog opasnog otpada i njegovog zbrinjavanja, preko formiranja nacionalnog tela za ispitivanja posledica od NATO bombardovanja Srbije po zdravlje ljudi i životnu sredinu, do značajnog povećanja područja prirode pod zaštitom.

Takođe, glas Srbije u međunarodnoj areni u oblasti zaštite životne sredine se sve jače čuje. Sve je ovo nužno, inače bismo našim potomcima ostavili nerešive akcidente i životnu sredinu u kojoj ne može da se živi. Takođe, Srbija je preuzela i obaveze prema EU u kontekstu pristupanja ovoj organizaciji.

Radi se o Poglavlju 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene. Ovo poglavlje je veoma kompleksno, samim tim i skupo za usaglašavanje standarda. Ali, istovremeno omogućava i apliciranje za značajna sredstva iz predpristupnih fondova EU.

Kako je ministar Trivan izjavio da je u toku izrada nacrta za pregovaračku poziciju za Poglavlje 27 i da će za par nedelja ovaj nacrt biti gotov, što znači da veoma brzo možemo očekivati otvaranje Poglavlja 27, želim da postavim pitanje ministru Trivanu – u kojoj su fazi pripreme nacrta pregovaračke pozicije, koje se sve formalne pretpostavke moraju ispuniti kako bi se Poglavlje 27 otvorilo i kada se očekuje njegovo otvaranje?

Takođe, u kontekstu ove pregovaračke pozicije Srbija će morati da realizuje brojne infrastrukturne projekte, među kojima su i brojni prečistači vode. Kako dolazim iz Vrbasa, koji je deo projekta izgradnje prečistača pod nazivom „Veliki bački kanal“ koji se finansira sredstvima EU, pitala bih ministra dokle se stiglo sa realizacijom ovoga projekta, s obzirom da centralno postrojenje za preradu otpadnih voda, za njega je EU izdvojila 15 miliona dinara. Lokalna samouprava je formirala zajedničko preduzeće sa opštinom Kula, „Prečistač Vrbas Kula“, AP Vojvodina izdvojila je sredstva za izgradnju pristupnog puta i izdvojila je i 50 miliona dinara za kanalizacionu mrežu u naseljenim mestima. Pošto postoji kanalizaciona mreža u samom gradu, gotovo 99%, kada je u pitanju kanalizaciona mreža u naseljenim mestima, ona je svega 30%. Nedostaje tri i po miliona evra za završetak kanalizacione mreže.

Iz tog razloga, postavljam pitanje da li možemo kao i do sada da računamo na podršku države, pošto je za ovaj projekat neophodno da on ima kapacitet 125 hiljada stanovnika i neophodna nam je pomoć i države, osim onoga što je izdvojeno od strane EU i Vlade AP Vojvodine? Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 24.10.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, iskoristiću danas pravo da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, građani i građanke iz Zmajeva, Ravnog Sela, Bačkog Dobrog Polja, ali i Kućura iz Saminog sela, što znači svih naseljenih mesta u opštini Vrbas, koji koriste železnički prevoz sa stanice u Zmajevu žale se na niske perone. Sa uvođenjem savremenih vozova čija je platforma visoka jel su oni prema standardima EU, otežan je ulaz i izlaz sugrađanima, pre svega, bolesnima, deci i starima.

U decembru prošle godine uvedeno je nekoliko garnitura motornih vozova koji saobraćaju na relaciji od Sombora do Novog Sada preko Vrbasa, koji poseduje stepenice, ali i u tom slučaju je otežan uvoz putnicima u vozove. Vozovi koji se obraćaju na relaciji od Subotice do Novog Sada preko Vrbasa su savremeni i moderni, ali je problem što su njihove platforme visoke i sugrađani teško uvoze posebno sa stanice u Zmajevu, bilo je i slučajeva povređivanja. Ono što sugrađane, moje u opštini Vrbas posebno iritira, to je što materijal za podizanje nivoa perona stoji na železničkim stanicama više godina. Iz tog razloga postavljam pitanje ministarki, kada će biti okončani radovi?

Moje drugo pitanje se odnosi takođe na uređenje železničkih stanica u Vojvodini, a pre svega u opštini Vrbas, ne možete da se otmete utisku koliko ste putovali vozovima da je na njima vreme stalo. Oni su prilično urušene, higijenski uslovi su problematični, a sve više naših sugrađana, pre svega, zbog toga što su vozovi i moderni i tačni i savremeni, putuju vozovima.

Iz tog razloga, postavljam pitanje ministarki, da li je u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, da li se planira i renoviranje železničkih stanica na ovom, pre svega u Vojvodini? Naravno, da ćete se složiti samnom da su železničke stanice, aerodromi i autobuske stanice mesta gde putnici namernici stiču pravi utisak o našoj prelepoj zemlji kada dolaze. Iz tog razloga mislim da je neophodna da dobijem na ovo pitanje i nadam se da će biti u okviru projekta izgradnje brze pruge Beograd – Budimpešta, predviđeno je i renoviranje železničkih stanica na ovoj deonici. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, danas, koristeći svoje pravo iz Poslovnika po članu 287, želim da zatražim obaveštenje od ministra rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, a pitanje se odnosi na status civilnih invalida rata.

Naime, od Drugog svetskog rata do danas u našem zakonodavstvu postoji kategorija civilnih invalida rata, zakoni su se menjali, ali su civilne žrtve i njihove porodice imale zakonska prava na zaštitu i određeni obim prinadležnosti, kao i pravičnu naknadu za posledice ranjavanja i gubitka člana porodice. Sada je na snazi Zakon o civilnim žrtvama rata iz 1996. godine, a prema našim saznanjima i saznanjima organizacija civilnih invalida pripremljen je i novi zakon.

Prema informacijama kojima raspolažemo, veliki broj civilnih žrtava rata, ratnih dejstava ostaće bez prinadležnosti koje su do sada imali. Ograničenja su u pribavljanju dokumentacije. Da podsetim da se civilnim žrtvama smatraju lica kojima je utvrđen stepen invalidnosti do 50% i više. Ima među njima i logoraša stradalih od eksplozivnih sredstava i ranjavanih. Postoji konkretan problem i u međuopštinskoj organizaciji civilnih invalida rata Vrbas-Kula, gde nekoliko članova ove organizacije koji imaju stepen invaliditeta od 50% ne mogu da ostvare svoje pravo jer ne mogu da dođu do originalnih dokumenata. Naravno da postoji i kategorija sa stepenom invalidnosti od 50% i manje koji nemaju ovaj status.

Moje pitanje ministru bi bilo - koji je najoptimalniji način na koji se može rešiti status civilnih invalida rata za sve naše građane koji bi eventualno ostali bez prinadležnosti po novom zakonu, jer se radi o stečenim pravima grupe građana po osnovu posledica pretrpljenih usled ratnih dejstava i oružanih dejstava, a procena je neka da bi ove prinadležnosti moglo da izgubi oko 15.000 lica? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.06.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Predsednik Skupštine opštine Opština Vrbas Opština mesečno 75839.00 RSD 11.05.2017 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Poslanički dodatak) Republika mesečno 27320.00 RSD 03.05.2016 -
- Opština Vrbas (Odbornički dodatak) Opština mesečno 7680.00 RSD 11.05.2017 -
- Opština Vrbas (Naknada za rad odborničkog kluba) Opština mesečno 4841.00 RSD 11.05.2017 -
Poslednji put ažurirano: 13.09.2016, 07:39