ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 197
  • 0
  • 20
  • 14
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 17 dana i 2 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 28 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministri, dame i gospodo narodni poslanici, evo treći dan kako traje rasprava u pojedinostima o Predlogu zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, ali istovremeno, treći dan kako smo uskraćeni za dragoceno prisustvo predstavnika stranaka bivšeg režima. Evo, uz neke retke izuzetke, prazne su klupe uglavnom ispred nas i ne mogu, a da se ne pitam – šta je to važnije za njih od prisustva na sednici na kojoj se raspravlja o ovako važnom zakonu? Koja su to važnija posla koja oni imaju u četvrtak, u petak prošli, danas? Gde su? Šta rade? Razumem da je jul mesec, razumem da je leto. Razumem da im je verovatno ugodnije i prijatnije na plažama, na odmoru, Balša je verovatno na Maldivima, Kena verovatno šeta patike svoje, Sanda je u Rimu, Milanu, ko zna gde, ali to je krajnje neodgovorno.

Sa druge strane, isto tako slušamo kritike preko društvenih mreža „tvitera“, „fejsbuka“ od istih tih ljudi koji se nisu udostojili da dođu na sednicu Narodne skupštine, kako ovaj zakon nije loš, kako rezultati Ministarstva zdravlja nisu dobri, a nema ih da dođu ovde da sučelimo argumente i da taj svoj stav odbrane u raspravi.

Čestitam vama ministre na svim rezultatima Ministarstva zdravlja o kojima smo slušali svih ovih dana u ovoj raspravi. Želim da čestitam i ministru finansija Siniši Malom na rezultatima koje je potvrdila Evropska komisija od pre nekoliko dana, gde je još jednom decidno naglašeno da je Srbije ekonomski lider na zapadnom Balkanu i da je privredni rast Srbije veći od svih zemalja u okruženju, ali i od nekih zemalja članica EU. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Svašta je prethodni govornik izrekao u pokušaju da nevešto odbrani svoju predsednicu, kako je već i sam rekao, Sandu Rašković Ivić, samo nije dao ključan odgovor na ključno pitanje, a to je – gde je Sanda Rašković Ivić svih ovih dana? Gde je ona? Gde je u četvrtak, gde je u petak, gde je danas? Šta je to važnije od sednice Narodne skupštine za narodnog poslanika koji prima platu koju plaćaju građani Srbije, i ta plata nije mala? Šta je to šta je preče? Gde je? Zašto krijete taj podatak? Šta je problem reći – nije tu, na odmoru je, na plaži je? Zašto je problem reći?

S druge strane, rekao je kako on nije dužan da polaže račune. Ne treba ona ili vi u njeno ime da polaže račune nama, bilo kome od nas, ona mora da polaže račune građanima Srbije koji su je i birali, ako su je uopšte izabrali. Ali, i da položi račune za još jednu važnu stvar, a to je što je promenila stranački dres u aktuelnom sazivu, u aktuelnom mandatu. Dakle, koliko znam, ona je izabrana na listi DSS ili Dveri ili tako nešto, a onda je promenila stranku da zastupa Vuka Jeremića. Da ima imalo morala, trebala bi da podnese ostavku, trebala bi da vrati mandat stranci na čijoj listi je izabrana, ali očigledno je da pitanje morala i Sande Rašković Ivić ne idu zajedno. Zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 107. – dostojanstvo.

Buvlja pijaca, besmisleni amandmani i šta smo još sve čuli malo pre, znate kako – pijačar uvek priča o pijaci. To je njegova tema.

S druge strane, ovde optužbe dolaze od poslanika koji je već svim au Srbiji poznat samo po bezobrazluku, a između ostalog i po bezobraznoj i bahatoj vožnji. Mene je zaprepastilo, svi mediji su to preneli, ja ću samo citirati jedan list, u pitanju je „Alo“, da nije demantovao uopšte, da je pre nekoliko dana izazvao gotovo incident zato što je, kako navodi „Alo“ – Zoran Živković vozi pijan po Beogradu i ispušta čudne zvuke.

Krstarenje gradom započeo je u Sarajevskoj ulici, gde je vozio preko pune linije, pa je krenuo ka centru Beograda. Zatim je skrenuo u Birčaninovu, gde nije mogao da iskontroliše auto, pa mu je „Ajkula“, čuvena „Ajkula“ koju vozi, krenula u rikverc.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja i jednu sugestiju. Sugestija se odnosi na ove Đilasove pulene iz lažne patriotske organizacije Dveri koji su galamili danas. Kada već Đilas naručuje poslanička pitanja, neka ih pritom barem obuči kada je reč o nekim elementarnim kategorijama Ustava, ustavnim nadležnostima itd.

Postavljam pitanje povodom nedavne vesti koju su mediji preneli da je predsednik opštine Paraćin, izvesni Saša Paunović, koji je inače i potpredsednik DS, a poznatiji kao paraćinski despot, tako ga zovu Paraćinci, podneo nekakvu žalbu Komitetu za lokalnu upravu Saveta Evrope, a koju su podržali njegovi koalicioni partneri, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Čajetina.

Objavljena je vest da su 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, na sednicu pomenutog Komiteta u Istanbulu otputovali predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. U vezi sa tim postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu – iz kojih sredstava je finansiran ovaj njihov put, boravak i eventualni smeštaj u Istanbulu? Od kojih ili od čijih para je plaćen taj put za Paunovića i Zelenovića da bi oni tamo tužakali i blatili svoju državu i građane, dakle, da se utvrdi da li su to platili građani Paraćina ili Šapca, odnosno da li je to plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava Paraćina i Šapca ili je to možda plaćeno od nekih njihovih sponzora? Možda su neki sponzori platili tu njihovu avanturu. Možda je to neki tajkun platio. Možda Dragan Đilas. Možda Vuk Jeremić. Građani imaju pravo da znaju ko je ovo platio i moraju dobiti odgovore na ova pitanja

Drugo moje pitanje – šta će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu preduzeti ako se ispostavi da su putovali o trošku građana Paraćina ili Šapca tj. ako je plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava? Ukoliko se ispostavi da je ova njihova avantura plaćena iz budžeta, neophodno je da obojica momentalno podnesu ostavke na funkcije koje vrše. Dakle, jasno i glasno moraju da objasne po kom osnovu su bili tamo i ko je to platio.

Imamo sliku iz Istanbula. Znate kako – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi. Na slici su Zelenović iz Šapca, Saša Paunović iz Paraćina i izvesni Alimpić za koga nije utvrđeno po kom osnovu je uopšte tamo i šta on predstavlja.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što ovakav presedan koji se desio, da neko podnosi nekakve sulude žalbe i tužbe, pri tom potpuno neosnovane, protiv sopstvene države i građana, a da pri tom otputuje o trošku tih istih građana je potpuno neprihvatljiv i u krajnjem smislu licemeran. Koje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi njima daju ovo za pravo? Po kojim odredbama statuta grada ili statuta opštine oni izvode ovu svoju ludoriju? Na koji način uopšte mogu da podvedu ove svoje aktivnosti kao vršenje funkcije predsednika opštine ili vršenje gradonačelničke funkcije? Možda im je to neko naredio da urade? Možda neko od njihovih nalogodavaca? Ima tu dosta kandidata.

Imamo sliku sa nekog događaja. Tu je ceo taj tim, ceo taj tužni skup. Tu je Borko Stefanović, tu je Dragan Đilac, tu je Vuk Jeremić, čak i onaj Janko Veselinović nesretni, tu je Lutovac, tu je Stamatović, Zelenović i Paunović, naravno. Dakle, da vidimo da li je neko od njihovih nalogodavaca možda naredio jedan ovakav sraman zadatak.

Na kraju, postavlja se pitanje motiva za sve ovo, da neko tužaka i blati sopstvenu državu, da neko iznosi najgore moguće optužbe bez ikakvog osnova samo zato što oseća da mu je ugrožena funkcija koju obavlja, samo zato što postoji mogućnost, legitimna mogućnost da on više ne bude predsednik opštine. Postavljam pitanje – šta je onda sledeće? Očekujem da usledi predlog da se u Paraćinu zabrani održavanje izbora kako bi Paunović do kraja života ostao predsednik opštine ili da ga proglasimo kao doživotnog predsednika opštine Paraćin, onda će možda biti zadovoljan.

Završavam u sledećoj rečenici. Svima ste produžili 15 sekundi. Građani Paraćina, Šapca i Čajetine ne žele, niti će biti taoci neodgovornih štetočina koji vode ova tri grada, odnosno opštine. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Neću se obazirati na ova naručena pitanja koja smo jutros mogli da čujemo, naručena od strane Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ne znam samo koliko ga je koštalo tako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan pre 26 godina, dakle 21. juna 1992. godine dogodio se veliki zločin, zločin na Miljevačkom platou. U pitanju je agresija Hrvatske na Miljevački plato, u okolini Drniša u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na teritorijama koje su u to vreme bile pod zaštitom UN, kako je to propisano Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločin, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za taj zločin u kome je život izgubilo 40 srpskih milicionera i teritorijalaca, a od kojih je većina masakrirana nakon zarobljavanja?

Taj mučki napad se desio 21. juna 1992. godine, u zoru, uprkos primirju koje je potpisano nekoliko dana ranije, kako bi se održao Međunarodni dečiji festival u Šibeniku.

Ono što je posebno problematično, to je što je u pitanju prva agresija Hrvatske nakon povlačenja JNA iz Hrvatske i nakon što su na toj teritoriji raspoređene međunarodne strane Unprofor-a, tzv. „plavi šlemovi“, koji su imali zadatak da demilitarizuju tu zonu i da uspostave mir.

Da podsetimo, februara 1992. godine prihvaćen je tzv. Vensov plan, tj. Sporazum o planu mirovnih operacija, kojim je predviđena demilitarizacija zona zahvaćenih ratom. Dvadeset i prvog februara 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 743 kojom je uspostavljena Misija Unprofor-a.

Dalje, 8. juna 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 758 kojom se dodatno pojačava snaga i mandat Unprofora. Uprkos svemu tome, kao i potpisanom primirju nekoliko dana pre toga, hrvatske snage su napale to područje, a epilog je 40 svirepo ubijenih Srba koji su nakon ubistva masakrirani i zatim bačeni u Krašku jamu u blizini sela Drinovci, a koju su zatim napunili smećem.

Tek dva meseca nakon ovog zločina Hrvatska je dozvolila Međunarodnoj ekspekrtskoj komisiji da izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava. Taj proces je trajao mesecima, a uprkos svemu 12 leševa je ostalo neidentifikovano.

Savet bezbednosti je 30. juna iste godine izglasao Rezoluciju 762, kojom se traži od Hrvatske povlačenje na položaje pre 21. juna te godine, ali Hrvatska to naravno nikada nije ispoštovala.

Posebno teško i bolno pada saznanje da je ovaj zločin sniman kamerom, postojala je video kaseta koja se potom iznajmljivala kao svojevrsni horor film u zemljama zapadne Evrope, kao i to da je hrvatska radio stanica „Split“ u maniru krajnjeg cinizma emitovala imena poginulih Srba uz zvuke srpske nacionalne himne uz najgore moguće uvrede.

Nakon ovog zločina usledile su nove agresije na Republiku Srpsku Krajinu i novi zločini. Dakle, 22. januara 1993. godine na Ravne kotare je bio napad, tzv. operacija „Maslinica“ u kojoj je ubijeno 348 vojnika i civila, naravno Srba, a od posledica agresije još 165 civila. Dakle, ukupno 513 Srba. Ukupno je prognano sa te teritorije 10 hiljada Srba, a sela Smoković, Kašić i Islam Grčki su potpuno uništena i spaljena.

Godine 1993. devetog septembra napad na Medački DŽep u Lici, gde je ubijeno 88 Srba, civila i vojnika i policajaca, a kompletno su razorena sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divosav. Među civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Citiraću izjavu generala Žaka Kota od 19. septembra 1993. godine: „Nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno“. Onda su usledile 1. maja „Bljesak“, posle „Oluja“, što već znamo iz istorije.

Samo još jednu rečenicu. Ako Hrvatska pledira da bude demokratska država koja poštuje ljudska prava, mora se suočiti sa prošlošću i priznati svoje zločine i naći odgovorne i procesuirati ih. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, i moje pitanje se odnosi na nezakonite proteste i blokade ulica i puteva u Srbiji, koji se ovih dana dešavaju, a upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pre svega bih želeo da čestitam pripadnicima MUP-a na hitroj i efikasnoj akciji hapšenja ljudi koji su pretukli, ali i opljačkali jednog građanina, Božidara Milića, tokom jučerašnjeg dana na jednoj od lokacija na kojoj se održao taj tzv. protest u Borči i time se jasno pokazuje i time je poslata poruka da nećemo da dopuštamo i trpimo nikakav vid nasilja, da nema tolerancije prema nasilju, da je nedopustivo da neko ugrožava bezbednost naših građana ni na koji način.

Ta bahata manjina danima sprovodi teror nad apsolutnom većinom i ovo je prvi put sve od ubistva Ranka Panića 2008. godine da neko u Srbiji bude prebijen od strane političkih neistomišljenika, da neko u Srbiji bude prebijen samo zato što ima drugačiji politički stav, samo zato što se usudio da osudi nešto ili da se ne slaže sa nekim političkim stavom.

Tri čoveka u godina dvadeset i nešto ili trideset i nešto godina su prebila junački jednog čoveka koji ima skoro pedeset godina i pri tom ga opljačkali i smatram da je to apsolutno nedopustivo i da su organizatori ovih protesta na najbolji način pokazali svoje pravo lice i zato pitam MUP – da li će preduzeti neophodne radnje, da li će istražiti organizatore ovih protesta, iste one ljude koji su već godinama zagovornici raznih scenarija, zagovornici raznih oblika krvoprolića u Srbiji, istih onih koji su spremni da izazivaju nerede i haos na ulicama, ali im to na sreću ne polazi za rukom?

Jedan od njih je i malopre pokušao da kaže kako oni nemaju veze sa tim protestima, a vrlo dobro znamo pravu istinu o tome, a da ono što govorim je istina, o čemu je govorio i moj kolega Rističević malopre, možemo jasno da vidimo iz tvitova njihovih ovih dana.

Zoran Živković kaže – protest mora biti jači i dosledniji. U ponedeljak u devet ujutru treba blokirati sve raskrsnice u Srbiji i ostati tamo dok Vlada Aleksandra Vučića i njegovih SNS-ovaca ne smanji akcize. To kaže Zoran Živković pre nekoliko dana.

Idemo dalje. Miroslav Aleksić, isto jedan od njih, jedan od Jeremićevih poslanika, bolje da postavi pitanje – na osnovu čega su dobili 200 hiljada evra od Katara. Još nismo dobili odgovor na to pitanje. Umesto toga on tvituje i kaže – Trstenik na liniji i šalje slike sa protesta.

Idemo dalje. Jedan od ovih koji je malopre galamio, Balša Božović kaže – Goran Vesić zbog cene goriva blokira Slaviju već godinu i po dana, pa kad može on, možemo i vi. Ako ovo nije podrška, ja ne znam šta je podrška. Samo je pitanje bilo – odakle je tvitovao ovo, da li sa Maldiva ili iz Beograda?

Saša Janković tvituje – dok čitam prvi radni tekst budućeg zakona o lustraciji, samo da kažem i ovo – ljudi koje ovaj režim kazni zbog stvari kao što je današnji protest, biće rehabilitovani. Dakle, on najavljuje rehabilitaciju jednog dana kada dođe na vlast, ali na sreću nema od toga ništa. Nikad neće doći na vlast.

Idemo dalje, Boško Obradović - pozdrav sa Kružnog toka u Preljini za sve političke ludake širom Srbije koji su danas pokazali građansku hrabrosti i dostojanstvo. O Mariji Janjušević, „Nina mediji“ je malopre kolega takođe govorio, kako šalje sliku na latinici, ja zbog pristojnosti ne želim da pročitam šta je ona „tvitovala“, ali to je ta zaštitnica ćirilice koja na latinici „tvituje“.

Dakle, to je ta ista ekipa, to je taj tužan skup ovde koji sedi preko puta nas. Isti su svi oni po ovom pitanju, isti politički stav su zauzeli. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 11:48