ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 89
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 4 sata i 46 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 7 dana

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je bilo lažiranja Finansijskog izveštaja DS za 2012. godinu i zašto se razlikuju podaci BIRN-a od podataka na sajtu DS? Naime, na BIRN-ovom sajtu javno.rs su navedeni jedni podaci, a na sajtu DS potpuno različiti podaci o finansijerima, o visini donacija. Koji je od ta dva podatka merodavan? To je jako važno zato što se ovih dana vodi strahovita kampanja i hajka na pojedine članove SNS koji su, eto, očigledno počinili strašan greh jer su donirali 19.000 dinara SNS. Devetnaest hiljada dinara je nešto više od 150 evra, doduše neki su donirali i 40.000 dinara, ali to je najveći iznos, pri tome potpuno u skladu sa zakonom.

Mi ovde imamo spisak donatora DS koji su tokom jedne godine, 2012. godine, donirali toj stranci nerealne iznose, potpuno neverovatne iznose. Ja ću se fokusirati na funkcionere koji su vodili opštinu Vračar i funkcionere koji su vodili DS na Vračaru, dakle, bliske saradnike tajkuna Dragana Đilasa u to vreme, pa tako imamo da je izvesni Bogdan Tatić, predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, donirao dva puta po više od 600.000 dinara DS. Doduše, na sajtu DS je prikazano manje, pa otuda ja i postavljam pitanje u čemu je ta razlika. Dakle, više od milion dinara, 1,2 miliona dinara je donirao, i to kao sitan rukovodilac u JP „Poslovni prostor Vračar“. Setite se, isto ono javno preduzeće koje su uništili, koje su ostavili u dugovima i minusima od više stotina miliona dinara, dakle.

Idemo dalje, Vladimir Medaković, taj je u jednom cugu dao 700.000, više od 700.000 dinara. Ako vas zanima funkcija, u pitanju je direktor tog istog preduzeća JP „Poslovni prostor Vračar“. Dakle, sad je već jasno da nije u pitanju nikakva slučajnost da baš funkcioneri „Poslovnog prostora Vračar“, funkcioneri koji su uništili to preduzeće, koji su između ostalog obuhvaćeni i onom krivičnom prijavom od pre nekoliko dana, da su baš oni među najvećim donatorima DS. Otkud ta slučajnost?

Idemo dalje. Izvesni Zoran Dujak, taj je valjda bio u Upravnom odboru „Poslovnog prostora Vračar“, da li predsednik, da li član, taj je dao nešto manje od 600.000 dinara, dakle 592.000 dinara konkretno. Dakle, cela ekipa iz poslovnog prostora je tu, svi su na okupu.

Idemo dalje. Izvesni Đorđe Belamarić, taj je valjda bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, mada je to teško uhvatiti, oni su 40 pomoćnika predsednika opštine izmenili u roku od jedne kalendarske godine. Taj je dao 633.000 dinara. Valjda je imao veliku platu, kako drugačije.

Tu je i Bane Kuzmanović, tadašnji predsednik opštine Vračar. Taj je dao skromnih 215.000 dinara Demokratskoj stranci. To su mu bile oko dve mesečne plate. E sad, od čega je živeo ta dva meseca ne znam, treba videti, treba ga pitati.

(Radoslav Milojičić: Kako vas nije sramota?)

Tu je i Marko Đurišić, kolega preko puta nas, sa 341.000 dinara, lepo je živeo Đurišić. Dakle, da ne čitam sve, svi koji su nešto radili u opštini Vračar.(Radoslav Milojičić: Lopovi.)

Dali su ogromne svote Demokratskoj stranci.
Imate opomenu.

(Radoslav Milojičić: Nisam u sistemu da bih dobio opomenu.)

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Molim vas, nisam završio, vratite mi ovaj minut. Da ne čitam sve, svi koji su nešto radili u opštini Vračar, svi koji su povezani sa Demokratskom strankom na Vračaru i sa opštinom Vračar dali su ogromne iznose Demokratskoj stranci. Dakle, uništiše opštinu, uništiše sva javna preduzeća, u toj opštini ustanove. Pare prebaciš Demokratskoj stranci, isisaš novac, zna Kena, zato i galami, zna kako se isisava novac iz opštine. To je bio recept u to vreme. Onda odeš u opoziciju i nakon nekog vremena povedeš najmonstruozniju kampanju protiv SNS, protiv članova SNS koji su se, eto, usudili, drznuli su se da 19.000 dinara doniraju stranci.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Molim vas, uračunajte mi bar ovih deset sekundi.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je bilo lažiranja Finansijskog izveštaja DS za 2012. godinu i zašto se razlikuju podaci BIRN-a od podataka na sajtu DS? Naime, na BIRN-ovom sajtu javno.rs su navedeni jedni podaci, a na sajtu DS potpuno različiti podaci o finansijerima, o visini donacija. Koji je od ta dva podatka merodavan? To je jako važno zato što se ovih dana vodi strahovita kampanja i hajka na pojedine članove SNS koji su, eto, očigledno počinili strašan greh jer su donirali 19.000 dinara SNS. Devetnaest hiljada dinara je nešto više od 150 evra, doduše neki su donirali i 40.000 dinara, ali to je najveći iznos, pri tome potpuno u skladu sa zakonom.

Mi ovde imamo spisak donatora DS koji su tokom jedne godine, 2012. godine, donirali toj stranci nerealne iznose, potpuno neverovatne iznose. Ja ću se fokusirati na funkcionere koji su vodili opštinu Vračar i funkcionere koji su vodili DS na Vračaru, dakle, bliske saradnike tajkuna Dragana Đilasa u to vreme, pa tako imamo da je izvesni Bogdan Tatić, predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, donirao dva puta po više od 600.000 dinara DS. Doduše, na sajtu DS je prikazano manje, pa otuda ja i postavljam pitanje u čemu je ta razlika. Dakle, više od milion dinara, 1,2 miliona dinara je donirao, i to kao sitan rukovodilac u JP „Poslovni prostor Vračar“. Setite se, isto ono javno preduzeće koje su uništili, koje su ostavili u dugovima i minusima od više stotina miliona dinara, dakle.

Idemo dalje, Vladimir Medaković, taj je u jednom cugu dao 700.000, više od 700.000 dinara. Ako vas zanima funkcija, u pitanju je direktor tog istog preduzeća JP „Poslovni prostor Vračar“. Dakle, sad je već jasno da nije u pitanju nikakva slučajnost da baš funkcioneri „Poslovnog prostora Vračar“, funkcioneri koji su uništili to preduzeće, koji su između ostalog obuhvaćeni i onom krivičnom prijavom od pre nekoliko dana, da su baš oni među najvećim donatorima DS. Otkud ta slučajnost?

Idemo dalje. Izvesni Zoran Dujak, taj je valjda bio u Upravnom odboru „Poslovnog prostora Vračar“, da li predsednik, da li član, taj je dao nešto manje od 600.000 dinara, dakle 592.000 dinara konkretno. Dakle, cela ekipa iz poslovnog prostora je tu, svi su na okupu.

Idemo dalje. Izvesni Đorđe Belamarić, taj je valjda bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, mada je to teško uhvatiti, oni su 40 pomoćnika predsednika opštine izmenili u roku od jedne kalendarske godine. Taj je dao 633.000 dinara. Valjda je imao veliku platu, kako drugačije.

Tu je i Bane Kuzmanović, tadašnji predsednik opštine Vračar. Taj je dao skromnih 215.000 dinara Demokratskoj stranci. To su mu bile oko dve mesečne plate. E sad, od čega je živeo ta dva meseca ne znam, treba videti, treba ga pitati.

(Radoslav Milojičić: Kako vas nije sramota?)

Tu je i Marko Đurišić, kolega preko puta nas, sa 341.000 dinara, lepo je živeo Đurišić. Dakle, da ne čitam sve, svi koji su nešto radili u opštini Vračar.(Radoslav Milojičić: Lopovi.)

Dali su ogromne svote Demokratskoj stranci.
Imate opomenu.

(Radoslav Milojičić: Nisam u sistemu da bih dobio opomenu.)

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moja današnja pitanja se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, to jest upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova, a nastavljaju se na pitanja mog kolege Pekarskog koji je započeo seriju pitanja prošlog utorka, a odnosi se na afere bivše gradske vlasti u Beogradu oličene pre svega u tajkunu Draganu Đilasu i žutom preduzeću, odnosno DS.

Pošto je poznat podatak da su od 2013. godine do danas uhapšena i procesuirana čak 44 saradnika Dragana Đilasa istovremeno i funkcionera DS, da ne bude zabune mi imamo precizno i poimence spisak tih lica ali nemam dovoljno vremena da ih sve čitam, u čak osam različitih afera, a u kojima je Grad Beograd na direktan način oštećen za preko osam i po miliona evra.

Moje pitanje je da li će neko iz bivše gradske žute vlasti odgovarati zbog toga što nisu godinama tražili efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, to jest naknade za uređenje građevinskog zemljišta u periodu od 2004. do 2011. godine. Time su nam Đilas i kompanija ostavili minus i dug od oko 280 miliona evra jer su dozvolili praktično da investitori na taj način ne plaćaju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Da ne bude zabune nije to sav dug, to je deo onog ukupnog duga od preko milijardu evra o čemu smo pričali na nekoj od prethodnih sednica. Dakle, ovde je u pitanju 280 miliona evra.

Osnovano se može sumnjati jer znamo sa kim imamo posla da je veći deo tog novca završio u džepovima upravo onih koji su to i omogućili. E, sada, naša gradska vlast, aktuelna gradske vlast, vlast SNS je naravno prekinula ovakvu praksu i danas grad funkcioniše na drugačiji način. Znači, danas se traže efikasna sredstva obezbeđenja u tom slučaju, znači, hipoteke i balkanske garancije i sve ostalo s tim u vezi. Zato danas grad funkcioniše neuporedivo bolje nego u vreme tajkuna Đilasa, zato imamo više kapitalnih investicija, zato imamo više projekta. Imamo više gradilišta, više obnovljenih škola, više izgrađenih vrtića, više radnih mesta, ako hoćete. Zato naš most košta 40 miliona evra, a njihov most je koštao 160 miliona evra, a u pitanju je isti most, iste strukture, iste dužine, iste širine. Zato što mi ne uzimamo skupe i preskupe kredite da bi kupili ko zna kakve tramvaje koje posle uzgred budi rečeno ne možemo ni da koristimo jer nisu pogodni za šine kakve posedujemo. Sećate se te afere. Bilo je muljanja i oko konkursne dokumentacije i oko tehničkih uslova i oko toga da je izabran skuplji ponuđač i da je faktički prekršen Zakon o javnim nabavkama a da su se tramvaju raspali odmah na početku svoje upotrebe.

U tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 80 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo 80 miliona evra građana Beograda. Mi znamo koliko je teško zaraditi taj novac da bi ga tek tako bacili. Zato su nam budžetski prihodi, prihodi grada Beograda uvek uvećani i u konstantnom su rastu. Zato je budžet grada Beograda i ove godine veći za više od 200 miliona evra. Zato su i prihodi od građevinskog zemljišta koje smo pominjali veći. To je novac od koga posle mogu da se grade i škole i bolnice i vrtići i javna površina i zeleni i parkovi.

Još jednom samo za kraj, jedna sjajna vest o kojoj se proteklih dana u Skupštini nije govorilo, a to je napredak Srbije na svetskoj Duing biznis listi. Dakle i ove godine je Srbija napredovala za četiri pozicije na svetskoj Duing biznis listi. To je još jedna potvrda da reforme koje smo započeli daju rezultate. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i sva ona su upućena istoj, da kažem, adresi, a to je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. To je jedna tema i afera koja tišti građane Beograda, a o kojoj se nedovoljno pričalo u javnosti.

Pitanje glasi – koliko je koštao građane Beograda, ali i Srbije, sedam metara visok vrh pilona Mosta na Adi? Drugo, zašto nikada nije postavljen taj sedam metara visoki vrh pilona Mosta na Adi, koji je konkretan razlog za to? Da li je istina da tako izgrađen vrh pilona uopšte nije bio predviđen prvobitnim projektom, ali i postojećom građevinskom dozvolom?

Ako je istina, odakle onda uopšte ideja da se pristupi tome? I poslednje pitanje je ko je radio taj projekat?

Sada, zašto je ovo važno? Važno je zato što se ovde vidi na ovom primeru sva bahatost i bezobrazluk ili suština njihovog, kada kažem njihovog mislim na Đilasa i na kompaniju, shvatanja politike i bavljenja ovim poslom.

Dakle, prvo urade projekat na jedan način, za to dobiju građevinsku dozvolu, pa onda naknadno nekom pametnjakoviću padne na pamet da se tu nešto doda, pa onda oni naruče taj deo pridodat, pa onda urade. Sve to lepo građani plate, preskupo plate i na kraju taj jedan deo završi u magacinu, završi u šupi.

To pokazuje ili nemar, apsolutnu nemar, i nezainteresovanost bivših gradskih čelnika ili s druge strane, potpuni javašluk ili s treće strane nešto u šta ja sumnjam, a to je unapred pripremljena prevara, unapred pripremljena otimačina, novca građana Srbije i Beograda, apostrofiram.

Zašto ovo sve govorim, pa taj nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, sedam metara dužine i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom mestu. Dakle, takva jedna konstrukcija ne može da bude jeftina. Apsolutno ne može da bude jeftina. Ja nisam stručan da procenjujem sada vrednost takve jedne konstrukcije između ostalog, zato i postavljam pitanje onima koji su stručni za to, ali sam apsolutno siguran da su građani Beograda za ovu slobodno ću reći, idiotariju morali da izdvoje pozamašnu svotu novca.

I kao da nije bilo dosta afera, kao da nije bilo i previše afera, kao da čitav projekat mosta na Adi nije bio zapravo jedna velika afera, kao da most nije bio sam po sebi problematičan u smislu cene, kao da nije bila dosta činjenica da je cena mosta sa pripadajućim kamatama i svim ostalim troškovima iznosila više od 550 miliona evra. Koleginica Tomić kaže više čak i od 600 miliona evra.

Primera radi, izneću podatak da je predračun za planirani most, tramvajski most na Savi takav da će koštati oko 40 miliona evra. U pitanju je skoro isti most kao most na Adi. Gotovo isti most, isti po broju traka, isti po dužini, isti po širini, a ovaj je koštao 160 miliona evra, bez pristupnih saobraćajnica, a ovaj će koštati 40 miliona.

Kako će koštati 40 miliona, pa tako što je to cena bez kombinacije, bez ugradnje, bez korupcije, bez mita, bez trange - frange, bez ja tebi ti meni, e zato je takva cena. Zato će koštati 40 miliona. Setite se samo da su oni i za nabavku 30 tramvaja, uzeli kredit, komercijalni kredit od 80 miliona evra, da bi nabavili tramvaje koje, uzgred budi rečeno nisu ni mogli da koriste, jer tramvaji nisu ni bili pripremljeni za šine kakve imamo.

I gde su završili ti tramvaji? Da ne spominjem to što su prilikom nabavke autobusa isključivo po difoltu nabavljeni od strane stranog ponuđača od „Solarisa“, a ne od domaćeg, itd. U tome se vidi suština njihove vlasti.

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 11:48