Zahvaljujem predsedavajući.
U skladu sa izlaganjem ministra po prethodnom amandmanu, a u skladu sa članom 2. Odbor je hteo da da svoj pun doprinos u tome da razradi sve varijante praktično oduzimanja robe u slučajevima kada određena lica poseduju robu bez adekvatne dokumentacije, odnosno tzv. akciznu robu. I na Odboru je gospođa Ana Brnabić prihvatila ovaj predlog, s toga mislimo da je to u suštini jako dobro rešenje kojim se pokriva i zakonska obaveza po Zakonu o administraciji i uopšte državnim organima koji treba da sprovode ovu vrstu zakona. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Ovim amandmanom Odbor je hteo da pomogne u preciziranju praktično lica koja su dužna da vrše obeležavanje akciznih roba i onaj deo koji se odnosi da tačno ne ide obeležavanje dela koji se odnosi na niskoalkoholna pića ispod 5% alkohola, a naravno da određena pakovanja pojedinačna kafe budu direktno markirana, i to je ovo u skladu sa činjenicom koju je ministar rekao, da je suština borba protiv sive ekonomije. Tako da, ovom prilikom se zahvaljujemo ministarki Ani Brnabić što je prihvatila ovaj amandman. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman Odbora suštinski detaljno daje kako se obračunava akciza u trenutku postupka kontrole, kada se utvrdi da je određena roba stavljena van potrebne dokumentacije koja se stavila u promet i time je definisano da je postupak kontrole utvrđen da akcizni proizvodi koji su suprotni odredbama treba da podležu određenom obračunu tih akciza, bez obzira i ako bi bili oduzeti u tom trenutku ili ukoliko nemaju potrebnu dokumentaciju da se dopuni, ali da akcize u određenom stepenovanju moraju biti plaćene.
S druge strane, zahvaljujemo se ministru koji je na Odboru ovakav amandman prihvatio. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovo je taj poslednji amandman Odbora na ovaj zakon koji je predstavnik Vlade prihvatio. Govori praktično o preciziranju roka u kome je potrebno da obveznik izmiri svoje obaveze prema akcizama i donet je u skladu sa zakonom. Znači, uređuje se i postupak za koji je zadužena i poreska administracija na osnovu kojeg će vršiti ovu naplatu u tom određenom roku.
Zahvaljujem se još jednom Vladi koja je imala razumevanja da zajednički preciziramo sve ove detalje. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, znate, kolege koje govore o bilo kojoj državi da su banana država u javnosti, nisu kadri uopšte da nose bilo kakve javne funkcije, jer tako se ne razgovara u javnosti o bilo kojoj državi, jer to jednostavno pokazuje jedno političko nevaspitanje.

S druge strane, kada govorimo uopšte o dugovima „Petrohemije“, mi rešavamo probleme iz prošlosti ne samo „Petrohemije“, nego svih onih firmi, kupaca i dobavljača koji su vezani za „Petrohemiju“, a dugovanja od 600 miliona dinara su dugovi koji su nastali u proteklih 20 godina, ne u protekle četiri godine, ne u protekle dve godine.

(Saša Radulović, s mesta: Po kom je ovo osnovu, predsedavajuća?)

Tako da, ono što pokazuju bilansi, a to je da ovo preduzeće iskazuje dobit, znači pokazuje samo da postoji sposoban menadžment i da postoje ljudi koji zaista mogu da vode ovakva preduzeća i da prave jednostavno određene benefite za ovu državu, a benefiti sigurno neće biti oni koji se odnose na zatvaranje firmi u restrukturiranju i bacanje firmi u stečaj, kakav je bio koncept onih koji su bili ministri i sedeli i danas daju predloge, a to je da se sve baci u stečaj, da se zaposleni pošalju kući, da se jednostavno isplate sve plate i da ne postoji način na koji uopšte mogu da funkcionišu takve firme.

Izvinjavam se, objedinjena je rasprava, a Odbor za finansije je…

Predstavljam Odbor za finansije koji je dao svoju saglasnost.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnji dnevni red je dnevni red o kome ćemo raspravljati i sadrži 27 tačaka, gde je više od 15 praktično predlog odbora iz oblasti Odbora za finansije. To govori o tome da su oblasti iz kojih su ostale tačke direktno vezane za finansije. Dve tačke koje su vezane za RTS, praktično plaćanje taksi iz kojih će se finansirati RTS, jer ukoliko ne usvojimo ovakve predloge, neće imati četiri milijarde u budžetu i RTS neće imati iz čega da se finansira.
Prema tome, i druge tačke koje su predložene takođe su direktno vezane za finansije. Sledeće tačke koje su jako važne jesu autentična tumačenja vezana za imovinu, a koje direktno utiču na oblast finansija, kao i predlozi koji se odnose na institucije koje su u nadležnosti Skupštine Srbije.
Zbog toga treba reći danas da ne izglasavanjem ovakvog dnevnog reda, znači suprotstavljanjem, pokazujemo da ne želimo da konstituišemo institucije koje su u nadležnosti rada Skupštine Srbije, da ne želimo da rešavamo probleme građana Srbije iz prošlosti, kao što je stara devizna štednja. Znate, neki ljudi su presavili tabak, tražili od Međunarodnog suda, dobili međunarodne presude, da im se isplati stara devizna štednja. To nije bilo verovatno u vreme do 2012. godine, jer neko nije hteo da rešava takve probleme, ali da država ne bi gubila 40 miliona evra više, nego što bi dala sada, onda je bolje da danas raspravljamo o tome i da izglasamo ovakve zakone.
Treća stvar je onaj deo koji se odnosi na evropske integracije. Svesni smo toga da moramo mnoge stvari iz oblasti pravosuđa i pravosudnih zakona da rešavamo i takve zakone do 1. januara moramo da izglasamo.
Prema tome, ova sednica rešava probleme građana, takođe direktno je vezana za oblast budžeta i posledica je praktično izglasavanja budžeta u ovoj Skupštini i mislim da je sa potpunim opravdanjem danas na dnevnom redu ono što imamo da razgovaramo u domenu rešavanja problema od koga će svi građani Srbije imati korist. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, otvorila se rasprava po pitanju izbora člana Saveta guvernera i uopšte zašto biramo institucije kada članovima određenih saveta istekne mandat. Zato što tako piše u zakonu. Kada počnete da sprovodite proceduru praktično prekidate mandat koji ste mu dali po zakonu, a on traje četiri ili pet godina, i onda biste rekli kako mi smenjujemo ljude. Mi ne smenjujemo ljude, nego jednostavno vršimo funkciju nadzora nad tim institucijama do kraja njihovog mandata. Naše je da obavimo izbor u skladu sa zakonom.
Zakon kaže – ako je 14. novembra istekao mandat, onda procedura kreće od sledećeg dana ili od dana kada se konstituiše određeni organ, jer smo imali izbore, npr, za neke druge komisije koje smo birali, a kada je član Saveta guvernera u pitanju, to je bio 14. novembar, od 15. do 29. su podnosili zahteve sve poslaničke grupe. Znači, 28. je ovaj kandidat podneo svoj zahtev i predlog je podnela SNS, i to je sve u rokovima u skladu sa zakonom.
Ukoliko to ne radimo i ne želimo da naše institucije, koje su u nadležnosti Skupštine Srbije, rade, onda gušimo praktično rad tih institucija, a u vaše vreme su te institucije birane i godinu i po, i dve godine posle isteka mandata pojedinih članova, pa vi sada vidite ko je rušio institucije, a ko ih je gradio.
Što se tiče uopšte kadrova o kojima pričamo i kako mi nemamo kadrovsku strukturu i kako je Spasovski najgori direktor, pa i u vaše vreme je bio direktor i vaš tadašnji predsednik Srbije je dolazio u isti taj Bor i hvalio se sa takvim direktorima kao što je on.
Prema tome, degradiranje institucija, kao što je Republička uprava javnih prihoda, kako ništa ne radi, kako jača siva ekonomija, pa pokazuju rezultati. Onoliko naplaćen porez na osnovu delovanja Republičke uprave javnih prihoda pokazuje rezultate u budžetu, a u vaše vreme je gospodin Mišković koristio Belvil i zemljište ispod Belvila, nikom nije plaćao porez za to i Republička uprava javnih prihoda nije smela da uradi procenu zemljišta i kapitala, nego su to plaćali oni koji su kupovali te stanove preko kredita određenih banaka, a koje u stvari iz budžeta svih građana Srbije. Tako je izgledala vaša politika, a ovako danas izgleda naša politika.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, za rad istine, od strane onih koji su hteli ovde da iznesu niz neistina kada je u pitanju računovodstvo uopšte i zakon i pravilnik koji je bio u predlogu da od Nove godine ide kada su u pitanju podnosioci PDV, svi privredni subjekti, da će imati 154 stavke.
Odmah da vam kažem, znači, to je jedna ideja, inicijativa koja je prošla pre tri meseca i koju ministar jednostavno usvojio od strane Udruženja revizora i svih računovođa Srbije, da neće ići takav zahtev, jer je suviše ambiciozan za ovaj trenutak u Srbiji. Prema tome, da će ići postepeno, da se ne širi ovde jednostavno dezinformacija i da plašite građane Srbije sa tako nečim što ne postoji.
Drugo, kada govorite o tome da država treba da interveniše sa određenim finansijskim sredstvima, zarad istine, a pošto je to predmet inače i Odbora za finansije, na svakom odboru imamo raspravu po tom pitanju, država interveniše, i zato postoji 11 preduzeća koja su u restrukturiranju, odnosno strateški važna po principu privatizacije koje država direktno finansira iz budžeta. Zato se borimo da nađemo strateške partnere i zbog toga zaista privreda Srbije još uvek funkcioniše u granicama održivosti i to treba da znate.
Ali, to treba da kažete Ivanu Pernaru, članu Seljačke stranke Hrvatskog sabora, koji jednostavno dolazi ovde u Skupštinu, posećuje i treba da kažete koje smo mi iskorake napravili prema EU u smislu evropskih integracija, ali ne zbog Hrvatske i ne zbog EU, nego zbog nas samih, da bi imali konkurentnu privredu, da bi mogli da se nosimo jednostavno sa firmama i u zemlji i u inostranstvu i u regionu. Nije ni čudo što ceo region i svi gledaju u Srbiju, gledaju prvo u našu privredu, pa onda neke stvari menjaju i prilagođavaju svemu tome. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani ministri, kolege poslanici, pa onaj ko govori o tome kako se zakazuju sednice sa neviđeno velikim brojem tačaka, kako se spaja nespojivo, očito nije ni pogledao dnevni red. Danas sam prepodne rekla, verovatno neki nisu bili ni prisutni, da većina zakona su prošla Odbor za finansije, a ono što nije je praktično vezano za finansije, ali kako je to izgledalo 2009, 2010. i 2011. godine, pokazuje da je preko 18 sednica imalo preko 20 tačaka dnevnog reda, sedam sednica preko 30 tačaka dnevnog reda, a čak je jedna sednica imala 94 tačke dnevnog reda, 5. maja 2011. godine.
To vama govorim, gospođo predsednice, da u stvari uopšte niste pogrešili što ste ovakvu sednicu sazvali, jer na toj sednici se razgovaralo i o Zakonu o PIO, i o zakonu o telekomunikacijama, i o vojnoj saradnji sa Nemačkom i Crnom Gorom, i o Zakonu o sorti poljoprivrednog bilja, i o zakonu o zaštiti kućnih ljubimaca, i o Zakonu o izbeglicama, i o Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima i o mnogim drugim sporazumima koji zaista nemaju tema koji imaju neku dodirnu tačku, tako da ova sednica danas pokazuje jednu ozbiljnost, krajnju odgovornost svih građana Srbije, a kada govori o dugovima, pre svega treba da bude svako realan ovde prema građanima Srbije koliko je oko svojim činjenjem ili ne činjenjem zadužio građane Srbije time pozivajući da li neko da plaća račune ili da ne plaća račune. Hvala.
(Zoran Živković, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajuća.
Kada god imamo izlaganja pojedinih poslaničkih grupa koje predstavljaju pokrete, onda idu po svakom zakonu, po svakom dnevnom redu, teme tipa – uzeli ste građanima Srbije, stavili ste ruku u džep građanima, partokratija, a u vreme kako smo mi radili, po principu kako bi mi radili, to je pravi put za ozdravljenje privrede Srbije. E, pa nije pravi put zatvoriti 5.000 radnih mesta u Smederevu i smederevskoj železari, pa onda doći ovde u parlament pa reći – znate, penzioneri nemaju zbog 5.000 radnika, pa svađati penzionere i radnike, nego biti odgovoran i reći – da, učestvovali smo u 24 privatizacije kao stečajni upravnici i podnosimo odgovornost za pljačkaške privatizacije i zbog danas treba da budemo van ovoga parlamenta. To bi bilo pošteno i prema građanima Srbije, a i prema kolegama koji vode sve političke stranke, bez obzira da li su opozicija ili pozicija. Hvala.
(Saša Radulović, s mesta: Replika.)

Zahvaljujem predsedavajući, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Tačkom 22. ovog dnevnog reda imamo predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prema osnovnom članu 22. stav 1. Zakona o NBS i članu 203. stav 2. i 3. Poslovnika o radu Skupštine, Skupština je dužna, odnosno u nadležnosti Skupštine je i izbor članova Saveta guvernera i guvernera NBS. Shodno tome, da je jednom od članova Saveta, 14. novembra 2016. godine, istekao mandat od pet godina na koje se biraju, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, je morala da pokrene proceduru za izbor novog člana Saveta i već 15. novembra do 29. novembra, uputila je dopis svim poslaničkim grupama da podnesu svoje predloge.
Imali smo sednicu Odbora 16. decembra 2016. godine, na kojoj smo obavili razgovor sa svim kandidatima koji su podnele poslaničke grupe. S obzirom da je samo jedna poslanička grupa, odnosno grupa SNS, dala svoj predlog, onda smo bili dužni da taj predlog stavimo na dnevni red i da na toj sednici obavimo razgovor sa kandidatom.
Kandidat SNS je gospodin Stojan Stamenković, dosadašnji član Saveta guvernera NBS. Inače, kada govorimo o gospodinu Stamenkoviću, treba reći da je to diplomirani matematičar, doajen praktično srpske makroekonometrije, jer od 1964. godine, praktično se bavi ovom temom.
Od 1971. godine jedan je od saradnika osnivača ekonomskog instituta, od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u kabinetu tadašnjeg premijera. Od 1983. do 1984. je bio zamenik šefa jugoslovenske delegacije u pregovorima sa MMF, da bi kasnije bio direktor Instituta za spoljnu trgovinu, zatim od 1989. godine vraća se u Saveznu vladu, gde radi na pripremi ekonomskih reformi u timu premijera Ante Markovića, 1992. godine, nakon praktično stvaranja SRJ radi u Saveznoj vladi, na mesto saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku, da bi kasnije od 2000. godine bio angažovan od strane NBS, odnosno tadašnje Jugoslavije, na izradi projekcije platnog bilansa Jugoslavije za 2001. godinu.
Ovo namerno govorim da bih vam prikazala suštinski, profesionalno kretanje ovog kandidata, za koga treba reći da je od 2001. i 2002. godine, na poziv Narodne banke, učestvovao u svim pregovorima sa međunarodnim institucijama, da bi od 2012. do danas, 2016. godine, bio član Saveta guvernera. Treba reći da je do sada imao niz objavljenih radova i knjiga upravo iz oblasti koje se odnose na makroekonomsku politiku Srbije, pogotovo kada govorimo o dinamici bruto društvenog proizvoda, investicija, stranih direktnih investicija i direktno je bio nosilac i učesnik sedam najvažnijih projekata.
Ono što govori praktično o njegovom radu su i rezultati koje je Narodna banka do sada imala, u ovom prelaznom periodu od 2012. do 2016. godine, kada govorimo o tome, o ekonomskim reformama i fiskalnoj konsolidaciji. Tako da, sama biografija, gospodina Stamenkovića, a i sam rad, koji zaista pokazuje jednu težinu, pogotovo kada su pregovori sa međunarodnim institucijama u pitanju, ga kvalifikuje upravo da ovaj predlog bude i prihvaćen od strane Odbora, koji je bio na sednici 16. decembra 2016. godine.
S toga smo ovaj predlog uputili Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. Nije dobro da to ne uradimo do Nove godine, zbog toga što predstoji određeno izveštavanje Narodne banke Srbije prema međunarodnim institucijama i dobro je da ovakva jedna institucija ima kompletan sastav. Zbog toga je ona i morala da se nađe na ovom dnevnom redu.
Sledeći predlog je tačka 23, izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona je praktično obaveza Odbora za finansije na osnovu člana 140 stav 2 i 6 Zakona o javnim nabavkama, koja utvrđuje da ovakva Komisija, praktično, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za finansije. Izmene i dopune Zakona koje su stupile na snagu, kada govorimo o ovom Zakonu, 12. avgusta 2015. godine, pokazuju da je povećan broj članova ove Komisije sa šest na osam. Zajedno sa predsednikom, znači devet članova, praktično čine ovu Komisiju, podeljena u tri veća i ono što je donesena odluka 18. decembra 2015. godine, to je da je jedan od članova ove Komisije izabrana gospođa Hana Hukić, za predsednika ove Republičke komisije.
S time što je još jednom članu Saveta, praktično, 03. marta 2016. godine istekao mandat, stekli su se uslovi da Odbor za finansije pokrene proceduru izbora dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Treba reći da su bili izbori, praktično izborni proces, između pokretanja ovog postupka i završetka i zbog toga je tek 07. marta raspisan konkurs, a 21. jula 2016. godine, s obzirom da je tada i formiran Odbor u ovom sazivu, Odbor za finansije. U ovom sazivu formirana je i Radna grupa za sprovođenje postupka izbora kandidata, odnosno za dva člana ove Komisije.
Tako je Radna grupa imala veliki zadatak, a to je da sve predloge, odnosno kandidate koji su poslali svoju dokumentaciju na objavljeni javni konkurs, a to je 11, jednostavno prekontroliše u smislu dokumentacije da li je u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa definisanjem praktično testa kvalifikacije. Tačno je da u zakonu piše da treba obaviti razgovor sa svim kandidatima, ali još u prošlom sazivu ovog Odbora imali smo jedan dobar sistem uvođenja, praktično testiranja samih kandidata, s obzirom da je ovo jedna specifična oblast i s obzirom da je jako teško proceniti šta kandidati suštinski znaju i čime bi mogli da se bave i na koji način treba raditi.
Način i vrsta testiranja se radi uz pomoć službe Uprave za javne nabavke u smislu teksta koji bi trebao da formuliše određena pitanja, da postoji 42 pitanja, da predlog pitanja bude svaki bodovan po jedan bod, da testiranje traje 90 minuta.
Imali smo prilike da vidimo da nije dozvoljena literatura na samom testu. Povlačenje pitanja bi bilo od 1 do 80, na odboru praktično tipovanjem broja, dok se nisu izvukla 42 broja, tako da ni jedan kandidat nije mogao unapred da zna kako izgleda test. To se dešavalo na odboru, a onda nakon toga je izvučena ta kombinacija pitanja koja su kandidati polagali.
Deset kandidata je polagalo ovaj test. Ono što je bio kriterijum radne grupe to je da 80% od ovih 42 boda praktično mora da bude nivo znanja koje moraju kandidati da poseduju. To znači da je 34 boda bio minimum sa kojim su kandidati mogli da uđu u razgovor za ova mesta.
Dobili smo listu prvih pet kandidata i treba reći da su dva kandidata imala 39, jedan 38, jedan 37 i jedan 34. Mi smo u skladu sa zakonom da ne bi i ovi ostali kandidati imali određene primedbe, obavili razgovor. Odbor je saslušao svih 10 kandidata i postavio određena pitanja iz ove oblasti.
Ono do čega smo došli i usvojili kao odbor na toj sednici, na osnovu toga podneli Skupštini predlog jeste da dve kandidatkinje sa 39 bodova odnosno sa najvećim brojem bodova treba da budu predlozi odbora, odnosno treba da budu predlog za izbor dva člana ove republičke komisije. To su Jelena Stojanović i Svetlana Ražić.
Jelena Stojanović je inače radila u sudu, završila Pravni fakultet u Beogradu, radila u Ministarstvu finansija, u Upravi za javne nabavke od 2003. godine, poseduje sertifikat o javnim nabavkama, uradila preko 100 predmeta. Praktično radila na unapređenju rada ove institucije kada govorimo o Upravi za javne nabavke.
Svetlana Ražić inače radi od 2004. godine u Upravi za javne nabavke, takođe je pravnik. Ono što je bitno jeste da je radila u delu nadzora na praćenje od 2007. godine i bila je u pregovaračkom timu za poglavlje 5 koje je inače sada otvoreno, kada govorimo o evropskim integracijama. Pisac je mnogih priručnika za javne nabavke i bila je član radne grupe za izmenu zakona 2015. godine.
Tako, pokazalo se da oni ljudi koji su zaista stručni oni su praktično pokazali i svojim znanjem i ovim testiranjem da se zaista kandiduju da budu predlog i odbora i skupštinske većine, kada govorimo izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupku ponuđača. Mislim da i neki članovi iz opozicije su glasali za ove predloge, jer nema šta da im se zameri i zaista nema šta da se nađe kao neka mrlja u njihovoj karijeri.
Mislim da u danu za glasanje, kada govorimo o ovim predlozima s obzirom da su ovo skupštinske teme, treba nezavisno od političkih stranaka zaista da podržimo najbolje kada su u pitanju ovakvi kadrovi.
Ono što bih još dodala to je, uopšte kada govorimo o kadrovskim rešenjima, spremni smo da u svakom trenutku kažemo da su kadrovi koje smo predlagali uopšte i koji su na kraju krajeva se ispostavilo jedini kandidati bili, zaista imaju svoju težinu i imaju svoj određeni princip po kome treba da služe i drugim sledećim kandidatima kada se bude radio izbor nekih sledećih.
Tako da smo zaista postavili visoke lestvice kada su opšte u pitanju predlozi i mislim u danju za glasanje zaista očekujemo da će i druge stranke ovo podržati. Hvala.

Po amandmanu, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, kolege poslanici, pa sam amandman praktično je zasnovan na finansiranju projekata iz IPARD fondova. Kada se govori o organskoj proizvodnji, za sve one koji će konkurisati kod IPARD fondova refundacija troškova, odnosno podsticaj od strane EU u iznosu od 100%. Prema tome, ako EU ima interesa da finansira ovakve projekte, potpuno je s razlogom predlagač podneo ovakav amandman.
Kada govorimo o podsticajima, uopšte, u prerađivačkoj industriji, treba da se podsetimo i, gospodine ministre, stalno o tome treba da govorite, da do 2012. godine izvršena je privatizacija poljoprivrednih instituta i zadruga na onaj način na koji je izvršena. Jednostavno ne postoje više uopšte poljoprivredne zadruge koje rade, ali postoji imovina i postoji potpisan SSP koji kaže da će od 2017. godine biti slobodna trgovina poljoprivrednog zemljišta. Znači, svaki stranac će moći ovde u Srbiji da dođe i da kupuje zemljište onako kako diktira tržište.
Srbija da bi na određeni način zaštitila domaće poljoprivredne proizvođače je donela dva zakona u prošloj godini. Jedan se odnosi na poljoprivredno zemljište, a drugi se odnosi na Zakon o zadrugama. Prema tome, Zakonom o zadrugama su definisani i unapređeni načina na koje se formiraju poljoprivredne zadruge, ali su definisani i načini na koji će oni, koji su doveli do toga da postoje u stečaju određeni poljoprivredni instituti i zadruge, vršiti određenu tranformaciju i moći u budućnosti da rade na onaj način na koji će država moći da im daje određene podsticaje. To je jedno.
Drugo, 100 hiljada hektara je do 2012. godine, oni koji su vladali, dato u ruke četiri najveća poljoprivredna tajkuna i oni sada nam drže lekcije o tome kako treba vršiti određene podsticaje u poljoprivredi. Prema tome, ono što je dato ovim Predlogom zakona, potpuno se daje mogućnost mladim poljoprivrednim proizvođačima da se bave poljoprivredom i potpuno daje mogućnost da prerađivačku industriju pokrenu upravo ljudi koji su građani Republike Srbije, jer jedino oni mogu da budu nosioci podsticaja u poljoprivredi.
Mislim da treba razmišljati o ovakvim amandmanima, kao što je gospodin Rističević dao, ali sa druge strane, treba uvek govoriti da oni koji su bili do 2012. godine i vršili privatizaciju u oblasti poljoprivrede i vršili određene nezakonite radnje tako što su davali kredite iz Fonda za razvoj tajkunima, koji su jednostavno davali hipoteke na ista ta poljoprivredna državna zemljišta, nemaju prava da nam drže ovde moralne pridike. Hvala.