ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 89
  • 0
  • 2
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 3 sata i 56 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 1 godina i 30 dana i 4 sata

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Javljam se povodom replike, pošto je nekoliko puta pomenuta SNS i o tome šta je Vladu Srbije 2012. godine sačekalo i šta je SNS sačekalo kao jednog od stožera tadašnje Vlade.

Pre svega je iznesena čitava lista neistina i laži, počev od toga da je 47% bio javni dug sa 15 milijardi evra, što naravno, nije istina, jer u istoj ovoj Skupštini je te 2012. godine u oktobru mesecu došao gospodin Dinkić koji je jednostavno dao predlog kao ministar tadašnji finansija, za budžet koji je pokazao da je 56% bio samo javni dug u tom trenutku, i iznosio 17,7 milijardi evra, a pri tome su mnoga dugovanja sakrivena kroz poslovne banke koje nisu ulazile u budžet Republike Srbije.

Pri tome je ostalo 750 miliona evra godišnjeg duga za 558 firmi u restrukturiranju, koje iznose tri milijarde evra naredne četiri godine. Pri tome je ostao dug od nekih 1,4 milijarde kamate koja je ostala na 213 kredita koje je podigla vlast do 2012. godine. Znači, devet milijardi duga je jednostavno ostao kao permanentno kretanje duga koji je došao do 71,3% javnog duga Srbije. Trebalo je zaustaviti jednostavno takvu trajektoriju duga, preokrenuti i smanjivati permanentno svake godine, uz teške ekonomske mere, uz tešku fiskalnu konsolidaciju budžeta, a pri tome održati socijalni mir i ljude koje treba finansirati iz budžeta Srbije i raditi na infrastrukturnim projektima.

To je SNS radila. Kada govorimo o investicijama, u to vreme, radili su investicije isključivo za lične firme „Dajrekt medije“ gospodina Đilasa i gospodina Miškovića, kada pričamo o „Belvilu“. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kolega nije bio poslanik u to vreme kada je 2012. godine došao rebalans budžeta u ovoj Skupštini, u oktobru mesecu, iz prostog razloga što u tom trenutku više nije bilo mogućnosti da se isplate plate i penzije, jer pored tog duga koji je bio od 15 milijardi, jednostavno, nije moglo da se isplate ni plate zdravstvenim radnicima, ni profesorima, ni nastavnicima, ni penzionerima, jer su dospevale kamate, upravo od onih kredita koji su oni podizali.

Kada imate problem, sa tzv. likvidnošću, odnosno „cash flow“, kako bi moderno rekli oni koji nam danas drže lekcije, onda morate da se zadužite, da servisirate potrebe svih kategorija u društvu, od kojih jednostavno žive na konto budžeta Srbije. To se dešavalo 2012. godine.

Ono što su sakrili su završni računi javnih preduzeća koji su se čuvali na poslovnim bankama, koji su se čuvali u firmama u restrukturiranju, koji su se čuvali i na sudskim presudama, 20 milijardi dinara, zbog greške tadašnje Ministarstva odbrane i njihovog predsednika stranke, koji su ostali dužni vojnim penzionerima. Sa tim se suočila Srpska napredna stranka, a da ne pričam o tome da je metodologija o kojoj pričaju promenjena, trebala je da bude promenjena u njihovo vreme, jer se radi po standardima Eurostata, koja je mnogo strožija nego što se radila metodologija do 2012. godine. Ni jedna metodologija im ne valja, jer su dugovanja bila mnogo velika, jer su zadužili građane Srbije u narednih pet generacija. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2017.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, nakon celodnevne rasprave, danas govorimo o ugovorima i sporazumima koji su pre svega u interesu građana Srbije. Oni su rezultat dobro vođene odgovorne spoljne politike Srbije i od strane predsednika države, gospodina Vučića i od strane premijerke, gospođe Ane Brnabić i svih ministara u Vladi Srbije.

Kada vidite da za proteklih pet godina neki sporazumi koji su potpisivani između dve vlade, kao što je Vlada Republike Nemačke i Vlade Republike Srbije prouzrokuju i daju za posledicu ovakve programe kao što danas imamo prilike da raspravljamo o njima i kao što vidite da je realizaciji transportna mreža jugoistočne Evrope u kojoj je Srbija jedan od stožera kada pričamo uopšte o našem regionu, i kada vidite da će u budućnosti Beograd biti centar saobraćajne i infrastrukturne politike, onda je to jedno priznanje za takvo vođenje politike u proteklih pet godina.

Prema tome, ono što smo danas imali prilike i na Odboru da čujemo od strane predlagača ovih zakona, odnosno koji podrazumevaju ratifikaciju ovih sporazuma, i ono što smo danas u raspravi imali prilike da čujemo, shvatila sam da i predstavnici opozicije će glasati za ove sporazume, jer iza onih izlaganja koji su rekli da su neki prve korake načinili još davne 2003, 2004. i 2005. godine, a da nisu imali vremena da završe tako odgovorne poslove, očito pokazuju njihovu spremnost da u danu za glasanje, kao i SNS podrže ove zakonske predloge.

Ono što je važno da se kaže za Transportnu zajednicu, a to je da se otvorilo neko pitanje, uopšte sporazuma između Srbije i Transportne zajednice, pitanje fus nota. Ono što treba da se kaže da je odluka svake Vlade i instrukcije koje stižu za sve međunarodne ugovore od strane Ministarstva spoljnih poslova, govore da je obaveza u svakom ugovoru da stoji fus nota koja praktično obavezuje potpisnice da se ispoštuje integritet i teritorijalni integritet i nezavisnost Republike Srbije u pogledu pitanja uopšte KiM.

Tako da, to uopšte nije sporno, nego jednostavno oni koji žele da ovu temu istaknu i istrgnu iz konteksta, kada je u pitanju ovaj ugovor, žele da na neki način steknu jeftine političke poene u skupštinskoj raspravi i zbog toga mislim da na to ne treba toliko obraćati pažnju, jer očito je da nam idu u susret neki beogradski izbori, pa onda određeni budući kandidati žele da se na određeni način profilišu kao nosioci nekih politika iako ona i ne stoji.

Ono što treba reći danas, a to je jako važno, da kada su u pitanju krediti koji se odnose na Nemačku KfW banku, oni govore o tome da je snabdevanje kanalizacijom određenih gradova, a nisu Beograd, Niš, Novi Sad i Kragujevac, nego su gradovi u Srbiji od kojih zavisi svakodnevni život ljudi, pokazuju jednu veliku odgovornost i ministarstava u ovoj Vladi, da je potrebno ulagati u rešavanje svakodnevnih problema građana tih malih gradova. Sada su na redu Kikinda, u kojoj je ustanovljeno da u vodi ima čestica arsena, i u Paraćinu o kome toliko govorimo, da je potrebno uložiti, a imamo azbestne cevi i cement koji je pronađen u vodi. Zatim, imamo i 70% odlivanja vode iz vodovodne mreže kada su u pitanju gradovi kao što je i Vrbas i nekvalitetna voda, i zbog toga je potrebno da se izgrade i nove fabrike vode.

Ali, ono što je danas pokazano na osnovu ove diskusije, to je da ne postoje mogućnosti da vodite odgovornu politiku ukoliko ne razmišljate o infrastrukturnim projektima koji su važni za svakodnevni život ljudi u Srbiji i zbog toga je jako važno da ona Strategija koja je usvojena, a to je praktično rekonstrukcija i modernizacija vodovodne i kanalizacione mreže do 2034. godine, kada se govori o Srbiji, pokazuje da su velika finansijska sredstva potrebna da bi Srbija zaista imala kvalitetniji život u svakom pogledu.

Ono što je važno da se kaže, kada je ovaj ugovor u pitanju, to je da je tek 19. maja 2017. godine usvojen izveštaj od strane Vlade Republike Srbije i onog izveštaja koji je podnela KfW banka, a to znači da je bilo potrebno uraditi veliki broj studija izvodljivosti i projekata, da biste uopšte prošli na kreditnim odborima ove banke i da bi sredstva bila povučena.

Ali, kada govorimo uopšte o tim projektima i gradovima, ne možemo da ne zapazimo da su do 2012. godine kreditne linije bile opterećene kamatnim stopama od 6,17%, i da je svega osam gradova modernizovano u ovom pogledu, a da je u proteklih pet godina čak 12 gradova imalo prilike da rekonstruiše i modernizuje svoju vodovodnu i kanalizacionu mrežu, a da su sada kreditne linije opterećene svega 1,1% kamate na godišnjem nivou. To pokazuje jednu uopšte finansijsku stabilnost budžeta koji može da garantuje za ovakve projekte i realizaciju projekata, ali i odgovornost očito ljudi koji vode ministarstva, koja se odnose na infrastrukturu i onih institucija kao što je CIP, koji može na adekvatan način da zaista pruži tu dokumentaciju.

Treba reći da je Kikindi odobreno šest miliona evra za ovakve projekte, Vrbasu 4,1, a Paraćinu i Knjaževcu 3,45 miliona evra. Treba isto tako reći da oni, koji nam danas spočitavaju kako sporo idemo i ništa ne radimo, očito onim svojim lokalnim samoupravama u kojima su vladali 20 godina, pa i danas vladaju, nisu imali vremena da zamene azbestne cevi, ali zbog toga su imali vremena da grade mostove od 600 miliona evra, imali su vremena da grade određene infrastrukturne projekte sa optičkim kablovima koji su isključivo bogatili njihove privatne firme tadašnjih funkcionera koji su vodili ovakve lokalne samouprave. Tako da, očito, odgovornost je ipak na SNS koja ozbiljno razmatra probleme građana.

Kada govorimo o ovom četvrtom ugovoru o izmenama i dopuna koje se odnose na devet ugovora sa Evropskom investicionom bankom, očito je pokušaj da se ovde u javnosti plasira jedna neistina koja govori da je naša greška u tome kada govorimo o izmenama i dopunama ugovora, a ne govori se o tome da je Evropska investiciona banka imala proceduru koja ne prepoznaje žalbe u postupku javnih nabavki.

Do sada smo imali postupak Evropske investicione banke koja daje zeleno svetlo da se raspišu javne nabavke koje se odnose na robe i usluge koje su potrebne za određenu realizaciju projekata, a ti projekti, recimo, faza „A“, faza „B“ projekta izgradnje kliničkih centara, lokalna infrastruktura, putevi, zatim modernizacija škola, zatim bezbednost u saobraćaju, unapređenje objekata koji se odnose na pravosudne institucije.

Kada se govori o tome da, recimo, određeni i nezadovoljni izvođači, koji su učestvovali u postupku javnih nabavki, imaju pravo da ulože prigovor, i kod nas u našim propisima se ulaže Komisiji za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki. Ne postoji zakonska mogućnost, jednostavno Evropska investiciona banka ne prepoznaje modele žalbi da bi ona odgovarala na ovako nešto, a komisija koja je u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, nema zakonskih mogućnosti da pošalje adekvatne odgovore na tako nešto.

Naravno, zbog toga je došlo do zaustavljanja realizacije određenih projekata i naravno da je Ministarstvo finansija našlo načina da određenim izmenama i dopunama ovakve probleme, koje sama banka ima, zajedno sa ministarstvom koje realizuje ove projekte, Ministarstvo za infrastrukturu, pokuša da jednostavno reši ovakve probleme, da pravni osnov komisiji da može da odgovori na ovakve žalbe.

Time suštinski mi želimo da ubrzamo realizaciju ovih projekata, a to se naravno uvek odrazi u onom postupku povlačenja sredstava od Evropske investicione banke i to pokazuje suštinski da mi na date probleme zaista odgovaramo promptno kao država i pokazuje visok stepen odgovornosti. Zato ne bih dalje dužila, ali mislim da je u interesu države Srbije da zaista sve one političke stranke i svi oni subjekti, koji u ovom parlamentu postoje kao nezavisni poslanici, podrže ovako nešto, jer je u interesu svih nas. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48