ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 79
  • 0
  • 2
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Zakon o poreklu imovine

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana

Zašto se stalno odgađa donošenje Zakona o poreklu imovine?

Ponovljeno pitanje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 9 meseci i 4 dana i 1 sat

Poštovani poslanici PG SNS, OVO samo jedno od pitanja koje smo Vam postavili pre više od 4 meseca a nismo dobili odgovor. Prošlo je više od 4 godine vladavine SNS-a a ništa nije urađeno da se afera reši a akcionari obeštete.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Zahvaljujem.

Čisto da ne bi živeli u zabludi prethodnog uvaženog kolege koji tvrdi da je Fiskalni savet jedno čedo koje nam je ostavljeno od strane Mlađana Dinkića, rekla bih samo da je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu donesen 2010. godine. Znači, ne bi moglo da nije bilo te tadašnje skupštinske većine, koja je u stvari vodila i finansije, i premijer koji je bio pre toga ministar finansija, i kada je ustanovljeno institucija kao što je Fiskalni savet. Znači, njihov rad je počeo 2011. godine.

Možete da vidite na njihovom sajtu upravo ono o čemu govorim, suprotno onome što je bilo vaše stanovište, a to je da je jedna od prvih analiza 17. maja bila analiza na fiskalne efekte u odnosu na novi model decentralizacije koju je tadašnji URS dao kao predlog. Zatim je radio analizu fiskalnih efekata u odnosu na izveštaje koji su rađeni do tada u smislu uopšte finansija i budžetskog odnosa, ne samo pojedinih ministarstava, već i novih politika koje su se donosile, a to su, pre svega, one koje su se odnosile na povećanje plata i penzija, one koje su se odnosile na definisanje smanjenja poreza na dobit, čime se smanjuje budžetski prihod i tada je praktično počelo gušenje institucije koja nije ni započela svoj rad.

Zašto? U svim svojim nacrtima izveštaja, koji su naravno na najtransparentniji način prikazani javnosti sa konferencijama za štampu, sa sajtom koji su još od tada imali prilike i saopštenjima koja su dali, vidi se da budžetskih deficita i tada urađena analiza i ocena 30. septembra 2011. godine je rekla da ukoliko se ne smanji budžetski deficit, a on iznosi 35 milijardi dinara, i ne izvrši takvo prilagođavanje i ne usvoje tadašnje izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, da će se izvršiti racionalizacija troškova i prilagođavanje još 40 milijardi dinara, da pod tim uslovima, ukoliko ne bude došlo do toga, doći će do probijanja javnog duga iznad 45%, do povećanja budžetskog deficita 4,5% BDP-a i doći će do nekontrolisanog upravljanja budžetom, odnosno da fiskalna politika neće moći više da se kontroliše na održivi način, što se, naravno, pokazalo kasnije 2012. godine, još za vreme prethodne vlasti, znači još uvek nisu bili raspisani predsednički izbori, kod ocene budžeta za 2012. godinu kao pad privredne aktivnosti sa 3% na 1,5%.

Znači, nije bilo MMF-a, MMF je došao, ali su otišli glavom bez obzira, jer su videli da jednostavno nemaju s kim da razgovaraju. Nemaju da razgovaraju sa nekim ko želi da sprovede bilo kakve ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju, da imaju posla s jednom neodgovornom vlašću koja jednostavno nije mogla uopšte da zauzda javne finansije. S jedne strane na lokalnim budžetima su se trošili novci kako su hteli. S druge strane, Republika nije imala uvid uopšte u takvo trošenje. I vi sada imate da ovde sede neki ljudi koji su tri budžeta svojih lokalnih samouprava se unapred zadužili i ostavili njihovim budućim kolegama da se nose sa tim problemima. I sad nam drže pridike o tome kako je sadašnje stanje mnogo gore nego kao u vreme dok su oni vodili te lokalne samouprave.

Znači, Fiskalni savet je jedna institucija koju, naravno, kao i sve države članice, ne samo EU, nego i zemlje u regionu, treba da imaju upravo zbog toga da bi imali određene korektivne faktore u društvu i koje bi trebale da budu neko podizanje lestvice u vođenju javnih finansija na jedan održiv način, sa novim standardima prema kojima Srbija teži da ide. Ono zbog čega treba poštovati negovanje institucija, to je da ne smete da ih gušite.

S druge strane, na stranu to da se mi slažemo sa svakom njihovom ocenom. Da li mi možemo ili da li smo u mogućnosti kao država da ispoštujemo sve te preporuke, to je na drugu stranu, ali takva institucija treba da postoji, treba da rade ocene mišljenja. Na kraju krajeva, ustavno pravo i zakonsko pravo imaju da rade svoj posao, a naše je da o tome ovde u saradnji sa njima raspravljamo.

Zbog toga mislim da se neopravdano vezuje za pojedine političke faktore i pojedine međunarodne finansijske organizacije njihovo delovanje i njihov rad. Oni teže da se ne bave politikom, i to se u proteklom periodu pokazalo, od 2011. godine do danas, isključivo se bave brojkama, prognozama. Zbog toga mislim da su i danas predloženi od svih relevantnih subjekata da nastave taj svoj rad. Naravno da svaka politička stranka želi da ima dobar dijalog sa određenim institucijama sa kojima čak i ne deli ista mišljenja i mislim da je u tome upravo veličina SNS koja predlaže ove kandidate i onih predlagača koji su poslali Odboru za finansije da i dalje u ovom sastavu imamo ovakav Fiskalni savet. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pošto je pomenut Fiskalni savet i na jedan flagrantan način prekršena uopšte priča o tome da je Fiskalni savet institucija koja je u nadležnosti Narodne skupštine jedna ustavna kategorija, morala sam da se javim da reagujem, iako je tačka dnevnog reda i započeta rasprava o izboru Zaštitnika građana i člana Agencije za borbu protiv korupcije. Ono što smo imali prilike da čujemo to je dezavuisanje javnosti uopšte o temi i o izboru članova Fiskalnog saveta.

Godine 2011. kada je izabran isti ovaj Fiskalni savet nije postojao MMF, ali je postojao Fiskalni savet. A Fiskalni savet je institucija koja ima svoje određene tačno određene zadatke Zakonom o budžetskom sistemu član 92b i 92a. Prema tome, oni se tačno kreću u svojim nadležnostima ono što im je zakon dao i propisao, a ono u čemu se oni nalaze i njihova uloga je, pre svega, ocena fiskalne politike, odnosno dela kada ministar finansija treba da uradi predlog budžeta i da određeno mišljenje i svoj predlog fiskalne politike za narednu godinu ili naredne tri godine. Fiskalni savet je institucija koja vrši ocenu svega toga.

Znači, taj Fiskalni savet je funkcionisao i 2011. i 2012. godine i danas, ali u svojim ocenama je decidno davao određena rešenja i velike kritike na ekonomsku politiku koja je vođena i do 2012. godine i dao predlog rešenja potpuno apolitično kada je trebalo rešavati najveće probleme koje su SNS i njenim koalicionim partnerima ostavljeni da rešavaju od 2012. godine do danas.

Tako da kada govorimo uopšte o tome da treba predložiti Fiskalni savet u skladu sa zakonom, onda govorimo o tome da predloge za predsednika Fiskalnog saveta, prema zakonu koji sam navela, daje predsednik Republike Srbije, za članove daju ministar finansija Republike Srbije i guverner Narodne banke Srbije. Znači, mi ne dovodimo u pitanje ovde da li to treba ili ne treba. To mora, jer tako piše u zakonu i ti zakoni funkcionišu mnogo pre nego što je vladajuća većina u ovom sastavu.

Prema tome, ne vidim zbog čega je sada potreba tolika da se negde u javnosti navodi da su to u stvari neki eksperti MMF-a koji ovde sada nama nameću određena rešenja. Niko ništa ne nameće, već jednostavno kroz svoja ekspertska znanja oni daju svoja mišljenja i ocene. Na kraju krajeva, na te ocene i ta mišljenja su se mnogi ovde iz opozicionih stranaka u prošlosti pozivali kada su hteli da upute najveće kritike vladajućoj većine.

Treba reći da na sednici Odbora 11. jula 2017. godine je usvojen Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta u skladu sa članom 92b. Zakona o budžetskom sistemu, a nakon čega smo dobili u pisanom obliku predloge kandidata, i to za predsednika Fiskalnog saveta Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, gospodina profesora dr Pavla Petrovića, za člana Fiskalnog saveta od strane ministra finansija gospodina Dušana Vujovića dr Nikolu Altiparmakova i za člana, takođe, Fiskalnog saveta od strane guvernera Narodne banke guvernera gospođe Jorgovanke Tabaković prof. dr Vladimir Vučkovića.

U raspravi smo mi tada imali prilike da čujemo različita mišljenja. Znači, od ovoga da su oni eksperti MMF-a, nalogodavci, do toga da ne vide koja je uloga Fiskalnog saveta, do toga da smo čak imali sumnje određenih članova Odbora o tome da li prof. dr u skladu sa svojim godinama može da obavlja svoju funkciju. Sve u svemu, ono oko čega se svi slažu jeste da oni ipak imaju svoju biografiju koju niko ne može da porekne, da su stručne osobe, da je prepoznata kritička dimenzija uopšte njihovog rada i da se radi o kvalitetnim ljudima koji daju svoje određene ocene koje su u skladu sa profesijom.

Kada govorimo uopšte o biografijama, pre svega, rekla bih da zbog javnosti moramo da znamo o kojim kandidatima mi danas govorimo. Kada govorimo o prof. dr Pavlu Petroviću, treba reći da je u obrazloženju predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić dao - sa svojom snažnom, ozbiljnom i konstruktivnom kritikom prof. Pavle Petrović je pružio veliki doprinos uspešnoj ekonomskoj politici Vlade Republike Srbije u prethodnom periodu i da je predsednik Srbije uveren da njegov profesionalni, lični integritet, kao i dosadašnje delovanje na funkciji predsednika Fiskalnog saveta predstavlja garanta, svrsishodnog i kvalitetnog rada Saveta u novom mandatu.

Zašto je to rekao? Sve ono što smo imali prilike da čujemo i sve velike kritike su bile glavna korektivna dimenzija i negde pokazatelj kojim putem treba ići u smislu fiskalne konsolidacije i ekonomskih reformi, ali i na osnovu onoga što je gospodin Petrović u svojoj biografiji radio, zaista se kandidovao, da je čovek od najvišeg integriteta koga treba čuti i zaista poslušati u mnogim stvarima.

Treba reći da je gospodin Pavle Petrović bio pomoćnik ministra finansija od 2001. do 2002. godine, od 2003. do 2004. godine predsednik Saveta Narodne banke Srbije, od 2007. do 2011. godine je bio urednik „Mata“, jednog časopisa koji se upravo bavio ekonomskim trendovima i fiskalnom politikom, da bi od 2011. godine postao predsednik Fiskalnog saveta. Uporedo sa tim, do 2015. godine je predavao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ali je bio gostujući profesor na mnogim prestižnim univerzitetima, kao što je Harvard, Prinston, Koreli. Treba reći da je u svojim bezbrojnim radovima u kojima je davao svoja stručna mišljenja bio ocenjen najvišim ocenama od strane svojih kolega sa prestižnih univerziteta, ne samo na kojima je gostovao, već i kojima su kao članovi Fiskalnog saveta postali sastavni deo evropske mreže fiskalnih organizacije, znači EU.

To je negde gde mi danas pričamo i o njihovim ocenama koje smo dobili, ove poslednje koje se odnose na veliku analizu kritike, ali i preporuke kako da se urede javne finansije kada govorimo o lokalnim samoupravama. Nisu oni napravili svoj izveštaj i analizu ad hok i na osnovu nekih tamo saznanja, nego pre svega na osnovu finansijskih izveštaja koje je radio Državni revizor u protekle četiri godine, ali i na osnovu određenih makroekonomskih istraživanja i analitičkih podataka koji su dali ne samo Zavod za statistiku, već i direktno ljudi koji su ulazili u lokalne samouprave i radili finansijske izveštaje koje imamo prilike u javnosti da nađemo na zvaničnim sajtovima institucija. Na osnovu toga su radili jedan program, platformu kako Srbija, kojim putem treba da ide u ovom drugom koraku fiskalne konsolidacije, da uredi svoje finansije kada su u pitanju lokalne samouprave.

Stoga, smatram da od 2007. godine su ovi ljudi u javnosti davali svoje mišljenje kako treba da izgleda uređenje javnih finansija, kako javni dug ne sme da pređe 60% BDP, kako 3% rasta mora da se obezbedi ukoliko želite da imate održive finansije, kako treba kontrolisati inflaciju koja mora da bude u određenim granicama do 3% da bi državna kasa funkcionisala na krajnje realan i normalan način.

Međutim, niko nije imao da ih čuje, pa i 2011. godine kada je ova Skupština izabrala, kao sada što je predlog da se izabere i da funkcionišu kao institucija, bilo je prilike da ih neko čuje od državnih organa. Tadašnji predsednik Vlade i tadašnji ministar finansija su davali svoje ocene, pogotovo kada je bila u pitanju regionalizacija uprava, ako se sećate, koje su predlagali URS. Oni su dali svoju ocenu šta misle o tome i kojim putem treba zaista krenuti u fiskalnu konsolidaciji lokalnih budžeta, ali niko nije imao prilike ni da ih čuje, ni da ih posluša.

Onda, kada je posle 2012. godine ova skupštinska većina slušala šta govore državne institucije, šta govori Fiskalni savet i našla snage i mehanizme institucionalne da zaista sprovodi programe koje je Fiskalni savet dao kao niz preporuka šta treba uraditi, onda su potrčali svi da se pozivaju na Fiskalni savet, kako vladajuća koalicija ne želi da sluša sve te preporuke.

Korak po korak, slušale su se te preporuke, radilo se mnogo na tome. Čak ni sam Fiskalni savet nije verovao da je Srbija spremna da zajedno sa Vladom Republike Srbije sprovede najteže ekonomske reforme, da bi upravo ekonomski rast porastao i došao do 2,7 procenata 2016. godine. I oni sami su davali da će realan rast biti 1,7%, pa su na kraju promenili svoje mišljenje. Nisu verovali da će javni dug početi ovom brzinom da pada. Došli su do toga da su zastupali da Fiskalni savet u stvari vreme kritikuje ovu vlast.

Upravo zbog takvog kritičkog stava ova vladajuća većina je shvatila da na krajnje prijateljski način ovakva institucija u ovom sastavu treba da postoji, zato što uvek treba da postoji u društvu kritičko mišljenje na koje treba da se osvrnemo i zaista treba da primenimo određene faze u preporukama takvih izveštaja i takvih ocena zarad svih nas, zarad toga da nam svima bude bolje, da jednostavno imamo održivo funkcionisanje naših javnih finansija. Zbog toga mi danas imamo i puteve i mogućnost da određene velike države dođu i investiraju ovde i u infrastrukturu, ali da dođu i da otvore mala i srednja preduzeća, pa i velike fabrike, da zaposle svoje velike industrije i prebace proizvodne kapacitete ovde u Srbiju.

Ono što se pokazalo kao neodgovorno poslovanje do 2012. godine, sklapanje ugovora kakve smo imali sa Fijatom. Ne možete da objavite koji su uslovi ugovora sa Fijatom zato što je neko tamo napisao da je to poslovna tajna, zato bi država morala da plaća velike penale, velike štete, ali država mora da pomogne ostatak i ostajanje ovakvog funkcionisanja autoindustrije kao što je Fijat, jer tamo radi veliki broj ljudi. Kragujevac više nije dolina gladi, kao što je bila u vreme dok Fijat nije došao u Kragujevac.

Prema tome, samo odgovorna politika pokazuje da ukoliko ekonomski održivo vodite svoje javne finansije imate mogućnost da otvorite prostor za priliv stranih direktnih investicija, ali i domaćih investicija. Imate prilike da posle toga iz proizvodnih kapaciteta koje ostvaruju prihode u budžetu na osnovu poreza i doprinosa kao država, finansirate u izgradnju škola, bolnica, kulturnih dobara, odnosno kulturnih objekata i samim tim finansirate i taj neproizvodni deo svakog društva i ulažete nova znanja i pre svega otvarate mogućnost da naši mladi ne odlaze i ne traže svoj posao negde van zemlje, nego u Srbiji gde treba i da planiraju svoju budućnost.

To je suština podrške uopšte svih ovih predlagača koje smo imali prilike da vidimo za članove Fiskalnog saveta. Danas, sutra Fiskalni savet kao institucija treba da postoji i da nastavi svoj rad u cilju dobrobiti svih građana Srbije. Na kraju krajeva mi smo ovde zarad svih tih građana i da jednostavno čujemo i rešavamo njihove probleme.

Stoga, svaka diskusija u tom delu da je Fiskalni savet nepotreban i da se minimizira njihovo postojanje ovde, u svakom trenutku treba građanima Srbije da bude jasno da je to institucija Narodne skupštine Republike Srbije definisana zakonom, ustavna kategorija i da ona mora da postoji. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

U diskusiji smo čuli da izborom Fiskalnog saveta treba u stvari da se pokrije pogubna politika SNS, pa onda da su oni gori još od MMF-a, s druge strane da Vlada ne sluša te ocene, a sa treće strane se citiraju njihovi članovi kako govore da Vlada vrši skrivanje nekih subvencija na najgori netransparentan način i kako u stvari nikako da ova Vlada smanji troškove poslodavaca, odnosno da relaksira privredu.

Sada, nismo razumeli da li određeni ovlašćeni predlagači podržavaju predloge za ovaj Fiskalni savet, za članove Fiskalnog saveta ili osporavaju, ali ne bih rekla da osporavaju ako se pozivaju na ono što oni rade. Ali, da vidimo šta je to ostavljeno SNS da radi za vreme funkcionisanja Fiskalnog sveta od 2011. godine, do 2012. godine.

Znači, SNS zajedno sa SPS je preuzela Vladu da rukovodi državom koja je imala 15,6 milijardi evra javni dug. Pored toga, ostavljeni su dugovi od 4,2 milijarde kamate na kredite koje su oni podigli. Zatim, jedna milijarda evra PDV-a koji nije plaćen. Zatim, 1,6 milijardi krusnih razlika. Zatim, 400 miliona evra subvencija za poljoprivrednike koje nije isplatila, ta Vlada do 2012. godine. Zatim, 200 miliona evra na osnovu sudskih presuda, vojnih penzionera koje tadašnji ministar Šutanovac to potpisao i uslovio da se to na taj način radi. Da li je tako, da se vojni penzionerima ne daju penzije, da im se na određeni način nivelišu sa civilnim penzijama i samim tim oni su stekli pravo da preko suda traže praktično onu naknadnu razliku koja ima pripada.

Prema tome, sve to kada saberete, 7,6 milijardi evra, plus 4 godine po 750 miliona evra je išlo za firme u restrukturiranju. To vam je 10,6 miliona evra, sa ovim 15,6 javnog duga, dolazite praktično na cifru koja je ostavljena u amanet SNS da vodi državu i da sprovede određene ekonomske reforme da bi ova država funkcionisala i njen budžet na održiv način, a da bi dalje mogli da živimo i radimo normalno u skladu sa funkcionisanjem svakodnevnog života građana Srbije.

Sada kada imate mogućnost da otvorite fabrike, da stvorite takav politički ambijent gde će strani, direktni investitori želeti da dođu u Srbiju, otvore nove fabrike, znači mora da promenite određene zakone.

Mi smo se u ovoj Skupštini u protekle četiri godini bavili se ekonomskim reformama i promenili preko 600 zakonskih akata, od kojih su sigurno 200 bili koji se odnose na ekonomske reforme. Nakon toga dolazimo do toga da je otvoreno preko 50 fabrika, ali nije moglo da se radi ukoliko ne postoje određena podrška, subvencije, znači otvaranje novih radnih mesta. Zbog čega mi imamo subvencije koje ne može Vlada da prikaže do kraja? Pa, zato što smo nasledili i „Fijat“ i ugovor sa „Fijatom“, ali i JURU i druge fabrike koji su pravljene pod ugovorima da su velika poslovna tajna, jer ukoliko izađete sa tim ugovorima u javnost, vi snosite odgovornost za odavanje poslovne tajne i država iz budžeta moraće da plati kaznene poene koji nisu mali uopšte. Prema tome, mi bi danas došli u poziciju da ne samo plaćanjem kazni jednostavno stvarate nebezbedan poslovni ambijent u Srbiji da investitori ne bi hteli ni da dođu, što je bio slučaj do 2012. godine.

To je odgovor kada govorimo o subvencijama, a kada govorimo o tome da ćemo smanjiti troškove poslodavcima, da jednostavno poreske određene zakonske predloge, otvorimo mogućnost da se smanje troškovi za poslodavca, pogotovo za privatna preduzeća, onda dolazimo do toga, osnovna pitanja od čega?

Znači, ukoliko imate dobre poslovne rezultate, a poslovni rezultati su se pokazali kao dobri u 2016. godini i otvaraju se u prvom kvartalu, odnosno u prvoj polovini 2017. godine, tek pri kraju godine kada vidite da postoje određeni rezultati u poslovanju, možete da kažete da možemo da donesemo zaista pozitivne mere koje će biti u smislu naplate poreza, čime će država normalno manje prihodovati, ali će zato poslodavci imati manje troškove.

I to je odgovor na ova pitanja zbog čega Fiskalni savet otvara određena pitanja na koje možda i on nema odgovore, ali pita Vladu u javnosti i Vlada odgovora, odnosno Ministarstvo finansija odgovara na ovaj način.

U novim slučajevima je Fiskalni savet preoštar i u mnogim slučajevima on podiže lestvice i to namerno radi, ne samo zbog tega što tera Vladu da jednostavno prati to, već jednostavno želi da pokaže da svojim ekspertskim mišljenjem želi da postavi visoke ciljeve, jer da ste te ciljeve slušali do 2012. godine ne bi ostala sva ova dugovanja o kojima sam govorila.

S toga, mislim da je potpuno na određeni način neprincipijelno napad vršen i na jedan politički neadekvatan način uopšte, bilo koja retorika korišćenja po pitanju Fiskalnog saveta i ekonomske politike Srbije i pokazuje jedan opšti stepen nepoznavanja uopšte trenutne situacije, a to je u stvari, verovatno cilj da bi se politički izašlo iz anonimnosti, da bi one neke procente koje ste dobili 2,24% možda podigli na 3%, da bi ste bili popularni u narodu, jer uvek je najbolje napadati onog najjačeg da biste stvarali svoj neki kredibilitet u društvu. E, to građani Srbije danas prepoznaju i zbog toga nikada neće dati podršku ovakvim političkim strankama. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48