ALEKSANDRA TOMIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1969. godina u Vranju. Živi u Beogradu.

Završila je Mašinski fakultet u Beogradu. Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu „Alfa“.

Docentkinja je na Univerzitetu „Alfa“ i vanredna profesorka na Visokoj poslovnoj školi za ekonomiju i preduzetništvo u Beogradu. Od 1997. do 2010. godine radila je u GP „Javor”, a zatim kao direktorka savezne ustanove «Plov put» i kao savetnica generalnog direktora za međunarodnu saradnju u Javnom preduzeću «Srbija vode».

U periodu od 2000. do 2008. godine bila je odbornica u Skupštini opštine Zvezdara. Od 2000. do 2001. bila je predsednica Izvršnog odbora SO Zvezdara, a u periodu 2001-2004, članica Izvršnog odbora SO Zvezdara. Članica Opštinskog veća bila je od 2005. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, kao i nakon izbora 2014. godine. Iste godine izabrana je za članicu Predsedništva Srpske napredne stranke. U sazivu 2014-2016. godine bila je predsednik Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 197
  • 0
  • 77
  • 15
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 12 dana i 7 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na deo koji obuhvata rešavanje posledica poplava.

Ono što treba zaista ponoviti ovde je da smo u saradnji sa EU od 2014. godine imali rešavanje posledica od nezapamćenih poplava od 120 godina, kažu da se nisu pojavile takve poplave kao što su Srbiju zadesile. Ali, ono što je važno reći je da je Srbija u 2015. godini potpisala sporazum sa EU o mehanizmima koji se odnose na saradnju sa civilnom zaštitom. Time je, u stvari, obezbeđena izgradnja 160 novih kuća i 870 rekonstrukcija kuća, što je 112 kuća više nego što je planirano. Pored toga, 16.000 porodica dobilo je seme i đubrivo. Ono što je važno reći je da su 63 opštine dobile ukupne vrednosti preko 60 tona insekticida da bi se obezbedio normalan život ljudi koji su zahvaćeni ovom nepogodom.

Najvažnije je reći da je Srbija do 2012. godine zaista neodgovorno vodila politiku koja se odnosi na vanredne situacije, i to su svi oni koji danas nama drže lekcije o demokratiji, a koji bi da vešaju, ubijaju i siluju. Ali, ono što pokazuje budžet, predlog za 2011. godinu, za vanredne situacije bilo je predviđeno 800 miliona dinara, za 2012. godinu 950 miliona dinara. Danas i prošle godine su to cifre koje pokazuju pet milijardi i 494 miliona i šest milijardi i 144 miliona, kojim pokazujemo da zaista radimo na preventivi i očuvanju ljudi, materijalnih sredstava i državnih institucija, kada su u pitanju ove nepogode.

Tako da u danu za glasanje zaista o ovim amandmanima treba ozbiljno razmisliti. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, moj amandman odnosi se na umanjenje posledica od poplava, koji treba da bude sastavni deo člana 2. To je ono u stvari što bi trebalo da da poseban akcenat na sve ono što smo proživeli.

Vrlo je važno da se ovaj zakon oslanja na nacionalni program upravljanja rizicima od elementarnih nepogoda, kao jedan od skup svih iskustava koje smo prošli, pogotovo kada govorimo o posledicama od poplava iz 2014. godine i vrlo je važno da ti godišnji planovi sadrže uvek šest komponenti. Te komponente, pored izgradnje i razvoja samih institucija, koje treba da rade i na prevenciji, ali i na sanaciji posledica od ne samo poplava nego svih elementarnih nepogoda, treba da sadrže identifikaciju, praćenje samog rizika. Znači, to što se desilo 2014. godine mi danas pratimo i zbog toga na adekvatan način odgovaramo i za to, naravno, postoje određena finansijska sredstva.

Postoji identifikacija i praćenje rizika, kao i strukturno i nestrukturno smanjenje rizika, zatim sistemi ranog upozoravanja i sprečavanja elementarnih nepogoda, među kojima su i poplave, ali, jedan od najvažnijih delova ja mislim da je strategija finansijskog upravljanja vanrednim situacijama. Samim tim smo uspostavili jedan mehanizam uz pomoć kojih iz fondova možemo na određeni način da povlačimo sredstva promptno, zatim smo uveli osiguranje od samih rizika i, na kraju, onaj najvažniji deo, koji se odnosi na sama partnerstva država.

Tako je kroz IPA fondove Srbija povukla 22 projekta u vrednosti od preko 15 miliona i 700 hiljada evra, samo u periodu sanacije naših problema koje smo imali, kada govorimo o samim vanrednim situacijama. Ali, važno je reći da od tih 22 projekta, 10 su se odnosili isključivo na poplave i oni su vrednosti od 10 miliona i 300 hiljada evra. Ono što je važno reći, to su programi prekogranične saradnje.

U danu za glasanje mislim da je jako važno da svi razmislimo uopšte o ovim amandmanima, bez obzira da li će oni biti usvojeni. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, moja amandman se odnosi na član 1. i dodatak stava koji kaže da ovaj zakon praktično donosi do održivog razvoja i razvoja Srbije uopšte, ali sa posebnim osvrtom na poplave. Zbog toga što smo svi svedoci da smo od svih elementarnih nepogoda, sa svih strana države, suočeni sa poplavama.

Kada pogledate, ako krenemo samo od 2014. godine da vidimo koji su rezultati praktično i države i elementarnih nepogoda, onda ćete videti da je to sastavni deo budžeta i jako utiče i na naš ekonomski rast. Da nije bilo takvih poplava koje su obuhvatile dve trećine opština Srbije, i prema studijama UN, obuhvatile 20% ukupnog stanovništva Srbije, i kada je praktično došlo do jednog troška od 1,7 milijardi evra i ukupnog učešća u BDP od 4%, kada govorimo o troškovima za sanaciju svih onih nepogoda koje su izazvane poplavama u maju 2014. godine, mi bi danas verovatno išli i više vrtoglavo kada govorimo o jednom ekonomskom rastu. Jer, štete koje su proizvedene onda, nisu samo direktne, koje su se odnosile na sanaciju, već predstavljaju i one indirektne koje se odnose posebno na ljude koji su izgubili svoju materijalnu imovinu, kada govorim o preduzećima i o njihovim zaposlenima, kao na primer što su privremeni gubitak posla i zaposlenje imalo 51.800 lica. Znači, to je ogroman broj ljudi koji je zaista izgubio pravo na rad upravo zbog ovih poplava, a procenjuje se da je 125.000 građana palo ispod granice siromaštva te 2014. godine.

Znači, poučeni takvim iskustvima, Vlade Republike Srbije koje su bile i 2014, kada je gospodin Vučić bio premijer, i sada kada imamo premijera gospođu Anu Brnabić, zaista svake godine su ulagali u tu preventivu i na kraju krajeva, 2016. godine UNDP je uradio jednu studiju, kojom je rekao da ulaganje, odnosno u prevenciju nije samo ulaganje u sanaciju, već je ulaganje u nešto što predstavlja investiciju, a ta investicija, kada pogledate i kroz same cifre, pokazuje višestruke.

Kada su UN uradile tu studiju finansijsku, tačno su utvrdile da na jedan dinar uloženi ne dolazi dva, nego tri do pet dinara praktično investicije, čime se čuva ono što se zove sanacija terena, a samim tim imate i povećanje praktično odbrane od poplava. Tako, kada pričamo o poplavama, one su se odvijale u određenim delovima države i 2016. godine, recimo imali smo u 11 opština ako se sećate, vanredno stanje zbog poplava kao što su Arilje, Lučani, Ovčar Banja, zatim Kraljevo, LJig, Čačak i Raška.

Tu se pokazalo da je bilo potrebe zaista preventivno delovati. Sad, one opštine koje su delovale preventivno, praktično nisu imale štete. Recimo, 2013. godine, baš opština Novi Pazar je uložila preko 420 miliona dinara iz njihovog budžeta i budžeta Republike Srbije i zaista ta šteta koja je trebala da bude izazvana poplavama se nigde nije ni osetila zbog toga što je na adekvatan odbranjen taj prostor.

U maju 2016. godine, Zapadna Morava, kao i Novi Sad u svojim određenim obodnim delovima takođe su bili obuhvaćeni poplavama i naravno da svi lokalni budžeti onda osećaju taj finansijski pritisak zbog koga treba reagovati, naravno i ljudstvo i štabovi lokalni, ali i Republika, kad zatreba i vojska, da zaista odbrane te delove Srbije.

Ono što je kao zaključak svega ovoga je da smo izvukli pouke iz 2014. godine, da smo kao odgovorna Vlada obezbedili sredstva i u budžetu iz 2016, 2017. i 2018. godine. Tako je u 2018. godini gospođa Ana Brnabić rekla da je obezbeđeno bilo dve milijarde dinara, ukoliko je potrebno zaista efikasno reagovati na majske poplave i bili smo spremni. Pokazali smo da određenim investicijama u preventivu preko 500 miliona evra do tada uloženih smo zaista kao jedan izazov odbranili se od poplava u maju ove godine i time se suštinski pokazalo da i ovaj zakon koji je pred nas sada došao suštinski je skup svih iskustava koje je Srbija imala, ali odgovorna ne samo spoljna i unutrašnja politika, već i ona monetarna politika, jer smo mi dobili šest novih donatorskih organizacija koje su spremne u svakom trenutku da nam pomognu kada je to potrebno, pogotovo kada je u pitanju sanacija teritorija od poplava.

Ti fondovi u stvari su finansijski mehanizmi uz pomoć kojih mi možemo na adekvatan način da reagujemo i ti fondovi u stvari pokazuju zaista koliko je Srbija shvaćena kao jedna ozbiljna država, pogotovo kada su konsolidacije javnih finansija u pitanju, kada su u pitanju ekonomske reforme koje sada daju rezultate i kao jedna stabilna država u tom finansijskom smislu, zaista, te finansijske organizacije su uvek spremne da sarađuju sa nama. Većina tih organizacija sarađuje sa Svetskom bankom, sa kojom mi imamo, naravno, direktne kontakte i direktne projekte, zatim, tu su pretpristupni fondovi Evropske unije i na kraju fondovi švajcarske državne institucije zadužene za ekonomske odnose.

Prema tome, mislim da je Srbija pokazala ovim zakonom da vodi jednu odgovornu finansijsku, budžetsku i ekonomsku politiku koja je jako potrebna da bi pogotovo u ovoj oblasti opstali i, na kraju krajeva, obezbedili sve objekte koji će u budućnosti doprineti zaštiti od poplava i smanjenju bilo kakvih troškova, ali sačuvati ne samo ljude i njihovu imovinu, već i posebne državne institucije od javnog interesa koji su važni za sve građane Srbije, kao što su Elektroprivreda, kao što je „Telekom“, kao što su Elektromreže Srbije, Naftna industrija Srbije, znači svi strateški objekti važni za budućnost Srbije.

U danu za glasanje naravno da ćemo podržati ove zakone i ove predloge, a nadam se da ćemo u jednom od sledećih amandmana zaista naći adekvatna rešenja kojima ćemo još bolje unaprediti ovaj Predlog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Član nadzornog odbora GP Kompanija "Štamparija Borba" a.d. Beograd Javni Mesečno 40000.00 RSD -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 62200.00 RSD 16.04.2014 - 01.04.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Ekonomski fakultet Priština (ugovor o izvođenju oblika nastave na master studijama u Kosovskoj Mitrovici) Republika Mesečno 20000.00 RSD 01.05.2016 - 30.09.2016.
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 13:48