ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 260
  • 0
  • 20
  • 14
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 17 dana

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem se.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Arsiću, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, veoma su važne tačke današnjeg dnevnog reda, važni predlozi zakona, predlozi zakona koji će omogućiti brojne benefite kako za građane Srbije, tako i za privredu o čemu smo u dosadašnjoj raspravi čuli već dosta toga, kako od predstavnika Vlade, tako i od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa i od narodnih poslanika.

Nažalost ponovo smo ostali uskraćeni za debatu sa nekim kolegama koji ne žele da prisustvuju sednici Narodne skupštine. Oni kažu da bojkotuju rad parlamenta iako uredno naplaćuju putne troškove i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, što je u najmanju ruku licemerno.

Razvijaju nekakve transparente, izvode nekakve performanse tu ispred Skupštine, pričaju razne nebuloze na tim njihovim konferencijama za štampu ovde u holu Narodne skupštine šta god kom od njih padne na pamet, kao da su ih građani birali da se šetkaju ovde.

Građani su ih birali da bi zastupali njihove interese upravo ovde u sali Narodne skupštine, ali to je njihov problem kako će objasniti biračima da ne dolaze na svoj posao, da ne obavljaju svoj posao za koji su ih građani i birali, za koji primaju platu, ne tako malu platu.

Međutim, šta je ovde mnogo ozbiljniji problem? To što ta njihova lupetanja na tim konferencijama za štampu postanu vest. Okupe se, održe konferenciju za štampu, nalupetaju se i to postane glavna vest u medijima, glavna vest. Upravo na tim neslobodnim medijima, upravo na tim ugnjetavanim medijima, na tim istim medijima za koje oni kažu da su pod kontrolom vlasti.

Na gotovo svim medijima juče ali i danas ste mogli da pročitate i da vidite kako tzv. „opozicija“ bojkotuje rad parlamenta. Gotovo ni reč o tome da je počelo redovno prolećno zasedanje Narodne skupštine. Gotovo ni reč o tome šta je na današnjem dnevnom redu Narodne skupštine, koji su zakoni na dnevnom redu, gotovo ni reč o tome šta je izneo neki pripadnik vladajuće koalicije, a svuda ste mogli da vidite tu njihovu sliku nekakvog transparenta koji su razvili. Ja sada očekujem svojstveno tome u narednim danima da jednu detaljnu reportažu kolike su dimenzije tog transparenta, od kakvog je materijala napravljen taj transparent, kolika je dužina, kolika je širina, šta je doručkovao Boško Obradović, šta je ručao Dragan Đilas. To je taj medijski mrak, to je to rušenje medijskih sloboda, to je ta diktatura o kojoj oni uporno pričaju.

RTS, RTS je poseban slučaj. U 23. minutu jučerašnjeg Dnevnika oni daju prilog o redovnom prolećnom zasedanju Narodne skupštine i naravno, opet je glavna vest da pojedini predstavnici opozicije bojkotuju rad parlamenta, to je za njih glavna vest i opet imamo transparent. Glavna vest im je da poslanici koji imaju podršku građana koja se meri u promilima, ne u procentima, nego u promilima, da su oni bojkotovali parlament.

Koga to zanima? Koga zanima šta ima Boško Obradović da kaže, koga zanima u Srbiji da li Boško Obradović bojkotuje parlament ili ne bojkotuje parlament? Ne glasa ni šira rodbina za njega.

Evo jedan primer klasičnog medijskog spina u jednom tabloidu koji podržava taj Savez za Srbiju, kaže, „Danas“ je u pitanju, na naslovnoj strani „Debata u Srbiji je ugušena“. Klasičan medijski spin. Ko je ugušio, kakvu debatu? Ko guši koga uopšte? Vi bežite od debate. Danas su pobegli od debate. Svaki dan oni beže ovde od debate.

Dakle, u pitanju je jedna klasična zamena teza u kojoj oni koji su uništili ovu zemlju, oni koji su opljačkali ovu zemlju, surovo je opljačkali, napunili svoje džepove, sada hoće da se vrate na vlast.

Sad, znaju da ne mogu to na izborima nikako da ostvare i zato izmišljaju nekakve bojkote, nekakve proteste, hoće na ulicu po svaku cenu da se vrate na vlast, samo što vam to neće poći za rukom. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa učestalim napadima na ovim protestima.

Prvo pitanje je vezano za napad na radnike JP „Gradska čistoća“, koji se dogodio u subotu, 23. februara ove godine u Beogradu u Terazijskom tunelu, a nakon protesta koji su organizovali Đilas, Jeremić, Boško Obradović i ostali iz tog Saveza za Srbiju.

Moje pitanje glasi – da li je policija obavila istragu o ovom događaju i da li su obavljene sve ostale neophodne radnje da se utvrde sve okolnosti pod kojima se desio ovaj napad, da li su utvrdili ko su vinovnici ovog incidenta i posebno ko su organizatori i nalogodavci ovog napada?

Javnost u Srbiji je uznemireni zbog ovog slučaja zato što je u pitanju napad na ljude koji su radili svoj posao. Radili su ono što rade svaki dan. Čistili su grad, kao što čiste grad svaki dan. To je ozbiljan, častan i veoma težak posao, a pri tome niko od njih nije ni na koji način izazvao bilo koga. Nisu izražavali nikakav stav. Jednostavno, ljudi radili svoj posao i umalo da dožive linčovanje. Umalo da ih prebije rulja bez ikakvog povoda. Zašto? Zato što su se drznuli da čiste svoj grad, zato što se neko drznuo da radi svoj posao za koji je plaćen, zato što to nije po volji demonstrantima.

Da li neko treba da dobije batine zbog toga što čisti svoj grad? Da li treba neko da strada zato što obavlja svoj posao? Da li treba da strada svako ko iz bilo kog razloga nije po volji Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalima? Da li je to Srbija za koju se vi zalažete? Da li je to vaša politika? Da li je to sistem vrednosti koje vi zastupate?

Posebno uznemirava podatak koji je objavljen u medijima da su napadnuti radnici „Gradske čistoće“ vređani tom prilikom i na verskoj i rasnoj i nacionalnoj osnovi. Imamo izjavu jednog od radnika. Bekaj Elvis je u pitanju, jedan od radnika „Gradske čistoće“, koji kaže da su on i kolege, kao i svaki dan, došli da očiste tunel nakon protesta kada su napadnuti. Kaže: „Nas je bilo petnaestak, a njih je bilo stotinak“, to su te junačine, njih stotinak na njih petnaest, „počeli su da nas vređaju i da nam viču - što bežite?“ Ili je to možda bilo onako čuveno kako Boško kaže - gde bežiite. „Gurali su nas, ali nisu stigli da nas udare, jer smo jedva uspeli da pobegnemo. Mi smo uplašeni pobegli ka Zelenom vencu, čak je i kolega ostavio i kamion samo da bismo spasili živu glavu“.

To je Srbija koju žele Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić onaj nesrećni Borko Stefanović, Janko Veselinović i ostali iz Saveza za Srbiju, Srbija u kojoj bi se svakodnevno prebijali neistomišljenici.

Moje sledeće pitanje se odnosi na još drastičniji primer napada na ljude koji rade svoj posao. Ovaj put je u pitanju novinarka i desila se u Prokuplju 2. marta, dakle, pre nekoliko dana, opet za vreme tog protesta koji organizuju Đilas, Jeremić, Obradović i ostali.

Naime, da li je utvrđeno ko je odgovoran za napad na novinarku prokupačkih „Vesti“ Sonju Pešić, koja je tog dana izašla na teren kako bi izveštavala sa tog njihovog protesta.

U trenutku napada imala je identifikacionu karticu novina za koje izveštava. Stajala je na mestu na kome su se nalazili i ostali novinari i radila svoj posao i umalo da dobije batine. Doživela je šikaniranja, maltretiranja, najrazličitije uvrede i pretnje samo zato što to nije po volji Đilasa, Obradovića, Vuka Jeremića i ostalih.

To se jasno vidi iz Službene beleške koja je sačinjena iste večeri u Policijskoj upravi u Prokuplju. Dakle, jako je važno da sve ovo bude procesuirano i sankcionisano, jer fizički napadi predstavnika Saveza za Srbiju postaju svakodnevnica u Srbiji. Politika Saveza za Srbiju je odavno postala politika nasilja i mržnje svima koji drugačije misle od njih.

Svako ima pravo da šeta i da protestvuje, ali niko nema pravo da preti i da ugrožava bilo koga. Zahvaljujem.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, uvaženi kolega Orlić je taksativno izneo danas u svom izlaganju sve one benefite koje ovi predlozi zakona donose i za građane, i za privredu, kako kada je reč o predlozima zakona, tako i kada je reč o brojnim sporazumima, memorandumima i protokolima koji su danas na dnevnom redu.

Svakako da SNS pruža snažnu podršku ovim zakonskim predlozima, ali i svim ostalim naporima Vlade Srbije i predsednika Srbije kada je reč o sveukupnom razvoju Srbije, kada je reč o ekonomskom ozdravljenju, kada je reč o privrednom rastu, smanjenju nezaposlenosti, podizanju životnog standarda naših građana i sve ostalo.

Na žalost ili na sreću, danas smo uskraćeni za prisustvo nekih poslanika koji sebe nazivaju opozicijom. To su ovi Đilasovi poslanici koji navodno bojkotuju rad parlamenta, navodno bojkotuju rad Narodne skupštine, a ustanovili smo da je u pitanju lažni bojkot. Lažni bojkot zato što uredno naplaćuju troškove, uredno naplaćuju, odnosno uredno primaju platu i sve ostalo za posao koji, uzgred budi rečeno, ne obavljaju. Verovatno da imaju neke druge obaveze, verovatno da dogovaraju scenario za ove njihove proteste koje organizuju poslednjih dana, ali nemaju hrabrosti da priznaju da su oni organizatori tih protesta, pa se onda kriju iza nekih nazovi glumaca, pa se kriju iza nekih nazovi umetnika, nazovi pisaca itd.

To sve ne bi bio toliki problem da ovih dana nije isplivala fotografija na kojoj tzv. lideri ovih protesta sede sa predstavnicima jedne strane ambasade u jednom beogradskom hotelu, pogađate, u pitanju je američka ambasada. Ovde se vide Sergej Trifunović, za njega inače kažu da je glumac, a pre nekoliko dana je izabran za predsednika nekog pokreta, tu je i neka Jelena Anasonović, ako sam ja to dobro zapamtio, ona je valjda organizatorka, formalna organizatorka tih protesta, sa trećim sekretarom američke ambasade Katarinom Virdžinijom Valzak. Sada se ovde postavlja logično pitanje – šta će predstavnici američke ambasade na sastanku sa organizatorima ovog protesta? Kakav to zajednički posao imaju predstavnici američke ambasade sa organizatorima protesta? Da li i kakvo učešće ima američka ambasada u ovim protestima? Ako ima učešća, onda bi bio red da nam kažu kakvo je njihovo učešće i da li će se bar ograditi od vešala i poziva na vešanje koje organizatori uporno sprovode. Bilo bi fer da dobijemo odgovore na ova pitanja i da se američka ambasada zvanično izjasni o tome.

Sve ovo neodoljivo podseća na neke ranije proteste, neodoljivo podseća na neke ranije scenarije, na neko ranije mešanje nekih ambasada u Srbiji u unutrašnje stvari Srbije. Međutim, ovo više nije ona ista Srbija. Ova Srbija, današnja Srbija, neće dozvoliti nikakve scenarije, nikakve pete oktobre, a posebno neće dozvoliti nikakav scenario koji predviđa krvoproliće.

Za sam kraj da podvučem da na sve njihove pozive na vešanja, mi odgovaramo našom pristojnošću, još marljivijim i upornijim radom i što je najvažnije rezultatima koji su vidljivi na svakom koraku. Zahvaljujem.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 05.03.2019.

Zahvaljujem, predsednice Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a u vezi sa učestalim napadima na ovim protestima.

Prvo pitanje je vezano za napad na radnike JP „Gradska čistoća“, koji se dogodio u subotu, 23. februara ove godine u Beogradu u Terazijskom tunelu, a nakon protesta koji su organizovali Đilas, Jeremić, Boško Obradović i ostali iz tog Saveza za Srbiju.

Moje pitanje glasi – da li je policija obavila istragu o ovom događaju i da li su obavljene sve ostale neophodne radnje da se utvrde sve okolnosti pod kojima se desio ovaj napad, da li su utvrdili ko su vinovnici ovog incidenta i posebno ko su organizatori i nalogodavci ovog napada?

Javnost u Srbiji je uznemireni zbog ovog slučaja zato što je u pitanju napad na ljude koji su radili svoj posao. Radili su ono što rade svaki dan. Čistili su grad, kao što čiste grad svaki dan. To je ozbiljan, častan i veoma težak posao, a pri tome niko od njih nije ni na koji način izazvao bilo koga. Nisu izražavali nikakav stav. Jednostavno, ljudi radili svoj posao i umalo da dožive linčovanje. Umalo da ih prebije rulja bez ikakvog povoda. Zašto? Zato što su se drznuli da čiste svoj grad, zato što se neko drznuo da radi svoj posao za koji je plaćen, zato što to nije po volji demonstrantima.

Da li neko treba da dobije batine zbog toga što čisti svoj grad? Da li treba neko da strada zato što obavlja svoj posao? Da li treba da strada svako ko iz bilo kog razloga nije po volji Draganu Đilasu, Bošku Obradoviću, Vuku Jeremiću i ostalima? Da li je to Srbija za koju se vi zalažete? Da li je to vaša politika? Da li je to sistem vrednosti koje vi zastupate?

Posebno uznemirava podatak koji je objavljen u medijima da su napadnuti radnici „Gradske čistoće“ vređani tom prilikom i na verskoj i rasnoj i nacionalnoj osnovi. Imamo izjavu jednog od radnika. Bekaj Elvis je u pitanju, jedan od radnika „Gradske čistoće“, koji kaže da su on i kolege, kao i svaki dan, došli da očiste tunel nakon protesta kada su napadnuti. Kaže: „Nas je bilo petnaestak, a njih je bilo stotinak“, to su te junačine, njih stotinak na njih petnaest, „počeli su da nas vređaju i da nam viču - što bežite?“ Ili je to možda bilo onako čuveno kako Boško kaže - gde bežiite. „Gurali su nas, ali nisu stigli da nas udare, jer smo jedva uspeli da pobegnemo. Mi smo uplašeni pobegli ka Zelenom vencu, čak je i kolega ostavio i kamion samo da bismo spasili živu glavu“.

To je Srbija koju žele Dragan Đilas, Boško Obradović, Vuk Jeremić onaj nesrećni Borko Stefanović, Janko Veselinović i ostali iz Saveza za Srbiju, Srbija u kojoj bi se svakodnevno prebijali neistomišljenici.

Moje sledeće pitanje se odnosi na još drastičniji primer napada na ljude koji rade svoj posao. Ovaj put je u pitanju novinarka i desila se u Prokuplju 2. marta, dakle, pre nekoliko dana, opet za vreme tog protesta koji organizuju Đilas, Jeremić, Obradović i ostali.

Naime, da li je utvrđeno ko je odgovoran za napad na novinarku prokupačkih „Vesti“ Sonju Pešić, koja je tog dana izašla na teren kako bi izveštavala sa tog njihovog protesta.

U trenutku napada imala je identifikacionu karticu novina za koje izveštava. Stajala je na mestu na kome su se nalazili i ostali novinari i radila svoj posao i umalo da dobije batine. Doživela je šikaniranja, maltretiranja, najrazličitije uvrede i pretnje samo zato što to nije po volji Đilasa, Obradovića, Vuka Jeremića i ostalih.

To se jasno vidi iz Službene beleške koja je sačinjena iste večeri u Policijskoj upravi u Prokuplju. Dakle, jako je važno da sve ovo bude procesuirano i sankcionisano, jer fizički napadi predstavnika Saveza za Srbiju postaju svakodnevnica u Srbiji. Politika Saveza za Srbiju je odavno postala politika nasilja i mržnje svima koji drugačije misle od njih.

Svako ima pravo da šeta i da protestvuje, ali niko nema pravo da preti i da ugrožava bilo koga. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Prvo, apropo Tonija Blera, i ja imam pitanje u vezi toga, za Ministarstvo pravde – koja vlast je oslobodila pravosnažno osuđene Tonija Blera, Bila Klintona i sve osuđene za zločinačko bombardovanje Srbije 1999. godine? Koja vlast je to bila?

Koja vlast je oslobodila 2.108 šiptarskih terorista iz tzv. oslobodilačke vojske Kosova? Koja vlast je to uradila? Da li je to ista ona vlast, je li to ista ona politička opcija koju danas podržava upravo ovaj Đorđe Vukadinović i ovi njegovi iz Saveza za Srbiju? To je ista ta politička opcija.

Drugo moje pitanje je upućeno Ministarstvu unutrašnjih poslova, a povodom očigledno politički motivisanog napada u Lučanima na aktivistkinju SNS Nadu Jovanović, kandidatkinju za odbornika na lokalnim izborima sa liste „Aleksandar Vučić – Zato što volim Lučane“. Odmah moram da kažem, gospodine predsedavajući, da za razliku od ovih licemera iz lažnog patriotskog saveza Dveri, mi ne relativizujemo napade. Istog dana su svi osudili napad na Borka Stefanovića. Mi nismo licemeri kao oni da kažemo – osuđujemo napad, a onda dovodimo u pitanje da li se napad uopšte desio i da li je neka ujdurma u pitanju. Nadam se da će Ministarstvo unutrašnjih poslova biti podjednako efikasno kada je reč o ovom slučaju kao kada je bio u vezi Borka Stefanović.

Dakle, moje pitanje glasi – da li su otkriveni i uhapšeni počinioci i eventualni nalogodavci ovog gnusnog napada, jer je u pitanju žena koja ima 64 godine, mučki napadnuta sa leđa, ugurana u mračni deo hodnika u stambenoj zgradi, a onda brutalno prebijena, i to dok je delila stranački materijal? Znači, delila je letke i dobila batine. Zašto ovo ističem, predsedavajući? Zašto ističem posebno nalogodavce ovog napada? Zato što je napadač, mlađi muškarac je u pitanju, dok ju je tukao sve vreme pretio kako će pobiti sve vučićevce i kako će j* majku Vučiću i zato je sasvim jasno da je u pitanju politički motivisan napad i jasno da su govor mržnje, koji i ovi prekoputa mesecima sprovode nažalost urodili plodom i nažalost rezultirali na terenu.

Ja vas molim sada da prestanete da širite mržnju, prestanite da stvarate atmosferu straha u Srbiji, prestanite da stvarate atmosferu progona, linča i nasilja u Srbiji. Upozoravam vas da to ne radite, jer to ništa dobro ne može da proizvede. Ništa dobro iz toga ne može proizići, a posledice mogu biti opasne. Šta radite zadnjih dana? Šta radite zadnjih dana i šta radite ovde u parlamentu? Da li treba neko da pogine u Srbiji da biste vi došli na vlast? Da li je to ideja, da li je to cilj? Da li je to cena, da neko pogine u Srbiji da bi Đilas došao na vlast? Evo, ja vam kažem da niko neće poginuti i da ćemo vas sprečiti u tome. Nemojte to da radite, nećemo vam to dozvoliti.

Srbija 2018. godine nije ona vaša Srbija u kojoj su ubistva političkih neistomišljenika, u kojoj je nasilje bilo svakodnevnica, to nije ta Srbija. Zato što je Đilas nervozan, jer nije uspeo da kupi sa Šolakom dve televizije, „O2“ i „Prvu“, propala mu poslovna kombinacija i on je sad nervozan i sad treba neko da strada u Srbiji. Sad treba život u Srbiji da stane, sad treba sve da stane, zato što mu je propao poslovni plan i sad treba neko da strada. Malo nam je što imamo sve ovo na Kosovu i Metohiji, malo nam je ostalih problema i ostalih pritisaka iz okruženja i sada treba da se stvori haos u Srbiji, da bi se Đilas ponovo obogatio, da bi ponovo stvarao monopole, da ponovo trpao u svoje džepove. Malo mu je 500 miliona evra koje je prihodovao, malo mu je 26 kompanija i firmi koje ima, malo mu je 24 miliona evra koje ima imovine u nekretninama, malo mu je stanova, malo mu je poslovnih prostora, malo mu je lokala, malo mu je imovine.

Ili zato što Jeremić ne zna na koji način da se iščupa iz ove korupcionaške afere sa ovim belosvetskim lopovima, Patrikom Hoom i ostalima. Zato što ne ume da objasni kako je dobio 764.000 dolara na račun svoje firme „Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting“. Zato što ne zna da objasni kako je i zašto dobio milion dolara na račun ovog njegovog Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Zato što ne ume da objasni da li je i zašto je dobio 200.000 evra od ambasade Katara u Berlinu.

To su teme. I sad hajde da stvorimo haos u Srbiji, hajde da izazivamo krvoproliće, samo da bi se oni iščupali iz svojih afera. Ja vam kažem, nećemo vam dozvoliti to.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, juče je u NJujorku počelo suđenje Patriku Hou, bivšem ministru policije Hongkonga i bliskom saradniku i velikom prijatelju Vuka Jeremića.

Naime, on je optužen za razna krivična dela, između ostalog pranje novca, korupciju, ali i za ilegalnu trgovinu oružjem sa mnogim zemljama – Katar, Libija i Južni Sudan.

Ono što je nama ovde posebno interesantno je da danas u tom postupku svedoči upravo Vuk Jeremić, njegov prijatelj i saradnik koji je godinama dobijao ogromne svote novca upravo od Patrika Hoa.

Mislim da će ovo biti idealna prilika da Vuk Jeremić konačno objasni sve o odnosu koji je imao sa Patrikom Hoom, da saznamo konačno prirodu njihovog odnosa, da do detalja saznamo kakve je sve veze Vuk Jeremić imao sa njim i zašto je dobijao ogromne količine novca od njega.

Moje pitanje je upućeno Tužilaštvu za organizovani kriminal – da li su otpočeli istragu protiv Vuka Jeremića, imajući u vidu novonastale okolnosti i njegove finansijske aranžmane sa Patrikom Hoom?

Mediji mesecima pišu da je Vuk Jeremić godinama dobijao ogromne svote novca, dakle, samo od 2013. do 2015. godine, 764.000 dolara je uplaćeno na račun firme Vuk Jeremić PR Agencija za konsalting. Zatim, 2014. godine je uplaćeno milion dolara na račun Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Dakle, to je ta njegova nevladina organizacija.

Ovo sve budi osnovanu sumnju da je i sam Jeremić upleten u ovu aferu koja trese skoro ceo svet i mislim da je neophodna istraga koju treba da sprovede Tužilaštvo za organizovani kriminal, ne bi li se utvrdilo da li je Jeremić uključen u međunarodni kriminal.

Posebno je simptomatično to da, kako mediji navode, da je Jeremić angažova preskupog advokata, američkog advokata, koji je poznat po tome da ne radi za manju sumu od milion dolara, to današnji mediji prenose, da ga je platio milion dolara da ga zastupa u ovom slučaju. Čega se to Vuk Jeremić boji? Čega se plaši kada je morao najskupljeg advokata da angažuje i da ga plati milion dolara?

Podsetio bih i da Vuk Jeremić duguje odgovore na pitanje – da li je dobio 200.000 dolara od ambasade Katara u Berlinu? Da li je dobio, i u koje svrhe je dobio taj novac?

Moje drugo pitanje se odnosi na drugog tajkuna među političarima, a to je Dragan Đilas, a u vezi sa njegovom imovinom.

Da li je istina da su tokom trajanja gradonačelničkog mandata njegove firme, povezane firme, prihodovale 300 miliona evra, a računajući i prethodni period kada nije bio gradonačelnik, ali kada je takođe vršio vlast da li je prihodovao ukupno 500 miliona evra?

Da li je istina da je za to vreme Dragan Đilas, bio, ili je još uvek, vlasnik ili suvlasnik čak 26 kompanija? Da li je njegova imovina, samo u nekretninama, da li njegova imovina iznosi 24 miliona 375 hiljada evra? Ako je sve ovo istina, a ove ne kaže Aleksandar Vučić, ovo ne kaže niko iz SNS, ovo su podaci KRIK-a, ovo je izvađeno iz imovinske baze KRIK-a, dakle, ako je ovo sve istina, da li će neko istražiti kako je ovo moguće? Da li će neko postaviti pitanje odakle ti toliki novac? Odakle ti tolike nekretnine? Odakle toliki stanovi? Odakle tolika imovina?

Kako baš u doba, kada je vršio vlast, kada je njegova stranka na vlasti, kada je on lično bio ili direktor ove narodne kancelarije ili ministar, ili gradonačelnik Beograda, pogotovo gradonačelnik Beograda, da njegove firme ostvaruju tolike prihode, enormne prihode?

On umesto da odgovori na ta pitanja opet napada strane investitore. Skoro da ne prođe ni jedan dan, a da se ne obruši na strane investitore. Eno, i pre neki dan je pretio stranim investitorima, kaže kad oni dođu na vlast da će im oduzeti imovinu. Kakva se poruka šalje time? Kakva se poruka šalje? Nećemo strane investitore, nećemo ekonomski rast, nećemo priliv investicija, nećemo stabilnost, nećemo nova radna mesta. Da li je to politika koju zastupa?

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 03.11.2018, 01:23