ALEKSANDRA MALETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1982. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani psiholog.

Bila je odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Zaposlena u JP Poslovni prostor Novi Sad.

Na funkciji narodnog poslanika je od aprila 2014. godine, a mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 9 dana i 6 sati

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, mi smo danas zaista slušali različite priče u vezi sa izmenama ovih zakona i šire vezano za poljoprivredu. Zaista je zaprepašćujuće da većina onih ljudi koji su učestvovali u lokalnim samoupravama u prethodnim godinama do 2012. godine, ili čak neki do 2014. godine, kao i oni koji su pripadali strankama koje su učestvovale u vlasti, danas nama govore šta je trebalo biti urađeno za ove tri godine.
Podsetiću samo, jedna od koleginica je u prethodnom izlaganju govorila o poljoprivrednom zemljištu, a ista ta koleginica je bila član političke stranke koja je svu svoju politiku zasnivala na tzv. priči o poljoprivredi, zemljoradnicima ili paorima, kako su oni znali da kažu. Učestvovali su u vlasti od 2012. godine i ne vidim zašto nisu našli za shodno da se, eto, možda posavetuju sa gospođom i da ona tad možda uloži zakon o izmeni poljoprivrednih zemljišta.
Takođe smo slušali različite priče i ovde je spomenuto čak na koji način se tobože zloupotrebljavalo zemljište od poslednjih izmena zakona, što zaista ne stoji. Podsetiću samo građane, na primer, da u Opštini Inđija, da uzmemo za primer, imamo poljoprivrednu zadrugu koja je baš onako radila u periodu do 2012. godine kako je to prethodna govornica rekla, a to je bio u pitanju i njen današnji stranački kolega. Evo, građane Inđije zaista znate i kad pričate za građane Inđije, oni se prosto hvataju za glavu na pomen čoveka koji je bio jedan od vodećih ljudi u Opštini Inđija i koji se danas prodaje da je veliki ekspert za pitanja poljoprivrede. Znači, oni su Inđijsku zadrugu, zaista zemljište prodali i ustupili privatnim rukama.
Imamo i situaciju takođe da je u periodu od 2000. do 2012. godine stotine hektara zemljišta završilo u privatnim rukama bez ikakvog kriterijuma.
Zaista se pitam zašto onda mi danas imamo tu potrebu i zaista da slušamo ljude koji nemaju pojma ni o čemu i to pokazuju iz dana u dan. Oni se prijavljuju da pričaju o pitanjima iz sektora prava i poljoprivrede, nemaju argumente, jedino što znaju da kažu je da nešto nije urađeno u poslednje tri godine. Građani znaju da to nije istina. U prilog tome idu zaista i ove izmene zakona koje su danas pred nama.
Što se tiče podsticaja za ruralni razvoj, ono što bih ja istakla jeste značajno što se daje značaj mladim proizvođačima. Vlada je akcenat stavila na proizvodnju, ne samo poljoprivredu, već u širem aspektu, kada govorimo i to u prerađivačkoj proizvodnji. Ministar je u nekoliko navrata pričao o značaju prerađivačke proizvodnje i zaista je bitno da poljoprivrednici nemaju tu samo primarnu proizvodnju, da prodaju proizvode po najnižoj ceni, već da prerađivačkim delatnostima taj proizvod učine vrednijim, odnosno da ga prodaju za veću vrednost. To je ono što će se omogućiti kroz ove izmene zakona, da mladi proizvođači pokrenu ili oni koji već imaju poljoprivrednu proizvodnju unaprede, promene tehnologiju i modernizuju je.
Zaista je veliki značaj za poljoprivredna gazdinstva, i to smo slušali zaista ovde danas više puta, ovaj zakon i ove izmene zakona su bitne, ako ćemo govoriti, šire smo slušali o tome, u demografskom smislu, jer se zaista u poslednjih 15, 20 godina, možda je to duže trajalo, osiromašila su sela i zaista je značajno što današnja vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, daje podsticaje da se na sela vrate, zadrže, ali što da ne, i vrate ljudi i započnu svoju proizvodnju.
Smisao ovakvih zakona jeste zapravo da oni učine proizvodnju samoodrživom, odnosno da u poljoprivrednom gazdinstvu, porodičnom gazdinstvu imamo samozapošljavanje, gde će sam domaćin zajedno sa svojom porodicom biti sposoban da naplati taj svoj rad koji je ulagao u to.
Ono što bih još naznačila i što je jako važno u izmenama ovih zakona jesu i lokalne akcione grupe. Zaista je važno da se dođe do jednog sinergičnog pristupa, odnosno da se na nivoima lokalne samouprave dođe do sjedinjavanja različitih činilaca, ne samo poljoprivrednih. Mi kada govorimo o razvoju sela, moramo da imamo na umu da poljoprivreda, odnosno razvoj sela ne može da počiva na samom podsticanju poljoprivredne proizvodnje, već i da se učini to mesto pogodnim za život. Mi smo videli da su od 2000. godine masovno počela da odumiru sela, pogotovo na teritoriji Vojvodine, i to zahvaljujući bivšem režimu koji nije znao da investira na prave načine, pa se dešavalo da vi imate selo u kome se zatvaraju škole, da nema ambulante. Onda o čemu mi razgovaramo, ako podstičemo poljoprivredu, a nema ko da živi u tom selu?
Iz tih razloga je zaista važno da svi poslanici koji su danas pričali o tome da im je stalo do poljoprivrednika i do seljaka podrže ove izmene zakona u danu za glasanje, a ja ću, naravno, podržati ove izmene. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas smo zaista čuli različite govore u vezi sa ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, iako kao što je ministar naznačio svi su rekli da će glasati za predložene izmene, ali su licemerno govorili o tome šta sve ne valja i propitivali ministra o tome šta će biti urađeno i zašto nisu urađene određen izmene. Ne treba da zaboravimo da je Zakon o visokom obrazovanju koji je 2005. godine donet upravo podržan od većine poslanika koji danas kritikuju izmene i rad Ministarstva, odnosno pre svega Vlade Republike Srbije.
Ja ću istaći da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedna od retkih Vlada koja je obrazovanje veoma ozbiljno shvatila i to ne samo deklarativno, jer kada se okrenemo i pogledamo prethodne vlade, videćemo da su svi u svojim ekspozeima posvećivali, doduše, dve rečenice samo o obrazovanju, a da se uopšte nisu bavili njime u praksi.
Danas je situacija mnogo drugačija. Mi već vidimo da je aktuelni ministar doneo nekoliko rešenja, koji su bili neophodni, koji su u javnosti odjeknuli, a to je, pre svega, uvođenje informatike, najava da će se uvesti preduzetničko vaspitanje, što je veoma bitno za dalju politiku prema visokom obrazovanju i obrazovanju uopšte.
Ono što je Vlada najavljivala i na čemu se zaista radi, a to možemo i da vidimo u praksi prema postupcima koje Vlada sprovodi, jeste da će biti veoma intenzivno i usko povezano obrazovanje sa privredom, odnosno, pre svega, privatnim sektorom. To je ono što je nužno da bi se privreda jedne države razvijala.
Mnogi poslanici su ovde kritikovali i govorili o tome da nisu sprovedene reforme onako kako su najavljivane u prethodnom mandatu Vlade. Međutim, ja se ne bih složila sa time, mada DS često ne odgovaraju određeni potezi iz SNS, i to apriori, bez obzira da li je to istina ili nije. Ja pretpostavljam da je bivšem režimu mnogo bliži način rada Dragoslava Petrovića, koji ima poseban osvrt na tehnološki razvoj i nauku i slažem se, verovatno njima ne prija rad Vlade Aleksandra Vučića, pošto je verovatno mnogo produktivnije za Republiku da se nenamenski troši novci, na taj način opravdava tzv. izmišljeni neki tehnološki razvoj, koji uopšte nije bio primenjivan.
Prošla Vlada je takođe uradila nekoliko bitnih stvari. Ne možemo da govorimo o tome da nije urađeno ništa. Ja ću napomenuti samo da zahvaljujući izmenama u prethodnom mandatu Vlade danas imamo mogućnost da na jednom mestu imamo zbirno na uvid sve doktorske disertacije koje su odbranjene. Takođe, moram istaći da je uređena oblast priznavanja stranih visokoškolskih isprava. I to su dve ključne stvari koje su se veoma često prigovarale vladama i što je upravo Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspela da uradi u prethodnom mandatu.
Ja ću zaista podržati ove izmene. Ne bih rekla da su one kozmetičke prirode, jer su veoma bitne i ne bih govorila o tome, ne znam kako pojedinci mogu da pred studentima izađu i govore o kozmetičkim izmenama, kada su one veoma važne za veliki broj studenata u Republici Srbiji.
Ja ću podržati ovaj zakon i radujem se najavi izmena i donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem se.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja, 24.11.2014.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, saradnici, poštovani narodni poslanici, važeće propis kojim se do danas regulisala oblast zapošljavanja stanih državljana donet je 1978. godine. Složićemo se svi da je od tada prošlo mnogo vremena i da je došlo do niza društvenih promena.
Istovremeno Republika Srbija se obavezala potpisivanjem različitih sporazuma i konvencija da usaglasi svoj pravni sistem sa propisima EU koji se odnose na kretanje radne snage. Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela i obavezu da saglasi svoju zonu slobodne trgovine, što podrazumeva između ostalog i usklađivanje propisa koji se odnose na slobodno kretanje radnika kao jedne od četiri slobode na kojima se temelji Evropska zajednica.
Odredbe u ovom zakonu, koje se odnose na zapošljavanje državljana EU će stupiti na snagu kada Srbija postane članica EU. Treba napomenuti da ovaj zakon jasno govori o tome da strani državljani ne smeju postati teret u sistemu socijalne zaštite RS i to je ovim zakonskim rešenjem uzeto u obzir.
Šta donosi ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca? Pre svega, oblast izdavanja dozvola, radnih dozvola su ovde jasno definisane. Do sada je postojalo niz nedoumica na koji način treba uzeti u obzir ovu oblast pa nije bilo jasno pod kojim uslovima strani državljani dobijaju dozvolu za boravak i dozvolu za rad. Prema ovom zakonskom rešenju na jedan sveobuhvatan i sistemski način je ovaj problem rešen i iznet u ovom predlogu. Prema ovom Predlogu zakona strancima će za rad u Srbiji biti potrebno da se odobri i boravak i dozvola za rad, izuzev određenih kategorija koje se pre svega tiču diplomata, sportista i istraživačkih radnika koji su ovde angažovani na različitim projektima i ostali koji su jasno definisani u zakonu.
Zakon na jedan sistemski način definiše uslove zapošljavanja stranih državljana, ali i poslodavaca koji zapošljavaju strane državljane, tako da poslodavac na čiji zahtev se izda radna dozvola neće moći da ustupi radnika nekom drugom poslodavcu. Takođe, biće u obavezi da uplaćuje socijalna davanja za ovo. Ukoliko to ne ispuni poslodavac će morati da snosi teret kada su u pitanju i davanja i ona primanja koja su zaostala moraće da isplati.
Treba napomenuti da zakon uvodi i mogućnost da se ograniči broj stranaca kojima će se izdavati radna dozvola, a to će biti utvrđeno, Vlada će tu odluku doneti na zahtev ministarstva uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta u odnosu na kretanje na tržištu rada.
Savremeno tržišno poslovanje, slobodno kretanje radnika, kao i osnivanje stranih predstavništava u našoj državi i sve ono što donosi usaglašavanje propisa sa EU su zapravo ukazali na potrebu da se ovako jedna oblast koja je veoma važna usaglasi i jednoobrazan način donese zakon koji će to jasno definisati.
Ovim zakon će na neposredan način biti regulisana oblast i poboljšana pozitivna afirmacija stranih ulaganja u RS. Stoga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Imovinska karta

(Novi Sad, 23.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- JP Poslovni prostor u Novom Sadu Grad Mesečno 70000.00 RSD 04.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 12:51