ALEKSANDAR MARKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 22. maja 1981. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Bio je odbornik u SO Vračar od 2004. godine u tri mandata, kao i šef odborničke grupe. Od 2008 – 2009. godine je bio odbornik u Skupštini grada Beograda. Od osnivanja Srpske napredne stranke do aprila 2015. godine obavljao je dužnost poverenika/predsednika opštinskog odbora SNS-a Vračar. Predsednik je Saveta za saradnju sa verskim zajednicama opštine Vračar i član glavnog odbora SNS-a. Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Nakon izbora 2014. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i bio je član je odbora za administrativno-budžetska i mandatsko-imunitetska pitanja.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 190
  • 0
  • 20
  • 14
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima -pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 22 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 106, ali i član 108. Opet smo doživeli od jednog govornika, koji je, po ko zna koji put, optužio direktno Srbiju i Srbe za sve ono što se događalo 90-ih godina, pa je govorio gde smo mi branili Srbe, ne znam, više tu Srba nema itd. i slične besmislice njemu svojstvene. Na taj način omalovažava upravo one svoje pretke o kojima je pričao u svom zalaganju.

Ne mogu da ne primetim neku slučajnost, koja to zapravo i nije, da je upravo Plenković juče na isti način napao Srbe. Kaže Plenković – ta država je izvršila agresiju i odgovorna je za ratove, Srbija je izvršila agresiju na Hrvatsku, ali i pre toga na Bosnu, Sloveniju i Kosovo i odgovorna je za sve ratove. Dakle, to kaže Plenković, ali to isto ovde tvrdi narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije Zoran Živković. Recite mi da li je to sramota za celu Narodnu skupštinu, iako bi sramota trebala da bude njegova? Na taj način se svrstao i sa svojim saradnikom Stipom Mesićem sa kojim obavlja zajedničku funkciju u slovenačkom institutu „Ifimes“. To je zaboravio da nam kaže. Mislim da ste u najmanju ruku trebali da mu izreknete opomenu za sve ono što je malopre govorio. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući, član 108.

Moram prosto da vas podsetim da su vama na raspolaganju određene mere, kao što su: izricanje opomene, oduzimanje reči ili slično, svaki put kada se uvredi srpski narod, država Srbija i Narodna skupština.

Meni je drago što je prethodni govornik Zoran Živković potvrdio sve ono što smo malopre rekli i drago mi je što građani Srbije imaju prilike da vide svojevrsnu koaliciju Živković – Plenković – Stipe Mesić – Ante Gotovina. E sad, pošto je na delu u poslednje vreme jedna antisrpska histerija sa podizanjem ruku u određenom pravcu, kao što možete da vidite od Stipe Mesića, od Ante Gotovine, ja očekujem od Zorana Živkovića da se u narednim danima slika sa ovom sramnom reakcijom i da se pridruži toj koaliciji. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danima slušamo ove stručnjake preko puta kako se žale da ne razumeju amandmane koje smo podneli na Predlog zakona o ratnim memorijalima. Potpuno mi je jasno da oni ništa ne razumeju u tom smislu, kada je reč o ratnim memorijalima, kada je reč o negovanju tradicije oslobodilačkih ratova, o spomenicima, o nacionalnom identitetu itd.

Znate, dok su oni vodili državu, u Srbiji je bezmalo bilo zabranjeno govoriti o sećanju na naše pretke, sećanju na naše heroje iz svih oslobodilačkih ratova. Ono što je posebno bilo zabranjeno, bilo je zabranjeno govoriti o srpskim žrtvama. To je bilo najstrože zabranjeno. U tom periodu, ne daj bože da neko pomene, da se neko seti srpskih žrtava, to je odmah okarakterisano kao velikosrpski nacionalizam, kao šovinizam, kao ratno huškaška politika, ne daj bože da je neko pomenuo i „Medački džep“ i „Oluju“ i „Bljesak“ i sva ostala stradanja na području bivše SFRJ, odmah bi to bilo okarakterisano kao pozivanje na sukobe, kao primitivizam, kao vraćanje u prošlost itd.

Smelo je da se priča samo o tobožnjoj krivici Srba za sve ono što se dešavalo ikada. Da se razumemo, to bi oni radili i dan danas da su na vlasti. Na svu sreću nisu i neće ni biti i pozivam da usvojimo ovakav predlog zakona. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 21.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Neću se obazirati na ova naručena pitanja koja smo jutros mogli da čujemo, naručena od strane Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ne znam samo koliko ga je koštalo tako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan pre 26 godina, dakle 21. juna 1992. godine dogodio se veliki zločin, zločin na Miljevačkom platou. U pitanju je agresija Hrvatske na Miljevački plato, u okolini Drniša u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na teritorijama koje su u to vreme bile pod zaštitom UN, kako je to propisano Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločin, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za taj zločin u kome je život izgubilo 40 srpskih milicionera i teritorijalaca, a od kojih je većina masakrirana nakon zarobljavanja?

Taj mučki napad se desio 21. juna 1992. godine, u zoru, uprkos primirju koje je potpisano nekoliko dana ranije, kako bi se održao Međunarodni dečiji festival u Šibeniku.

Ono što je posebno problematično, to je što je u pitanju prva agresija Hrvatske nakon povlačenja JNA iz Hrvatske i nakon što su na toj teritoriji raspoređene međunarodne strane Unprofor-a, tzv. „plavi šlemovi“, koji su imali zadatak da demilitarizuju tu zonu i da uspostave mir.

Da podsetimo, februara 1992. godine prihvaćen je tzv. Vensov plan, tj. Sporazum o planu mirovnih operacija, kojim je predviđena demilitarizacija zona zahvaćenih ratom. Dvadeset i prvog februara 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 743 kojom je uspostavljena Misija Unprofor-a.

Dalje, 8. juna 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 758 kojom se dodatno pojačava snaga i mandat Unprofora. Uprkos svemu tome, kao i potpisanom primirju nekoliko dana pre toga, hrvatske snage su napale to područje, a epilog je 40 svirepo ubijenih Srba koji su nakon ubistva masakrirani i zatim bačeni u Krašku jamu u blizini sela Drinovci, a koju su zatim napunili smećem.

Tek dva meseca nakon ovog zločina Hrvatska je dozvolila Međunarodnoj ekspekrtskoj komisiji da izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava. Taj proces je trajao mesecima, a uprkos svemu 12 leševa je ostalo neidentifikovano.

Savet bezbednosti je 30. juna iste godine izglasao Rezoluciju 762, kojom se traži od Hrvatske povlačenje na položaje pre 21. juna te godine, ali Hrvatska to naravno nikada nije ispoštovala.

Posebno teško i bolno pada saznanje da je ovaj zločin sniman kamerom, postojala je video kaseta koja se potom iznajmljivala kao svojevrsni horor film u zemljama zapadne Evrope, kao i to da je hrvatska radio stanica „Split“ u maniru krajnjeg cinizma emitovala imena poginulih Srba uz zvuke srpske nacionalne himne uz najgore moguće uvrede.

Nakon ovog zločina usledile su nove agresije na Republiku Srpsku Krajinu i novi zločini. Dakle, 22. januara 1993. godine na Ravne kotare je bio napad, tzv. operacija „Maslinica“ u kojoj je ubijeno 348 vojnika i civila, naravno Srba, a od posledica agresije još 165 civila. Dakle, ukupno 513 Srba. Ukupno je prognano sa te teritorije 10 hiljada Srba, a sela Smoković, Kašić i Islam Grčki su potpuno uništena i spaljena.

Godine 1993. devetog septembra napad na Medački DŽep u Lici, gde je ubijeno 88 Srba, civila i vojnika i policajaca, a kompletno su razorena sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divosav. Među civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Citiraću izjavu generala Žaka Kota od 19. septembra 1993. godine: „Nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno“. Onda su usledile 1. maja „Bljesak“, posle „Oluja“, što već znamo iz istorije.

Samo još jednu rečenicu. Ako Hrvatska pledira da bude demokratska država koja poštuje ljudska prava, mora se suočiti sa prošlošću i priznati svoje zločine i naći odgovorne i procesuirati ih. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 12.06.2018.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, i moje pitanje se odnosi na nezakonite proteste i blokade ulica i puteva u Srbiji, koji se ovih dana dešavaju, a upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pre svega bih želeo da čestitam pripadnicima MUP-a na hitroj i efikasnoj akciji hapšenja ljudi koji su pretukli, ali i opljačkali jednog građanina, Božidara Milića, tokom jučerašnjeg dana na jednoj od lokacija na kojoj se održao taj tzv. protest u Borči i time se jasno pokazuje i time je poslata poruka da nećemo da dopuštamo i trpimo nikakav vid nasilja, da nema tolerancije prema nasilju, da je nedopustivo da neko ugrožava bezbednost naših građana ni na koji način.

Ta bahata manjina danima sprovodi teror nad apsolutnom većinom i ovo je prvi put sve od ubistva Ranka Panića 2008. godine da neko u Srbiji bude prebijen od strane političkih neistomišljenika, da neko u Srbiji bude prebijen samo zato što ima drugačiji politički stav, samo zato što se usudio da osudi nešto ili da se ne slaže sa nekim političkim stavom.

Tri čoveka u godina dvadeset i nešto ili trideset i nešto godina su prebila junački jednog čoveka koji ima skoro pedeset godina i pri tom ga opljačkali i smatram da je to apsolutno nedopustivo i da su organizatori ovih protesta na najbolji način pokazali svoje pravo lice i zato pitam MUP – da li će preduzeti neophodne radnje, da li će istražiti organizatore ovih protesta, iste one ljude koji su već godinama zagovornici raznih scenarija, zagovornici raznih oblika krvoprolića u Srbiji, istih onih koji su spremni da izazivaju nerede i haos na ulicama, ali im to na sreću ne polazi za rukom?

Jedan od njih je i malopre pokušao da kaže kako oni nemaju veze sa tim protestima, a vrlo dobro znamo pravu istinu o tome, a da ono što govorim je istina, o čemu je govorio i moj kolega Rističević malopre, možemo jasno da vidimo iz tvitova njihovih ovih dana.

Zoran Živković kaže – protest mora biti jači i dosledniji. U ponedeljak u devet ujutru treba blokirati sve raskrsnice u Srbiji i ostati tamo dok Vlada Aleksandra Vučića i njegovih SNS-ovaca ne smanji akcize. To kaže Zoran Živković pre nekoliko dana.

Idemo dalje. Miroslav Aleksić, isto jedan od njih, jedan od Jeremićevih poslanika, bolje da postavi pitanje – na osnovu čega su dobili 200 hiljada evra od Katara. Još nismo dobili odgovor na to pitanje. Umesto toga on tvituje i kaže – Trstenik na liniji i šalje slike sa protesta.

Idemo dalje. Jedan od ovih koji je malopre galamio, Balša Božović kaže – Goran Vesić zbog cene goriva blokira Slaviju već godinu i po dana, pa kad može on, možemo i vi. Ako ovo nije podrška, ja ne znam šta je podrška. Samo je pitanje bilo – odakle je tvitovao ovo, da li sa Maldiva ili iz Beograda?

Saša Janković tvituje – dok čitam prvi radni tekst budućeg zakona o lustraciji, samo da kažem i ovo – ljudi koje ovaj režim kazni zbog stvari kao što je današnji protest, biće rehabilitovani. Dakle, on najavljuje rehabilitaciju jednog dana kada dođe na vlast, ali na sreću nema od toga ništa. Nikad neće doći na vlast.

Idemo dalje, Boško Obradović - pozdrav sa Kružnog toka u Preljini za sve političke ludake širom Srbije koji su danas pokazali građansku hrabrosti i dostojanstvo. O Mariji Janjušević, „Nina mediji“ je malopre kolega takođe govorio, kako šalje sliku na latinici, ja zbog pristojnosti ne želim da pročitam šta je ona „tvitovala“, ali to je ta zaštitnica ćirilice koja na latinici „tvituje“.

Dakle, to je ta ista ekipa, to je taj tužan skup ovde koji sedi preko puta nas. Isti su svi oni po ovom pitanju, isti politički stav su zauzeli. Zahvaljujem.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj veliki borac za KiM, trebali ste samo da mu postavite pitanje koliko je glasova, uzgred bude rečeno, dobio na KiM.

Da pređemo na poslaničko pitanje. Pre nekoliko dana mi je stigao odgovor na postavljeno poslaničko pitanje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u vezi sa brojnim aferama koje potresaju opštinu Paraćin.

U odgovoru se navodi da to Ministarstvo, kao organ državne uprave, nema neposredne nadležnosti u odnosu na moja pitanja, te me oni i dalje upućuju na MUP. Te ja danas i upućujem pitanje MUP-u – da li su upoznati sa ogromnim aferama koje su se pojavile u većem delu medija, a koje potresaju opštinu Paraćin? Radi se o različitim aferama, u kome su oštećeni budžet opštine Paraćin, pa posledično i građani Paraćina i to u milionskim iznosima, ogromnim iznosima, a učesnici tih afera su čelnici opštine Paraćin predvođeni predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem i ostalim, odnosno ostalom vrhuškom DS i ostalim satelitima koji podržavaju vlast DS u toj opštini.

Dakle, u pitanju su sukobi interesa, dokazani sukobi interesa u kome se redom nalaze gotovo svi ili barem većina opštinskih funkcionera, zatim nameštanje poslova privatnim firmama koje poseduju upravo ti rukovodioci u opštini, zatim različite zloupotrebe položaja, o čemu smo već pričali na nekoliko sednica, i opravdana sumnja da postoji trgovina uticajem. Svaki put kada pomislimo da više ništa ne može da nas iznenadi, kada je reč o štetočinama koji upravljaju opštinom Paraćin, one se potrude da nas demantuju i da to ne bude tako.

Najnoviji u nizu slučajeva te vrste je objavljen pre nekoliko dana, kada je izašlo na videlo da su potrošili 100 miliona dinara na tzv. lizing radnika. Svojevrsnim, vrlo kreativnim tumačenjem zakona, oni su tamo stotine radnika zapošljavali po tom nekom modelu tzv. lizinga radnika, kako bi zaobišli uredbu Vlade Republike Srbije o zapošljavanju.

Sada se tu otvaraju brojna pitanja, mnoga pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ako znamo da su neka javna komunalna preduzeća iz Paraćina, poput JP „Vodovod“, poput JKP „Paraćin“, iznajmljivali radnike od muža sekretarke opštine Paraćin, izvesne Maje Rakić, onda nas to navodi na pomisao da je i to praksa u ostalim javnim komunalnim preduzećima u Paraćinu.

Dakle, imamo potpuno opravdanu sumnju da je to model po kome oni funkcionišu. Tako da se tu nameću pitanja, koliko su to oni onda ljudi zaposlili na ovaj način za toliki novac, za stotine miliona dinara? Koliko je to radnika? Zatim, koji su to poslovi? Kolike su plate radnicima? Konačno, ko kontroliše da li ti ljudi uopšte rade, da li se pojavljuju na poslu ili su u pitanju fiktivni ugovori na šta mi sumnjamo? Sto miliona dinara, koliko je to radnika?

Ovo su jako važna pitanja na koja Paunović mora da da odgovor, jer kao što sam rekao, postoji velika verovatnoća i opravdana sumnja jer znamo sa kim imamo posla, da je u pitanju ogromna pljačka budžeta opštine Paraćin.

Zaključak ove tužne priče je gde god da je DS vršila ili vrši vlast, rezultat je isti. Afera za aferom, opustošen budžet, zloupotrebe položaja, bogaćenje pojedinaca i osiromašenje građana. To je jedan jedini zajednički imenitelj svim žutim štetočinama gde god su vršili vlast. Da li je to Đilas u Beogradu, koji je ostavio preko milijardu evra duga? Da li je to Kuzmanović na Vračaru, koji je ostavio 780 miliona dinara minusa gubitaka? Da li je to Kena u Smederevskoj Palanci, koji je ostavio dugove od četiri milijarde dinara, zaključno sa ovim paraćinskim despotom kako ga već građani Paraćini zovu? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 07.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član upravnog odbora SRC "Tašmajdan" Javni Mesečno 18000.00 RSD 15.01.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 76000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 11:48