Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas završavamo proces konstituisanja Narodne skupštine izborom predsednika Skupštine, potpredsednika, generalnog sekretara, kao i članova radnih tela Narodne skupštine čime ispunjavamo prvenstveno obaveze koje su sadržane u Ustavu Republike Srbije, kao i u Zakonu o Narodnoj skupštini.

Želim posebno da naglasim da se ovaj proces odvija u zakonom predviđenom

roku, te da je Ustavom definisan rok u kome Skupština mora biti konstituisana. Zašto ovo naglašavam?

Zato što se u određenim medijima, to su uglavnom oni mediji sa tajkunskim predznakom, vodi izvesna kampanja, a ja bih rekao čitava histerija o tome kako se tobože suviše odugovlači sa ovim poslom, te zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije, te zašto do sada nije izabran predsednik Skupštine itd.

Paradoks je u tome što isti oni koji pokušavaju, bezuspešno pokušavaju da osporavaju legitimitet parlamenta, pa vode kampanju u tom pravcu, sad, isti oni svakodnevno kukaju kako i zašto do sada nije izabran predsednik Narodne skupštine i kako i zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije.

Još veći paradoks, predsedavajuća, je da se upravo oni koji su bojkotovali parlamentarne izbore danas najviše bave istim tim parlamentom i radom tog istog parlamenta. Uplašili se izbora, pobegli od izbora, uplašili se izbornog rezultata, sakrili si iza ideje bojkota, bojkotovali parlamentarne izbore i na sreću bojkot je propao, izbori su bili uspešni i danas ćemo da kukamo o tome kada će da se izabere Vlada Srbije, kada će da se konstituiše parlament Srbije.

Ti licemeri bi trebalo da znaju da je donošenje ovako, da kažem, odgovornih odluka proces koji zahteva i vreme, ali i strpljenje, oprez, ali i političku zrelost. Izazovi koji su pred Srbijom nalažu da se uloži dodatna pažnja i potpuna posvećenost ne bili došli do najboljih mogućih rešenja kada je reč o konstituisanju Narodne skupštine i izboru Vlade Srbije.

Upravo zbog tih izazova koji su pred nama, definisani su ciljevi o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koje moramo ostvariti u narednom periodu i nastavak započetih reformi i borba za interese Srbije i očuvanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i borba protiv korona virusa i očuvanje političke stabilnosti i nastavak ekonomskog rasta Srbije.

Ono što bih posebno apostrofirao, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i svih oblika kriminala, naročito organizovanog kriminala je nešto što predstavlja osnovni preduslov za ekonomski rast Srbije i svako dalje napredovanje Srbije na svim poljima. Nulta tolerancija prema korupciji i obračun sa organizovanim kriminalom, sa onima koji su pljačkali i pljačkaju Srbiju svu visoko na listi prioriteta SNS, vladajuće većine u Narodnoj skupštini i buduće Vlade Srbije.

Niko u Srbiji nema pravo da pljačka imovinu građana i da za to ostane nekažnjen. Nijedan kriminalac ili tajkun ne sme biti zaštićen i neće biti zaštićen ili van domašaja pravosudnih organa, jer je to preduslov za dalji razvoj Srbije i za budućnost naše dece.

U okviru sistematske borbe koju vodimo kada je reč o borbi protiv korupcije, u okviru suzbijanja organizovanog kriminala i terorizma, mi smo postigli ozbiljne rezultate, i to više niko ne pokušava da ospori, niti neko spolja, niti niko iole ozbiljan od domaćih političkih činilaca.

Za poslednje nešto više od dve godine, podneto je više od 15.000 krivičnih prijava, od čega je gotovo 2.000 optužnica, više od 1.000 imamo osuđujućih presuda, a više stotina lica je zaključilo sporazum o priznanju krivice. Pokrenuti su brojni postupci protiv raznih oblika funkcionera, protiv nosilaca pravosudnih funkcija, protiv direktora javnih preduzeća, protiv raznih rukovodilaca, protiv pojedinih predsednika opština.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je nekoliko desetina optužnica, kada pričamo o tzv. visokoj korupciji. Osnovana su i četiri posebna antikorupcijska odeljenja pri tužilaštvima i sudovima, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je formirano posebno antikorupcijsko odeljenje koje tesno sarađuje sa svim ostalim sistemima u tom lancu borbe protiv korupcije.

Uveren sam da će ova borba biti intenzivirana u narednom periodu, a da ćemo rezultate osetiti u vrlo bliskom vremenskom periodu.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je dobila apsolutnu podršku građana na prethodnim izborima i upravo ta podrška građana nas obavezuje da dosledno sprovodimo ideje, politiku i program stranke koji su građani prepoznali i za šta su građani i glasali na izborima.

Želeo bih, predsedavajuća, na samom kraju, samo par reči o dijalogu u našem društvu, zato što smo mi kao Srpska napredna stranka pokazali spremnost da vodimo dijalog uvek i na svakom mestu. Učestvovali smo u političkom dijalogu i sa parlamentarnim i, da kažem, sa vanparlamentarnim političkim strankama i pokazali na delu da želimo i da smo spremni da usvojimo tuđe predloge. Pokazali smo spremnost da reformišemo izborne uslove i učinimo ih najboljim ikada do sada. Smanjili smo cenzus, o čemu je pričao i šef naše poslaničke grupe, na 3% i direktno sebi, na taj način, smanjili broj poslaničkih mandata.

Ali, bez obzira na to, ponosan sam na ono što smo uspeli da uradimo, jer kada smo mi bili opozicija, tadašnja vlast je radila jedino, samo i isključivo za sebe i tu je ta suštinska razlika između nas i njih.

Danas želimo da unesemo još dijaloga svuda u našem društvu, pa i u Narodnoj skupštini i to će se videti i videće se vrlo brzo i videće se i po sastavu radnih tela Narodne skupštine, ali i po aktivnostima skupštinskih odbora, značajnijim i dinamičnijim nego ikada ranije. Poslanici će biti još aktivniji i prisutniji u narodu. Više će još razgovarati sa građanima svuda i na svakom mestu, jer to je ono što su građani tražili i to je ono zbog čega je narod glasao za listu Aleksandar Vučić – „Za našu decu“. Zahvaljujem.

Uvažene dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, Komisija obrazovana radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima je u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i Poslovnikom Narodne skupštine uporedila podatke iz 250 uverenja o izboru za narodnog poslanika sa odgovarajućim podacima u Izveštaju o sprovedenim izborima za narodne poslanike i utvrdila da su sa izveštajem saglasna uverenja svih 250 lica kojima u skladu sa iznetim treba da budu potvrđeni poslanički mandati.

Zahvaljujem i želim vam puno sreće u radu.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavlja se permanentna prljava kampanja protiv Aleksandra Vučića, SNS, članova Vlade Srbije, kampanja spinovanja, kampanja laži, kampanja zamena teza i ostalih manipulacija, a primere za to i dokaze evo iznosimo mi iz SNS celo jutro.

Ta kampanja potiče od onih političara i njihovih medija, i njihovih novinara, ali ja bih rekao "nazovi novinara", odnosno novinara koji se samo predstavljaju kao novinari i kriju iza te profesije, a zapravo su obični politički aktivisti koji dobijaju naloge za svoj rad i, naravno, pare u skladu sa tim iz jednog centra, a to je Dragan Đilas. I oni su spremni danima i nedeljama da razvlače čak i decu političkih protivnika, decu Aleksandra Vučića, kako je kolega Filipović malo pre pokazao, ali i da relativizuju brutalno premlaćivanje narodnog poslanika, našeg kolege, Marijana Rističevića.

I oni su spremni da to banalizuju, kao da se nije ni desilo. Spremni su da to relativizuju, da ne kažu da je u pitanju čist fašizam na delu, fašistički ispad narodnog poslanika Boška Obradovića. Za njih to nije bilo tako. Tako imamo vesti da je Marijan Rističević nosio nož i ostale gluposti u tom smislu što smo imali prilike da čitamo i gledamo.

I N1 televizija je otišla korak dalje u izveštavanju o događajima ispred Narodne skupštine od pre nekoliko dana, pa su naveli kako je, sada citiram, Marijan Rističević snimljen kako ulazi u Skupštinu sa pocepanim sakoom i to je to. Dakle, Marijan Rističević je snimljen kako ulazi u Narodnu skupštinu sa pocepanim sakoom. To je vest za N1. Tako oni plasiraju tu vest, pa sada ti razmišljaj kako je došlo do cepanja sakoa. Možda je pao, možda ga je sam iscepao, možda ga je grom udario itd. To je ta manipulacija, to je ta zamena teza.

Do koje mere ide ta banalizacija i ta relativizacija čistog fašizma u Srbiji? Sledeće je verovatno što će da napišu da je Marijan Rističević, zapravo, sam sebe udarao, sam sebe tukao, sam sebi iscepao sako. Zato je N1 televizija vodeći medij u Srbiji po neprofesionalizmu, po zameni teza, po subjektivnosti, po lažnim vestima i prljavoj kampanji protiv Aleksandra Vučića i svih nas iz SNS.

Dužnost i obaveza svakog od nas, svakog pristojnog čoveka, svake institucije u Srbiji je da kaže - stop fašizmu, stop nasilju, stop Đilasovim i Boškovim batinašima.

Predsedavajuća, želim da pružim snažnu podršku kolegama iz SNS, šefu poslaničke grupe Aleksandru Martinoviću i koleginici Sandri Božić, koji su se odlučili da otpočnu štrajk glađu iz razloga što žele da pravosuđe i tužilaštvo konačno u Srbiji počnu da rade svoj posao, da zaustavimo ovakve fašističke napade pojedinih predstavnika naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije i pokušajima da se fašizam uvede na mala vrata u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ako ste pažljivo slušali, predsedavajući, izlaganje prethodnog govornika, tu se čulo svašta nešto što nema mnogo veze sa onim što je danas na dnevnom redu, pa smo tako slušali iscrpnu analizu izbornih lista, i to stranaka koje nemaju nikakve veze sa prethodnim govornikom.

U tom smislu, ja imam da kažem sledeće. Nekome, recimo na izbornoj listi SNS, nije naročito važno da li je 10, 20, 50, 80, 100. itd. Ne potresamo se oko toga. S druge strane, predsedavajući, nekom nije svejedno ni kada je na 15. mestu te izborne liste, nije sigurno da će ući u parlament.

S druge strane, slušali smo o nezadovoljstvu izbornih uslova u Srbiji. Ali, prethodni govornik nikako da kaže ključni razlog zašto je nezadovoljan unapređenjem izbornih uslova, a to je smanjenje cenzusa ako je moguće na 1% ili na 2%, jer ovih dosadašnjih 3% ne garantuje da će se njegova politička opcija ponovo naći u parlamentu nakon sledećih izbora.

U skladu sa tim, ja recimo imam podatak, znate, ja dolazim sa Vračara predsedavajući i imam podatak da je njegova stranka na Vračaru do sada skupila oko 80 potpisa. Vračar ima oko 64.000 birača, a oni su uspeli da skupe za deset, jedanaest, dvanaest dana koliko su trajale izborne radnje pre uvođenja vanrednog stanja 80 potpisa. Ja ne umem da izračunam procenat ili promili od ukupnog broja upisanih birača. Ali, da se vratimo sada na ono što je tema dnevnog reda.

Predsedavajući, uvaženi ministre, mi iz SNS pružamo ovom prilikom snažnu podršku predloženim izmenama zakona. Smatramo da će se ovim izmenama u mnogome olakšati proces prikupljanja neophodnih potpisa strankama koje planiraju da izađu na izbore ako to do uvođenja vanrednog stanja nisu obavile. Na ovaj način kako su i mnogi prethodni govornici govorili izlazimo u susret direktno opoziciji. Dakle, olakšavamo izborne propise, izborni ciklus. Afirmišemo demokratiju. Afirmišemo demokratsku političku borbu i dodatno unapređujemo izborne uslove u Srbiji.

Međutim, današnju sednicu su nažalost obeležili i brojni incidenti. Ono što je očigledno, to je da se agresija apsolutne manjine u Srbiji ovih dana dodatno pojačava i ono što posebno zabrinjava to je fašistički napad koji se dogodio jutros. Dakle, napada na našeg kolegu narodnog poslanika Marijana Rističevića od strane Boška Obradovića koji je pokazao i dokazao da je obična bitanga, da je običan huligan, da je obična batina u rukama Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih njima sličnih.

Ono što se jutros desilo je do sada nezabeleženo u Srbiji i jedino što je dobro iz čitave ove tužne situacije je to što su građani Srbije mogli da vide da se Boško Obradović služi isključivo fašističkim metodama. On je to danas nedvosmisleno i pokazao svojim huliganskih, uličarskim ponašanjem, verovatno po nalogu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića.

Premlaćivanjem narodnog poslanika Marijana Rističevića, Boško Obradović je podigao standarde i u političkoj nekulturi i u primitivizmu iako smo mislili da je nemoguće više od onoga što je učinio pre neki dan, danas je podigao standarde i otvorenim fašističkim napadom, brutalno pretukao kolegu Marijana Rističevića.

Želeo bih da se pridružim apelima koji su se čuli tokom dana u Narodnoj skupštini i na predstavnike EU da jasno i glasno osude ovo divljanje, ovaj fašizam na delu od strane Boška Obradovića i njegovih mentora Dragana Đilasa i ostalih.

Sutra je 9. maj, Dan pobede na fašizmom i u skladu sa tim možemo očekivati, odnosno želimo da čujemo reakciju i jasno i nedvosmislenu osudu od strane predstavnika EU, kada je reč o ovakvim fašističkim pojavama.

Šta je bio greh Marijan Rističevića? To što je došao na posao, drznuo se da dođe na svoj posao, posao za koji prima platu, posao za koga su ga birali građani Srbije? Šta ga je dočekalo? Dočekali su ga huligani, Boškovi i Đilasovi batinaši.

Sad ja pitam da li to ono što je budućnost? Da li je to ono što oni nama nude? Da li je to ta demokratska opcija? Da li je to ta građanska opcija? Da li je to ta evropska opcija? Da li nam to nude, batinaše, Boškove i Đilasove batinaše, uvođenje fašizma na mala vrata u Srbiji?

Dakle, dužnost i obaveza svakog od nas, svakog pristojnog građanina u Srbiji je da kaže - Stop nasilju, da kaže - Stop fašizmu i ovakvim fašističkim ispadima, da kaže - Stop Đilasovim i Boškovim batinašima.

Srpska napredna stranka će uprkos svemu nastaviti da se snažno bori za pristojnu Srbiju, za uspešnu Srbiju, za uređenu Srbiju, za jaku ekonomsku Srbiju, bez obzira koliko god Dragan Đilas i ostali njegovi poslušnici budu protiv toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako kratko, bez namere da se ovo pretvara u neku naročitu raspravu.

Kaže prethodni govornik – ceo dan slušamo o fašističkim falangama, o fašističkim napadima, itd. Naravno da ceo dan slušamo o tome. Ali, ja se sad pitam – zašto nije osudio? Zašto nije osudio divljanje Boška Obradovića? Zašto nije osudio napad, ne samo Boška Obradovića, već čitave grupe nekih huligana koje je okupio ispred doma Narodne skupštine i mučki napao kolegu Marijana Rističevića?

Zašto nije osudio tako nešto? Da li je to nemu dozvoljeno? Da li je to njemu prihvatljivo? Da li je to vama prihvatljiv model ponašanja?

S druge strane, predsedavajući, ništa nije rekao o tome kako su na Vračaru, ja sam očekivao da će dati odgovor na to pitanje, kako su na Vračaru, za vreme dok su trajale izborne aktivnosti, u smislu prikupljanja potpisa, uspeli da skupe tek nešto oko 80 potpisa? S obzirom da Vračar ima 64.000 upisanih birača, to vam je 0,12%. Dakle, promili su u pitanju.

Dakle, od 64.000 upisanih birača, oni su skupili 80 potpisa, za više od 10 dana prikupljanja potpisa i sada oni ovde nama pričaju o izbornim uslovima, o izbornim procedurama, o tome kako treba skupljati potpise. Niko vama nije kriv što ne možete da skupite potpise. Ne postoji zakon koji će vam omogućiti prikupljanje potpisa do tog nivoa da možete da skupite neophodan broj potpisa, recimo, na Vračaru ako ste za 10 dana uspeli da skupite 0,12%.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Očekivao sam, predsedavajuća, da vidim prethodnog govornika pre neko veče na Vračaru, kada je bio organizovan neki skup podrške njegovom prijatelju Draganu Đilasu. Iskren da budem, računajući na njihovo višegodišnje prijateljstvo, računajući na njihovo plodonosno prijateljstvo i saradnju, dakle, iznenadio sam se što nije bio tamo. Nadam se da mu Đilas neće zameriti. Oprostiće mu Đilas, s obzirom na to, na njegove skupštinske nastupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SNS, kako je to više puta danas rečeno, snažno podržavamo Predlog odluke o ukidanju vanrednog stanja u Srbiji, koji je danas na dnevnom redu i svakako da je to ono što je glavna tema danas i svakako da je to ono što je najvažnija vest za građane Srbije, ma koliko se neki potrudili da to tako ne bude. Nadam se samo da će to biti najvažnija vest i za RTS, s obzirom da kad odete na portal RTS-a, možete da pročitate samo šta je Živković danas rekao, šta je Marinika rekla, šta je neki Aleksić rekao, Boško Obradović, kao da nekoga u Srbiji zanima šta oni imaju da kažu o ovome. Ali, dobro, to je za neku drugu raspravu.

Zadovoljni smo, gospođo Brnabić, činjenicom da smo se, kao država, izborili, uspešno izborili sa ovom epidemijom, da smo sprečili katastrofične scenarije, da smo sprečili urušavanje zdravstvenog sistema i da smo, evo, danas, u ovom trenutku, pred sam završetak vanrednog stanja.

Ponosni smo, kao poslanička grupa SNS, na sve pripadnike zdravstvenog sektora, na sve naše zdravstvene radnike, ali smo isto tako ponosni i na odgovorno rukovodstvo države koje je promptno reagovalo u svakoj prilici, poslušalo pravovremeno sve preporuke koje je davala struka i primenilo na terenu.

S druge strane, imamo prilike i danas, kao i svih ovih dana, da gledamo razne neuspešne pozorišne predstave od strane onih koji su danas podigli lestvicu, odnosno pomerili standarde u političkoj nekulturi, u prostakluku, u bezobrazluku i u bahatosti. I, da, tu mislim na ovaj incident koji se dogodio jutros, čiji je vinovnik Boško Obradović, koji je pokušao na silu da spreči Narodnu skupštinu da radi, pa se okomio i na državnu zastavu, kao i uvek. Uvek strada državna zastava kada je Boško Obradović tu negde u blizini. Ne znam šta mu smeta državna zastava, ali mi je drago što je konačno ispoštovan i primenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine i što je efikasno sprečen u divljanju.

Sve je to, gospođo Brnabić, izraz nemoći, jer su ovih dana, a po ko zna koji put, doživeli da im građani Srbije jasno i glasno kažu da ne prihvataju takvu politiku, da ne prihvataju politiku bez ideje, politiku bez programa, politiku bez politike, politiku koja ne nudi ništa, a pogotovo ne ništa dobro građanima Srbije. Na taj način su pokazali da je njihova politika, zapravo, šta god Aleksandar Vučić kaže ili uradi, e, oni će biti protiv toga. Nemaju argumente, ali će biti snažno protiv toga i po svaku cenu.

Imamo situaciju o kojoj je i kolega Đukanović danas govorio, te apsurdne situacije da oni koji su najviše zamerali uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, danas najsnažnije zameraju to što ukidamo vanredno stanje. Danonoćno su najglasnije zamerali što donosimo razne mere, mere zabrane kretanja i ostale mere koje su bile neophodne, a danas su najglasniji u zalaganju da te mere ostanu na snazi, zato što su protiv ukidanja vanrednog stanja.

Istina je da je odluka i o uvođenju vanrednog stanja, ali i odluka o ukidanju vanrednog stanja doneta na preporuku struke. Struka, krizni štab je mišljenja da su se svi neophodni uslovi stekli, i mi to sprovodimo, koliko god se to nekome ne dopadalo, koliko god neko imao nešto protiv toga, a očigledno je da mnogi imaju nešto protiv toga. Očigledno je da u Srbiji postoje oni koji su protiv ukidanja vanrednog stanja. Očigledno je da postoje u Srbiji oni koji su iz političkih razloga, dakle, politički motivisani, sa željom da u Srbiji još dugo bude vanredno stanje na delu. A ja se pitam zašto, zbog čega? Da li zbog političkih razloga, da li zbog političkih ambicija, da li zbog sitnih partikularnih interesa pojedinaca?

Da li je zato Dragan Đilas izvodio one performanse pre neko veče ispred svoje zgrade? Da li je zato Boško Obradović jutros divljao ovde, zbog sitnih politikanskih interesa, zato što je neko procenio da će mu više odgovarati da izbori budu na jesen? Zato što je neko uveren da postoji određeno nezadovoljstvo kod jednog broja građana, pa računa da ušićari neki sitni politički poen na konto tog nezadovoljstva. Da, mislim na Dragana Đilasa i na Boška Obradovića.

Kada smo na temi licemerja, za kraj, želim samo da ukažem na jednu vrhunsku zamenu teza. Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko optužio, ne neko, nego Dragan Đilas, optužio Aleksandra Vučića da mu napada decu, iako se to nikada nije desilo, iako je to potpuna laž, ali on je optužio Aleksandra Vučića da mu se napadaju deca. Onda je glumio ucveljenu, uplakanu, nezaštićenu žrtvu režima, žrtvu terora, a onda sutradan, dakle, samo 24 sata nakon toga, je napao najmonstruoznije, najbrutalnije preko svojih portala je napao sina Aleksandra Vučića na najbrutalniji način, tog istog Aleksandra Vučića koga je klevetao pre samo jedan dan.

Zato je Dragan Đilas, i to građani Srbije treba da znaju, majstor spinovanja, majstor zamena teza, majstor laži, majstor prevara i bedni su pokušaji uvlačenja i napada na porodicu predsednika Republike. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Gospođo Brnabić, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate danas je 45 dan kako se kao država nalazimo u vanrednom stanju i oko dva meseca kako se kao građani i država borimo sa ovom nesrećom koja nas je zadesila.

Mi iz SNS, kako je rekao naš šef poslaničke grupe, ćemo snažno podržati sve predloge koji su pred nama, kao i sve mere koje su nadležni organi, državni organi u prvom redu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Srbije, krizi štabovi i svi ostali državni organi preduzeli, a u cilju sprečavanja širenja epidemije virusa.

Ono što je po meni najvažnije i ono što treba istaći, a to je da je vlast u Srbiji poslušala i uvažila sve preporuke struke i promtno, i hitno reagovala i donela sve pravovremene mere i na taj način smo sprečili katastrofu koja nam je realno pretila, a koje su nažalost neke države doživele.

Na sreću, u tome smo uspeli i više puta je ovde istaknuto da je Srbija jedna od država sa najmanjim brojem, odnosno sa najmanjim procentom smrtnosti u ovom delu Evrope, ali i sve one mere, odnosno svi oni ostali parametri koji potvrđuju da su mere koje su donete, dale rezultate i da smo sprečili katastrofu. To su činjenice. Koliko god se nekom ne sviđale te činjenice, koliko god nekom ne prijalo to što je činjenica, ali činjenica je da smo uveli vanredno stanje šest dana pre pojave, odnosno pre prvog smrtnog slučaja u Srbiji. Neke zemlje Evrope su mnogo kasnije uvele vanredno stanje.

Činjenica je da smo uveli devet dana pre prvog smrtnog slučaja zabranu okupljanja. Neke zemlje i neke zemlje EU su tu meru doneli dosta kasnije, i mnoge druge mere i propisi koji su doprineli tome da možemo da kažemo da smo se uspešno borili i borimo još uvek sa ovom pošasti.

Činjenica je da smo sprečili katastrofu. Činjenica je da smo, kako smo i čuli nekoliko puta, sprečili eksponencijalni rast broja obolelih u Srbiji. Činjenica je da smo sprečili urušavanje, krah, kolaps celokupnog zdravstvenog sistema. Znamo da su neke države nažalost to doživele. Činjenica je da smo, i to je ono što je najvažnije, sačuvali ogroman broj života u Srbiji. Da ne pominjem da smo sve vreme vanrednog stanja održavali, odnosno imali redovan i stabilan, da kažem, stabilno snabdevanje i apoteka i prodavnica, marketa osnovnim životnim namirnicama. Da ne pričam o tome da smo kao Vlada, kao odgovorna vlast doneli i čitav niz, čitav paket ekonomskih mera koje imaju za cilj da saniraju posledice ove krize u kojoj se nalazimo koje imaju za cilj da pomognu oporavku privredi, ali i građanima Srbije.

Dok sa jedne strane država i državni organi čine sve, apsolutno sve što mogu u borbi sa epidemijom virusa, dakle kada smo stavili sve svoje resurse, sve kapacitete države u funkciju odbrane od ove nesreće, sve ljudske potencijale, sve kadrovske resurse, svu logistiku, svaki dinar koji imamo kao država, šta imamo sa druge strane? Šta je to što dolazi sa druge strane? Neprekidno strančarenje, politikanstvo i besomučna kampanja protiv predsednika Republike, Vlade Srbije, državnih funkcionera SNS, ali nažalost i protiv zdravstvenih radnika i pripadnika medicinske struke.

Imamo svakodnevnu besomučnu kampanju na, da kažem, televizijama, odnosno medijima koji pripadaju tom ili su pod kontrolom Dragana Đilasa i tog Saveza za Srbiju, dakle „N1“, „Nova“, „TV Šabac“, „Danas“, „Vreme“, „NIN“, „Nedeljnik“, pa onda razni neki portali „Direktno“, „Istinomer“, „Raskrinkravanje“, pa onda razni „krikovi“, „cinsovi“, „birnovi“ i ko zna ko još, svi ostali koji se nalaze u neprekidnoj kampanji koja traje 24 časa dnevno sedam dana u nedelji, a za cilj ima isključivo napad na Aleksandra Vučića svim sredstvima, po svaku cenu i na svakom mestu i svakog dana.

To je ono što dolazi sa te druge strane. Do koje mere to ide najbolje se vidi po tome što su za sve vreme vanrednog stanja, pazite, za se vreme, svaki dan vanrednog stanja čitavo bogatstvo potrošili na tzv. plaćene oglase, odnosno plaćene objave na društvenim mrežama po tim njihovim portalima. Dakle, to su stotine i stotine plaćenih tzv. sponzorisanih objava koje nisu ni malo jeftine. S obzirom ako znamo da ljudi koji se bave, odnosno ljudi koji znaju kako funkcioniše oglašavanje po portalima i na društvenim mrežama, oni znaju da je to dosta skupo, a u pitanju su stotine i stotine objava za sve ove dane vanrednog stanja.

Imam ispred sebe nekoliko desetina. Evo kako to izgleda, evo jedna od tih objava – Dragan Đilas, sponzorisano, ne znam da li ovo kamera može da zumira, da se lepo vidi, da vide građani Srbije, Dragan Đilas, pa onda sponzorisano. Dakle, kada je ovako agresivna kampanja, to košta nekoliko desetina evra po jednoj objavi, a stotine su u pitanju. To je ozbiljan novac, u pitanju su ozbiljne hiljade, čak desetine hiljada evra koje su potrošili samo na blaćenje Aleksandra Vučića i državnih funkcionera, samo su se time i bavili, oni ništa drugo nisu radili za ovih 45 dana, do duše to su radili i ranije, ali sada su najagresivniji.

Dragan Đilas kaže: „Odustanite od zatvaranja šest miliona ljudi. Srbija ne zaslužuje da zbog ludačkih odluka na vlasti četiri dana bude najveća tamnica u Evropi“ i još sponzoriše to. Bolje da su za te pare neku zaštitnu opremu donirali. Zašto nisu neke maske kupili? Zašto nisu neke rukavice? Mogli su respirator da kupe za te pare.

Pa, onda „Direktno“ to je onaj sajt Dragana Đilasa, pa sponzorisano, kaže: „Vučić preko testa za osmake u kampanji kojom se obraća deci od 14 godina Srbija sve više liči na Severnu Koreju“.

Pa, onda kaže „Direktno“, taj njegov portal, kaže: „Ana Brnabić je konačno javno priznala“ izvinjavam se, molim vas, „da je glupa i ograničena“, citiram šta piše ovde i oni su to platili, platili ovu kampanju. Kaže: „Kondom kampanja“, izvinjavam se i građanima i vama „kondom kampanja“ to kaže Srđan Škoro, onaj pametni Srđan Škoro.

Pa, kaže „Nova“ to je ona Šolakova televizija, ali ima i svoj portal, pa sponzorišu objave, oni sad prenose izjavu nekog hrvatskog novinara. Pazite sad šta je za njih vest, pazite čime se oni bave. Taj hrvatski novinar kaže: „Poludeo bih da Vučića slušam svaki dan“. I to je vest za „Novu“ da objavi i da sponzoriše tu objavu.

Kaže Đilas Dragan na tom njegovom „Direktno.rs“, kaže: „Vučiću, ti zaista nisi normalan.“ To je, naravno, platio debelo tu objavu. Pa onda kaže, „Direktno“, sponzorisana objava, pismo Kriznom štabu, pa sad tu napadaju zdravstvene radnike, napadaju Kona, napadaju Kona, napadaju Nestorovića, Dariju Kisić itd. Kaže: „Kolege radite u svrhu političkog marketinga“.

Pa, onda „Direktno“ opet kaže: „Bagra na slobodi“, to je ona Jovana što je uhapšena pa se digla cela njihova bulumenta zbog toga.

Pa, onda BIRN sponzoriše svoju objavu i kaže: „Saradnik Miše Vacića dezinfikuje Beograd“. Pazite, sad njima smeta ko je dobio posao dezinfikovanja Beograda. Ne zanima ih da li je dezinfikovan ili nije, njima smeta ko je dobio posao.

Pa, onda „Direktno.rs“ kaže: „Nepodnošljiva lakoća laganja, karakteristika ove svinjarije bile su brutalne laži“. Pa, onda, opet Dragan Đilas na „Direktno“ kaže: „Botovi Srpske napredne stranke nastavljaju da briljiraju“.

Pa, onda „Direktno.rs“ sponzoriše objavu i kaže: „Pet šlepera sa paketima pomoći koji su juče stigla u Niš, funkcioneri SNS predstavljaju kao donaciju predsednika Aleksandra Vučića“. Naravno, to je laž, ali šta oni znaju? Odnosno šta ih zanima da li je istina ili nije. Boli ih briga, što bi rekao jedan kolega naš.

Pa, onda onaj pametnjaković Nikola Jovanović iz Narodne stranke, one Jeremićeve stranke, pa onda oni sponzorišu tu objavu. Siguran sam da su imali pametniji način da potroše pare. Kaže: „Vlast se još jednom obrukala“.

Pa, onda čuveni KRIK, pa, onda „Direktno.rs“ kaže: „Put od sprdnje preko katastrofe, do velike pobede“. Njima je ovo sprdnja. Ljudi umiru, ljudi se razboljevaju. Ljudi umiru, a njima je ovo sprdnja.

Pa, onda „Raskrinkavanje“ kaže kako je Srbija pala za tri mesta. To je njima vest. Da li je Srbija pala na nekom bezveznom tamo portalu za neka tri mesta.

Pa, onda „Cenzolovka“ opet, kaže, isto ona se bavi time, kaže: „Srbija pala za još tri mesta na godišnjoj listi“. Čuj, reporteri bez granica. Koga zanima šta kažu reporteri bez granica?

Pa, onda Tihomir Stanić, nažalost, volim ga kao glumca, zaista ga volim, žalosno je što je počeo da se bavi politikom, kaže: „S Koronom će iščeznuti i ova vlast“. Naravno, „Direktno“ je platio ovu objavu itd, itd.

Ovo sam, nemam više ni vremena, izvinjavam se i kolegama mojim što sam prekoračio vreme. Dakle, samo još nekoliko…Kaže, Ivanović napada Acu Lukasa, „Nova“ naravno to sponzoriše.

„Autonomija“, Dinko Gruhonjić, znate ko je Dinko Gruhonjić? Pa, i on je našao za shodno da se oglasi: „Rupa na evropskom dnu“.

(Marko Atlagić: Izdajnička bitanga!)

U pravu ste kolega Atlagiću potpuno.

„Direktno.rs“ sponzoriše vikend kolumnistu Boška Obradovića. Kaže: „Vreme je za vaskrs nacionalne ideje“. Samo ti nemoj da se zalažeš za nacionalne ideje.

„Direktno.rs“ sponzoriše objavu gde kaže kako su evroposlanici šokirani Vučićem. Da li je mislio na onu Tanju Fajon, ne znam na koga je mislio, ali su velike pare dali da se sponzoriše ova objava.

Pa, „Nova.rs“ kaže: „Evropa više neće gledati kroz prste Srbiji“. Pa, Dragan Đilas, onda svoje direktno obraćanje sponzoriše naravno, pa onda raskrinkavanje se opet bavi nekakvim botovima, nalozima SNS-a. Pa, onda „Nova.rs“ kaže: „Vreme za smenu Đorđevića“, ministra, misli na njega, „ministra za parastose i čestitke“.

Pa, Stranka slobode i pravde, to je valjda Đilasova stranka, ona sponzoriše Mariniku Tepić koja se uživo obraća preko „Fejsbuka“, ali oni to sponzorišu. Pa, „Nova.rs“ sponzoriše objavu koja kaže, „Urušeno zdravstvo“.

Pa, „Direktno.rs“ sponzoriše objavu vezanu za opet onu Jovanu Popović, ona je kaže, „simbol hrabrosti“. Pa, onda sponzoriše „Direktno.rs“ izjavu Sreta Malinovića, pa, „Nova.rs“ i tako dalje. U pitanju su stotine i stotine objava.

Ovo sam sve izneo da vidite čime su se bavili, jedino i samo isključivo su se bavili dnevnom politikom, strančarenjem, politikanstvom, napadima na Aleksandra Vučića. Dakle, i na konferencijama za štampu i na besmislenim saopštenjima koje su svaki dan davali i na društvenim mrežama i silne pare uložili i potrošili na to. Očigledno je da su oni ovo vanredno stanje doživeli kao mogućnost da ušićare neki jeftin politički poen, jer drugo i ne znaju. Na sreću građani Srbije dobro znaju i imali su prilike da vide ko se bori, požrtvovano i posvećeno sve vreme borbe protiv ove pošasti za njihove interese, a ko je strančario i pokušavao da ušićari jeftine političke poene.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na dnevni red želeo bih da čestitam svojevrsno punoletstvo. Naime, osamnaesta država je povukla priznanje lažne države Kosovo i danas smo to čuli putem medija i danas je zaista veliki dan za Srbiju.

Kada je reč o predlozima dnevnog reda, moram da kažem da će SNS glasati za Predlog zakona o potvrđivanju protokola o izmenama i dopunama Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka. Savez za Srbiju neće glasati za ovaj predlog.

Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Aneksa 1 Sporazuma o ekonomskoj i tehnološkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan, SNS će iz razumljivih razloga, iz razloga koje smo već saopštili, glasati za ovaj predlog zakona. Savez za Srbiju neće podržati ni ovaj zakonski predlog.

Ako vas zanima zašto, zato što nisu prisutni. Poslanici koji pripadaju toj manjini u opoziciji koju kontroliše Dragan Đilas, ni danas nisu došli na sednicu Narodne skupštine da sučelimo stavove, da razmenjujemo argumente, da se borimo snagom argumenata. Oni imaju neka pametnija posla, oni politiku doživljavaju na jedan drugačiji način, oni se ovih dana bave različitim strategijama kako da izbore bojkotuju. Ako već ne bojkotuju, kako je moguće da izbore opstruišu.

U skladu sa tim, mene zabrinjava, predsedavajući, najava jednog od lidera tog Saveza za Srbiju, glavnog Đilasovog, zapravo nije on glavni Đilasov jurišnik, glavni Đilasov jurišnik je onaj Boško Obradović, ali ovaj je drugi u toj hijerarhiji, u pitanju je Marko Bastać. Taj Marko Bastać, a nadovezaću se na uvaženog kolegu Marijana Ristićevića, koji je jutros postavio i konkretna pitanja u vezi sa ovim najavama, vrlo opasnim najavama Marka Bastaća i nadam se da ćemo uskoro dobiti odgovore na ta pitanja, a to je šta će država uraditi povodom otvorenih najava da će oni opstruisati i izbore, konkretno na opštini Stari Grad gde u ovom trenutku Marko Bastać nažalost obavlja funkciju predsednika opštine, doduše uz pomoć nekih drugih stranka, ali da ne širim sada temu.

Dakle, mi ovde imamo izjavu Marka Bastaća od 9. oktobra 2019. godine, gde kaže, citiram, i odmah da vam kažem da ovo jeste objavio „Informer“, ali ovo je preuzeto od onog „Istinomera“, pa odgovarajući na pitanja u tom „Istinomeru“ Marko Bastać kaže – što se mene tiče, ti izbori se neće održati, što se mene tiče SNS neće ući u ovu opštinu, jer to su lažni izbori, sprečiću ih da održe izbore, kaže Marko Bastać. Novinarka pita – kako? Kako to mislite da uradite? Marko Bastać kaže – tako lepo, neće se održati izbori. Novinarka pita – a kako? Hoćete da legnete ispred biračkog mesta? Marko Bastać kaže – ne, neću dozvoliti da se proglase rezultati na Starom Gradu. Pa kaže – ne moramo sada sve da otkrijemo, ali neću dozvoliti fizički, ni na jedan drugi način da SNS uđe u opštinu Stari Grad. Dakle, neće na lažni izborima SNS voditi opštinu Stari Grad, jer oni ne mogu da pobede na ovoj opštini. Onda kaže – ne mogu da pobede ako se ne održe izbori na Starom Gradu. Onda za kraj kaže – neće se proglasiti rezultati izbora na Starom Gradu, dovoljno je jasno da ne otkrivamo previše detalja.

Kako je to jasno? Ja pitam, predsedavajući, kako on to planira da spreči održavanje redovnih izbora na opštini Stari Grad? Koji su to metodi koje Marko Bastać misli da iskoristi ne bi li pokušao da spreči redovne, zakonom propisane izbore na opštini Stari Grad?

Mislim da je ovde već odavno sazrela situacija da nadležni državi organi reaguju, čak apelujem i na gradske funkcionere da razmisle o uvođenju privremenih mera u opštinu Stari Grad, jer ovo je vrhunski primer otvorene diktature. Ovde su u pitanju pozivi na otvoreno nepoštovanje Ustava i zakona.

S druge strane, imamo njegove kolege, Dragana Đilasa koji je po ko zna koji put objavio neki pamflet, evo kako to izgleda, ovo su te nepotpisane novine koje objavljuje Dragan Đilas, ali se ne potpisuje da je on taj koji finansira štampanje i distribuciju ovog propagandnog smeća koje je nazvao novine, a znamo da je on taj koji stoji iza ovoga, iz razloga što su svojevremeno aktivisti i funkcioneri i DS na Zvezdari priznali da Savez za Srbiju stoji iza ovog propagandnog smeća.

Dakle, ovde imamo salvu uvreda, laži, izmišljotina, lažnih optužbi nepotpisanih protiv funkcionera SNS, protiv članova Vlade, protiv Aleksandra Vučića koji im je svakodnevna meta. I ja sada postavljam pitanje – a ko će odgovarati za ovo, jer impresuma nema? Ja sada pitam – koga da tužimo za ovo? Koga da mi iz SNS tužimo za ovakvu jednu prljavštinu? Dakle, ovo je vrhunac prljave, da kažem, kampanje koja se vodi u Srbiji, a znamo da Dragan Đilas stoji iza ovoga zato što na onom njegovom portalu direktno.rs ovo stoji na jednom udarnom mestu na tom portalu. Ovo je, opet ponavljam, vrhunski primer prljave kampanje koja se vodi u Srbiji i koja će se pojačavati kako se izbori budu približavali.

Ništa manje od onoga što radi N1 televizija, ništa manje od onih filmova koje je pravio onaj Slaviša Lekić sa svojom ekipom i to dolazi u isto vreme kada s njihove strane svaki dan bivamo predmet napada za nekakvu cenzuru, za nekakav medijski mrak, za neko gušenje medijskih sloboda.

I ja sada pitam – ko ovde guši koga? Ko ovde guši medijske slobode, kada svako, ama baš svako, može da napiše šta god mu padne na pamet, ako je to po volji Dragana Đilasa, Šolaka, Miškovića i ostalih tajkuna i ako se u tom pamfletu napadne Aleksandar Vučić? Kako kome od njih šta padne na pamet, a ti udri po Aleksandru Vučiću svaki dan, onda ćemo imati serijale o tome na N1 televiziji i na ostalim njihovim medijima i onda ćemo sve vreme da galamimo kako je u pitanju gušenje slobode, kako je u pitanju medijski mrak, cenzura itd. Dakle, u pitanju je vrhunsko licemerje, predsedavajući, da ne dužim.

Dakle, iz svih ovih razloga, pozivam da podržimo u danu za glasanje predložena zakonska akta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, čuli smo od ovlašćenog predlagača zakona sve argumente zbog kojih treba da usvojimo predložene izmene i Poslanička grupa Srpske napredne stranke će svakako podržati ovaj Predlog.

Ova današnja sednica protiče bez prisustva jednog dela opozicije koju kontroliše Dragan Đilasa, mada ih je svaki dan sve manje i manje u tom Savezu za Srbiju, tako da smo i ovog puta ostali uskraćeni na, da kažem, za njihov stav po ovom, ali i po mnogim drugim pitanjima, a kada je reč o aktuelnim temama.

Ali, ne brinem se, predsedavajući, za njih. Oni će imati svakako već prostor na svojim medijima gde će kao i do sada iznositi najgore moguće optužbe na račun Vlade Srbije, funkcionera Srpske napredne stranke i Aleksandra Vučića koji im je svakodnevna meta. Što bi dolazili u Narodnu skupštinu da sučeljavamo stavove, da se borimo argumentima kada je lakše da Slaviša Lekić i ekipa napravi neke filmove koji će se posle vrteti na „N1“ i ostalim njihovim medijima, a gde će se na najgori mogući način vređati Aleksandar Vučić.

Jedino je problem kada shvate da time nisu uspeli da naruše rejting Aleksandra Vučića, pa onda prosto polude, pobesne od nemoći. To je njihova politika, njih i njihovih sponzora, raznih tajkuna, Đilasa, Šolaka, Miškovića, i ostalih i sve to stane u jednu rečenicu – što je moguće više napadaj Srbiju i Vučića, svaki dan i na svakom moguću temu.

Ja uskoro očekujem da će da osvane vest da je Vučić, zapravo, glavni krivac i za korona virus u svetu, mislim da je pitanje dana kada ćemo tako nešto pročitati na njihovim medijama.

Ne daj Bože da neko od njih objavi kako smo negde zabeležili neki napredak, jer za njih nije vest kada plate i penzije porastu, za njih nije vest kada Vučić dovede novu investiciju i otvori novu fabriku, za njih nije vest kada se otvori auto-put ili bilo koja druga kapitalna, infrastrukturna investicija, za njih nije vest kad se najavi investicioni ciklus „Srbija 2025“, kojim se predviđa ulaganje od 14 milijardi evra, to je visina godišnjeg BDP Srbije, dakle, čitav jedan budžet ćemo investirati, ali to za njih nije vest.

Niko od njih neće objaviti podatak da je u poslednjih pet godina 230.000 građana više zaposlenih u privatnom sektoru nego u prethodnom periodu, 230.000 više građana u Srbiji, dakle, ne pričamo o javnom sektoru, ne pričamo o državnoj upravi i državnim preduzećima, pričam samo o privatnom sektoru, 230.000 građana Srbije je više zaposleno u proteklih pet godina nego ranije. Slušamo ovde celo jutro od jednog diletanta optužbe o nekakvoj partokratiji, o nekakvom partijskom zapošljavanju, o zapošljavanju partijskih kadrova u javnom sektoru, a onda pogledate podatke i vidite da je 230.000 ljudi više zaposleno u privatnom sektoru, nego u njihovo vreme.

Dakle, razvijamo privatni sektor, smanjujemo regionalne razlike u pogledu zapošljavanja, razvijamo putnu infrastrukturu, saobraćajnu infrastrukturu, gradimo kliničke centre, popravljamo investicioni ambijent.

To je nešto što se sve više oseća i vidi i što će se direktno odraziti i na životni standard građana, a oni, predsedavajući, neka nastave da prave filmove, neka prave serijale, neka lažu, izmišljaju svaki dan, jedino to i umeju da rade.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da u danu za glasanje podržimo današnji predlog zakona.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva poslanička pitanja danas, koja na prvi pogled nisu direktno povezana, ali suštinski jesu.

Prvo pitanje je upućeno MUP-u, a povodom huliganskog napada na prostorije SNS na Vračaru pre dva dana, dakle 23. februara ove godine. Naime, da li su pripadnici unutrašnjih poslova otpočeli istragu ne bi li se utvrdilo ko su počinioci, odnosno ko stoji iza ovog vandalizma?

Zašto ovo pitam? Zato što ne prođe bezmalo nedelju dana, predsedavajući, a da ne pročitamo vest da se negde u Srbiji dogodio napad na kancelarije SNS ili fizički napad na aktiviste naše stranke. Svakih nedelju dana čitamo kako su negde razbijena stakla na prozorima ili vratima naših kancelarija, kako su grafitima uništeni ulazi u naše prostorije, kako su napadnuti, fizički napadnuti naši aktivisti na terenu, kako su vređani, kako im je prećeno itd. Neću ni da pominjem društvene mreže, svakodnevne pretnje i najmonstruoznije uvrede na društvenim mrežama.

Dakle, to je postalo toliko česta pojava da se bojim da će uskoro to prestati da bude vest. Ako se ovako nastavi to će postati normalnost u Srbiji i to je ono što je krajnje zabrinjavajuće.

Porast agresije koju širi histerična manjina u našem društvu je posledica Đilasovih, da kažem, frustracija Đilasa i Đilasovih sledbenika i ima za cilj širenje mržnje i zastrašivanje političkih neistomišljenika. Zaista mislim da jednom moramo stati na put ovakvom nasilju i vandalizmu.

Drugo moje pitanje je upućeno REM-u, a odnosi se na otvorenu najavu da će se uskoro nastaviti snimanje novih dokumentarnih filmova o Aleksandru Vučiću, poput onog propagandnog smeća koji su nazvali „Vladalac“, a koji je emitovan pre neki dan na televiziji „N1“.

Naime, da li će REM reagovati na ovu krajnje besprizornu hajku televizije „N1“, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Dakle, nije im dosta što su uradili dva dela višesatnog pljuvanja po Aleksandru Vučiću. Nije im dosta što su to posle reprizirali. Nije im dosta što su to posle vrteli do iznemoglosti na svojim kanalima. Nije im dosta što su posle pravili televizijske emisije na kojima su analizirali ceo film. Nije im dosta što vode hajku protiv svih nas koji smo, da kažem, osudili te gebelsovske metode.

Zamislite, drznuli smo se da kažemo da se ne slažemo sa tim. Drznuli smo se da kažemo da to nije korektno što rade. Kaže jedna od tih koautora tog filma, izvesna Jovana Polić, predstavlja se kao reditelj, da prave još jedan novi dokumentarni film o Aleksandru Vučiću. Kaže, citiram: „U ovom dokumentarcu ostali smo bez odgovora na mnoga pitanja.“ Pa će valjda sada da prave nove filmove, malo im je sve ovo do sada, malo ime je što su Vučića pomenuli 442 puta u jednom filmu. Malo im je preko 40 negativnih epiteta koji se ponavljaju u tom filmu.

Evo kako to izgleda, neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, zao, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, isključiv, osion, nesiguran, neempatičan, netolerantan, neuračunljiv, prepotentan, agresivan, samoživ, beskrupulozan, negativni vođa, autoritaran, populistički vođa bez harizme, slep, ne vidi, Vučić je kontinuitet ludila, autokrata, prevarant, populista, vođa navijača, vođa huligana, banalan, politički defekt, produkt zmijskog gnezda, Aleksandar Vučić je nastavak tragičnog propadanja srpskog društva.

To su sve epiteti koje smo mogli da čujemo u ovom filmu. Sada, malo je sve to, pa hajde da snimamo nove i nove filmove. Vučić ispade, po njima, najgori čovek koji je ikada postojao, samo nikako da ga pobede na izborima. Dakle, potpuno je jasno da prvobitna nervoza Đilasa, Šolaka i svih ostalih tajkuna polako prerasta u otvoreni bes, zato što nisu uspeli do sada da načine političku štetu Aleksandru Vučiću, pa će sada da snimaju nove i nove filmove, nove serijale, nove svakodnevne laži, koje će posle 24 sata, sedam dana u nedelji da vrte na svojim medijima.

Još samo jedna rečenica za kraj, predsedavajuća, ako me još neko pita, zašto je Đilas onomad dao šest miliona evra onom Slaviši Lekiću preko NUNS-a, odgovor je potpuno jasan, samo ću se nasmejati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da uozbiljimo malo ovu raspravu, takva je tema. Niko ovde nije rekao da je presrećan ili prezadovoljan kako je to pokušao da iskarikira prethodni govornik, ali je istina u tome da se država Srbija danas daleko odgovornije i daleko dostojanstvenije odnosi prema borcima, boračkim organizacijama, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama o kojima danas raspravljamo.

Uostalom, da je istina ono što ja sada govorim to potvrđuje i ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio ovde. Dakle, ovlašćeni predstavnik stranke čiji je prethodni govornik malopre govorio je rekao – da smo dugo čekali na ovaj zakon, a da su ovim zakonom čak neke stvari urađene i više od očekivanja – citiram. Zatim, da je ovo prvi zakon u kome se borci pojavljuju i kojima su praktično data neka prava, to je rekao ovlašćeni predstavnik njegove stranke. Idemo dalje. Bolje da je slušao i bolje da je bio tu nego što je vreme provodio u kafićima, ali to je sada druga stvar.

Idemo dalje. Kada je reč o zdravstvenoj zaštiti i tu imamo pohvalu kako smo to regulisali ovim Predlogom zakona, a ta pohvala stiže od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Kada je reč o ostalim kategorijama, ovde se kaže i da je dobro što se u članu 96. i 94. što je pomenuto pravo bora na stan. Dakle, i ovde imamo pohvalu od ovlašćenog predstavnika njegove stranke. Pa, imamo još nekih pohvala, a u pitanju je deo koji se odnosi na boračke spomenice koje se uvode ovim Predlogom zakona.

Idemo dalje. Ovde se pohvalno izražava o pravu na legitimaciju koja se uvodi ovim Predlogom zakona. Imamo i deo gde se tretira postraumatski sindrom, takođe se ovlašćeni predstavnik njegove stranke pohvalno izražava kada je reč o svim ovim kategorijama. Dakle, neko je ovde trebao da provede vreme tako što će slušati šta njegov ovlašćeni predstavnik stranke govori, umesto da sedi po kafićima ili šta je već radio.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo, zaista, o velikom broju važnih predloga zakona, sporazuma, ugovora ali svakako da je najveću pažnju javnosti, upravo izazvao ovaj Predlog zakona o kome raspravljamo, a u pitanju je Predlog zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Mi smo čuli jutros, moram da kažem u iscrpnom izlaganja gospodina ministra, zbog čega je važno da usvojimo Predlog zakona. Kakvi će efekti biti ovog zakona, koje probleme ovaj zakon treba da reši i konačno koji će se ciljevi ovim zakonom postići.

Ono što je važno istaći, iako je to nekoliko govornika već istaklo, to je da se po prvi put jedinstveno za teritoriju Republike Srbije uređuje čitava oblast boračko-invalidske zaštite i zaštite civilnih invalida rata, pogotovo ako znamo da je dosadašnju zaštitu boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata, kao i članova njihovih porodica uređivalo nekoliko različitih zakona i podzakonskih akata. Dakle, čak propisa različitih nivoa vlasti. Tu imamo ranije savezne propise, pa imamo republičke propise, pa imamo propise nekadašnjih autonomnih pokrajina Vojvodina i Kosovo i Metohija i imamo propise lokalne samouprave.

Kao što rekoh ovaj zakon će uticati na borce, vojne invalide, civilne invalide rata, članove porodica boraca vojnih invalida, civilnih žrtava rata i civilnih invalida rata, jer će oni moći potpuno da regulišu sva prava predviđena ovim zakonom.

Posebno bih istakao kategoriju korisnika koja do sada nije postojala, a to su borci koji su učestvovali u ratovima 90-ih godina i u ratu 1999. godine i nova prava koji se propisuju ovim zakonom. Pravo na borački dodatak o kome smo i malopre govorili, pravo na poseban penzijski staž, pravo na legitimaciju borca, pravo na boračko spomenicu, pravo borca na uniformu. Sva ona prava o kojima se pozitivno izrazio ovlašćeni predstavnik stranke prethodnog govornika, koji je ovde malopre pokušavao da ospori ovo.

Pored ovih prava, propisuju se i druga prava, pravo na rešavanje stambenih potreba, pravo na legitimaciju, osim, boraca i vojni invalidi, civilni invalidi rata, roditelj, supružnik i dete palog borca, vojnika umrlog ili poginulog u vojsci, palog borca, civilne žrtve rata, umrlog vojnog invalida i umrlog civilnog invalida rata.

Zatim, pravo na invalidski dodatak ratnog vojnog invalida koji je navršio 65 godina života, pravo na porodično invalidninu članova porodice umrlog civilnog invalida rata prve grupe, koji je koristio dodatak za negu i pomoć.

Pored svih ovih prava povećavaju se iznosi dosadašnjih prava i to lična invalidnina, porodična invalidnina, pravo na invalidski dodatak nezaposlenih ratnih vojnih invalida, pravo na besplatnu i povlašćenu vožnju.

Takođe, neka prava, osim pomenutih, se menjaju u odnosu na postojeće propise, borački dodatak, naknada za vreme nezaposlenosti za ratne vojne invalide, banjsko i klimatsko lečenje, pravo na putničko motorno vozilo, dodatak za negu i pomoć i mnoga druga prava da ne čitam baš sve ono što je predviđeno ovim predlogom zakona.

Dakle, predsedavajući, sve ovo govori da je predlagač zakona imao u vidu važnost da se zakonom obuhvate sve kategorije korisnika, da se iskaže poštovanje i oda priznanje borcima, palim borcima, invalidima rata i ostalim kategorijama koje tretira ovaj zakon ili da kažem koje su obuhvaćene ovim zakonom, jer su oni podneli najveću žrtvu i Srbija je dužna da to poštuje i ceni.

Poruka koju šaljemo usvajanjem ovog zakona je da visoko cenimo iskazani patriotizam, spremnost da se brani zemlja i državni suverenitet, kao i to da će država znati da brine i nagradi ljude koji su spremni da se odazovu na poziv otadžbine i da brane otadžbinu.

Iz svih ovih razloga želim da pozovem da usvojimo predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Ponoviću svoj apel, da pokušamo da uozbiljimo malo ovu današnju raspravu, u skladu sa temom koja je na dnevnom redu.

Predsedavajući, ja samo želim da se zahvalim na korektnosti uvaženom generalu Deliću i na tome što ste rekli da se pitanje boraca prvi put, praktično, rešava upravo ovim Predlogom zakona, i to na sistematski način.

Važno je reći da su predstavnici raznih boračkih udruženja, invalidskih udruženja podržali ovaj zakon i kako oni sami kažu da je ovo značajno povećanje za njih. A vama svakako hvala što ste ocenili da je ovo i više od očekivanog, i tu se potpuno slažemo. Ja verujem da ćete i vi podržati ovaj Predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Znam da prethodni govornik, ali prethodni govornik na listi govornika, najpoznatiji Vranjanac sa Dorćola, ima specifičan odnos sa Draganom Đilasom. Znam da nije ni malo srećan zbog činjenice da će se ovaj zakon odnositi i na Dragana Đilasa, i na Miškovića i na sve ostale tajkune.

Odmah da mu odagnam nedoumice, predsedavajući, pošto je postavio pitanje da li će se ovaj zakon odnositi na njih, da, ovaj zakon će se odnositi na svakoga u Srbiji ko je nezakonito sticao imovinu.

Gospodine predsedavajući, svestan sam i toga da će se ovaj zakon možda odnositi i na prethodnog govornika zbog onih 19 hiljada evra za nepostojeće putne troškove, koje je naplaćivao u jednom od prošlih mandata. Ali, to je za neku drugu raspravu.

Danas raspravljamo o veoma važnom predlogu zakona, Predlogu zakona o utvrđivanju porekla imovine i ovo je tema koja je već dugo prisutna u javnosti. Mnogi su najavljivali podršku ovom zakonu, mnogi su se deklarativno zalagali za donošenje ovakvog zakona, ali su potrošili godine i godine na vlasti, a nije im palo na pamet da donesu ovakav jedan zakon dok su bili na vlasti.

Ako se neko pita zašto Đilasovi poslanici nisu danas ovde prisutni kada usvajamo, odnosno kada raspravljamo o ovom predlogu zakona, pa odgovor je jasan - kako može Đilas da podrži ovakav zakon, kada on prvi ni na koji način ne može da dokaže poreklo svoje imovine? Kako očekujete od njega da podrži ovaj zakon, kada ne može da objasni odakle mu 25 miliona evra i to samo u nekretninama? Kako da objasni stotine i stotine miliona evra koje ima, pogotovo ako znamo da je pre bavljenja politikom imao zarađenih nekih 74 hiljade evra navodno u Češkoj?

Dakle, dođeš lepo iz Češke u Srbiju, doneseš 75 hiljada evra, onda postaneš direktor one nepostojeće kancelarije predsednika Republike, pa onda budeš ministar u Vladi, pa onda budeš gradonačelnik Beograda, najlošiji gradonačelnik Beograda u istoriji, uništiš Beograd, budeš akter bezbroj višemilionskih korupcionaških afera i onda kada se podvuče bilans, saldo kada se napravi, postaneš jedan od najvećih milionera, jedan od najbogatijih ljudi u Srbiji. Onda je potpuno jasno zašto je Dragan Đilas protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Vuk Jeremić, protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da nikada nije objasnio svoje poslovne i finansijske veze sa onim međunarodnim kriminalcem Patrikom Hoom, nikada nije dao odgovor na pitanje - a na osnovu čega je dobijao novac od Patrika Hoa? Na osnovu čega je dobijao novac od raznih ambasada po belom svetu? Onda je jasno zašto je i Vuk Jeremić protiv ovog zakona.

Jasno je zašto je Boško Obradović protiv ovog zakona, pogotovo ako znamo da od poslaničke plate ne može da se bahati i letuje i zimuje po skupim i preskupim mestima. Od poslaničke plate on to sebi ne može da priušti. Onda bi bilo dobro da da odgovor kako je to moguće.

Lakše je onda u tom slučaju proglasiti bojkot parlamenta, lakše je proglasiti bojkot izbora, lakše je bez ikakvih argumenata optuživati kako nema uslova za fer i poštene izbore. Lakše je svaki dan fabrikovati i konstruisati nekakve afere. Lakše je voditi svakodnevnu kampanju protiv SNS i Aleksandra Vučića i snimati nekakve nazovi filmove propagandne, na kojima na najgori mogući način vređaju Aleksandra Vučića.

Sve je to lakše, nego voditi realnu i odgovornu politiku koju vodi Aleksandar Vučić, svakodnevno brinuti o nacionalnim interesima Srbije i o građanima Srbije prvenstveno.

Upravo ovim zakonom, donošenjem ovog zakona, podvlačimo crtu i pokazujemo jasnu i suštinsku razliku između SNS i DS, ili svih tih dosmanlijskih režima koji su vladali u periodu od 2000. do 2012. godine, zato što je ovo bilo izborno obećanje SNS koje danas i realizujemo. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Kaže Nemanja Šarović kako sam ja nekoga optužio da je podržavao najgoreg gradonačelnika Beograda. Istina je, predsedavajući, da je upravo Nemanja Šarović snažno i zdušno podržavao tog najgoreg gradonačelnika Beograda u istoriji našeg grada, Dragana Đilasa, i to u periodu od 2009. do 2012. godine.

Pazite, predsedavajući, podržavao bi i on njega i posle tog perioda, ali nije prešao cenzus na izborima 2012. godine, pa nije bio u prilici da ga podrži, ali ga je podržavao u periodu kada je bio u prilici, kada je bio član odborničke grupe njegove stranke, kada su delili upravne i nadzorne odbore, on i Dragan Đilas. Da zlo bude gore, to je bio period kada je pustošen budžet grada Beograda besomučno, onako, dakle.

To je bio period koji je poznat po brojnim aferama, višemilionskim, korupcionaškim aferama, čiji je akter bio upravo taj najgori gradonačelnik Beograda koga je podržavao Nemanja Šarović. Dakle, afera „Bus-plus“, afera „ Pazl grad“, afera ugradnja onih podzemnih kontejnera, afera rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, tu je i hapšen onaj gradski menadžer koga je isto podržavao prethodni govornik, i afera, na kraju krajeva, „Mosta na Adi“, najskupljeg mosta na svetu.

Sve to tada nije smetalo Nemanji Šaroviću. Sve to tada nije prestavljalo problem Nemanji Šaroviću da zdušno podržava najgoreg gradonačelnika u istoriji Beograda, a sve zarad upravnih i nadzornih odbora kako bi da kažem svoje poslušnike ubacio u članstvo upravnih i nadzornih odbora, a onda su došli izbori i nije prešao cenzus na sledećim izborima, jer su ga građani kaznili zbog toga.

Sada, danas, podržava najgoreg predsednika opštine u istoriji opštine Stari grad, Marka Bastaća, Đilasovog pulena, Đilasovog potrčka i takođe mu ne smetaju silne afere koje se vezuju za lik i delo Marka Bastaća. Ni sada mu to ne predstavlja problem, pa ako pravimo analogiju, onda možemo pretpostaviti kakav će izborni rezultat imati nakon sledećih izbora. Zahvaljujem.

Ja sam mogao od poslanika, recimo, Balše Božovića, Milojičića ili nekog od poslanika DS da očekujem ovakav žal za sudbinom funkcionera DS na bilo kom nivou, u opštinskom, gradskom ili republičkom, ali nisam znao da postoji i kod Nemanje Šarovića ovolika žal i zaista ne umem to da objasnim. Dakle, ja verujem da je njemu krivo zbog toga što će se i Dragan Đilas i Mišković i ostali tajkuni naći, odnosno doći pod udar ovog zakona o kome danas raspravljamo. Dakle, verujem da je njemu žao.

Verujem da se on vezao za Dragana Đilasa na ličnom nivou, jel tako, u tim godinama saradnje, a obilata je bila ta saradnja u Skupštini grada. Kako da vam kažem, ovo nije fontana želja, sad šta bi voleo Nemanja Šarović, da li bi Nemanja Šarović voleo da Dragan Đilas odgovara ili ne, to je potpuno irelevantno, da kažem, u ovoj raspravi.

Kada je reč o drugom pitanju, a to je pitanje onih 19 hiljada evra, opet, predsedavajući, mogu da vam kažem da izražavam bojazan da će se pod udar ovog zakona, odnosno da će predmet ovog zakona biti i slučaj prethodnog govornika, odnosno 19 hiljada evra koje je nezakonito naplatio. Čovek je nezakonito naplatio nepostojeće dnevnice, tako što je prikazivao da putuje svaki dan do Vranja ili gde već po Srbije. Dakle, apelujem da nadležni organi istraže tom prilikom i tu pojavu, odnosno taj slučaj. Da li je na zakonit način stekao 19 hiljada evra?

Još nešto, predsedavajući, videćete jednu zakonomernost, 19 hiljada evra, problematičnih, nezakonitih, a sa druge strane 19 hiljada glasova, koliko je prethodni govornik dobio na zadnjim izborima u gradu Beogradu. Zahvaljujem.