Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Aleksandra Maletić

Aleksandra Maletić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam amandman u cilju da pokušamo da doprinesemo ukupnom pozitivnom efektu ovog zakona. Mi smo poslednjih dana slušali mnogo priča u vezi sa povećanjem penzija navodeći bivši režim da navodno neće doći do povećanja penzija i svakako treba istaći da građani Srbije znaju pravu istinu i to su pokazivali iz izborno ciklusa u izborni ciklus. Do povećanje penzija će doći i to minimum od 8,8% do 13% i penzioneri su zapravo razumeli ovu meru koja je 2014. godine Vlada preduzela.

Postavlja se uglavnom pitanje zašto je Vlada morala da preduzme ove mere. Godine 2014. Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, bila je primorana da dovede do niza reformi koje su uključivale i ekonomsku konsolidaciju. Bivši režim nije uspeo da konsoliduje finansije Republike Srbije. Naime, 2002. godine su došli na vlast sa pričom da će sprovesti sveobuhvatne reforme u Republici Srbiji, uvesti Srbiju u EU, dovesti do blagostanja, ali ono što su oni uradili, jeste da su napunili isključivo svoje lične džepove sa novcem građana Republike Srbije.

Danas, onda zaista se pitamo kako isti ti ljudi koji su od 2002. godine se isključivo se bavili ličnim finansijama, danas mogu ovde pred građane Srbije da izađu sa pričom kako su oni mnogo zabrinuti i za penzionere i za majke i za sve naše građane koji žive ovde i koji na izborima pokazuju da upravo podržavaju politiku Aleksandra Vučića, a ne njihovu lažnu brigu koja ih ne dovodi nigde. Zapravo, oni danas ne smeju ni da izađu sa svojim imenom na bilo kakve izbore, kriju se iza različitih saveza, nevladinih organizacija i svega onoga da bi na neki način pokušali da dođu na vlast, međutim, to nikako neće moći. Građani Srbije vrlo jasno prepoznaju pravu politiku, odgovornu politiku SNS, Aleksandra Vučića i to pokazuju iz dana u dan. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Podnela sam ovaj amandman sa idejom da jače samo istaknem značaj i ulogu lokalnih samouprava sa državnom upravom.

Čuli smo ovih dana zaista različite rasprave, ne bih rekla da su baš sve bile smislene i u vezi sa realnošću, ali ono što je važno da istaknem jesu brojke koje jasno pokazuju da je od dolaska SNS na vlast stopa nezaposlenosti smanjena na 14%, a građani vrlo dobro znaju koliko je ona iznosila 2012. godine, preko 25%. Upravo ove brojke jasno pokazuje nameru tadašnjeg režima i današnje Vlade, šta je prioritet u rukovođenju države, a samim tim i lokalnih samouprava. Upravo povećanje broja radnih mesta je ono što je prioritet i Aleksandra Vučića i današnje Vlade koju vodi gospođa Ana Brnabić.

Samo ću podsetiti da je poslednjih godina otvoreno nekoliko investicija koje su zaposlili građane Srbije. Pre svega, to je „Kontinetal“, „Lir“, „Delfaj“, „IGB“, „Henkel“ i mnoge druge i ono što je pre svega važno jeste da su investicije pravilno raspoređene. Niko ne može da kaže da nisu opštine ravnomerno zastupljene u privlačenju investicija i to je upravo ona spona koja je neophodna da bi se ovakav rezultat ostvario, odnosno dobra konekcija između lokalnih samouprava i državne uprave.

Upravo je ovaj razvoj i ne tako razvijenih opština, koje su nam u amanet ostavili prethodni režim, značajan da bi se građani Srbije na celoj teritoriji uposlili, našli svoje radno mesto.

Vlada Republike Srbije radi na tome da veliki broj mladih ljudi zaposli i da nađu svoje radno mesta, pre svega u ovim investicijama koje dolaze. Potvrda za to je svakako i titula koju je Novi Sad dobio, to je omladinska prestonica kulture, koji je upravo došao kao potvrda od međunarodne zajednice za ono što je urađeno u gradu Novom Sadu, zapošljavanje mladih ljudi i njihova sveobuhvatna potreba da se mladi ljudi zadrže u Republici Srbiji.

S toga zaista ne treba raspravljati o tome ko je u pravu i ko kako vodi lokalne samouprave i državu, jer su građani to jasno pokazali na izborima i svaki put pokazuju da je SNS ta koju žele da ih vodi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Ovaj amandman sam podnela sa namerom da dodatno naglasimo uticaj tržišta rada, odnosno povezanosti i negde orijentaciju Vlade koja je pokazala prethodnim zakonima svoju orijentaciju ka povezanosti između obrazovanja i tržišta rada.

Nacionalnim okvirom kvalifikacije se ovo dodatno ističe i zapravo je dobar pokazatelj ka tome gde stremi ova Vlada, odnosno da maksimalno iskoristi sve pogodnosti trenutne situacije, pozitivne situacije u kojoj se nalazi Republika Srbija.

Podsetiću samo poslanike da smo mi u prethodnom periodu, za vreme bivšeg režima, imali dvostruku lošu situaciju, ako mogu to tako da kažem, s obzirom da je proporcionalno, koliko je rastao problem zaposlenja odnosno bilo manjak radnih mesta na tržištu rada, jednako tome se dešavala i situacija da imamo određen broj i to znatan broj ljudi koji nije mogao da se zaposli zato što nije bilo balansa između njihovog obrazovanja odnosno kvalifikacija koje su posedovali i potrebe tržišta rada.

Upravo ovim nacionalnim okvirom kvalifikacije se povezuju ove dve stvari – tržište rada i obrazovanje i pokušaće u nekoliko navrata da se reši ovaj problem koji postoji već dugi niz godina.

Ja se ne bih složila sa poslanicima koji su ovde govorili o nepotrebnosti donošenja ovog zakona, zato što je situacija upravo suprotna. Upravo iz navedenog primera se može videti da je godinama postojao problem između toga da određeni ljudi koji imaju neke kvalifikacije nađu svoje radno mesto u periodu za vreme bivšeg režima, dok je bilo u istom trenutku i nedostatak radnih mesta sveukupno gledajući.

U Nacionalnom okviru kvalifikacija najznačajniji trenutak jeste prethodno učenje, i to je upravo ono što ovim Nacionalnim okvirom kvalifikacija se priznaje i što će umnogome velikom broju ljudi omogućiti brže zaposlenje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministra sa saradnicima, poštovani poslanici, zaista je juče i danas vođena različita diskusija u vezi sa ova dva veoma bitna zakona. Pre svega ću se samo kratko osvrnuti na mnoge kritike koje su bile u vezi sa postavljanjem direktora po novom predlogu zakona i zaista postavljam pitanje na osnovu čega su mnogi poslanici opozicije zaključivali da će se tu postavljati direktori SNS, kada jasno stoji u zakonu, verovatno većina njih nije ni pročitala predloge zakona, da je procedura u potpunosti ista kao i do sada da je bila, da učestvuju svi činioci koji su i do sada učestvovali u biranju direktora, izuzev sa jednom novinom da sada ministar verifikuje takve odluke. Možda takva razmišljanja opozicionih poslanika dolaze odatle što oni imaju takvu životnu filozofiju, da bi verovatno svoje bliske rođake, na primer sestre, postavljali u RIK ili očeve u OIK, pa samim tim verovano bi postavili svoje rođake i bliske ljude za direktore škola? To svakako ne stoji i ovim predlogom zakona se ne dovode u pitanje ovakve odluke.

Mi smo videli i juče u toku rasprave i danas kada su se javili u raspravi u načelu da veliki broj poslanika nije pročitao ovaj predlog zakona i da paušalno iznose različite zakone, pre svega koristeći temu obrazovanja kao jednu bitnu i, rekla bih, pre svega presudnu temu za društveni razvoj jedne ozbiljne zemlje, da prikupljaju sitne političke poene.

Tako smo mogli čuti od koleginice koja je bila, nažalost, i predsednik Odbora za obrazovanje u ovom parlamentu, koja nekoliko puta može da u sebi ponovi da se razume u obrazovanje i da onda zaista pomisli da je to tako, ali to zaista nije istina. Velike kritike je izrekla na dualno obrazovanje. Zaista postavljam sada pitanje da li su 2000. godine, kada su se svi utrkivali da se približe ili na neki način, bez razmišljanja, podrže sve što je dolazilo iz Nemačke ili iz nekih zapadnih zemalja, zašto danas to ne radi i zašto koleginica dovodi u pitanje dualno obrazovanje, koje je okosnica nemačkog društva?

Mislim da je dualno obrazovanje jedna od bitnih stavki koju je potrebno uvesti u srpsko društvo i na osnovu čega je potrebno graditi srednje stručno obrazovanje. Ne možemo nikako reći da ono služi za zloupotrebu i iskorištavanje mladih ljudi koji bi na taj način bili uposleni. To je jedna zaista glupost koju ne može niko ozbiljan ko se razume u obrazovanje da izrekne.

Dualno obrazovanje je neophodno da bi mladi ljudi izašli kompletno opremljeni za posao koji mogu da nađu na tržištu rada. Da je to tako to govori i situacija da je u poslednjih pet godina, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, dovedeno niz investitora u zemlju i samim tim su nastupile promene koje uslovljavaju promene i u obrazovanju i sasvim je logično da je neophodno uvesti dualno obrazovanje u naš obrazovni sistem kako bi đaci što pripremljeniji izašli na tržište rada i zaista uzeli učešća. Ako se neko opredeli za srednje stručno obrazovanje, ne vidim šta je sporno da on dobije najkvalitetnije obrazovanje koje njemu sleduje i ne vidim na osnovu čega se može pričati o tome da je to spoticanje visokog obrazovanja. Ako je neko odlučio da završi srednje stručno obrazovanje, ne vidim zašto bi ga mi sprečavali u tome i ako može da nađe na tržištu rada zadovoljavajuće uposlenje?

Vratiću se, pre svega, na Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kao jednog krovnog zakona koje čini krovni zakon za sistem obrazovanja. Pored dualnog obrazovanja treba istaći da se ovim novim nacrtom zakona dovodi još nekoliko novina. Jedna od novina jeste i uvođenje inovativnog načina rada i uvođenje ustanova vežbaonice.

Prethodna poslanica je pričala veoma pogrdno, da se uljudno i kulturno izrazim o ovim novinama koje su uvedene u zakon i to oslikava njihov zaista neozbiljan pristup onako jednom velikom faktoru društvenog uređenja u Srbiji, kakvo je obrazovanje. Ne možemo nikako spominjati starlete u kategoriji kada se u zakonu spominju radionice koje su uvedene sa ciljem da se oni studenti koji se školuju za nastavni kadar prođu u svom procesu obrazovanja na praktičan način kako to treba da bude zaista kada budu došli da predaju u školi ili u nekoj obrazovnoj ustanovi. Zaista ne razumem uopšte komentar prethodne govornice koja je sa jednim neozbiljnim tonom pričala o ovoj pozitivnoj novini koja se uvodi u zakon.

Takođe, uvodi se još jedan informacioni sistem koji je veoma važan za prosvetu i pored njega još i jedinstveno obrazovni broj koji će učenik imati kao svoj lični broj tokom čitavog sistema obrazovanja u kom bude učestvovao.

Pored ovoga, zaista je bitno da ovaj zakon uvodi i jednu, rekla bih, odgovornost svih učesnika, odnosno faktora u sistemu obrazovanja. To podrazumeva i direktore i nastavnike, ali i decu i roditelje.

Veoma često se dolazilo ovde do stavljanja na dva različita kraja roditelje i s druge strane škole. Zaista, ovim zakonom, na jedan koristan način se svi činioci uvršćavaju kao bitni faktori koji zajedničkim radom treba da doprinose što boljem obrazovanju, ali da podnesu i određene odgovornosti koje taj sistem i taj proces obezbeđuje i podrazumeva.

Rekla bih da su mnogi poslanici koji su ovde govorili zaboravili period dok je bivši režim bio na vlasti. Govoreći o direktorima koji će biti, na neki način, oštećeni u ovom izboru po novom sistemu, ja bih samo podsetila na nekoliko propusta koje je bivši režim uradio kada je bio na vlasti, recimo, u Pokrajini, koja je jedan od osnivača srednjih škola na teritoriji Republike Srbije, odnosno severnog dela, a to je teritorija Autonomne pokrajine Vojvodine, kada su direktori u nekoliko puta radili različite malverzacije, Pokrajina je propuštala da ih smeni i postavi prinudnu upravu, pa je to bila zakonski omogućena njima kao osnivaču.

Onda se tu postavlja pitanje – ko zapravo krši zakon, ko će da krši zakon i da li je ovaj predlog zakona zaista dobar? Naravno da jeste dobar, jer sve ovo što je bilo moguće da se provuče kroz neke prolaze je ovim zakonom ispravljeno i omogućiće zaista kvalitetniji krovni proces koji će dalje biti regulisan na ostalim zakonskim aktima i podzakonskim aktima.

Kada je u pitanju Zakon o visokom obrazovanju, biću kratka i reći da se u ovom delu veoma jasno definiše i uređuje sistem akreditacije, što je zakon koji je bivši režim doneo dok je bio na vlasti zaista bio propustiv, da tako kažem, i nije dobro definisao sve načine na koji akreditacija može da se izvrši i pod kojim uslovima. Sada je veoma jasno rečeno da visokoškolske ustanove mogu dobiti dozvolu tek kad prođe sistem akreditacije i to je potpuno jasno i dalje nema nikakvih dopuštanja nekih propusta u vezi sa tim.

U Danu za glasanje ja ću podržati ova dva zakona, jer mislim da su zaista dobra rešenja i svakako je veliki broj poslanika još u prethodnom periodu pričao o tome da je zaista neophodno doneti potpuno novi zakon o visokom obrazovanju i osnovama sistema. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici, mi smo danas zaista slušali različite priče u vezi sa izmenama ovih zakona i šire vezano za poljoprivredu. Zaista je zaprepašćujuće da većina onih ljudi koji su učestvovali u lokalnim samoupravama u prethodnim godinama do 2012. godine, ili čak neki do 2014. godine, kao i oni koji su pripadali strankama koje su učestvovale u vlasti, danas nama govore šta je trebalo biti urađeno za ove tri godine.
Podsetiću samo, jedna od koleginica je u prethodnom izlaganju govorila o poljoprivrednom zemljištu, a ista ta koleginica je bila član političke stranke koja je svu svoju politiku zasnivala na tzv. priči o poljoprivredi, zemljoradnicima ili paorima, kako su oni znali da kažu. Učestvovali su u vlasti od 2012. godine i ne vidim zašto nisu našli za shodno da se, eto, možda posavetuju sa gospođom i da ona tad možda uloži zakon o izmeni poljoprivrednih zemljišta.
Takođe smo slušali različite priče i ovde je spomenuto čak na koji način se tobože zloupotrebljavalo zemljište od poslednjih izmena zakona, što zaista ne stoji. Podsetiću samo građane, na primer, da u Opštini Inđija, da uzmemo za primer, imamo poljoprivrednu zadrugu koja je baš onako radila u periodu do 2012. godine kako je to prethodna govornica rekla, a to je bio u pitanju i njen današnji stranački kolega. Evo, građane Inđije zaista znate i kad pričate za građane Inđije, oni se prosto hvataju za glavu na pomen čoveka koji je bio jedan od vodećih ljudi u Opštini Inđija i koji se danas prodaje da je veliki ekspert za pitanja poljoprivrede. Znači, oni su Inđijsku zadrugu, zaista zemljište prodali i ustupili privatnim rukama.
Imamo i situaciju takođe da je u periodu od 2000. do 2012. godine stotine hektara zemljišta završilo u privatnim rukama bez ikakvog kriterijuma.
Zaista se pitam zašto onda mi danas imamo tu potrebu i zaista da slušamo ljude koji nemaju pojma ni o čemu i to pokazuju iz dana u dan. Oni se prijavljuju da pričaju o pitanjima iz sektora prava i poljoprivrede, nemaju argumente, jedino što znaju da kažu je da nešto nije urađeno u poslednje tri godine. Građani znaju da to nije istina. U prilog tome idu zaista i ove izmene zakona koje su danas pred nama.
Što se tiče podsticaja za ruralni razvoj, ono što bih ja istakla jeste značajno što se daje značaj mladim proizvođačima. Vlada je akcenat stavila na proizvodnju, ne samo poljoprivredu, već u širem aspektu, kada govorimo i to u prerađivačkoj proizvodnji. Ministar je u nekoliko navrata pričao o značaju prerađivačke proizvodnje i zaista je bitno da poljoprivrednici nemaju tu samo primarnu proizvodnju, da prodaju proizvode po najnižoj ceni, već da prerađivačkim delatnostima taj proizvod učine vrednijim, odnosno da ga prodaju za veću vrednost. To je ono što će se omogućiti kroz ove izmene zakona, da mladi proizvođači pokrenu ili oni koji već imaju poljoprivrednu proizvodnju unaprede, promene tehnologiju i modernizuju je.
Zaista je veliki značaj za poljoprivredna gazdinstva, i to smo slušali zaista ovde danas više puta, ovaj zakon i ove izmene zakona su bitne, ako ćemo govoriti, šire smo slušali o tome, u demografskom smislu, jer se zaista u poslednjih 15, 20 godina, možda je to duže trajalo, osiromašila su sela i zaista je značajno što današnja vlada, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, daje podsticaje da se na sela vrate, zadrže, ali što da ne, i vrate ljudi i započnu svoju proizvodnju.
Smisao ovakvih zakona jeste zapravo da oni učine proizvodnju samoodrživom, odnosno da u poljoprivrednom gazdinstvu, porodičnom gazdinstvu imamo samozapošljavanje, gde će sam domaćin zajedno sa svojom porodicom biti sposoban da naplati taj svoj rad koji je ulagao u to.
Ono što bih još naznačila i što je jako važno u izmenama ovih zakona jesu i lokalne akcione grupe. Zaista je važno da se dođe do jednog sinergičnog pristupa, odnosno da se na nivoima lokalne samouprave dođe do sjedinjavanja različitih činilaca, ne samo poljoprivrednih. Mi kada govorimo o razvoju sela, moramo da imamo na umu da poljoprivreda, odnosno razvoj sela ne može da počiva na samom podsticanju poljoprivredne proizvodnje, već i da se učini to mesto pogodnim za život. Mi smo videli da su od 2000. godine masovno počela da odumiru sela, pogotovo na teritoriji Vojvodine, i to zahvaljujući bivšem režimu koji nije znao da investira na prave načine, pa se dešavalo da vi imate selo u kome se zatvaraju škole, da nema ambulante. Onda o čemu mi razgovaramo, ako podstičemo poljoprivredu, a nema ko da živi u tom selu?
Iz tih razloga je zaista važno da svi poslanici koji su danas pričali o tome da im je stalo do poljoprivrednika i do seljaka podrže ove izmene zakona u danu za glasanje, a ja ću, naravno, podržati ove izmene. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas smo zaista čuli različite govore u vezi sa ovim izmenama Zakona o visokom obrazovanju, iako kao što je ministar naznačio svi su rekli da će glasati za predložene izmene, ali su licemerno govorili o tome šta sve ne valja i propitivali ministra o tome šta će biti urađeno i zašto nisu urađene određen izmene. Ne treba da zaboravimo da je Zakon o visokom obrazovanju koji je 2005. godine donet upravo podržan od većine poslanika koji danas kritikuju izmene i rad Ministarstva, odnosno pre svega Vlade Republike Srbije.
Ja ću istaći da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, jedna od retkih Vlada koja je obrazovanje veoma ozbiljno shvatila i to ne samo deklarativno, jer kada se okrenemo i pogledamo prethodne vlade, videćemo da su svi u svojim ekspozeima posvećivali, doduše, dve rečenice samo o obrazovanju, a da se uopšte nisu bavili njime u praksi.
Danas je situacija mnogo drugačija. Mi već vidimo da je aktuelni ministar doneo nekoliko rešenja, koji su bili neophodni, koji su u javnosti odjeknuli, a to je, pre svega, uvođenje informatike, najava da će se uvesti preduzetničko vaspitanje, što je veoma bitno za dalju politiku prema visokom obrazovanju i obrazovanju uopšte.
Ono što je Vlada najavljivala i na čemu se zaista radi, a to možemo i da vidimo u praksi prema postupcima koje Vlada sprovodi, jeste da će biti veoma intenzivno i usko povezano obrazovanje sa privredom, odnosno, pre svega, privatnim sektorom. To je ono što je nužno da bi se privreda jedne države razvijala.
Mnogi poslanici su ovde kritikovali i govorili o tome da nisu sprovedene reforme onako kako su najavljivane u prethodnom mandatu Vlade. Međutim, ja se ne bih složila sa time, mada DS često ne odgovaraju određeni potezi iz SNS, i to apriori, bez obzira da li je to istina ili nije. Ja pretpostavljam da je bivšem režimu mnogo bliži način rada Dragoslava Petrovića, koji ima poseban osvrt na tehnološki razvoj i nauku i slažem se, verovatno njima ne prija rad Vlade Aleksandra Vučića, pošto je verovatno mnogo produktivnije za Republiku da se nenamenski troši novci, na taj način opravdava tzv. izmišljeni neki tehnološki razvoj, koji uopšte nije bio primenjivan.
Prošla Vlada je takođe uradila nekoliko bitnih stvari. Ne možemo da govorimo o tome da nije urađeno ništa. Ja ću napomenuti samo da zahvaljujući izmenama u prethodnom mandatu Vlade danas imamo mogućnost da na jednom mestu imamo zbirno na uvid sve doktorske disertacije koje su odbranjene. Takođe, moram istaći da je uređena oblast priznavanja stranih visokoškolskih isprava. I to su dve ključne stvari koje su se veoma često prigovarale vladama i što je upravo Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem uspela da uradi u prethodnom mandatu.
Ja ću zaista podržati ove izmene. Ne bih rekla da su one kozmetičke prirode, jer su veoma bitne i ne bih govorila o tome, ne znam kako pojedinci mogu da pred studentima izađu i govore o kozmetičkim izmenama, kada su one veoma važne za veliki broj studenata u Republici Srbiji.
Ja ću podržati ovaj zakon i radujem se najavi izmena i donošenja novog Zakona o visokom obrazovanju. Zahvaljujem se.
Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, saradnici, poštovani narodni poslanici, važeće propis kojim se do danas regulisala oblast zapošljavanja stanih državljana donet je 1978. godine. Složićemo se svi da je od tada prošlo mnogo vremena i da je došlo do niza društvenih promena.
Istovremeno Republika Srbija se obavezala potpisivanjem različitih sporazuma i konvencija da usaglasi svoj pravni sistem sa propisima EU koji se odnose na kretanje radne snage. Srbija je potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela i obavezu da saglasi svoju zonu slobodne trgovine, što podrazumeva između ostalog i usklađivanje propisa koji se odnose na slobodno kretanje radnika kao jedne od četiri slobode na kojima se temelji Evropska zajednica.
Odredbe u ovom zakonu, koje se odnose na zapošljavanje državljana EU će stupiti na snagu kada Srbija postane članica EU. Treba napomenuti da ovaj zakon jasno govori o tome da strani državljani ne smeju postati teret u sistemu socijalne zaštite RS i to je ovim zakonskim rešenjem uzeto u obzir.
Šta donosi ovaj Zakon o zapošljavanju stranaca? Pre svega, oblast izdavanja dozvola, radnih dozvola su ovde jasno definisane. Do sada je postojalo niz nedoumica na koji način treba uzeti u obzir ovu oblast pa nije bilo jasno pod kojim uslovima strani državljani dobijaju dozvolu za boravak i dozvolu za rad. Prema ovom zakonskom rešenju na jedan sveobuhvatan i sistemski način je ovaj problem rešen i iznet u ovom predlogu. Prema ovom Predlogu zakona strancima će za rad u Srbiji biti potrebno da se odobri i boravak i dozvola za rad, izuzev određenih kategorija koje se pre svega tiču diplomata, sportista i istraživačkih radnika koji su ovde angažovani na različitim projektima i ostali koji su jasno definisani u zakonu.
Zakon na jedan sistemski način definiše uslove zapošljavanja stranih državljana, ali i poslodavaca koji zapošljavaju strane državljane, tako da poslodavac na čiji zahtev se izda radna dozvola neće moći da ustupi radnika nekom drugom poslodavcu. Takođe, biće u obavezi da uplaćuje socijalna davanja za ovo. Ukoliko to ne ispuni poslodavac će morati da snosi teret kada su u pitanju i davanja i ona primanja koja su zaostala moraće da isplati.
Treba napomenuti da zakon uvodi i mogućnost da se ograniči broj stranaca kojima će se izdavati radna dozvola, a to će biti utvrđeno, Vlada će tu odluku doneti na zahtev ministarstva uz prethodno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta u odnosu na kretanje na tržištu rada.
Savremeno tržišno poslovanje, slobodno kretanje radnika, kao i osnivanje stranih predstavništava u našoj državi i sve ono što donosi usaglašavanje propisa sa EU su zapravo ukazali na potrebu da se ovako jedna oblast koja je veoma važna usaglasi i jednoobrazan način donese zakon koji će to jasno definisati.
Ovim zakon će na neposredan način biti regulisana oblast i poboljšana pozitivna afirmacija stranih ulaganja u RS. Stoga ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, saradnici, poštovani narodni poslanici, danas se pred nama nalazi zakon o zaštiti uzbunjivača, koji predstavlja još jedan korak napred u sistemskoj borbi protiv korupcije i oslikava jasnu orijentaciju aktuelne Vlade da se konfrontira korupciji u državi.
Do sada je ova oblast bila nejasno, površno i ne sistemski regulisana određenim propisima, što nije bila odgovarajuća zaštita za sve one građane koji su želeli da ukažu na nezakonitost u poslovanju. Možemo slobodno reći da je stepen zaštite uzbunjivača jedne države zapravo i pokazatelj koliko jedna država želi da se suprotstavi korupciji.
Danas smo slušali one koji su bili decenijama na vlasti u Republici, a koji se i danas nalaze u vlasti Autonomne Pokrajine Vojvodine, koji su govorili o tome kako Zakon nije dobar i šta treba tu izmeniti. Treba napomenuti samo da su ti isti ljudi deceniju sedeli na vlasti i nisu našli za shodno tokom svojih priča o navodnim evrointegracijama i želji da privredni rast u zemlji napreduje da donesu jedno ovakvo zakonsko rešenje. Ti isti ljudi su za vreme svoje vladavine se isključivo bavili svojim foteljama, ne misleći na građane i na njihovu zaštitu, koji su imali nameru da prijave korupciju u nekim privrednim društvima.
Za sve to vreme se građani Vojvodine – pitaju šta je zapravo sa AP Vojvodinom? Čuli smo već ovde već i od koleginice i od ministra o listama čekanja na Institutu u Kamenici, što je u najmanju ruku skandalozno, što je koštalo života građane u Vojvodini.
Iz ovog primera se može zaključiti da bivši režim nije imao jasnu nameru niti želju da reguliše oblast zaštite uzbunjivača i da na taj način pruži adekvatnu zaštitu ljudima koji su ukazali na nepravilnosti u poslovanju.
Šta je to što ovaj zakon donosi? Prvo, proširuje se krug lica koja mogu da traže zaštitu, pa tako da sada istu zaštitu mogu da traže i ljudi zaposleni u privatnom sektoru. Takođe, to se odnosi na ljude koji su u stalnom radnom odnosu, koji su angažovani preko ugovora o delovanju, o volonterima ili oni koji stupaju u radni odnos.
Ono što je bitno i što je ministar, takođe napomenuo, jeste da poslodavac mora da dokaže zapravo da korupcije nema u onom što je prijavljeno, što su građani prijavili. Takođe je bitna i zaštita ličnosti uzbunjivača, odnosno informacija o ličnostima koje su nam ukazali neke koruptivne radnje u preduzećima.
Ovaj zakon, s jedne strane pruža zaštitu građanima koji ukažu na neke radnje koje se tiču korupcije u privrednom sektoru, a sa druge strane imamo i tu da država garantuje posebnu zaštitu takvim ljudima.
U borbi protiv korupcije, pored ovih zakonskih rešenja, veliku ulogu imaju i savesni građani koji prijavljuju korupciju. To nije bio problem i zaista postoje svetli primeri građana Republike Srbije, koji su i u ranijem periodu, za vreme bivšeg režima, iako nije postojala adekvatna zaštita, imali snage da prijave korupciju. Međutim, država tada nije stala iza njih.
Danas se pred nama nalazi zakon, koji će na sveobuhvatan i sistemski način regulisati ovu oblast i pružiti zaštitu građanima koji budu ukazivali na nezakonita poslovanja. Zamislite samo, građani, da je ovaj zakon postojao 2008, 2009. ili 2010. godine. Sigurna sam da bi neko od zaposlenih u organima AP Vojvodine, npr. ili Fondu za kapitalna ulaganja ili na institutu, kao što je već bilo pomenuto, imao snage i ukazao na nepravilnosti.
Pre svega, možemo da nabrajamo veliki broj primer koji se odnosi na korupciju iz ove oblasti, ali ono što je tačno i što možemo da nađemo i u različitim člancima i što se procesuira ne ispitivano u ove dve godine jeste, na primer, da u Vojvodini imate situaciju da je bivši režim zaista voleo da angažuje jednog preduzimača prilikom izgradnje saobraćajnica na čitavoj teritoriji Vojvodine.
Firme „Borovice“ su poslovale i učestvovale u izgradnji mnogih infrastruktura na teritoriji AP Vojvodine, a u skoro svim slučajevima su prijavljene afere tokom poslovanja. Tako imamo primer jednog zaposlenog u putarskom preduzeću, koji je ukazao na malverzacije direktora, odnosno da su namešteni tenderi. Čim je prijavio, iako je dobio status uzbunjivača, kreće pakao za tog čoveka, mobing na poslu i sve ostalo što je bilo, nažalost, propraćeno time. Mislim da ne treba da napominjem da su i direktori i članovi upravnog odbora bili predstavnici bivšeg režima.
Ono što jeste i na šta upućuje ovaj primer je da zapravo nije postojalo sistemsko rešenje da se zaštite građani koji su imali nameru da ukažu na nezakonite radnje u poslovanju.
Imamo još jedan primer. Na primer u opštini Majdanpek, nekadašnji predsednik opštine je našao za shodno da sebi i svojim bliskim saradnicima dodeli solidarnu pomoć. Na ovaj način je budžet opštine veoma oštećen i mislim da to zaista pokazuje koliko je bilo bitno da budu zaštićeni na jedan jači način ljudi koji su ukazivali na nezakonite radnje.
Svi ovi primeri su ljudi koji su imali status uzbunjivača, ali to nije bilo dovoljno. Nije bilo dovoljno, jer kao što je moja koleginica napomenula, npr. u Kamenici institutu da je Agencija donela zaključak da direktor bude smenjen, pokrajinska Vlada je rekla da to ne treba da se uradi, prosto je ignorisala tu činjenicu, ovaj zakon će to onemogućiti.
Korupcija je, nažalost, godinama negovana na našim teritorijama i taj način su oni koji su, pre svega, trebali da vode računa o građanima, o razvoju privrede u Republici Srbiji, osiromašili celo društvo. Ovaj zakon će omogućiti neposredno i da se poveća investiciona klima u Republici Srbiji, jer će stvoriti povoljnije uslove za poslovanje.
Svi smo bili svedoci za vreme bivšeg režima kako je propadala srpska privreda zbog korupcionaških afera. Dok se bivši režim, pre svega, bavio proganjanjem ljudi koji su ukazivali na nezakonite radnje, naša privreda je propadala. Borba protiv korupcije jeste prioritet SNS, čitave Vlade na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
Donošenjem ovog zakona Srbija će pojačati svoj liderski položaj u regionu kada je ova oblast u pitanju. Donošenje ovog zakona predstavlja borbu Vlade za svakog građanina, za zaposlene i zapravo on će na neposredan način štititi i prava radnika. Zbog svega što sam gore napomenula, u danu za glasanje ću podržati ovaj zakon.
Poštovani ministre, uvaženi predsedavajući, uvažene kolege i koleginice, aktuelna Vlada od samog početka rada već poslednja četiri meseca radi na donošenju sistemskih rešenja, izmeni sistemskih zakona i usaglašavanju evropskih vrednosti u Srbiji. Takav predlog danas jeste izmena Zakona o visokom obrazovanju.

Kao što je poznato, 1999. godine je potpisana Bolonjska deklaracija sa ciljem da se napravi jedinstven obrazovni sistem u Evropi. Srbija je 2003. godine potpisala Bolonjsku deklaraciju, a 2005. godine je ista implementirana izglasavanjem u ovom domu Zakona o visokom obrazovanju.

Proteklih devet godina se pojavio niz problema što se tiče sprovođenja zakonskih rešenja ovog zakona. Međutim, uz manje izmene su oni pokušavani da se promene. Za rešavanje svih problema bila je potrebna politička volja kako bi se oni sveobuhvatno izmenili ovde ili u krajnjem smislu i došlo do izmene celokupnog zakona. Nažalost, danas imamo situaciju da se zbog takvog odnosa prema obrazovanju govori, kada je visoko školstvo upitanju, samo o sticanju diploma.

Kao što je ministar pomenuo u više svojih govora, cilj visokog obrazovanja treba da bude sticanje znanja kako bi bili konkurentni na tržištu rada. Zato i danas imamo ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju upravo kako bi doprineli sistemskom rešenju promena u visokom obrazovanju.

Poštovane kolege i koleginice, ja ću se u svom daljem govoru osvrnuti uglavnom na probleme koje smo imali prilikom akreditacije visokoškolskih ustanova i rešenja koje ovaj zakon nudi.

Proces akreditacije prvi put je počeo da se primenjuje 2006. godine, znači, godinu dana nakon izglasavanja Zakona o visokom obrazovanju i od tada je uočeno nekoliko problema koje možemo grubo svrstati u četiri ključna problema.

To je, pod broj jedan, da nije bio dobro rešen proces akreditacije ustanova koje se tek osnivaju. Dalje, u pojedinim slučajevima imali smo situaciju da je proces akreditacije mogao trajati i neograničeno dugo i da se zapravo nikada i ne završi. Proces akreditacije nije bio dovoljno transparentan, kao i to da su postojale pravne praznine, koje su omogućavale da neke ustanove rade i upisuju studente čak i u onim situacijama kada nisu dobile akreditaciju za svoj rad.

Zbog svega ovog navedenog, univerzitetska javnost i Agencija za borbu protiv korupcije su sugerisali da dođe do određenih izmena Zakona o visokom obrazovanju. Ove izmene predstavljaju korak dalje u sređivanju srpskog obrazovnog sistema, u skladu sa Strategijom obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Šta je ono što je predviđeno ovim izmenama zakona, kada je u pitanju akreditacija? Uvodi se rok za završetak procesa akreditacije i to 12 meseci od dana podnošenja, odnosno uredno poslatog zahteva. Uvodi se rok od 90 dana za odlučivanje Nacionalnog saveta u žalbenom postupku i ovim je onemogućeno odugovlačenje procesa akreditacije, kao što je bilo moguće do sada.

Jasno je definisano da akreditacija prestaje da važi ukoliko visokoškolska ustanova po isteku roka od pet godina ne podnese novi zahtev za akreditaciju. Ministarstvo je dužno da u roku od tri dana donese rešenje kojim se ustanovi oduzima dozvola za rad. Visokoškolska ustanova, kojoj je oduzeta dozvola za rad, može podneti zahtev za izdavanje nove dozvole nakon godinu dana. Ovom izmenom je popunjena pravna praznina koja je postojala u prethodnom rešenju zakona, koja je onemogućavala ustanovama da rade i po isteku akreditacije.

Izmene zakona predviđaju i povećanje odgovornosti članova Komisije za akreditaciju, a ono što je ključno u ovim izmenama i dopunama jeste da je povećana transparentnost i javnost rada komisije, jer ovim novim predlogom izveštaj komisije o akreditaciji ustanove ili studentskog programa, pored toga što se dostavlja Nacionalnom savetu, mora biti trajno postavljen i na internet stranici komisije, kao i to da se godišnji izveštaj o radu komisije, osim Nacionalnom savetu, dostavlja i Narodnoj skupštini.

Visokoškolske ustanove će pored ovih izmena koje se tiču akreditacije, morati da učine dostupnim javnosti doktorske disertacije pre odbrane, a univerziteti će morati da formiraju i javni digitalni repozitorijum.

Ono što je još pozitivna strana ovih izmena zakona jeste to da će informacioni sistemi svima pružiti pravi uvid stvari u obrazovni sistem, jer će sadržati i podatke o nastavnicima i o studentima, a sve što je potrebno jeste i to da će zapravo i studenti i profesori imati, kada su u pitanju doktorati, na uvid doktorske radove koji budu postavljeni u elektronskoj formi.

Kao što je poznato, premijer je u svom ekspozeu istakao da će jedan od glavnih ciljeva Vlade biti upravo jačanje obrazovnog sistema Srbije. Tu se, pre svega, misli na visokoškolske ustanove.

Zbog svega navedenog i ovih pozitivnih stvari koje ove izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju imamo danas pred sobom, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.