ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 211
  • 0
  • 77
  • 15
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 16 dana i 11 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i trošenje javnih sredstava je na 62. sednici, održane 18. decembra 2018. godine u skladu sa članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Narodnoj banci i u skladu sa članom 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavio razgovor i razmotrio predlog poslaničke grupe SNS da gospodin dr Ivan Nikolić bude kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke.

S obzirom da je deset dana pre toga, na prethodnoj sednici upućen poziv svim poslaničkim grupama da daju predloge za članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije i s obzirom da je samo jedna poslanička grupa dala taj predlog, a predlog gospodin dr Ivan Nikolić je inače i imao prethodni mandat od pet godina na istoj ovoj funkciji, te smo smatrali za potrebno nakon obavljenog razgovora sa kandidatom da isti ovaj predlog uputimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, da danas bude i sastavni deo ovog dnevnog reda.

Gospodin Ivan Nikolić je inače obavljao ovu funkciju člana Saveta. On je zaposlen u Ekonomskom institutu u Beogradu od 2004. godine. Rođen je 1975. godine. Inače je u zvanju naučnog saradnika i pozicije direktora i naučno-istraživačkog razvoja. Urednik je i koautor mesečnog biltena „Makroekonomska analiza i trendovi“ tzv. MAT i najuticajniji domaći stručni časopis, kada govorimo za oblast makroekonomskih istraživanja.

Inače je na Ekonomskog fakultetu u Beogradu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Njegova polja i ekspertize za kretanje Republike Srbije su i sastavni deo mnogih strategija i projekata koji su i sastavni deo dokumenata Vlade Republike Srbije, kao i Vlade Republike Srpske. Objavio je i veći broj naučnih i stručnih radova, te je učestvovao u radu više naučnih skupova od nacionalnog i međunarodnog značaja. Član je Naučnog društva Ekonomista Srbije.

Smatrali smo za potrebno da sa ovakvom biografijom i onim rezultatima koje je već NBS postigla, da članove koji su deo tima koji daje dobre rezultate ne treba menjati, stoga smo i ovakav predlog koncipirali.

Na istoj sednici Odbora imali smo prilike da usvojimo ostavku profesora Dedejića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti iz ličnih razloga. Profesor Dedejić se inače bavi naučno-istraživačkim radom i mnogo toga, kada govorimo uopšte o onome što je postignuto za rad Komisije u prethodnom periodu od kada je konstituisan novi sastav Komisije za hartije od vrednosti, daje dobre rezultate. Sam rad može se pokazati da je zaista ova komisija napravila jedan veliki iskorak kada je u pitanju tržište kapitala, a samim tim treba reći da je ova komisija bila sastavni deo četiri važna poglavlja kada govorimo uopšte o tržištu hartija od vrednosti. Aktivno su učestvovali u pregovorima sa EU kada su u pitanju Poglavlje 4, kretanje kapitala - 6, pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomija i monetarna politika.

S obzirom da je uloga profesora, odnosno zvanje koje nosi gospodin Dedejić i funkcija predsednika Komisije, nespojiva po mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije, a i uopšte jednostavno obavljanje ove funkcije ne dozvoljava izdavaštvo, odnosno bavljenje izdavaštvo i naučno-istraživačkim radom na fakultetu, profesor Dedejić je jednostavno smatrao da je dao svoj veliki doprinos da se pokrene rad ove komisije na jedan potpuno nov način. Ali, smatra da svoj rada zaista ne može da zaustavi time što bi obavljao ovu funkciju do kraja mandata.

Tako da je zbog toga, iz ličnih razloga je tako naveo, dao ostavku na ovo mesto. Smatramo da će od velikog značaja, bez obzira gde se nalazi, na kom mestu kao profesor, zaista uvek dati pomoć da u ovoj oblasti Komisija radi na jedan kvalitetniji i bolji način.

Stoga smatram, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda, a nadležnosti su Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, molim Skupštinu i narodne poslanike da usvoje ove predloge. Hvala.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od gospodina ministra o čemu govori i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina i SNS, a to je da rezultati reformskih zakona u poslednjih pet godina daju velike rezultate, s obzirom da je otvoreno preko 180 fabrika, ali je i potreba da se društvo menja, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, zbog toga što one zakone koje smo doneli treba unaprediti.

To unapređenje upravo pokazuju ovi delovi zakona, kada je u pitanju samo predškolsko obrazovanje i osnovno obrazovanje, ali i kada je u pitanju izdavačka delatnost, za koju se svi ovde slažemo da treba da se pojača i samim tim što i ministarstvo i Vlada uzimaju u svoje okrilje srpsku kuću koja je jedna od najvažnijih kada je u pitanju srpska tradicija, kao što smo imali prilike da čujemo od naših kolega iz opozicije koji govore o tome da jednostavno ovakav vid rada Ministarstva obrazovanja odnosno prosvete govori o tome da je napravljen jedan napredak u tom delu kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

Ono što je najvažnije reći, da Vlada Republike Srbije, kada je govorila o unapređenju ne samo obrazovanja već svih segmenata u društvu, a to je digitalizacija društva, ne isključuje praktično očuvanje srpske tradicije. I ovim danas, u stvari, predlozima to i pokazuje.

Znači, mi jesmo za to da moramo da pratimo informatičku ekspanziju u svetu, jer jedino tako možemo da hvatamo korak, kada je u pitanju ne samo obrazovanje nego i ekonomski rast i razvoj i time suštinski mi dovodimo do toga da Srbija zaista može da se nosi sa najboljima, najpametnijima ali i najrazvijenijim ekonomijama. I nije slučajno što pojedine obrazovne institucije, dajemo im poseban status, jer nije ni slučajno što Matematička gimnazija i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ su upravo one koje stavljamo pod okrilje države i dajemo veliku podršku, jer sami rezultati pokazuju tako nešto.

Srbija je uvek imala jako pametnu decu. Znači, to negovanje njihove pameti, kroz odgovornost države, sada pokazujemo u stvari i na delu.

Sve ono za šta nas pojedini napadaju, koji sebe nazivaju opozicijom, a reći ću vam da ako pogledate opoziciju koja želi da ima određene proteste jednom nedeljno ovde u Beogradu, nemaju političke stranke, postoje samo jedna ili dve, sve ostalo je u domenu određenih pokreta, koji žele u društvu da podignu svetlo, odnosno javnost na tome da Srbija mora da čuva svoje kadrove. E, pa ona to i radi, ne samo na osnovu donesenih zakona i strategija koje smo imali i koje je Ministarstvo zaista uspešno uradilo u proteklih pet godina, sprovodeći ekonomske reforme, gde je jako teško u društvu kada sprovodite ekonomske reforme istovremeno da idete u rast i razvoj, pogotovo kada su u pitanju oni neprofitni delovi u društvu kao što je obrazovanje, kao što je zdravstvo, kao što je kultura.

Znači, ovim je Ministarstvo prosvete pokazalo da je definisalo mnoge svoje ciljeve, ostvarilo svoje ciljeve i kada je u pitanju IT sektor i informatička podrška društvu, ali i kada je u pitanju podrška onim zanimanjima koja do sada nigde nisu postojala kada je u pitanju nomenklatura zanimanja, pogotovo kada pričamo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Zbog toga treba zaista danas reći da je Ministarstvo ovim predlozima zakona i Vlada Republike Srbije zaista napravila jedan veliki iskorak u društvu, odnosno razmišlja o budućnosti Srbije. Svi oni statistički podaci koji govore o tome da naši mladi ljudi kada završe fakultete žele da nađu podršku, odnosno svoj posao u nekim drugim zemljama, mislim da idu u prilog tome da će takva atmosfera u društvu da se menja. Ovo su koraci kojima želimo mnogo toga da menjamo.

Trendove koje ne može ne samo naša zemlja, nego zemlje u regionu, pa i zemlje EU da sputaju, a to su te migracije izazvane ekonomskim mogućnostima u državama kao što je Nemačka, kao što je Austrija, koje su donele jedan set pozitivnih zakona kojim žele da usisaju preko 30.000 inženjera, 30.000 lekara, a to je njihov strateški cilj koji su oni napravili pre 10 godina, jer su svesni toga da je njihovo stanovništvo staro i da prirodnim odlivom kadrova iz njihovog sistema oni moraju da integrišu veliki broj stručnjaka i oni donose takve zakone.

Srbija je pokazala da ovakvim zakonskim predlozima i ono što je priključenje Srbije u članstvo CERN-a ima pametne ljude, ima inženjere, ima naučne istraživače koji učestvuju u svetskim projektima, koji danas menjaju svet.

Reći ću vam jednu činjenicu koja pokazuje da mnogo puta u društvu mnoge stvari nisu prepoznate na adekvatan način. Godine 1937. bio je jedan članak u Beogradu i u Srbiji koji je, inače, Teslu okarakterisao kao jednog ludog električara i gde, jednostavno, tadašnja država nije prepoznala takve ljude kao velike istraživače. Zbog toga je bilo jednostavnije da neke razvijene ekonomije, kao što je Amerika, uzmu takve stručnjake i zaista naprave budućnost sveta, odnosno mi očuvanjem naših kadrova kroz sistem funkcionisanja naših institucija, naučnih instituta, pa čak i rada na međunarodnim projektima koje će se Srbija potpisati zajedno sa svim svetskim institucijama i institucijama EU, pokazuje da želimo da očuvamo naš kadar ovde u Srbiji.

Mislim da je taj vid uopšte unapređenja ovakvog sistema obrazovanja, pa na kraju krajeva i povećanja standarda samih učenika i studenata u Srbiji, koji ste dali ovim Predlogom zakona, suština koja daje zaista budućnost života i rada tih mladih ljudi u Srbiji po najvišim standardima, na onaj način na koji to mogu da dobiju i u drugim državama razvijenih privreda. Ono uvođenje dualnog obrazovanja, za šta smo dobili najveće kritike, sad se pokazuje da daje rezultate.

Ali, ja bih se osvrnula na nešto što od 2012. godine, negde ne smemo da zaboravimo. To je zatečeno stanje kada govorimo, ne samo o ekonomiji, pošto smo mnogo toga videli i čuli, i kada je u pitanju ekonomske reforme i te rezultate koje sada imamo veliki broj fabrika preko 180 fabrika za pet godina.

Osvrnula bih se na to, da znači i naša je obaveza kao društva da školujemo kadrove koji treba da rade u tim fabrikama, jer i te fabrike koje će biti otvarane i koje su već otvorene uvek će ići ka tome da podižu lestvicu njihovog funkcionisanja sa primenom tih najmodernijih IT tehnologija i samim tim, znači, obrazovanje tih kadrova unutar tih sistema će svake godine povećavati tu lestvicu koja će morati da dostižu.

I, dobra je ideja, primera radi, kao što su Sremski Karlovci se naprave jedan centar za obrazovanje uopšte naših kadrova, kao što je primer Frajburga u jednoj Nemačkoj, gde će biti jedan mali univerzitetski grad, ali naš problem je što su veliki centri kao što je Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, jednostavno napravili te tehnološko-naučne parkove, gde će studenti radije živeti i raditi i studirati u tim gradovima, nego što će biti školovani u malim univerzitetskim centrima kao što su Sremski Karlovci.

To je taj problem gde mi moramo da nađemo način kao država kako da ga prevaziđemo i mislim da, Ministarstvo sigurno radi na tome da pokuša da nađe takva rešenja. Ono što je sada nama u društvu, negde osvetljeno kao problem to je da imamo predstavnike tzv. opozicije koja želi putem nasilja u svakodnevnom životu, kroz verbalnu komunikaciju, a boga mi i kroz konkretne svoje slučajeve, fizičkog nasilja nad ženama i nad svim onima koji ne misle isto, žele i pokušavaju da formiraju jednu političku sliku o Srbiji, gde ne postoji demokratija.

Demokratija u društvu se pokazuje na različite načine, a pre svega, ono što su insistirali mnogi to su ta kritička mišljenja o kojima treba da razgovaramo kao o problemima u društvu i mi razgovaramo.

Mi kao odgovorni kreatori politike Republike Srbije i u parlamentu i u društvu, Ministarstva, otvaraju jednostavno mnoga pitanja koja oni do 2012. godine nisu smeli da potegnu.

Znači, zbog toga nisu ni statistiku koja je govorila o tome koliko su žene zaista ugrožene, kada govorimo o nasilju nad ženama. Ali, čudi me taj vokabular koji se koristi danas u društvu za napad, pokazuje, pre svega, nedostatak kućnog vaspitanja, a i određene poremećaje u ponašanju. Čudi me da određeni pojedinci koji su profesori na fakultetu, koji su dali takvu podršku, jednostavno ne osuđuju ovakav način izražavanja u društvu. Ne postoji politika, odnosno politička platforma, sa kojima oni koji mitinguju svake nedelje i pokušavaju da pokažu kako ih ima sve više i više i kako se nalaze u svakakvim gradovima u određenom broju, a taj je broj više puta i dvocifren, ne pokazuju jednostavno da žele uopšte da komuniciraju sa bilo kim u srpskom društvu.

To je ono što pokazuje jednostavno da je to jednostavno sve jedan projekat, projekat koji je finansiran verovatno od nekih vlada koje nisu Vlada Republike Srbije i pokazuju da su oni na tom svom zadatku i dokle god to traje finansiranje, taj zadatak će trajati.

Srbija ne veruje onima koji politikom vešala, nasilja, verbalnog, fizičkog, ne samo prema ženama, novinarima i onima koji ne misle isto, može da pobedi u Srbiji, jer Srbija jednostavno pokazuje da građani Srbije uvek misle na svoju budućnost i samo takva politika može da dobije u Srbiji, ne samo na izborima, ne samo u debatama, ne samo u mišljenjima građana koji misle dobro sebi i svojoj deci, svojim porodicama, već svuda na svakom mestu gde pitate građane o tome šta misle o tome kako vide Srbiju u 2030. godini?

Upravo ovakav set zakona pokazuje da smo mi zaista neko ko misli na budućnost, ko misli da otvara nova radna mesta i ko misli da zadrži decu ovde u Republici Srbiji da imaju svoje porodice i svoj posao.

Zbog toga u danu za glasanje, ovaj set zakona ćemo podržati i kao SNS i kao njeni poslanici. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, na osnovu diskusija mojih kolega, imamo prilike da građanima Srbije damo i dokaze za to da svi oni koji zarađuje pare na međunarodnom kriminalu i korupciji, a želeći da te pare ovde unesu, da bi destabilizovali državu i da bi došli na vlast preko ulice, a ne preko svojih programa i na kraju krajeva, diskusija koje bi dovele do napretka Srbije, jednostavno, ne mogu da prođu, zato što građani Srbije uvek prepoznaju ovakve igrače.

Najbitnije je da budu jako dobro informisani. Ono što je vest ovih dana, a sutra će biti usvojen budžet Republike Srbije za 2019. godinu, penzioneri će primiti svoje penzije, zaposleni u državnim institucijama takođe, profesori, nastavnici, zdravstveni radnici, imaće veće plate, nego što su imali prošle godine, imaće mogućnosti da rade u boljim institucijama, boljim objektima, jer Vlada Republike Srbije ulaže u unapređenje tih objekata.

Ono što je važno reći, da plata prosečna u januaru mesecu će iznositi 465 evra, za razliku od onih koji su nam ostavili u zalog 2012. godine velike dugove i platu od 330 evra mesečnu.

Prema tome, ako govorimo o razlici između onih koji su vodili državu, koji bi sada želeli u subotu da pokažu neki pariski, ukrajinski scenario, sada imamo jednu stabilnost, odgovornu politiku i imamo na pomolu otvaranje novih radnih mesta, jer je fabrika koje će sutra biti otvorena u Kragujevcu samo prva od tri fabrike koje se najavljuju, koja je, zajedno u saradnji sa „Simensom“, otvorena upravo zbog toga, a imali smo prilike i u Zrenjaninu da vidimo da dolaze fabrike sa unapređenjem novih tehnologija vezanih za IT sektor.

Tako da u Danu za glasanje treba podržati ovakav zakon, pogotovo kada govorimo o Centralnom registru, jer, podržavajući ovakav zakon, ne borimo se samo za ekonomske reforme, već za digitalizaciju Srbije, za borbu protiv sive ekonomije i za otvaranje novih radnih mesta. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48