ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 127
  • 0
  • 77
  • 15
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa svojim saradnicima, zadovoljstvo je danas i juče biti u Skupštini Srbije, jer to je dokaz da se Srbija menja, da u proteklih četiri-pet godina je mnogo toga urađeno da bi se stvorili uslovi da imamo zakone kojima želimo da modernizujemo Srbiju i da sve one korake koje smo radili tek sada u stvari trebaju da daju svoj puni rezultat.

Zbog toga danas imamo zakone iz svih oblasti, ali kada govorimo o saobraćaju, znači o svim vidovima saobraćaja, ali i oni koji se odnose na građevinarstvo i ja danas da ne bih oduzela mnogo vremena mojim kolegama, govoriću o ovom zakonu o leks specijalis koji se odnosi na izgradnju stanova, zato što želim da i vama i građanima Srbije, da vas podsetim na to kako je to nekada izgledalo 2010. godine, pošto su mnoge političke stranke Vlade, obećavale izgradnju jeftinih stanova.

Tako 2010. godine, ako se sećate jednog ministra, koji je govorio da je potrebno Srbiji 50 hiljada stanova, ali da ne može cena stana biti 500 evra po kvadratu, ali sada vidimo da može. Onda je došlo do toga da se izgradi 5.000 stanova u bivšoj kasarni „4. juli“ gde je cena stana bila 1.290 evra po kvadratu, plus PDV. Znači došlo je do 1550 evra, preko kreditnih banaka kao što je bila jedna „Hipo Alpe Adria“ banka koja je otišla u stečaj, koju je naravno, sada kupio neko drugi.

To je ono što govori o nedoslednosti u politici, pogotovo kada želite da pokažete kako ste voljni nešto da uradite, a za to nemate snage, ni političke, zbog toga što mnogi izazovi koji pokazuju da ulaganja države u infrastrukturu, a pogotovo za pripadnike institucija bezbednosti u našoj državi nisu mogli da budu u poziciji uopšte da kupe ovakve stanove.

Zašto govori i želim da poredim sa ovim današnjim zakonom i predlogom? Zato što tada je država uložila iz budžeta dve milijarde dinara, a kada je izgradila 500 hiljada kvadrata ona je zaradila 645 miliona evra. Znači, u budžetu Srbije, plus porez koji je iznosio oko 200 miliona evra. Znači, postavlja se veliko pitanje - na konto čega su u stvari građani Srbije živeli sve to vreme? Znači, na konto određenih propalih projekata koji su isključivo bili za sitno sopstveničke interese tadašnje vlasti do 2012. godine.

Sadašnji zakon i finansijski aspekt ovog zakona, kada je u pitanju izgradnja stanova se odvija u nekoliko faza i to je ono što treba reći. Ta prva faza govori o 1.578 stanova u šest gradova i govori o tome da samo u ovoj godini je predviđeno budžetom Republike Srbije, podsetiću i naše kolege kada smo glasali ovde u decembru mesecu, da je milion i 95 hiljada evra izdvojeno za izradu tehničke dokumentacije, odnosno idejnog rešenja i da je vrlo važno da u stvari sva ostala ulaganja, plaćanja će biti u ovoj godini za troškove parcele i participacije milion i 519 miliona evra, a da će u sledećoj godini, u stvari najveći deo tih investicija biti od 49 miliona 745 hiljada, da bi 2020. godine završili onaj spoljni deo, odnosno infrastrukture objekata koji će iznositi 11 miliona 995 hiljada evra. Odnosno, ukupna investicija je 64 miliona evra.

Šta dobijaju u stvari oni koji će moći da podignu kredit na osnovu svih ovih dokumenata, uslova, pravilnika koje će ispuniti? Dobiće stambene jedinice čija vrednost će biti 500 evra po kvadratu, bez PDV.

Kada bi ovaj broj stanova podelili sa ovim ulaganjem prosečno bi dobili neku cenu da će svaki stan biti u nekoj vrednosti od 40 hiljada evra. Ali, gde danas na tržištu nekretnina vi imate kvadrat od 500 evra završenog stambenog prostora?

Ono što će sigurno oni koji će biti korisnici ovog kredita, odnosno naši pripadnici službi bezbednosti, dobiće u stvari kapital koji će biti sigurno duplo dupliran u tom finansijskom smislu zato što same lokacije na kojima će biti građeni ti stanovi u suštini mnogo više koštaju, čak tri puta više nego što je 500 evra po kvadratu.

Tako da, time suštinski država se na neki način i odužuje tim ljudima koji rade najodgovornije poslove iz oblasti bezbednosti i koji zaista rešavaju svoje životno pitanje.

Mislim da ovaj zakon u stvari pokazuje koliko je država zaista otišla u modernizaciji Srbije, koliko su zakoni postali jednostavno svakodnevni deo života svakog od nas, koji pokazuju da ne dele ljude na pripadnike određenih političkih stranaka, da jednostavno zakon važi za sve jednako.

Ovih 30 hiljada ljudi koji imaju nerešena stambena pitanja sigurno će podržati ovakav zakon zbog toga što jednostavno su stvorili poverenje i u Vladu Srbije i u Ministarstvo i u ovu skupštinsku većinu, da se mi suštinski bavimo zaista državnim pitanjima, ali i pitanjima svakodnevnog života ljudi koji jednostavno obavljaju najodgovornije poslove u državi Srbiji.

Hvala vam što ste danas imali prilike da branite politiku moderne Srbije, politiku SNS, koja je pokazala da sa onima koji nemaju plan i program, koji se bave određenim potpuno neprimerenim temama u parlamentu Srbije će ostati sami na političkoj sceni, jer njihovi politički koncepti jednostavno, neće imati više uopšte ko da podrži. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovane kolege oficiri, moj amandman se odnosi na član 2. kada govorimo o vojno stručnom osposobljavanju kadrova i na implementaciji agende 20/30, odnosno putu kojim svet ide kada govorimo ne samo o održivom razvoju u privredi i ekonomiji, već i o obrazovanju kadrova da bi jednostavno ceo svet prešao u jedan novi sistem funkcionisanja tzv. digitalizaciju, modernizaciju, jednu četvrtu industrijsku revoluciju.

Ono što je važno danas reći, to je da Vojna akademija danas ima 650 kadeta ukupno, a da Vojna gimnazija godišnje upisuje 120 polaznika i pored toga postoje vojno stručne škole koje upisuju 60 srednjoškolaca. Ovo je vrlo važno da građani Srbije znaju sa kojim kapacitetima Srbija raspolaže, odnosno koliko je u stvari vama kao Ministarstvu ili uopšte nadležnim obrazovnim institucijama teško da izaberu najbolje od najboljih. Prema osnovnim akademskim studijama za upis na Vojnu akademiju ima 51 kadet na sedam smerova, odnosno deset modula i na master studijama, takođe ima sedam modula.

Treba pohvaliti to što je i sama Akademija ušla u kompletnu modernizaciju kada je u pitanju formalno obrazovanje, tako da postoje smerovi koji se odnose na menadžment u odbrani, na vojno elektronsko inženjerstvo, na vojno mašinsko inženjerstvo, na PVO, na logistiku odbrane i na ABHO. Znači, to su sve smerovi koji pokazuju po samom svom nazivu koliko u stvari idemo u korak sa vremenom. Hvala vam.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 07.05.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, oficiri Vojske Srbije, ostvarenje posebnih ciljeva obrazovanja, a kada je u pitanju uopšte vojno obrazovanje, naravno da je u skladu sa Agendom 2030 što smo imali prilike da čujemo od mog kolege, ali oni su usmereni na posebne zadatke od posebnih nosioca određenih aktivnosti kada je u pitanju Vojska Srbije. Kada pričamo uopšte o tom obrazovanju, mi možemo da kažemo da imamo deo formalnog obrazovanja, o kome smo dosta čuli kada je u pitanju Vojna akademija ali imamo i deo neformalnog obrazovanja koji je jako bitan, to su određeni seminari i obuke i rad na razvojnim projektima koji su od velikog značaja za Republiku Srbiju.

Ono što je važno reći da današnji budžet u 2018. godini je za 25% veći nego budžet iz 2017. godine za Vojsku Srbije, što pokazuje nabavku opreme i revitalizaciju postojećih objekata, ali to ne može bez iskusnih i obrazovnih i stručnih kadrova. Ono što je isto važno reći da je od 2012. godine zaustavljen postupak topljenja preko 500 tenkova u američkoj kompaniji JUESTIL, otpuštanje oficira patriota prema spiskovima NATO, čerupanje vojnih kasarni koje danas postoje određenim planovima i master planovima, tačno definisano šta treba raditi sa njima.

Do 2012. godine imali smo prilike da vidimo da u kasarnama pored domaćih i divljih životinja koje su živele su deca iz osnovnih škola imali prilike da rukuju oružjem koje je zaostala iz ratnih operacija, da budu ukradena sva sredstva koja su ubojitog dejstva, ali to je 2012. godine zaustavljeno upravo odgovornom politikom koju je vodila Vlada Republike Srbije u kojoj SNS i gospodin Vučić uzeo učešće.

Današnjim upravljanjem kasarnama koje nisu stavljene u komercijalne svrhe može biti dobar primer, a to je izgradnja univerzitetskih centara za izvršavanje određenih razvojnih projekata Vojske Srbije. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48