Dame i gospodo narodni poslanici, vidite gospođo Čomić, do koje je mere obesmišljeno obrazloženje Predloga zakona, zašto zakon mora da se donese po hitnom postupku.
Ukazujem na povredu člana 164. Poslovnika Narodne skupštine. Samo da vas podsetim, ukoliko se ovi predlozi zakona ne usvoje po hitnom postupku, po mišljenju Vlade doći će, odnosno nastupiće štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost...

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 56. postoji nekoliko spornih rešenja. Prvo, umesto da se koristi termin koji je uobičajen u pravnoj nauci i koji je usklađen sa Ustavom Republike Srbije, a to je državna teritorija, ovde se govori na jedan dosta bezličan način o prostoru Republike Srbije. Dakle, svaka država ima svoju državnu teritoriju, to je pravni pojam, a reč ''prostor'' nije pravni pojam.
Dalje, u članu 56. stav (5) kaže da se poslovi iz stava 4. ovog člana obavljaju u skladu sa ovim zakonom, propisima kojima je uređena državna granica i međunarodnim ugovorima zaključenim sa susednim državama.
Inače, ceo član 54. odnosi se na premer državne granice. Ako je jedno pitanje danas aktuelno u Srbiji, onda je to upravo pitanje državne granice i SRS smatra da je stav (5) člana 56. trebalo dopuniti odredbom da se poslovi premera državne granice, pre svega, obavljaju u skladu sa Ustavom Republike Srbije, zato što Ustav Republike Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244, garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije i na KiM.
Verovatno je Vlada smatrala da se ovaj termin ''međunarodni ugovori'' koji su zaključeni sa susednim državama odnosi i na Republiku Albaniju. Vi dobro znate, gospodo iz Vlade, da je taj međunarodni ugovor faktički suspendovan, zato što EU, odnosno dobar deo članica EU, NATO pakt i vaši prijatelji iz SAD smatraju da taj međunarodni ugovor više ne važi i da je sad državna granica pomerena na sever, na reku Ibar i da je državna granica u stvari danas administrativna linija između uže Srbije i njene AP KiM.
S druge strane, evo još samo jedna rečenica, sporna je i državna granica Republike Srbije sa Hrvatskom. Tu pre svega mislim na onaj deo državne granice koji ide rekom Dunav. Kao što znate, u zavisnosti od toga reke Dunav pomera se i državna granica sa Hrvatskom, a s druge strane znate i to da je državna granica, koja je u stvari bila administrativna granica, za nas iz SRS je i danas to jedna veštačka linija zato što apsolutno nema istorijski osnov.
Dakle, ta današnja državna granica između Srbije i Hrvatske povučena je 1945. godine od strane jedne komunističke komisije kojoj je predsedavao Milovan Đilas, a koja je, pre svega, nestručno urađena, ne samo sa istorijskog aspekta, nego pre svega sa stručno-geodetskog aspekta, zato što je bukvalno za državnu granicu uzet tok reke Dunava, on se menja i sad imate situacije da su neke zemljišne parcele, koje se formalno-pravno nalaze u Hrvatskoj, katastarski deo teritorije Republike Srbije.
Ako je igde Ustav Republike Srbije morao biti pomenut, onda je to upravo u članu 56, gde se govori o premeru državne granice koja je, nažalost, danas sporna i sa Albanijom i sa Hrvatskom.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 96. stav (1) tačka 1) piše da će za imaoca prava svojine na parceli biti upisano lice koje je u katastru zemljišta upisano do 6. aprila 1941. godine. Ovde se, gospodine Duliću, otvara nekoliko pitanja. Prvo, imate određene delove teritorije Republike Srbije u kojima do 6. aprila 1941. godine uopšte nije postojao katastar zemljišta, odnosno registracija zemljišta nije vođena u obliku katastra, nego u obliku zemljišnih knjiga.
Tu pre svega mislim na AP Vojvodinu. Tu uopšte nije bilo katastra, postojale su samo zemljište knjige. I u većini vojvođanskih opština i danas imate praktično dvojnu evidenciju nepokretnosti - evidenciju putem katastra i evidenciju u zemljišnim knjigama. Žalosno je što se u velikoj meri podaci iz jedne, odnosno druge evidencije razlikuju.
S druge strane, ovakvim rešenjem vi ovde otvarate jednu Pandorinu kutiju, odnosno možete u praksi da izazovete posledice koje, verujem, niko u Srbiji ne želi. Kao što vam je poznato, gospodine Duliću, do 6. aprila 1941. godine u 90% slučajeva vlasnici zemljišta u Vojvodini bili su Nemci, bili su ljudi koji su baš u to vreme, tu je granični datum 6. april 1941. godine, zvanično bili državljani ondašnje Kraljevine Jugoslavije, a u najvećoj meri bili su u stvari špijuni i agenti nacističkog Trećeg rajha.
Posle Drugog svetskog rata dobar deo tih Nemaca iz Jugoslavije, a zatim i iz drugih država koje su stradale od Hitlerove okupacije, iz Čehoslovačke, iz Mađarske, iz Rumunije, proterani su u Nemačku.
Sada se ovde postavlja pitanje da li vi nameravate da kao imaoce prava svojine na zemljišnim parcelama upisujete Nemce koji su u katastru zemljišta bili upisani do 6. aprila 1941. godine. Ako to nameravate, onda znajte da će nam se vratiti u Srbiju potomci pripadnika zloglasne Sedme SS divizije Princ Eugen, koja je u najvećoj meri bila regrutovana od strane Nemaca sa područja Vojvodine, pre svega iz Banata.
Koliko znam, zaključci i mere koje su saveznici preduzeli posle Drugog svetskog rata i danas su na snazi. Naravno, vrši se jedna tajna revizija istorije Drugog svetskog rata, ali zvanično ono što su donele savezničke sile 1945. godine važi i danas. Dakle, ovo rešenje je izuzetno opasno.
S druge strane, ovo rešenje je potpuno kompatibilno sa onim za šta se zalaže lider Socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak, koji insistira na tome da se zemlja vrati upravo proteranim Nemcima iz Vojvodine, tzv. folksdojčerima.
Ovo rešenje otvara i neka druga pitanja vezano za izradu zakona o denacionalizaciji. Da li ćete zemlju vratiti ljudima koji su 1941. godine bili gruntovni vlasnici, a koji su u stvari na aktivan način radili protiv interesa te države.
Dakle, ovo rešenje, gospodine Duliću, izuzetno je opasno. U praksi može da izazova vrlo negativne posledice i niste ni svesni kakve se sve opasnosti kriju u jednoj ovakvoj odredbi i sa pravnog aspekta, zato što u jednom delu Srbije tog 6. aprila 1941. godine uopšte nije postojao katastar, postojale su zemljišne knjige.
S druge strane, i da je postojao katastar, katastarski vlasnici zemljišta na dan 6. aprila 1941. godine, kada je otpočela agresija na Kraljevinu Jugoslaviju, u Vojvodini u 90% slučajeva bili su Nemci koji su se aktivno od 1941. do 1945. godine borili protiv države čiji su državljani bili, uz časne izuzetke.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 97. reguliše se upis prava svojine na objektu, pa se u stavu (4) kaže da će za imaoca prava svojine na objektu biti upisano jedno od sledećih lica, pa između ostalog da će za držaoca objekta biti upisano lice kome je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta privremenog karaktera.
SRS je predložila da se stav (4) u planu 97. proširi, odnosno da se izmeni tako što bi se dodale reči „i lice kome je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta“; dakle trajnog objekta, a ne samo objekta privremenog karaktera.
Smatramo da je ovakvo rešenje vrlo praktično i da je u interesu građana zato što je jedan od uslova za dobijanje stambenih kredita i uslov da držalac objekat poseduje građevinsku dozvolu, čak i ako nema upotrebnu dozvolu.
Ukoliko bi opstalo rešenje za koje se zalaže Vlada, da se držaocima objekta smatraju samo lica kojima je izdata građevinska dozvola za gradnju objekta privremenog karaktera, smatramo da bi time bili diskriminisani drugi građani Republike Srbije kojima je izdata građevinska dozvola za trajnu izgradnju, a koji bi potencijalno mogli da budu korisnici stambenih kredita.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 105. stav (2) kaže se da se stranka može odreći prava na žalbu, a do donošenje drugostepenog rešenja može povući izjavljenu žalbu izjavama koje se ne mogu opozvati.
Kada se može izjaviti žalba, pod kojim uslovima i kako teče postupak po žalbi, gospodine ministre, to je regulisano Zakonom o opštem upravnom postupku i nema potrebe zakonom o državnom premeru i katastru regulisati nešto što je već regulisano odredbama Zakona o opštem upravnom postupku.
Ova vlada je sklona, i o tome smo pričali naročito kada je reč o krivičnom zakonodavstvu, da pored osnovnog zakona koji reguliše određenu materiju stvara i jedno paralelno zakonodavstvo. To ste uradili kada je reč o Krivičnom zakoniku, to ste uradili kada je reč o Zakoniku o krivičnom postupku, sada to radite i kada je u pitanju Zakon o opštem upravnom postupku.
Nije dovoljno to što je postupak po žalbi regulisan Zakonom o opštem upravnom postupku, sada stvaramo supsidijarno upravno procesno zakonodavstvo. Sada suspendujemo ono što piše u Zakonu o opštem upravnom postupku i zakonom o državnom premeru i katastru regulišemo materiju koja je u osnovi upravno-procesna i već regulisana Zakona o opštem upravnom postupku.
S druge strane, gospodine ministre, kada god negde pročitam da se nešto ne može opozvati, setim se onih naših ukradenih mandata u Skupštini Republike Srbije. U Ustavu Srbije piše da kada poslanik stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci sa čije je liste izabran, da se ta izjava ne može opozvati.
Ali, vaši pravnici u Administrativnom odboru su protumačili da može. Sada smo suspendovali Ustav RS i sada ko može da garantuje građanima Srbije da će u oblasti državnog premera i katastra kada daju neku izjavu i kažu - to se ne može opozvati, ko zna možda jednog dana i može.
Kada vladajuća koalicija kaže da se nešto ne može opozvati, iz prakse mogu da zaključim da i te kako može da se opozove i da se onda postavlja pitanje kakva je vrednost pravne norme u kojoj piše da se neka izjava može ili ne može opozvati. To može da se tumači u praksi onako kako nekome bude odgovaralo.
U Ustavu lepo piše - kada stavite mandat na raspolaganje, to se ne može opozvati. Međutim, vi ste suspendovali Ustav i rekli da može da se opozove. Ako ste suspendovali Ustav, koji je najviši pravni akt u jednoj državi, ko može nama da garantuje da nećete suspendovati jedan zakon? O tome se radi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 150. Predloga zakona reguliše se nešto što se u terminologiji predlagača naziva masivnom procenom vrednosti nepokretnosti. SRS smatra da ovaj član treba brisati, zato što je reč o poslu koji treba da obavlja i koji već obavlja poreska uprava, dakle, državni organ koji se nekada zvao Upravom javnih prihoda.
Ne može državna organizacija kao što je Republički geodetski zavod da se bavi pitanjem vrednosti nepokretnosti. Prosto, to izlazi iz opisa njene delatnosti.
Ovaj zakon, odnosno Predlog zakona zove se zakon o državnom premeru i katastru. Znači, reguliše dve stvari - merenje zemljišta, odnosno utvrđivanje svih relevantnih činjenica vezanih za zemljište, tj. prostor i na osnovu toga vođenje odgovarajućih javnih evidencija i javnih knjiga u vidu katastra.
Sve ostalo ne treba da radi Republički geodetski zavod, prvo zato što nije stručan, nema dovoljno kvalifikovanih ljudi, drugo, nelogično je da Republički geodetski zavod radi stvari između kojih apsolutno nema bilo kakve veze.
Kakva je veza između merenja zemljišta i vođenja evidencije o tome ko je vlasnik i vrednosti tog zemljišta. Time ne treba da se bavi Republički geodetski zavod, time treba da se bavi Poreska uprava. Pitanje vrednosti nepokretnosti postavlja se u dva slučaja. Prvo, postavlja se kada je u pitanju naplata poreza, raznih vrsta poreza: poreza na prenos apsolutnih prava, poreza na imovinu itd. Tu kolika je vrednost zemljišta svoju reč treba da da poreska uprava, to je sasvim logično.
S druge strane, pitanje vrednosti nepokretnosti postavlja se kada je u pitanju trgovina tim nepokretnostima, kada je u pitanju prodaja, kada je u pitanju poklon, kad je u pitanju zaostavština. Tu se javlja pitanje prenosa prava svojine, odnosno drugih stvarnih prava na nepokretnostima sa jednog subjekta na neki drugi subjekt.
Prilikom tih transakcija opet se plaća neki porez, opet dolazimo do poreske uprave. Poreska uprava je ta koja treba, na bazi činjenica koje se nalaze upisane u javnim katastarskim knjigama, da odredi kolika je vrednost nepokretnosti i da na osnovu toga utvrdi određeni iznos poreza. Time treba da se bavi organ za koji je nadležan, a ne Republički geodetski zavod.
Zato mislim da bi, gospodine ministre, ovaj član trebalo brisati, jer time s jedne strane rasterećujete Republički geodetski zavod jednog posla kojim on objektivno ne treba da se bavi, a s druge strane utvrđujete princip da vrednost nepokretnosti može da utvrdi organ koji je stručan, koji raspolaže dovoljno kvalifikovanim državnim činovnicima, a to je poreska uprava, organ uprave u sastavu Ministarstva finansija, a ne Republički geodetski zavod, kao posebna organizacija.

Gospodo narodni poslanici, argumentacija koju smo izneli vezano za član 150. stoji i kod člana 151.

Član 151. ima podnaslov – generalna procena i određivanje vrednosti pojedinačne nepokretnosti, trebalo da stoji, ovde verovatno je štamparska greška i piše – pojedinačne nepokretnost. U svakom slučaju, pitanjem vrednosti nepokretnosti treba da se bavi poreska uprava, dakle, ne Republički geodetski zavod, apsolutno ne treba time da se bavi.

To potpuno prevazilazi domašaj Predloga zakona. Onda je zakon trebalo da nazovete – zakon o državnom premeru, katastru i vrednosti zemljišta ili vrednosti nepokretnosti. Ali, vi iz Predloga zakona potpuno opravdano izvlačite taj termin „vrednost“ zato što to u stvari i nije predmet ovog predloga zakona, ali onda u članovima kojim definišete određena pitanja kažete da Republički geodetski zavod treba da se bavi i pitanjem vrednosti nepokretnosti. Ne treba time da se bavi. Prosto, odudara od same koncepcije Predloga zakona.

Dakle, ponavljamo još jedanput, gospodine ministre, ovim zakonom se regulišu dve stvari – merenje, odnosno premer zemljišta i vođenje javnih knjiga u vidu katastara, vezano za činjenice koje su utvrđene premerom zemljišta. Time treba da se bavi Republički geodetski zavod. Sve ostalo, sudskim pitanjima, imovinskim pitanjima, poreskim pitanjima treba da se bave državni organi koji su za to nadležni i koji su za to stručni.

Vidite, gospodine ministre, kakav problem u praksi može da se javi. Šta ako Republički geodetski zavod proceni da recimo jedna zemljišna parcela ili jedna kuća vredi toliko i toliko, a poreska uprava kaže – ne, vredi toliko i toliko. Čija procena je merodavna? Da li je merodavna procena državnog organa koji vrši naplatu poreza, kao što je poreska uprava, ili je merodavna procena Republičkog geodetskog zavoda, koji kao posebna organizacija se bavi samo merenjem zemljišta i vođenjem javnih knjiga o stvarnim pravima na tom zemljištu?

Logično je da bi trebalo da bude važnija procena poreske uprave. Tamo imate čak i neka posebna odeljenja u okviru poreske uprave koja imaju samo jedan jedini posao, da se bave utvrđivanjem vrednosti nepokretnosti. Vi sada mašete glavom, ali kažem vam iz prakse da je to tako zato što sam imao priliku da se bavim tim poslovima i znam o čemu govorim. Dakle, postoje ljudi koji su kvalifikovani, koji u poreskoj upravi imaju određene tablice i koji tačno znaju, na osnovu tih vrednosnih tablica, kada je kuća napravljena, recimo 1960. godine, od kog materijala, na kakvom tipu zemljišta, kuća vredi toliko i toliko. Ili, napravljena je 2000. godine, od tog i tog materijala, u tom i tom delu grada, vredi toliko i toliko i nikakvih problema nema.

Ali, Republički geodetski zavod tim podacima ne raspolaže ili bi morao da ih pozajmljuje od poreske uprave ili bi pak Republički geodetski zavod morao sam od početka da utvrđuje vrednost određenih nepokretnosti, što je izuzetno dugotrajan i skup proces i verovatno Republički geodetski zavod ne raspolaže dovoljno kvalifikovanim ljudima koji taj posao mogu da rade.

Kada se kaže Republički geodetski zavod, u najvećoj meri tu imate ljude koji su završili geodeziju, dakle Geodetski fakultet ili pak Višu geodetsku školu, u 90% slučajeva radi se o takvim kadrovima. Utvrđivanje vrednosti, to je jedno čisto ekonomsko pitanje kojim treba da se bave ekonomisti.

Dame i gospodo narodni poslanici, članom 159. reguliše se nešto što predlagač naziva nacionalnom infrastrukturom geoprostornih podatka. Jedna dosta rogobatna formulacija za koju mislim da malo ko, čak i onaj ko je stručan, zna tačno o čemu se radi.
Ima skraćenicu NIGP, pa se onda kaže da se NIGP odnosi na digitalne geopodatke i odgovarajuće servise geopodataka za teritoriju Republike Srbije koji su u nadležnosti organa državne uprave, organa lokalne samouprave, javnih preduzeća, pravnih lica kojima je povereno upravljanje geopodacima, pravnih lica koja koriste podatke iz servisa obuhvaćene NIGP-om i koja pružaju usluge javnih servisa na osnovu tih geopodataka.
Prvo, gospodine ministre, rekao sam vam već prilikom obrazlaganja jednog amandmana da ne upotrebljavate dobru terminologiju. U jednom od onih prethodnih članova, gde smo govorili o premeru državne granice, kaže se - prostor Republike Srbije, a u članu 159. kaže se - teritorija Republike Srbije. Što se tiče nas iz SRS, pravilnije je i u skladu sa Ustavom reći - teritorija, a ne prostor. Međutim, vi koristite neujednačenu terminologiju. Malo je prostor, malo je teritorija.
Drugo, potpuno je nejasno koja su to pravna lica kojima je povereno upravljanje geopodacima i koja su to pravna lica koja koriste podatke i servise obuhvaćene ovom nacionalom infrastrukturom i koja pružaju usluge javnih servisa na osnovu tih geopodataka. Bilo bi dobro da ste naveli tačno o kojim pravnim licima se radi. Ovako stvorena je jedna konfuzija. Mislim da ćete imati problem sa primenom ovog člana.
SRS smatra da svi podaci koji imaju karakter geoprostornih podataka moraju da budu sistematizovani u rukama Vlade, odnosno u rukama resornog ministarstva. Time se potvrđuje koliki je značaj ovih podataka za državu Srbiju i time se u velikoj meri smanjuje mogućnost zloupotreba. Vi ste objektivno otvorili mogućnost zloupotrebe sa geoprostornim podacima, jer ste na jedan vrlo širok, nejasan i neprecizan način definisali šta je to nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka i koji subjekti imaju te podatke i sa tim podacima eventualno mogu da manipulišu, odnosno te podatke mogu da koriste.

Dame i gospodo narodni poslanici, ubeđen sam, gospodine ministre, ove vrlo neprecizne i nejasne odredbe, vezane za ono što nazivate nacionalnom infrastrukturom geopodataka, odnosno geoprostornih podataka, potiču od lošeg predloga.
Mislim da najveći broj predloga zakona u Srbiji danas pišu, s jedne strane, prevodioci, a sa druge strane daktilografi i da se resorna ministarstva u tu oblast mnogo ne mešaju. Ovo nije prvi slučaj da pravna norma nije nejasna, a da je razlog loš prevod. Ako pogledate, gospodine ministre, skup reči koje ste povezali u jednu sintagmu - nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka. Postavlja se pitanje šta je infrastruktura?
Kada sam bio mali učio sam da je infrastruktura putevi, kanalizaciona mreža, da su to vodovi kroz koje protiče električna energija, gasna mreža, to je infrastruktura.
Sada prvi put čujem za infrastrukturu podataka. Možda postoji neka engleska reč koja se odnosi na ovu pojavu, ali onda ste bukvalno preveli reč po reč, umesto da ste našli neku smislenu sintagmu koja odgovara duhu srpskog jezika.
Pogledajte, gospodine ministre, kakva se opasnost ovde krije, odnosno u šta se izmetnula ta vaša nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka. Ako čitate, nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka, evo laički mogu da zaključim da je to neki skup podataka kojima raspolažu određeni subjekti i vi lepo kažete - organi državne uprave, organi lokalne samouprave i javna preduzeća itd, ali kada čitate dalje, član 165, 166, 167. itd, vi dolazite do zaključka koji je sasvim precizno kvalifikovala gospođa Vjerica Radeta.
Ovde se radi o jednoj novoj javnoj instituciji, o instituciji državne uprave, jer kako skup podataka može da ima svoje organe, kako može da ima svoj savet, svoje radne grupe, svoja ovlašćenja itd, sve to može da ima institucija odnosno organ a ne skup podataka. Vi na ovaj način širite državnu administraciju.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, u članu 182. stav (1) kaže se da će novčanom kaznom od 100.000 do milion dinara biti kažnjena za prekršaje geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica ako ne obavlja geodetske radove na osnovu podataka preuzetih iz Geodetskog katastra informacionog sistema.
Prvo, nisam čuo da postoje geodetske organizacije koje nemaju svojstvo pravnog lica. Dakle, čim je nešto organizacija mora da ima svojstvo pravnog lica. Svakako nije fizičko lice, a neka treća kategorija da nije ni fizičko ni pravno lice u pravnom sistemu Republike Srbije ne postoji.
S druge strane, raspon od 100.000 dinara do milion dinara je neverovatno veliki raspon, koji u praksi može da bude izvor teških zloupotreba. Kada god hoćete da u praksi napravite neku zloupotrebu, onda zakonodavac napravi veliki raspon. Dobro još niste rekli od 10 dinara do pet miliona dinara. Onda bi zaista u praksi da se dešava sve i svašta.
Dakle, taj raspon mora da bude razuman. Naravno da neki raspon mora da postoji da bi se u zavisnosti od težine prekršaja u datoj situaciji mogla izreći i adekvatna novčana sankcija, ali ovaj raspon je zaista skandalozan: od 100.000 do milion dinara.
Sada vas pitam kao obrazovanog čoveka – u kojim situacijama će jedna geodetska organizacija koja ima svojstvo pravnog lica, a koja učini prekršaj da ne obavlja geodetske radove na osnovu podataka preuzetih iz geodetsko-katastarsko informacionog sistema.
Dakle, radi se o jednom prekršaju, sada u jednom slučaju jedna geodetska organizacija ne obavlja te poslove i u drugom slučaju neka druga geodetska organizacija ne obavlja iste te poslove.
To znači da ćete u nekom slučaju nekoga moći da kaznite sa 100.000 dinara za isti prekršaj, a u nekoj drugoj situaciji za taj isti prekršaj neko će dobiti milion dinara. E sad, gde je tu pravičnost?

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakona je dobra prilika da se građanima Srbije iznesu neki novi detalji vezani za izjavu bivšeg šefa crnogorske misije pri SAD Ratka Kneževića, o susretu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u hotelu "Ric" u Parizu u oktobru 2007. godine.
Juče je gospođa Maja Gojković, bivša gradonačelnica Novog Sada, izjavila da ona ništa nije znala o navodnim pregovorima oko izgradnje gasne elektrane u Novom Sadu, koji su se navodno obavljali u hotelu "Ric" u oktobru 2007. godine.
"Ne znam šta su Nikolić i Vučić radili u Parizu, ali znam da mene niko nije obavestio o tome da su razgovarali o investicijama u Novom Sadu.
Verujem da bi se meni, kao tadašnjem gradonačelniku Novog Sada, neko ipak obratio ako je takvih razgovora zaista bilo, a ono što sigurno znam jeste da niko o tome nije mogao razgovarati u ime grada. Uostalom, za oblast energetike nadležne su Pokrajina i Republika.''
Protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan je 10. maja 2006. godine u novosadskoj gradskoj kući, a potpisnici su bili predstavnici ruske kompanije "Tehnoprom eksport", švajcarske firme "Mentor enerdži" i novosadskog preduzeća "Mentor enerdži Srbija".
Ugovor predviđa gradnju elektrane ukupne snage 900 megavata i ulaganje od oko 600 miliona evra, a svečanosti povodom čina potpisivanja prisustvovao je i tadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev.
Maja Gojković kaže da je tada prvi i poslednji put s nekim pričala o gradnji nove termoelektrane-toplane.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, država Srbija je postala poprište visoko organizovanog kriminala koji ovu državu koštaju milijarde evra svake godine.
O tom kriminalu na svojevrstan način progovorio je Ratko Knežević, a indirektno je njegove navode potvrdila i bivša gradonačelnica Novog sada Maja Gojković, koja je decidno izjavila da je protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan 10. maja 2006. godine i na taj način potpuno obesmislila tvrdnju Tomislava Nikolića da je on u oktobru 2007. godine, dakle godinu i po dana kasnije, u hotelu "Ric" pregovarao sa ruskom investitorima o izgradnji termoelektrane koja je već bila izgrađena, odnosno protokol o izgradnji te termoelektrane je već bio potpisan.
Gospođa Maja Gojković dalje kaže: "Moje učešće u tom projektu počelo je i završilo se u maju 2006. godine tim javnim činom potpisivanja protokola. Nisam ni sa kim pre toga pregovarala, a ako je pregovora i bilo, onda je grad iz toga bio isključen. U osnovi to je privatna investicija na privatnom posedu, a grad je istovremeno sa EPS-om potpisao i ugovor o modernizaciji i proširenju postojeće termoelektrane".
Ona je rekla da ništa ne zna ni o navodnim razgovorima Vučića i Nikolića sa investitorima u Cirihu i Moskvi na temu novosadske termoelektrane.
Dakle, ovde je potpuno jasno da je došlo do sprege visoke politike i visokog kriminala. SRS, gospodo iz Vlade, raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze stavimo na uvid, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam...

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz Vlade, SRS daje svoj doprinos borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji i na taj način što vam, evo iz Skupštine Srbije, dajemo informacije koje mogu biti od dalekosežnog značaja za rasvetljavanje brojnih kriminalnih afera.
Dakle, nastaviću tamo gde sam stao. SRS tvrdi i raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze ustupimo, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam, i Stanka Subotića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, bio Aleksandar Vučić. On je išao u Moskvu na sastanke sa Canetom Žapcem i prenosio informacije od Joce Amsterdama Canetu i obrnuto.
Inače, gospodo iz Vlade, kartel Mila Đukanovića, Caneta Žapca i njihovih saradnika počinio je čitav niz teških ubistava. Evo šta o tome kaže čovek koji je izuzetno dobro obavešten, Ratko Knežević. "Dovoljno je čudna koincidencija za svaki normalni ljudski mozak da su poginuli, a da ubice nikada nisu otkrivene ovim redom: Vanja Bokan u Atini, začetnik tog posla, značajan finansijer DPS-a i jedno vreme Subotićev mentor, zatim Radovan Stojčić zvani Badža, ubijen u Beogradu jer se usudio da reketira gospodina Subotića; Jusuf Jusa Bulić, ubijen u Beogradu nakon pokušaja da od Subotića naplati dug za Bokana; Goran Žugić, ubijen u Podgorici, šef podgoričke policije i najintimniji prijatelj Subotića i pulen Đukanovića; Beli Raspopović, drugi čovek po funkciji i prvi po moći sadašnjeg crnogorskog DB-a; Milan Rajković, saradnik crnogorske službe, ubijen u Beogradu nakon susreta bliske vrste sa Bajom Sekulićem, Subotićevim intimusom, te sam Sekulić koji je ubijen 2001. godine, samo dve nedelje nakon izbijanja afere "Nacional", kao i Duško Jovanović".

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam bio prekinut.
SRS daje sugestiju Ministarstvu pravde i nadležnim državnim organima da Sretenu Jociću, zvanom Joca Amsterdam, daju status zaštićenog svedoka, odnosno svedoka saradnika i neka onda on progovori o tokovima novca na Balkanu od ranih 90-ih godina pa do danas, o tome kakve su veze političara iz raznih država bivše SFRJ, ko je trgovao narkoticima, ko je trgovao belim robljem, ko je trgovao duvanom i kako je moguće da, dok je ogromna većina građana Srbije, ali i drugih država bivše Jugoslavije, moralno odnosno materijalno propadala, ostajala bez posla, pojedinci su došli do enormnog bogatstva?
Već sam rekao u novembru 1996. godine, italijanska Vlada javno je rekla da ima pouzdane dokaze da je Crna Gore stecište organizovanog kriminala i da je vođa tog organizovanog kriminala Milo Đukanović, čovek koja je pre dva dana posetio Oli Ren, čovek kome ste dali pasoš Republike Srbije, suprotno Zakonu o putnim ispravama i čovek koji sada očigledno ima nameru da uveže političare i kriminalce u jedan lanac i da taj lanac bude jači ne samo od države Srbije, nego od svih država na prostoru bivše Jugoslavije, a da mu pokrovitelj budu ljudi iz EU. Skrećem vam pažnju, gospodo iz Vlade, postoje eskadroni smrti Mila Đukanovića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, koji su ubili mnogo ljudi i u Srbiji, i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj.
Joca Amsterdam zna pouzdano detalje oko ubistva Ive Pukanića, čoveka koji je preko svog lista "Nacional" objavio mnoge istine o tome kako se finansirao Milo Đukanović i kako je organizovao trgovinu duvanom, narkoticima i belim robljem i kako je postao glavni mafijaški bos na Balkanu.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovde više uopšte nije pitanje da li će postojati ili neće postojati SRS.
Ako građani Srbije budu hteli neka postoji, ako ne budu hteli neka ne postoji. Ovde je pitanje da li će postojati ili neće postojati država Srbija.
Država Srbija je danas ugrožena od organizovanog kriminala sa kojim je očigledno povezan i gospodin Tomislav Nikolić. O tome ne govori Aleksandar Martinović, o tome govori Ratko Knežević, a to je indirektno potvrdila i Maja Gojković, žena koja vodi stranku koja se zove "Narodna partija", o tome da je protokol o izgradnji gasne elektrane u Novom Sadu potpisan u maju 2006. godine i da u oktobru 2007. godine, godinu i po dana kasnije, teorijske šanse nije bilo da se u hotelu "Ric" u Parizu razgovara o izgradnji gasne elektrane u Novom Sadu.
Apsolutno nikoga ne može da ubedi ta priča. Ko je Milo Đukanović i šta radi, o tome najbolje zna italijansko tužilaštvo u Bariju, o tome zna čak i Oli Ren, čovek koji je preko noći, naprasno postao prijatelj gospodina Tomislava Nikolića, čoveka koji se takođe preko noći od četničkog vojvode izmetnuo u evropskog komesara.
Ovde se očigledno radi o sprezi organizovanog kriminala i politike. Ono što je najopasnije od svega, eskadroni smrti danas caruju i Srbijom i Crnom Gorom. Eskadroni smrti su odgovorni i za ubistvo svih ovih ljudi o kojima smo mi govorili. Ko zna, možda to ima veze i sa onim nerasvetljenim ubistvom bivšeg saveznog ministra Pavla Bulatovića. O tome država i pravosudni organi još uvek nisu dali završnu reč. Naravno, kapo cele ove akcije jeste Oli Ren, čovek koji ima zadatak da uveže...