ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 81
  • 0
  • 2
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 9 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 10 meseci i 29 dana i 9 sati

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 6 dana i 10 sati

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, i juče i danas imamo jednu kvalitetnu raspravu kada je u pitanju uopšte Predlog zakona o visokom obrazovanju zato što mi iz ovih načelnih rasprava nismo čuli suštinsko neslaganje bilo koga od kolega, već imamo pre svega određene kritike na hitan postupak donošenja ovog zakona koji je postao kao jedna mantra koja nam govori o tome da smo mi u suštini vrlo efikasni zbog toga što imamo veliki broj zakona koje donosimo permanentno iz sednice u sednicu na osnovu dinamike koja nam jednostavno nalaže i vreme u kojem se nalazimo, ali i Vlada koja sa svojim ministarstvima jako efikasno radi.

Prema tome, za nekoga je to možda velika kritika, a za nas to predstavlja jednu veliku čast da mi imamo sednice Skupštine na kojima možemo na potpuno otvoren način da razgovaramo o jako važnim temama, a jedna od najvažnijih tema je obrazovanje. Ono što treba da shvatimo svi kao društvo, to je da se pomirimo sa realnošću koja danas mnogo drugačije izgleda nego što je izgledala i pre pet i pre 10 i pre 15 godina. Svedoci ste u svetu velikih ne samo ekonomskih promena, već geopolitičkih promena, političkih zemljotresa velikih sila u smislu vođenja i načina vođenja politike, državne politike i ekonomske politike. Da ne pričamo o velikoj ekspanziji IT tehnologija sa kojima neminovno tehničke nauke brzo rastu, privreda mora da se prilagođava toj ekspanziji odnosno toj četvrtoj industrijskoj revoluciji, a društvene nauke, po prirodi stvari, uvek negde kaskaju za tehničkim. Stoga je jako teško danas uopšte govoriti o reformi obrazovanja, promenama koje kao društvo moramo da pratimo.

Reći ću vam još nešto – i razvijene države EU danas govore o promeni sistema obrazovanja. Jedna Nemačka, za koju kažemo da je zemlja koja ima najbolji sistem obrazovanja, danas u javnosti govori o promeni načina funkcionisanja obrazovanja. Znači, 80% građana Srbije u anketama govori o tome da bi svoju decu volelo da pošalje na školovanje baš u Nemačku jer smatraju da je to jedna od država koja ima najbolje organizovan sistem obrazovanja. Zašto? Zato što negde svi prepoznajemo kao roditelji, da oni sa svojim diplomama imaju zagarantovana radna mesta. To je upravo zbog toga što spoj obrazovanja i privrede mora da postoji, da mi moramo da proizvodimo kadrove, da učimo učenike i studente da će njihova zanimanja biti u funkciji budućnosti privrede i razvoja same privrede. To znači da moramo da se pomirimo sa tim da ćemo imati kontinuirano učenje do kraja života. To je ono što jednostavno nastavnici i profesori moraju da se pomire sa tim da svaka promena u sistemu obrazovanja treba da postoji. Ukoliko nje nema, jednostavno, mi nećemo dobiti kadrove koji će moći da odgovaraju našem funkcionisanju društva.

Stoga smatram da uopšte ove predloge zakona koje ste dali ne vidim kao nešto loše što će oni možda doživeti određene modifikacije i danas, ali možda i za godinu i dve dana. Mislim da je to jedna dobra osnova da će Srbija imati rezultate kada je u pitanju uopšte proizvodni sektor i ekonomski rezultati. Nama proizvodnja, ukoliko obezbedimo rast od 3% do 5% svake godine, ukoliko smanjimo budžetski deficit i javni dug na mastrihtski ispod 60%, postajemo konkurentna privreda, država koja će moći da stane rame uz rame sa članicama EU posle 2020. godine. Zato je strateški dokument uopšte razvoja obrazovanja do 2020. godine, koji je usvojen 2012. godine, suštinski naša osnova koja predstavlja put kojim treba da idemo do 2020. godine, što se tiče obrazovanja, ali i put kojim naše društvo treba da ide i posle 2020. godine.

Ono što ste dali, ministre, kao koncept uopšte realizacije ove strategije, kao zakonske predloge koje danas imamo na dnevnom redu, pokazuje da su nastavnici, roditelji, učenici, ali i država, ministarstva, lokalne samouprave, svi na istom zadatku. Taj zadatak je da pomognemo svima nama da u ovom sistemu dajemo najbolje efekte, da povećamo taj sistem kvaliteta, povećamo efikasnost. A kako ćemo to? To je uspostavljanjem određenih mehanizama. Vaš mehanizam uspostavljanja koncepta preduzetničkog duha i u sistemu obrazovanja suštinski daje mogućnosti pre svega da svi oni koji misle da posle dobijanja određenih diploma ovde treba da idu u inostranstvo jednostavno promene potpuno svoj stav.

Reći ću vam da smo imali prošle nedelje zajedničke sastanke sa evropskim parlamentarcima po pitanju sprovođenja SSP-a i da smo imali prilike da čujemo i od naših zemalja koje su nekada bile članice SFRJ, kao što je Slovenija, da i tamo dolazi do određenih inicijativa studenata koji završe određene prestižne fakultete da ne rade u Sloveniji, gde je standard potpuno na određeni način mnogo, mnogo viši nego u Srbiji, gde je prosek plate 1.200 evra, da oni takođe traže da odlaze u razvijene zemlje da nađu tamo određene poslove. Ali, to je jednostavno jedan trend uopšte, ne samo u Evropi, nego i u svetu, da dolazi do migracije i karijernog kretanja tzv.

Ono što je nama zadatak ovde u Srbiji je da svi smognemo snage da sve ove promene koje ste vi dali kao zakonske predloge uvedemo i negde zajednički sprovedemo. To je mnogo teško, pogotovo što mi imamo situaciju da se nastavni kadar uvek negde oseća zapostavljenim kada gledate vi onaj krajnji deo koji se odnosi na lične dohotke, da se jako teško živi. Ali, promene su od poslednjih pet godina neminovne i vide se u društvu i oseća se da se mnogo bolje živi nego što se živelo onda kada je pre 2012. godine bilo 200.000 manje radnih mesta, kada je bilo još 200.000 ljudi koji su otišli u penzije, kada je dolazilo do toga da ne postoji nijedna fabrika koja želi, nijedan investitor koji želi da dođe u Srbiju.

Znači, mnogo se toga se promenilo. S toga su ove promene koje vi dajete kao predloge zakona koji govori o promeni procesa samog funkcionisanja nastavnog sistema daju nam za pravo da kažemo da će sigurno doći do unapređenja kvaliteta i efikasnosti. I, to kada vam neko spočitava da se sada ceo sistem odluka prenosi na ministra jednostavno nije tačno. Ja ću vam reći, i posle 2000. godine ministar je potpisivao saglasnost za imenovanje direktora, samo što nije imao prilike uopšte da donese svoj sud na osnovu takve odluke. Zna se kako ide procedura izbora direktora. Zna se da jednostavno postoji konkurs, da školski odbori koji su delegirani po sistemu 3.3.3. lokalna samouprava, nastavničko veće i deo koji se odnosi na školske odbore, znači, donose odluku o izboru direktora da na osnovu tih izbora direktora vi kao ministar dajete određenu, zadnji potpis na taj dokument. Prema tome, ta procedura se nije promenila. Nema veze ni sa SNS, ni sa bilo kojim strankama, i to mora stalno da se govori.

Da vam kažem, i u vreme 2000. i 2010. godine svi direktori su se hvalili time da su članovi DS. Možda oni danas nisu članovi SNS, nego jednostavno traže političku podršku za to bi sprovodili svoje programe. Ono što vi sada uvodite, upravo ta licenca, da sa svojim integritetom i sa svojim znanjem kao direktori mogu da budu izabrani, znači, dajete im šansu, jednaku šansu svima da konkurišu, ali da na osnovu svog znanja mogu da konkurišu za takva radna mesta. I, mislim da ovim načinom vi pokušavate da izbacite kompletnu politiku kao jedan od segmenata koji je do sada bio negde jedan od kriterijuma zbog čega neko treba da bude izabran ili ne. I, mislim da u tome treba sve više da u javnosti govorite, jer pre svega što ste došli iz privatnog sektora, što znate kako se to radi, da jednostavno struku stavite na prvo mesto, a da politiku izbacite iz našeg obrazovnog sistema i zbog toga mislim da je jako značajno da danas pričamo o ovom konceptu.

Što se tiče visokog obrazovanja, mogu samo da vam kažem da će biti jako teško menjati sistem visokog obrazovanja zato što negde su profesori uvek navikli da se kreću u onim krugovima već viđenog sistema funkcionisanja i mnogo teško je uvek tu svežu krv dovesti u smislu mladih profesora da postanu sastavni deo takvog kruga profesora gde će njihovo neko možda mladalačko mišljenje i stav pokazati i biti prihvaćen. Ali, mislim da je ta ideja da se smanji mandat rektora na tri godine ili dekana jako dobra zbog toga što će među njima samima doći do preispitivanja odluka o vođenju samih naučnih ustanova, pa na kraju krajeva i pospešiti naučno istraživački rad.

Ono na čemu je ova Vlada pokazala, a to je dala fokus i akcenat na inovacijama, s toga je, formirala zasebno ministarstvo i pokazala da je to rezultat u stvari rada visoko obrazovnih ustanova. I, da mi studente i same učenike moramo da motivišemo više da primene nove metode učenja, jer zainteresovati danas učenika ili studenta, pored ovakvog razvoja IT tehnologija, da uzme da čita, što ja kažem knjige, to je najveći problem, jer prvo nema se toliko vremena, živimo u jednom brzom sistemu funkcionisanja uopšte. Nemamo vremena da mi sad funkcionalno, posle pročitanog sat vremena određenog štiva, napravimo sebi koncept i zaključka izvedemo šta smo pročitali, zato što jednostavno takav nam je tempo života, i sad motivisati učenike studente da oni zajedno sa profesorima zaista steknu to funkcionalno znanje, to će biti najteži zadatak, a pritom ako imamo na fakultetima većinu profesora koji su navikli na stare metode rada, i to svaki od njih priznaje, i sad naći taj balans između novoga i staroga, a ići napred velikim koracima biće u stvari jako teško.

Mi svi treba, pre svega sebe da menjamo u tom delu kao profesori i u radu sa studentima, jer oni traže nove metode rada, oni traže od nas da im damo funkcionalno znanje i to je ono što ste vi pokušali, tako ja vidim ovim novim zakonom da date taj pečat svega toga. Zbog toga vam čestitam na tome i mislim da ga treba podržati i svaka sledeća promena koja bude bila treba da bude u podizanju lestvice za ove standarde koje danas postavlja.

Zbog toga u danu za glasanje treba podržati ovo i mislim da u raspravi na amandmane treba odgovarati samo ono što je suština promena, ne ono što žele neki da prihvate kao politizaciju ove teme, da prikažu da ova skupštinska većina nema viziju o tome kako treba da izgleda budućnost visokog obrazovanja ili uopšte razvoja obrazovanja u Srbiji. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem predsedavajući. Ako je ono što je povredilo nekoga, reči – bolji život u zadnjih pet godina, onda prihvatam na sebe kritiku, ali zbog građana Srbije da kažemo istinu, da je plata od 500 evra nastavnika i profesora u osnovnim i srednjim školama bila u vreme kada je kurs evra bio 84 dinara, kada je došao na 120, 121, 122 i 123, ona je pala na 330 evra.

Prema tome, ako imate finansije kojima nemate za dve nedelje da podelite ni plate profesorima, nastavnicima, penzije penzionerima, onda je jasno o kakvoj ekonomiji pričamo do 2012. godine, tako da u svakom slučaju kada je pad aktivnosti praktično bio 3,6% a sada kada je rast negde na 2,7% u prošloj godini je velika razlika i sigurno je da se bolje živi, ali ne znam čije su tetke sada fokus rasprave u Zakonu o obrazovanju.

Što se tiče toga da smo zabrinuti za studente koji odlaze, jesmo. Zbog toga nešto i radimo, otvaramo inovacione centre gde se zapošljava 2.000 mladih inženjera u saradnji sa nemačkim kompanijama koje će imati platu u IT sektoru preko 2.000 evra, za razliku od onih koji su bili do 2012. godine, mi nešto radimo, borimo se za tu decu da ona ostanu ovde. Hvala.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem.

Čisto da ne bi živeli u zabludi prethodnog uvaženog kolege koji tvrdi da je Fiskalni savet jedno čedo koje nam je ostavljeno od strane Mlađana Dinkića, rekla bih samo da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu donesen 2010. godine. Znači, ne bi moglo da nije bilo te tadašnje skupštinske većine, koja je u stvari vodila i finansije, i premijer koji je bio pre toga ministar finansija, i kada je ustanovljeno institucija kao što je Fiskalni savet. Znači, njihov rad je počeo 2011. godine.

Možete da vidite na njihovom sajtu upravo ono o čemu govorim, suprotno onome što je bilo vaše stanovište, a to je da je jedna od prvih analiza 17. maja bila analiza na fiskalne efekte u odnosu na novi model decentralizacije koju je tadašnji URS dao kao predlog. Zatim je radio analizu fiskalnih efekata u odnosu na izveštaje koji su rađeni do tada u smislu uopšte finansija i budžetskog odnosa, ne samo pojedinih ministarstava, već i novih politika koje su se donosile, a to su, pre svega, one koje su se odnosile na povećanje plata i penzija, one koje su se odnosile na definisanje smanjenja poreza na dobit, čime se smanjuje budžetski prihod i tada je praktično počelo gušenje institucije koja nije ni započela svoj rad.

Zašto? U svim svojim nacrtima izveštaja, koji su naravno na najtransparentniji način prikazani javnosti sa konferencijama za štampu, sa sajtom koji su još od tada imali prilike i saopštenjima koja su dali, vidi se da budžetskih deficita i tada urađena analiza i ocena 30. septembra 2011. godine je rekla da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, a on iznosi 35 milijardi dinara, i ne izvrši takvo prilagođavanje i ne usvoje tadašnje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da će se izvršiti racionalizacija troškova i prilagođavanje još 40 milijardi dinara, da pod tim uslovima, ukoliko ne bude došlo do toga, doći će do probijanja javnog duga iznad 45%, do povećanja budžetskog deficita 4,5% BDP-a i doći će do nekontrolisanog upravljanja budžetom, odnosno da fiskalna politika neće moći više da se kontroliše na održivi način, što se, naravno, pokazalo kasnije 2012. godine, još za vreme prethodne vlasti, znači još uvek nisu bili raspisani predsednički izbori, kod ocene budžeta za 2012. godinu kao pad privredne aktivnosti sa 3% na 1,5%.

Znači, nije bilo MMF-a, MMF je došao, ali su otišli glavom bez obzira, jer su videli da jednostavno nemaju s kim da razgovaraju. Nemaju da razgovaraju sa nekim ko želi da sprovede bilo kakve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, da imaju posla s jednom neodgovornom vlašću koja jednostavno nije mogla uopšte da zauzda javne finansije. S jedne strane na lokalnim budžetima su se trošili novci kako su hteli. S druge strane, Republika nije imala uvid uopšte u takvo trošenje. I vi sada imate da ovde sede neki ljudi koji su tri budžeta svojih lokalnih samouprava se unapred zadužili i ostavili njihovim budućim kolegama da se nose sa tim problemima. I sad nam drže pridike o tome kako je sadašnje stanje mnogo gore nego kao u vreme dok su oni vodili te lokalne samouprave.

Znači, Fiskalni savet je jedna institucija koju, naravno, kao i sve države članice, ne samo EU, nego i zemlje u regionu, treba da imaju upravo zbog toga da bi imali određene korektivne faktore u društvu i koje bi trebale da budu neko podizanje lestvice u vođenju javnih finansija na jedan održiv način, sa novim standardima prema kojima Srbija teži da ide. Ono zbog čega treba poštovati negovanje institucija, to je da ne smete da ih gušite.

S druge strane, na stranu to da se mi slažemo sa svakom njihovom ocenom. Da li mi možemo ili da li smo u mogućnosti kao država da ispoštujemo sve te preporuke, to je na drugu stranu, ali takva institucija treba da postoji, treba da rade ocene mišljenja. Na kraju krajeva, ustavno pravo i zakonsko pravo imaju da rade svoj posao, a naše je da o tome ovde u saradnji sa njima raspravljamo.

Zbog toga mislim da se neopravdano vezuje za pojedine političke faktore i pojedine međunarodne finansijske organizacije njihovo delovanje i njihov rad. Oni teže da se ne bave politikom, i to se u proteklom periodu pokazalo, od 2011. godine do danas, isključivo se bave brojkama, prognozama. Zbog toga mislim da su i danas predloženi od svih relevantnih subjekata da nastave taj svoj rad. Naravno da svaka politička stranka želi da ima dobar dijalog sa određenim institucijama sa kojima čak i ne deli ista mišljenja i mislim da je u tome upravo veličina SNS koja predlaže ove kandidate i onih predlagača koji su poslali Odboru za finansije da i dalje u ovom sastavu imamo ovakav Fiskalni savet. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48