ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 72
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 7 meseci i 1 dan i 15 sati

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 7 meseci i 9 dana i 17 sati

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, finansijska konstrukcija, kada govorimo o kreditnom aranžmanu za Projekat modernizacije sistema za opepeljavanje, inače u obrazloženju tačno stoji definisano da je 45 milijardi iznos garancija, a da deset, izvinjavam se, 45 miliona evra su garancije prema KfW banci, a da su 10 miliona evra obaveze Republike Srbije.

Ono što treba reći, ponoviti onima kojima to nije jasno, na koji način uopšte ide funkcionisanje i povlačenje ovakvih kredita? Pre svega, treba da konkurišete sa određenom tehničkom-tehnološkom dokumentacijom. Znači, Republika Srbija nije ni mogla da uđe u povlačenje ovakvih kredita, iako je taj memorandum potpisan još u vreme onih koji se sada bune, nego jednostavno kada završite tehničku dokumentaciju tek onda, kada budete finansijski sposobni, kao što je „Elektroprivreda Srbije“ sada sposobna, s obzirom da je 2012. godine imala 17,3 milijardi dinara dobiti, dolazite u situaciju da možete da ovakve projekte realizujete. Sada je trenutak da se realizuju ovakvi projekti i onda oni idu pod određenim uslovima.

Uslovi su da imate pet godina mogućnost da povučete određene tranše za određene faze u realizaciji takvog projekta. Imate jednokratne naknade koje odmah dajete i imate kamatne stope koje idu na godišnjem nivou.

Ono što je važno reći za one koji ne znaju, ono što ste imali prilike da čujete od ministra, konsultanti koji će obavljati konsultantske usluge za realizaciju ovakvog jednog kreditnog aranžmana će biti izabrani na tenderu. To nije bilo u vreme do 2012. godine. Znači, krajnje jedan transparentan način. Ovakva vrsta projekta će biti realizovana, a to je jednostavno želja i politička podrška ove Vlade Republike Srbije da sve poslove koje radi na ovaj način, u saradnji, ne samo sa svojim partnerima, kada govorimo o finansijskim organizacijama iz Nemačke, iz Svetske banke, iz MMF, nego jednostavno iz Rusije, Kine, radi na jedan potpuno transparentan način.

Sve one insinuacije da neko sad ovde želi nešto da sakrije ne stoje, i to pokazuje jedan nivo neobaveštenosti. Neću da ulazim u to da li je neko dovoljno pametan, zlonameran, ali očito je pokušaj da se plasiraju u javnosti potpune neistine da bi se na određeni način ovakvi projekti potpuno pokazali kao nemogući da se realizuju u praksi.

Mislim da Srbija uopšte više nije u takvom položaju kao do 2012. godine. Mislim da oni koji žele da uruše ovakve projekte, a kobajagi se zalažu za evropske integracije, pokazuju da su ostali u tom vremenu do 2012. godine. Mislim da u vremenu koje dolazi mi moramo da idemo u susret ovako modernim projektima, kao što će EPS raditi, pogotovo kada se odnosi na modernizaciju sistema funkcionisanja energetskog sektora, a pogotovo sa uvođenjem standarda iz oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, da u ovoj raspravi ne bi ostali nedorečeni o nivou deviznih rezervi, i zbog građana Srbije, da ne bi došlo do toga da imaju neku skepsu u vezi toga da je visina deviznih rezervi uopšte ugrožena nekim određenim zakonskim predlozima, smatram za svoju obavezu da treba da kažem da je na sajtu Narodne banke Srbije možete da vidite informaciju o visini deviznih rezervi. Na kraju aprila 2017. godine je iznosila 9.409,4 miliona evra, čime je obezbeđena pokrivenost M1 od 200% i šest meseci uvoza robe i usluga, što je dvostruko više od standarda kojima je utvrđen adekvatan nivo pokrivenosti usluga i roba ovim rezervama.

Istovremeno, treba reći da je neto devizna rezerva, znači one koje su umanjene za devizna sredstva banaka, na kraju aprila 7.721 milion evra, preračunato prema kursevima MMF-a, po kojima se prati izvršenje samog programa, veća za 1.589 miliona evra u odnosu na projektovani minimum deviznih rezervi koje smo predvideli kada smo, uopšte, radili aranžman i sporazum sa MMF-om.

To pokazuje da ova Vlada, zaista, vodi jednu odgovornu fiskalnu politiku i da kada govorimo o nivou deviznih rezervi, građani Srbije nemaju nikakav strah da u budućnosti zaista će biti očuvane, a ovo je jedan od osnova na osnovu kojih izmena i dopuna Zakona ćemo moći da prihodujemo na osnovu pozitivnih kamatnih stopa. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ekonomski patriotizam nije obrtanje, pa sad tu mi nešto zarađujemo, ne zarađujemo. Ekonomski interes uopšte Republike Srbije je da ima stabilne finansije, da ima visok rast i da ima povećan izvoz. Zašto? Zato što jedino tako možemo da pokrijemo ne samo deficit koji imamo u budžetu, kao i sve države u regionu, kao i razvijene države, već možemo i da smanjimo javni dug. Sve bi to bilo lepo kao što predlagač govori kad ne bi imali dugovanja, a ta dugovanja postoje unazad više decenija. Nije to samo odlika srpske privrede, već zemalja u regionu.

Što se tiče uopšte liberalnog koncepta ekonomije, on je karakteristika svih razvijenih ekonomija. Naravno, i te razvijene ekonomije danas su u situaciji da prave planski budžet, odnosno da planiraju određena svoja finansijska sredstva. U trenucima kada dođe do nepovoljnih efekata na tržištu kapitala, kao što je došlo do svetske ekonomske krize, jedna Nemačka koja ima slobodno tržište i visok stepen konkurencije privrede, došla u situaciju da mora da zaštiti svoju automobilsku industriju intervencijom države. Ona smatra za sebe da je tu najveću grešku uradila. To je bio jedini način da vrati svoju privredu na put visokog rasta, kao što ga ima i kao što ga je imala pre.

Zašto sada to govorim? Zato što ovakav predlog amandmana, koji govori da treba da ulažemo u hartije od vrednosti isključivo za potrebe izgradnje infrastrukture i razvoja domaće privrede, je moguće samo u visoko razvijenim državama koje imaju stopu rasta od 7 do 10%, kao što su Kina, kao što je Japan koji ima veliki suficit, a ne države koje kubure sa visokim javnim dugovanjima, sa budžetima koji imaju velike probleme, kada je Srbija došla u situaciju da 2012. godine nije mogla ni da isplati određena socijalna davanja i penzije svojim građanima Srbije, vi morate onda da radite ekonomske reforme i morate da radite konsolidaciju javnih finansija.

Za to vam je potrebno, pre svega, priliv stranih direktnih investicija, znači, partnerstvo domaćih i stranih kompanija, da biste napravili proizvod koji može da bude konkurentan, da bi povećali izvoz. To je jedini koncept održivosti ekonomije. Osnovni princip ekonomije je profit, stvaranje nove vrednosti. Srbija do 2012. godine je došla u situaciju da nema novu vrednost. Nema otvaranje novih fabrika, zato što su se građevinske dozvole izdavale na 300 dana, nema mogućnosti da ima svež kapital, zato što smo bili prezaduženi, zato što niko nije hteo da radi sa vama, zato što je visok stepen korupcije bio iznad 60%, zato što jednostavno takva politička klima je bila da ni Evropska unija, ni razvijene države, nisu htele da razgovaraju sa vama po pitanju ekonomskog rasta.

Danas mi imamo potpuno drugu situaciju. Mi imamo sve ekonomske pokazatelje koji pokazuju da smo na putu održivog rasta i povećanja tog rasta, da je naša ekonomija, što se tiče i samih deviznih rezervi i ovoga o čemu danas govorimo, na putu da može da investira za hartije od vrednosti, a da zarađuje, da budžet Srbije prihoduje kada plasira određena sredstva u hartije od vrednosti. Baš zbog toga, što smo zaduženi i kod stranih međunarodnih institucija, i baš zbog toga što moramo da vraćamo te dugove, a vraćali smo ih sve ove godine, dolazimo u situaciju da moramo da se ponašamo na krajnje odgovoran način.

Sve bi ovo bilo lepo i ovaj predlog ovog amandmana, kada bi on bio sprovodljiv u praksi, pogotovo u ekonomiji, kao što je Srbija. Mi pokušavamo da nađemo svoj put održivosti naše privrede i taj put je da pod istim uslovima i strani i domaći investitori mogu da ulažu u otvaranje novih radnih mesta, u stvaranje nove vrednosti. To je ono sa čim Srbija ide napred. To su prepoznale i naše države u regionu, koje žele sa nama da sarađuju, pogotovo kada su u pitanju…

(Zoran Krasić: Koje naše države u regionu?)

Izvinjavam se gospodine Krasiću. Vi uvek pratite moje izlaganje i kad su god u pitanju određeni lapsusi. Zahvaljujem.

Zbog toga ovaj amandman nije prihvatljiv i zbog toga ne treba koristiti ovakvu vrstu amandmana da bi se plasirale u javnosti neistine o tome da Srpska napredna stranka i ova Vlada ne žele da podrži uopšte otvaranje novih radnih mesta i domaće investicije. Naravno da želimo, ali ovo nije način. Zbog toga ovakav amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48