ALEKSANDRA MALETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1982. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani psiholog.

Bila je odbornik u Skupštini grada Novog Sada. Zaposlena u JP Poslovni prostor Novi Sad.

Na funkciji narodnog poslanika je od aprila 2014. godine, a mandat joj je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 6 dana i 8 sati

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministra sa saradnicima, poštovani poslanici, zaista je juče i danas vođena različita diskusija u vezi sa ova dva veoma bitna zakona. Pre svega ću se samo kratko osvrnuti na mnoge kritike koje su bile u vezi sa postavljanjem direktora po novom predlogu zakona i zaista postavljam pitanje na osnovu čega su mnogi poslanici opozicije zaključivali da će se tu postavljati direktori SNS, kada jasno stoji u zakonu, verovatno većina njih nije ni pročitala predloge zakona, da je procedura u potpunosti ista kao i do sada da je bila, da učestvuju svi činioci koji su i do sada učestvovali u biranju direktora, izuzev sa jednom novinom da sada ministar verifikuje takve odluke. Možda takva razmišljanja opozicionih poslanika dolaze odatle što oni imaju takvu životnu filozofiju, da bi verovatno svoje bliske rođake, na primer sestre, postavljali u RIK ili očeve u OIK, pa samim tim verovano bi postavili svoje rođake i bliske ljude za direktore škola? To svakako ne stoji i ovim predlogom zakona se ne dovode u pitanje ovakve odluke.

Mi smo videli i juče u toku rasprave i danas kada su se javili u raspravi u načelu da veliki broj poslanika nije pročitao ovaj predlog zakona i da paušalno iznose različite zakone, pre svega koristeći temu obrazovanja kao jednu bitnu i, rekla bih, pre svega presudnu temu za društveni razvoj jedne ozbiljne zemlje, da prikupljaju sitne političke poene.

Tako smo mogli čuti od koleginice koja je bila, nažalost, i predsednik Odbora za obrazovanje u ovom parlamentu, koja nekoliko puta može da u sebi ponovi da se razume u obrazovanje i da onda zaista pomisli da je to tako, ali to zaista nije istina. Velike kritike je izrekla na dualno obrazovanje. Zaista postavljam sada pitanje da li su 2000. godine, kada su se svi utrkivali da se približe ili na neki način, bez razmišljanja, podrže sve što je dolazilo iz Nemačke ili iz nekih zapadnih zemalja, zašto danas to ne radi i zašto koleginica dovodi u pitanje dualno obrazovanje, koje je okosnica nemačkog društva?

Mislim da je dualno obrazovanje jedna od bitnih stavki koju je potrebno uvesti u srpsko društvo i na osnovu čega je potrebno graditi srednje stručno obrazovanje. Ne možemo nikako reći da ono služi za zloupotrebu i iskorištavanje mladih ljudi koji bi na taj način bili uposleni. To je jedna zaista glupost koju ne može niko ozbiljan ko se razume u obrazovanje da izrekne.

Dualno obrazovanje je neophodno da bi mladi ljudi izašli kompletno opremljeni za posao koji mogu da nađu na tržištu rada. Da je to tako to govori i situacija da je u poslednjih pet godina, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, dovedeno niz investitora u zemlju i samim tim su nastupile promene koje uslovljavaju promene i u obrazovanju i sasvim je logično da je neophodno uvesti dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem kako bi đaci što pripremljeniji izašli na tržište rada i zaista uzeli učešća. Ako se neko opredeli za srednje stručno obrazovanje, ne vidim šta je sporno da on dobije najkvalitetnije obrazovanje koje njemu sleduje i ne vidim na osnovu čega se može pričati o tome da je to spoticanje visokog obrazovanja. Ako je neko odlučio da završi srednje stručno obrazovanje, ne vidim zašto bi ga mi sprečavali u tome i ako može da nađe na tržištu rada zadovoljavajuće uposlenje?

Vratiću se, pre svega, na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao jednog krovnog zakona koje čini krovni zakon za sistem obrazovanja. Pored dualnog obrazovanja treba istaći da se ovim novim nacrtom zakona dovodi još nekoliko novina. Jedna od novina jeste i uvođenje inovativnog načina rada i uvođenje ustanova vežbaonice.

Prethodna poslanica je pričala veoma pogrdno, da se uljudno i kulturno izrazim o ovim novinama koje su uvedene u zakon i to oslikava njihov zaista neozbiljan pristup onako jednom velikom faktoru društvenog uređenja u Srbiji, kakvo je obrazovanje. Ne možemo nikako spominjati starlete u kategoriji kada se u zakonu spominju radionice koje su uvedene sa ciljem da se oni studenti koji se školuju za nastavni kadar prođu u svom procesu obrazovanja na praktičan način kako to treba da bude zaista kada budu došli da predaju u školi ili u nekoj obrazovnoj ustanovi. Zaista ne razumem uopšte komentar prethodne govornice koja je sa jednim neozbiljnim tonom pričala o ovoj pozitivnoj novini koja se uvodi u zakon.

Takođe, uvodi se još jedan informacioni sistem koji je veoma važan za prosvetu i pored njega još i jedinstveno obrazovni broj koji će učenik imati kao svoj lični broj tokom čitavog sistema obrazovanja u kom bude učestvovao.

Pored ovoga, zaista je bitno da ovaj zakon uvodi i jednu, rekla bih, odgovornost svih učesnika, odnosno faktora u sistemu obrazovanja. To podrazumeva i direktore i nastavnike, ali i decu i roditelje.

Veoma često se dolazilo ovde do stavljanja na dva različita kraja roditelje i s druge strane škole. Zaista, ovim zakonom, na jedan koristan način se svi činioci uvršćavaju kao bitni faktori koji zajedničkim radom treba da doprinose što boljem obrazovanju, ali da podnesu i određene odgovornosti koje taj sistem i taj proces obezbeđuje i podrazumeva.

Rekla bih da su mnogi poslanici koji su ovde govorili zaboravili period dok je bivši režim bio na vlasti. Govoreći o direktorima koji će biti, na neki način, oštećeni u ovom izboru po novom sistemu, ja bih samo podsetila na nekoliko propusta koje je bivši režim uradio kada je bio na vlasti, recimo, u Pokrajini, koja je jedan od osnivača srednjih škola na teritoriji Republike Srbije, odnosno severnog dela, a to je teritorija Autonomne pokrajine Vojvodine, kada su direktori u nekoliko puta radili različite malverzacije, Pokrajina je propuštala da ih smeni i postavi prinudnu upravu, pa je to bila zakonski omogućena njima kao osnivaču.

Onda se tu postavlja pitanje – ko zapravo krši zakon, ko će da krši zakon i da li je ovaj predlog zakona zaista dobar? Naravno da jeste dobar, jer sve ovo što je bilo moguće da se provuče kroz neke prolaze je ovim zakonom ispravljeno i omogućiće zaista kvalitetniji krovni proces koji će dalje biti regulisan na ostalim zakonskim aktima i podzakonskim aktima.

Kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, biću kratka i reći da se u ovom delu veoma jasno definiše i uređuje sistem akreditacije, što je zakon koji je bivši režim doneo dok je bio na vlasti zaista bio propustiv, da tako kažem, i nije dobro definisao sve načine na koji akreditacija može da se izvrši i pod kojim uslovima. Sada je veoma jasno rečeno da visokoškolske ustanove mogu dobiti dozvolu tek kad prođe sistem akreditacije i to je potpuno jasno i dalje nema nikakvih dopuštanja nekih propusta u vezi sa tim.

U Danu za glasanje ja ću podržati ova dva zakona, jer mislim da su zaista dobra rešenja i svakako je veliki broj poslanika još u prethodnom periodu pričao o tome da je zaista neophodno doneti potpuno novi zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, mi smo danas zaista slušali različite priče u vezi sa izmenama ovih zakona i šire vezano za poljoprivredu. Zaista je zaprepašćujuće da većina onih ljudi koji su učestvovali u lokalnim samoupravama u prethodnim godinama do 2012. godine, ili čak neki do 2014. godine, kao i oni koji su pripadali strankama koje su učestvovale u vlasti, danas nama govore šta je trebalo biti urađeno za ove tri godine.
Podsetiću samo, jedna od koleginica je u prethodnom izlaganju govorila o poljoprivrednom zemljištu, a ista ta koleginica je bila član političke stranke koja je svu svoju politiku zasnivala na tzv. priči o poljoprivredi, zemljoradnicima ili paorima, kako su oni znali da kažu. Učestvovali su u vlasti od 2012. godine i ne vidim zašto nisu našli za shodno da se, eto, možda posavetuju sa gospođom i da ona tad možda uloži zakon o izmeni poljoprivrednih zemljišta.
Takođe smo slušali različite priče i ovde je spomenuto čak na koji način se tobože zloupotrebljavalo zemljište od poslednjih izmena zakona, što zaista ne stoji. Podsetiću samo građane, na primer, da u Opštini Inđija, da uzmemo za primer, imamo poljoprivrednu zadrugu koja je baš onako radila u periodu do 2012. godine kako je to prethodna govornica rekla, a to je bio u pitanju i njen današnji stranački kolega. Evo, građane Inđije zaista znate i kad pričate za građane Inđije, oni se prosto hvataju za glavu na pomen čoveka koji je bio jedan od vodećih ljudi u Opštini Inđija i koji se danas prodaje da je veliki ekspert za pitanja poljoprivrede. Znači, oni su Inđijsku zadrugu, zaista zemljište prodali i ustupili privatnim rukama.
Imamo i situaciju takođe da je u periodu od 2000. do 2012. godine stotine hektara zemljišta završilo u privatnim rukama bez ikakvog kriterijuma.
Zaista se pitam zašto onda mi danas imamo tu potrebu i zaista da slušamo ljude koji nemaju pojma ni o čemu i to pokazuju iz dana u dan. Oni se prijavljuju da pričaju o pitanjima iz sektora prava i poljoprivrede, nemaju argumente, jedino što znaju da kažu je da nešto nije urađeno u poslednje tri godine. Građani znaju da to nije istina. U prilog tome idu zaista i ove izmene zakona koje su danas pred nama.
Što se tiče podsticaja za ruralni razvoj, ono što bih ja istakla jeste značajno što se daje značaj mladim proizvođačima. Vlada je akcenat stavila na proizvodnju, ne samo poljoprivredu, već u širem aspektu, kada govorimo i to u prerađivačkoj proizvodnji. Ministar je u nekoliko navrata pričao o značaju prerađivačke proizvodnje i zaista je bitno da poljoprivrednici nemaju tu samo primarnu proizvodnju, da prodaju proizvode po najnižoj ceni, već da prerađivačkim delatnostima taj proizvod učine vrednijim, odnosno da ga prodaju za veću vrednost. To je ono što će se omogućiti kroz ove izmene zakona, da mladi proizvođači pokrenu ili oni koji već imaju poljoprivrednu proizvodnju unaprede, promene tehnologiju i modernizuju je.
Zaista je veliki značaj za poljoprivredna gazdinstva, i to smo slušali zaista ovde danas više puta, ovaj zakon i ove izmene zakona su bitne, ako ćemo govoriti, šire smo slušali o tome, u demografskom smislu, jer se zaista u poslednjih 15, 20 godina, možda je to duže trajalo, osiromašila su sela i zaista je značajno što današnja vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, daje podsticaje da se na sela vrate, zadrže, ali što da ne, i vrate ljudi i započnu svoju proizvodnju.
Smisao ovakvih zakona jeste zapravo da oni učine proizvodnju samoodrživom, odnosno da u poljoprivrednom gazdinstvu, porodičnom gazdinstvu imamo samozapošljavanje, gde će sam domaćin zajedno sa svojom porodicom biti sposoban da naplati taj svoj rad koji je ulagao u to.
Ono što bih još naznačila i što je jako važno u izmenama ovih zakona jesu i lokalne akcione grupe. Zaista je važno da se dođe do jednog sinergičnog pristupa, odnosno da se na nivoima lokalne samouprave dođe do sjedinjavanja različitih činilaca, ne samo poljoprivrednih. Mi kada govorimo o razvoju sela, moramo da imamo na umu da poljoprivreda, odnosno razvoj sela ne može da počiva na samom podsticanju poljoprivredne proizvodnje, već i da se učini to mesto pogodnim za život. Mi smo videli da su od 2000. godine masovno počela da odumiru sela, pogotovo na teritoriji Vojvodine, i to zahvaljujući bivšem režimu koji nije znao da investira na prave načine, pa se dešavalo da vi imate selo u kome se zatvaraju škole, da nema ambulante. Onda o čemu mi razgovaramo, ako podstičemo poljoprivredu, a nema ko da živi u tom selu?
Iz tih razloga je zaista važno da svi poslanici koji su danas pričali o tome da im je stalo do poljoprivrednika i do seljaka podrže ove izmene zakona u danu za glasanje, a ja ću, naravno, podržati ove izmene. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas smo zaista čuli različite govore u vezi sa ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, iako kao što je ministar naznačio svi su rekli da će glasati za predložene izmene, ali su licemerno govorili o tome šta sve ne valja i propitivali ministra o tome šta će biti urađeno i zašto nisu urađene određen izmene. Ne treba da zaboravimo da je Zakon o visokom obrazovanju koji je 2005. godine donet upravo podržan od većine poslanika koji danas kritikuju izmene i rad Ministarstva, odnosno pre svega Vlade Republike Srbije.
Ja ću istaći da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedna od retkih Vlada koja je obrazovanje veoma ozbiljno shvatila i to ne samo deklarativno, jer kada se okrenemo i pogledamo prethodne vlade, videćemo da su svi u svojim ekspozeima posvećivali, doduše, dve rečenice samo o obrazovanju, a da se uopšte nisu bavili njime u praksi.
Danas je situacija mnogo drugačija. Mi već vidimo da je aktuelni ministar doneo nekoliko rešenja, koji su bili neophodni, koji su u javnosti odjeknuli, a to je, pre svega, uvođenje informatike, najava da će se uvesti preduzetničko vaspitanje, što je veoma bitno za dalju politiku prema visokom obrazovanju i obrazovanju uopšte.
Ono što je Vlada najavljivala i na čemu se zaista radi, a to možemo i da vidimo u praksi prema postupcima koje Vlada sprovodi, jeste da će biti veoma intenzivno i usko povezano obrazovanje sa privredom, odnosno, pre svega, privatnim sektorom. To je ono što je nužno da bi se privreda jedne države razvijala.
Mnogi poslanici su ovde kritikovali i govorili o tome da nisu sprovedene reforme onako kako su najavljivane u prethodnom mandatu Vlade. Međutim, ja se ne bih složila sa time, mada DS često ne odgovaraju određeni potezi iz SNS, i to apriori, bez obzira da li je to istina ili nije. Ja pretpostavljam da je bivšem režimu mnogo bliži način rada Dragoslava Petrovića, koji ima poseban osvrt na tehnološki razvoj i nauku i slažem se, verovatno njima ne prija rad Vlade Aleksandra Vučića, pošto je verovatno mnogo produktivnije za Republiku da se nenamenski troši novci, na taj način opravdava tzv. izmišljeni neki tehnološki razvoj, koji uopšte nije bio primenjivan.
Prošla Vlada je takođe uradila nekoliko bitnih stvari. Ne možemo da govorimo o tome da nije urađeno ništa. Ja ću napomenuti samo da zahvaljujući izmenama u prethodnom mandatu Vlade danas imamo mogućnost da na jednom mestu imamo zbirno na uvid sve doktorske disertacije koje su odbranjene. Takođe, moram istaći da je uređena oblast priznavanja stranih visokoškolskih isprava. I to su dve ključne stvari koje su se veoma često prigovarale vladama i što je upravo Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspela da uradi u prethodnom mandatu.
Ja ću zaista podržati ove izmene. Ne bih rekla da su one kozmetičke prirode, jer su veoma bitne i ne bih govorila o tome, ne znam kako pojedinci mogu da pred studentima izađu i govore o kozmetičkim izmenama, kada su one veoma važne za veliki broj studenata u Republici Srbiji.
Ja ću podržati ovaj zakon i radujem se najavi izmena i donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Novi Sad, 23.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
- JP Poslovni prostor u Novom Sadu Grad Mesečno 70000.00 RSD 04.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 12:51