Uvažena predsedavajuća, poštovani mandataru, kandidati za ministre, narodni poslanici, danas imamo zaista pred sobom jedno autorsko delo za koje, pre svega, ne treba reći da je literalni rad, jer neko ko je pisao autorsko delo i ko je na ovakav sistematični način uradio 250 strana, u skraćenoj verziji 67, može slobodno da kaže da ima osobine naučnog rada.
Ono što predlažem, gospodine mandataru, da vaš rad zaista odštampate, jer mislim da će u budućnosti ostaviti velikog traga za ljude koji se bave ekonomijom i političkom ekonomijom, upravo zbog toga što na jedan sistematičan i integrativni način je prikazano da politika može da daje svoje rezultate u svakodnevnom životu i kao primer svim onim zemljama koje su u toj tranziciji, pošto u Srbiji tranzicija traje poslednjih 30 godina, kada posmatrate u političkom i ekonomskom smislu, može da da zaista dobre rezultate, pogotovo ukoliko imate takav pristup kao što ste vi dali.
Ono što je važno reći je da taj naučni rad, odnosno uopšte ovaj Ekspoze, može da se nazove da je Srbija jedna nova ekonomska paradigma Balkana, ali ne samo zapadnog Balkana, nego Balkana uopšte, zato što tu postoje zemlje koje jesu članice EU, a nemaju ovakve rezultate kao što ima rezultate Srbija i Vlada Republike Srbije, i neće ni imati te rezultate do 2012. godine, odnosno u tom tranzicionom periodu.
Zašto ovo govorim? Zato što kažu da je najbolja zemlja u tom tranzicionom periodu kada je ušla u evropske integracije, u pregovore sa EU, bila češka vlada, koja je od 16 ministara imala 15 inženjera i samo jednog političara i da je upravo zbog toga, zato što je imala pripadnike tehničkih struka u svom sastavu, dala najbolje rezultate u toj realizaciji i implmentaciji svojih ciljeva.
Međutim, vi ste u protekle dve godine pokazali da zaista ovim promenama, koje vam naravno svi drugi zameraju, ste pokazali da tim promenama u društvu i prihvatanjem tih promena koje postoje i implementacijom svih onih delova koji se odnose i na društvene promene i na ekonomske i na političke promene, ali i one koje obuhvataju promene koje nas okružuju, a to su promene u političkom okruženju u regionu Balkana i zapadnog Balkana i promenama u EU i odnosima EU sa Rusijom i odnosima Amerike sa Rusijom i EU, ste pokazali da ste mudar političar i da se jako dobro snalazite u međunarodnim okvirima. Zbog toga, zaista, ovakav Ekspoze treba sva naša buduća pokolenja da imaju kao jednu knjigu koja će pokazati da istoriju treba jako dobro poznavati, odnose među nama samima jako dobro poznavati, ali iz toga izvući jako dobre zaključke da bi mogli da idemo napred.
Otvorili ste mnoga pitanja, a to su pre svega pitanja o našim slabostima u društvu, o tome da naš narod ima određene karakteristike koje nas zaista uvek negde vuku nazad i bez kojih mi ne možemo, ukoliko ne ispravimo, da idemo napred. Zbog toga je taj sistem vrednosti koji je postavljen do 2012. godine u komercionalizaciji odnosa, da iza svega mora da stoji novac, upravo zbog toga što su neki trošili budžete i krali jednostavno ono što nije njihovo, nego narodno, što su narodne pare, suštinski ste pokazali da jednostavno to mora da prestane, da borba protiv korupcije mora da bude nedvosmislena i da nam je potreban nov Zakon o borbi protiv korupcije upravo zbog toga što primeri kao što su ministar gospodin Saša Radulović nikada ne sme više da se ponove.
Zašto to govorim? Zato što projekat Saša Radulović, koji je otišao iz jedne uređene države kao što je Amerika, odneo novac i nije platio porez, troši sada ovde i jednostavno za neke nove projekte kao što su nevladin sektor, kao što su neki projekti „Žuta patka“ i kada dolazimo do toga da kažemo, da vidimo šta je čovek radio u Srbiji, a onda dolazimo do određenih zaključaka da je kao stečajni upravnik bio stečajni upravnik 11 preduzeća, i plus savetnik u šest stečajnih postupaka i da ga je država isplatila u ukupnoj vrednosti od 22.794.560,76 dinara.
Kako sam došla do tog saznanja? Tako što kao predsednik Odbora za privredu nikad nismo videli ministra privrede da dođe na Odbor u parlament, da sedi tu kada slušamo izveštaj Agencije za privatizaciju, Agencije za stečaj i nikada nismo mogli da čujemo i da postavimo pitanje ministru o tome kako je kao stečajni upravnik „Vršačke pivare“, „MODA“ - Debeljače, „Lune Milovanović“, „Dimitrije Tucović“, „BK Kompanije“, „Delta legala“, kako je njegova firma „E-biznis servis“ kao suvlasnik mogla da radi određene knjigovodstvene usluge, da vrši reviziju nad ovim stečajevima i na kraju krajeva, sve to da naplati od države kroz određene troškove i mesečne prihode.
Znači, pitanje se postavlja - kako može neko da bude ministar, da bude stečajni upravnik i sada nakon svega toga da bude poslanik i da se bavi pravom i pravdom i da kaže da ne postoji država i institucije koje mogu to da sankcionišu, s pravom, zato što Agencija za borbu protiv korupcije očito nije imala zakon na osnovu kog je mogla ovako nešto da sankcioniše?
Treba postaviti i pitanje sa kolikim novcem je upravljao kao stečajni upravnik ovih firmi koje su u inostranstvu? To su devizni prilivi i odlivi tih sredstava.
Ono što treba još reći za ovaj ekspoze najznačajnije što ste dali fokus – obrazovanje, i jednostavno, privredni rast kroz ekonomiju koja će biti zasnovana na znanju. Zašto? Zato što je princip dualnog obrazovanja nešto što smo mi u svom društvu i kao deca prošli kroz srednje obrazovanje, a to su bile tzv. prakse, to su bili delovi koji se odnose na naše praktično znanje i koje smo negde svi prošli. Naša deca i deca naše dece to neće znati ukoliko zaista ne uvedemo ovakav sistem, ukoliko ne proizvodimo onoliki broj stručnjaka koji je potreban privredi, a to je jedino moguće sa ovakvim konceptom koji ste dali.
Na kraju, želim da kažem da promeni svesti, koja je neminovna, znači, insistirali vi ili ne, sa ovakvim konceptom, sa ovakvim ekspozeom, treba da stvori jedan nov sistem vrednosti u kojem mi želimo da imamo mlade ljude koji će zaista pokrenuti ovu zemlju u bolje sutra.
Ono što želim još da kažem, da mnogo toga kada govorimo o Konfučiju, a kojeg često citirate, je rekao da put do dobrote, misli se na upravljanje uopšte, državom, ide preko mudrosti. Vi ste kao mudar političar pokazali da je danas velika čast podržati ovakvu Vladu na čijem ste vi čelu. Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, danas treba da privedemo kraju sednicu koju smo trebali još u petak da završimo. Jedna od najsvečanijih sednica, upravo kada se završavaju jedni izbori, jeste konstituisanje organa Narodne skupštine Republike Srbije.
Sve ono, predsedavajući, što ste pisali u svojoj knjizi o parlamentarizmu jednostavno u praksi vam je palo na ispitu, zato što je po prvi put za 24 godine u ovom parlamentu prekinuta konstitutivna sednica. Sve ono što nazivamo demokratijom, znači vladavine većine nad manjinom, danas je potpuno suprotno, zato što smo ovde danas imali slučaj da čujemo najgore uvrede prema onima koji predstavljaju većinu. Ta većina su jednostavno građani Republike Srbije.
Ono što treba reći obavezno, to je da priča o gušenju parlamentarizma, koja je pokušana da se plasira ovde od strane opozicionih stranaka, govori upravo jedan loš, neuspeo pokušaj da se napadne i Vlada gospodina Vučića i lista Aleksandra Vučića, ali i da se napadnu institucije. Zašto? Kad nemate političke argumente, onda počinjete da vređate lično. Za to smo imali sada upravo dobar primer i kada je u pitanju gospodin Bečić, ali i kada je u pitanju naš kandidat, gospođa Maja Gojković.
Lične uvrede tog tipa nikome nisu smetale, pa čak ni onda kada su mediji razapinjali na krst gospođu Maju Gojković kada je predstavljala tada predsednika parlamenta Srbije, kada je predstavljala sve poslanike na svom putu u Iranu, kada je ispoštovala protokol strane države, kada posle toga nijedan poslanik, pa čak ni jedno udruženje novinsko nije stalo u zaštitu Maje Gojković kao predsednice parlamenta, odnosno svih poslanika Skupštine Srbije.
Zašto ovo govorim? Zato što smo od petka pa do danas imali prilike da vidimo da gospodin Mićunović kao predsedavajući predstavlja suštinski, ideološki oca svih ovih stranaka koje se danas nazivaju opozicione stranke čiji su procenti između pet i sedam procenata, koje su na volšeban način zaista uspele da negde uđu posle izbora 2016. godine u parlament isključivo kao jedan pilot projekat određenih centara moći. Tu su naučili mnogo toga iz onih knjiga koje su imali prilike da pročitaju. Naučili su o tome kako se vode kapitalne investicije AP Vojvodini, kako se vode stečaji 14 firmi i jednostavno se poštuju zaposleni u Skupštini Srbije, da bi ovde došli da menjaju račune koji im se ne dopadaju ili dopadaju, i sve to da dele sa novinarima, a na pitanja koja su od suštinskog značaja nisu želeli da odgovore. Zašto neko ko želi da se bavi politikom i dalje može da bude stečajni upravnik nekoliko firmi i da li će dati ostavku na ta mesta?
S treće strane, imamo i te tzv. kvazinacionalističke stranke, koje su malo iz Čačka, malo iz Italije pokušale da dovedu birače u zabludu, i to birače onih upravo koji su vladali AP Vojvodinom. E, sve se to našlo upravo na jednoj listi, na listi kojoj jednostavno ideološki pripada onaj ko predsedava od petka pa do danas. Zašto ovo govorimo? Zato što se traži o izboru predsednice parlamenta da se uvede demokratija u parlament Srbije. Demokratija će se uvesti izborom predsednice Skupštine, gospođe Maje Gojković. Zato što je u prethodnom periodu gospođa Maja Gojković imala prilike u više navrata da otvori konkretan dijalog sa svim neistomišljenicima i da zaista i previše pusti u debate onima koji nisu pripadnici vladajuće koalicije. Pripadnici vladajuće koalicije i poslanici mnogo su pretrpeli veći pritisak nego što su pretrpeli pripadnici bivšeg režima.
Prema tome, ono što je pokazala gospođa Maja Gojković, to je jedna širina i fleksibilnost, da može da otvori dijalog sa svima, da se ne plaši ničega, pokazala je jednu veliku borbenost i pokazala je da može da očuva kredibilitet institucije kao što je Skupština Srbije.
Ono na šta treba još staviti akcenat, to je da pored zakonodavne funkcije koju parlament obavlja, na čijem čelu je bila gospođa Gojković, jednostavno nije bilo samo 200 zakona koji su ušli u set ekonomskih reformi, nego ukupno je parlament samo u prošloj godini usvojio 297 zakona i 611 akata. Takav slučaj je bio i u godini pre toga.
Prema tome, ovaj parlament je zaista naporno radio i za vreme dok je gospođa Maja Gojković vodila ovu instituciju i ono što treba reći da pored toga zaista je produbila i tu kontrolnu funkciju parlamenta, a to je da su po prvi put, znači, posle konstituisanja novih organa kao što je Zaštitnik građana, kao što je Zaštitnik za informacije, imali pravo da u ovom parlamentu raspravljaju poslanici o njihovim izveštajima. To nije bio slučaj ni onda kada ste ih vi birali svi, to nije bio slučaj ni od 2008. do 2012. godine. Čak smo čuli od Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana da je rekao da su pojedini pripadnici opozicionih partija govorili – pa, jel ti misliš stvarno da si ti Zaštitnik građana? Znači, sa takvim obraćanjem prema ljudima koji su predstavljali sve ove institucije, pokazali smo da se jednostavno ničeg ne bojimo i da svima možemo da imamo potpuno otvoren dijalog. Na kraju krajeva, i sve primedbe koje su ove institucije imale su usvojene na njihove preporuke. Samim tim, i ta uloga o kojoj se govori, ta kontrolna uloga, kao što su i usvajanje izveštaja o radu ministarstva na svaka tri meseca su zaista obavljena u roku.
Treća funkcija koju negde svi zaboravljamo, a to je taj odnos u međunarodnoj politici, odnosno predstavljanje države, odnosno parlamenta u drugim državama kroz bilateralne i trilateralne odnose sa zemljama ne samo EU, nego i svim delovima sveta, gospođa Maja Gojković je zaista obavljala na krajnje odgovoran način. To pokazuje jednostavno da je naš kandidat ispred vladajuće koalicije zaista odgovoran i krajnje dobronameran i u tim odnosima kada su u pitanju svi pregovori i sa EU, ali i sa Ruskom Federacijom, ali i sa zemljama sa istoka.
Prema tome, naš kandidat, kao što je gospođa Maja Gojković, nadam se nakon ovog glasanja zaista postaće prvi predsednik koji će doživeti reizbor, što se malo može reći za bilo kojeg u poslednjih 20 godina. Nadam se da ćemo imati prilike da nakon preuzimanja predsedavanja još večeras zaista odradimo posao na krajnje efikasan način po svim ostalim drugim tačkama, a vama se zahvaljujemo na vođenju ovakve sednice.

Uvaženi predsedavajući, potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Đorđeviću, danas smo imali prilike dosta toga da čujemo o vašem radu u okviru Ministarstva odbrane, i bili ste učesnik svega ovoga što su u stvari rezultati rada ministarstva za vreme tri ministra. Ali, treba reći zbog građana Srbije, da vaša biografija zaista odgovara današnjem mestu za koje se kandidujete.

Gospodine predsedavajući neću dugo vremena oduzimati samo želim zbog građana Srbije, pošto je od strane nekih pripadnika stranaka bilo omalovažavanja na temu koju gimnaziju studirate i kakva vam je biografija, vrlo je važno da se kaže zbog čega apostrofirate da ste završili Šestu beogradsku gimnaziju, jer ta gimnazija inače u koju sam ja išla, je dala naše velikane i kulture i umetnosti i velike pisce.

Ali, je vrlo teško iz takve gimnazije otići, uglavnom idu ljudi iz matematičke gimnazije i postaju članovi MENSE. Znači, gospodin Đorđević je jedan od članova 100 hiljada u svetu koji su članovi MENSE, odnosno udruženja, na osnovu određenih testova spadate svega u 2% ukupne populacije koje su iznad određenog stepena inteligencije kroz određeno testiranje. Tako da u Srbiji po zadnjim izveštajima iz 2014. godine ima svega 1200 ljudi koji su članovi MENSE.

Smatram da je to jedan od bitnih podataka koji treba svi da znaju, pa i oni koji su pokušali da omalovaže obrazovanje gospodina Đorđevića. Mislim da je uopšte onaj razlog zbog koga postoje određene veštine koje ste naveli u vašoj biografiji su sa potpunim opravdanjem, zbog toga što u ovih proteklih četiri godine u kojim ste bili državni sekretar ste sproveli određene ekonomske reforme i na kraju krajeva, učestvovali u donošenju tog master plana i definisanja imovine koja do 2012. godine niko nije uradio.

Kada govorimo o tome da postoje određene veštine u upravljanju rizicima i finansijskom istraživanju, onda je to jako značajno, jer mi u Srbiji moramo da znamo, kolika je imovina Srbije koja pripada Vojsci Jugoslavije, odnosno koja se vodi kao pripadnost Ministarstvu odbrane. Smatram da je vaš doprinos u ovoj oblasti veoma značajan i mislim da je sa opravdanjem velikim, gospodin Aleksandar Vučić vas predložio za ovu funkciju i smatram da su moje kolege navele u kojoj ćete se sve eliti naći prethodnih ministara odbrane Srbije i mislim da vam je zaista tu mesto.

Mislim da današnjim danom, suštinski, bez obzira na to da li ćete biti u sledećem mandatu Vlade ministar ili ne, vaš doprinos uopšte u ovoj oblasti je od velikog značaja, s toga u danu za glasanje sa zadovoljstvom, a to je već za nekoliko minuta mi ćemo učestvovati u izglasavanju na tu funkciju.

Poštovani predsedavajući, mislim da ste sa pravom povredili član 108. stav 9. gde niste prethodnom govorniku izrekli opomenu i on je to sada i u prethodnom izlaganju potvrdio da je spreman da snosi konsekvence za ono što je izgovorio, a izgovorio je ružne reči.
Pri tome, to na šta je on reagovao, uopšte nije izgovorio gospodin Babić, nego neko drugi, ali prema članu 108. stav 2. kaže – zbog povrede reda na sednici, predsednik Narodne skupštine može da izrekne meru opomene, oduzimanje reči ili udaljavanja sa sednice, te vas molim da u skladu sa ovom povredom izreknete opomenu gospodinu Đurišiću. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, danas imamo jedan nov sistemski zakon koji je posle 25 godina sačekao svoje svetlo. Rekla bih da je to u stvari jedan nov model funkcionisanja lokalnih samouprava, baš zato što do sada nismo imali prilike da zaposlene posmatramo na ovakav način kakav je predložen ovim zakonom. Zbog toga smatram da o ovom zakonu, kada bude rasprava u pojedinostima, treba detaljno da razgovaramo.
S obzirom da na dnevnom redu imamo još jedan predlog, a to je autentično tumačenje Zakona o privatizaciji o kome smo ovde raspravljali, ja ću posvetiti nekoliko minuta tome, čisto da znate zbog čega je on stavljen u ovu tačku dnevnog reda, ali ono što bih htela da vam kažem jeste da ovakvo rešenje koje ste dali zakonom pokazuje da ste zaista temeljno radili na ovom predlogu. Osim toga što ste temeljno radili po svakom članu, vidim da ste koristili i mnoga iskustva iz prakse zemalja EU, čak ste naveli u obrazloženju da postoje tri modela po kojima razvijene zemlje rade i da ste izabrali upravo onaj koji odgovara našoj lokalnoj samoupravi i AP i na određeni način pokazali da Srbija postaje uređena zemlja, a uz pomoć onih zakona o maksimalnom broju zaposlenih koji se odnosi na AP i na lokalne samouprave koji je usvojen krajem prošle godine. Mislim da ovim zatvaramo potpuno postupak profesionalizacije ljudi koji rade u lokalnoj samoupravi.
Što se tiče autentičnog tumačenja, Odbor za privredu, kao predsednik sam bila zadužena i ovlašćena ispred SNS da branim i onaj deo koji se odnosi na izmene i dopune iz 2014. i 2015. godine. Poslali smo Odboru za zakonodavstvo, pogotovo oni problemi koji su se javili u praksi, a javili su se problemi, kada se raspisuju konkursi i završetak postupka privatizacije, kako treba da se država ponaša prema delovima određenih firmi, kompanija koje se završava u privatizaciji i kako je to definisano čl. 29, 30, 48, 50. i 52. Odbor za zakonodavstvo je u svom obrazloženju podržao ovakvo autentično tumačenje i u danu za glasanje jednostavno će podržati i dati ovakav predlog i svoje pozitivno mišljenje.
To nam je jako važno da bi ovaj postupak privatizacije završili i da bi zbog građana Srbije rekli, ono što smo se obavezali i prema EU, ali i kao država samoj sebi i prema zaposlenima koji još uvek u tom postupku privatizacije vuku određena prava i obaveze. Ovim tumačenjem treba da završimo taj postupak i da dovedemo do kraja na zadovoljstvo svih upravo, pre svega, zbog budžeta Srbije i zbog toga što u postupku same privatizacije treba da završimo sa neadekvatnim finansiranjem na račun svih građana Srbije.
U danu za glasanje, pored ovog zakona, gde ste formalno-pravno vi predlagač, SNS će podržati ovakav predlog tumačenja koji je Odbor za zakonodavstvo predložio. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagači insistiraju na zakonima i definicijama javni interes, nasuprot onome što je predlog zakona – opšti interes. Kada pričamo o opštem interesu, onda pričamo o opštem interesu svih građana Srbije, a kada u definiciji nađete javni interes, onda je to interes za zajedničko dobro. Pa, tako je to zajedničko dobro, kroz izveštaj revizora, državnog revizora za prošlu godinu, u AP Vojvodina, na član 4. rekao da su ključne nepravilnosti u reviziji, upravo one koje u iznosu od 1, 990 milijardi dinara, preuzetih obaveza, izvršene, a nisu u skladu sa važećim zakonskim i drugim propisima Republike Srbije.
Kaže na strani devet – deo koji se odnosi na 159 miliona dinara, nije imalo validnu dokumentaciju kada govorimo o javnim nabavkama.
Prema tome, javni interes neki shvataju kao zajedničko dobro, njih samih članova koji vrše vlast, a mi smatramo uopšte državni i javni interes svih građana Srbije i zbog toga ovakav predlog ne treba prihvatiti kada su u pitanju amandmani. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, pa zarad istine moramo da kažemo kako izgleda ovaj amandman.
Znači, ako bi u stavu 2. postojećeg člana, pored javnog preduzeća, delatnost od opšteg interesa može da obavlja i, znači stavimo oblik koji kaže – oblik organizovanja pod kojim se podrazumeva, dve tačke i onda taksativno se nabraja.
Stvarno treba da budete genije da biste mogli da shvatite suštinu ovog amandmana i ono što stvarno u ovome potpuno daje obrazloženje pod kojim ste vi u stvari odbili ovaj amandman.
Sigurno da postoji amandmani koji možda imaju suštinu koja menja i ovaj zakon, poboljšava i unapređuje, i o njima možemo da razgovaramo. Ali na ovakav način zaista ne možemo da razgovaramo da se menja neka suština. Prema tome, mislim da građani Srbije treba da znaju kakvi amandmani se predlažu i zbog čega nisu prihvaćeni. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, zaista sam fascinirana pismenim obrazloženjem predlagača ovog amandmana, ali u usmenom obrazloženju smo čuli o rasparivanju modela koji daje ovaj zakon, a to je brisanje člana koji govori o osnivanju javnih preduzeća. Definisan cilj ste već čuli od mog kolege Babića, ali ono što se postavlja kao veliko pitanje, evo, gospodine ministre, ja vas pitam, s obzirom da u izveštaju Državnog revizora stoji da AP Vojvodina nije uvela 1.172 ha zemljišta u evidenciju svojih knjiga, niti 20.000 km kanalizacione mreže, misli se na kanale vezane za vodoprivredu, i 54 državna puta određenih kategorija u dužini od 2.030 km, šta će raditi „Vojvodinavode“ i „Vojvodinašume“ ako nemaju nigde evidenciju o svojoj imovini? To znači da se oni brisanjem ovog amandmana zalažu da se ugase javna preduzeća koja su u nadležnosti AP Vojvodine, kao što su „Vojvodinašume“ i „Vojvodinavode“.
Mislim da ste vi ovde spasioci ovih preduzeća, jer ovim amandmanom, odnosno odbijanjem ovog amandmana i ostavljanjem člana 5. ovako, dajete mogućnost da se Vojvodina ipak razvija, uprkos tome koliko je ruinirana u proteklih 15 godina. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, pa dobro je što ovakav amandman nije prihvaćen. Zato što, daću vam primer, recimo „Elektromreže Srbije“ ili bilo kog drugog javnog preduzeća koje nema mogućnost uopšte da nabavi, recimo opremu od preduzeća koja se recimo ne nalaze u opšte u mogućnosti da proizvedu određenu količinu. Onda bi došli u situaciju da recimo po određenim delatnostima uopšte javna preduzeća nisu u mogućnosti da nabave određena dobra. Time bi doveli u situaciju da određeni sistemi stanu. Samim tim otvaranjem ovakvih, znači preduzeća uz saglasnost osnivača, odnosno privrednih društava koje će raditi za potrebe tog javnog preduzeća, prvo smanjujete troškove velike. Drugo, dobijate konstantno funkcionalnost takvih preduzeća. Tako ono što ste sada rekli, suštinski treba i obrazložiti.

Jedan „Srbija gas“ ima jako puno zavisnih preduzeća uz pomoć kojih sada kada biste, na primer usvojili ovakav amandman, morali biste da ugasite, ili recimo neka druga otprilike preduzeća koja su zavisna od rada javnih preduzeća koja bi na određeni način, iako se bave drugom delatnošću morali potpuno da prestanu sa svojim radom i da zaposlene otpuste.

Tako da, samim tim vi biste na određeni način potrošili mnogo veća finansijska sredstva za sprovođenje ovakvih modela koji predlagač daje, a to u tržišnoj privredi danas jednostavno nije moguće. Zbog toga se osnivaju upravo ovakva zavisna preduzeća koja potpuno treba da uvedu jednu efikasnost u radu javnih preduzeća. S toga, s pravom ovakav amandman treba odbiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, preduzeća se osnivaju da bi pravila profit. Znači, ne osnivaju se preduzeća da bi radili određenu delatnost na račun države Srbije i na račun budžeta Republike Srbije i građana Srbije, nego zarad toga da bi kroz određene obaveze zbog opšteg interesa pravila profit.
Ova zavisna preduzeća treba da budu u funkciji javnih preduzeća, njihove efikasnosti, njihove ekonomičnosti i zbog toga jednostavno ne postoji drugi model osim da vi normalno ulažete određeni kapital, investirate u tako nešto i samim tim pomažete javnim preduzećima da se podignu kada su u pitanju završni računi da postoji profit.
To je osnovna ekonomska logika. Time razvijate tržište i jednostavno stvarate konkurentniju privredu. Takva privreda može da se nosi sa regionom, može da se nosi sa EU.
I danas, sutra, i kada budete hteli da razgovarate sa članicama EU, da postajete jedan od njihovih partnera ili komšija ili u sastavu EU, onda vas potpuno drugačije gledaju, nego onda kada nemate tu mogućnost da jednostavno imate javna preduzeća koja su u stalnim konstantnim dugovima, po stalnim garancijama, po stalnim kreditima i nemogućnosti da jednostavno racionalizujete njihovo poslovanje.
Stoga, potpuno opravdavamo uopšte što ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, čudi nas uopšte toliko zalaganje da jednostavno Beograd se ne razvija kao sve savremene metropole. Pogotovo od onih koji u pet opština u ovom trenutku raspolažu demokratskom vlašću i preduzećima koja postoje kao javno komunalna preduzeća u okviru tih opština.
Međutim, znate kako, oni su na funkcijama u tim opštinama gde nema javno komunalnih preduzeća, jer su to uglavnom centralne gradske opštine. A za one opštine koje se nalaze na rubu grada Beograda, jednostavno ih nije ni briga. S obzirom da su do 2012. godine imali prilike da rukovode i tim javno komunalnim preduzećima, ostavili su velike dugove, koje su, naravno, morali kao lokalna samouprava i grad Beograd da preuzme, i s obzirom na ovakvu situaciju, potpuno je logično što ste dali ovakvo rešenje. Jer, finansijski i suštinski gledano, grad Beograd, kao osnovna jedinica lokalne samouprave, praktično upravlja finansijama i kao taj drugostepeni organ 17 opština koje se nalaze u okviru grada Beograda odgovara prema Republici i prema budžetu Republike Srbije.
Stoga je ovakvo rešenje je potpuno logično, da lokalne samouprave, odnosno gradske opštine ne mogu više da budu osnivači javno komunalnih preduzeća. Zatečeno stanje kaže sledeće - da 691 preduzeće pripada lokalnim samoupravama, da 457 preduzeća pripada javno komunalnim preduzećima. Mi imamo definisano 12 javno komunalnih preduzeća u gradu Beogradu, a sve ostalo, preko nekih 12, još toliko, spadaju u nadležnost gradskih opština. To jednostavno i nije normalno. Ako vi upravljate tim preduzećima, a gradske opštine nisu u mogućnosti finansijski da upravljaju na adekvatan način, s obzirom da oni zavise od grada Beograda, potpuno je logično onda ovakvo rešenje i jednostavno za Ministarstvo finansija, zbog toga što će u budućnosti imati mogućnosti da jednostavno kontroliše i ugovore koji se odnose na ulaganja, kada govorimo o investicijama, ali i ono koje se odnosi na sklapanje ugovora na osnovu javnog privatnog partnerstva.
I još nešto, loše primere upravljanja preduzećima imate i kada je u pitanju Kragujevac. Srpska napredna stranka gotovo manje od dve godine je preuzela vlast. Ono što je zatekla, recimo, u Sektoru upravljanja otpadom, jeste 1.000 ljudi koji su zaposleni, dugovanja preko nekoliko milijardi dinara. Znači, potpuno predimenzionirana preduzeća koja su se finansirala iz budžeta svih građana Kragujevca. Budžeti su bili prezaduženi, nisu imali mogućnosti uopšte da funkcionišu. Nakon tog preuzimanja Republika je ta koja suštinski mora da obezbedi funkcionisanje lokalnih samouprava, a prema tome i samih javno komunalnih preduzeća.
Tako da, potpuno je logično što na ovaj način u budućnosti dajete mogućnost da grad Beograd reši pitanje i upravljanja otpadom i upravljanja otpadnim vodama, ali i neke velike strateške projekte koji nas očekuju. Naravno da otvaranje nekih kafića ne spada u formiranje javno komunalnih preduzeća. To predstavlja dezavuisanje javnosti na jedan krajnje nekvalitetan način. Stoga, zahvaljujem se upravo na ovakvom rešenju.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, koja to komisija, bila ona na republičkom, lokalnom nivou, u osnovnoj školi, u domu zdravlja, u bilo kojoj instituciji prihvata neblagovremene, nerazumljive prijave koje nisu priložene bez posebnih dokaza?  Ovakvim neprihvatanjem mi bi prihvatili bezakonje u Republici Srbiji. Koja je to sigurnost građana Srbije kada bi zaista obrisala ovakav član?
Molim vas gospodine Sertiću, morate da kažete svim ostalim kolegama u Vladi da se predlagač ovog amandmana zalaže za neblagovremene, nerazumljive i prijave koje nisu priložene bez dokaza. Znači za prazan papir kada se konkuriše po bilo kakvom javnom pozivu, za izbor na bilo koju funkciju i vidite molim vas, šta misle vaše kolege o tome. verovatno će se pitati i ceo državni vrh kakvi su to predlozi narodnih poslanika koji uvode bezakonje u pravni sistem Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministri, kolege poslanici, pa u ime Odbora želim prvo se zahvalim gospodinu ministru što je u jednoj iscrpnoj raspravi zaista hteo da obrazloži ovaj set zakona koji se tiču privrede gde najviše imamo zainteresovanih uopšte i članova Odbora iz svih stranaka, znači, ne samo pozicije, nego i opozicije. Kada bude rasprava bila u načelu i o javnim preduzećima i o delu proglašenja javnog interesa za Železaru ali i javno privatno partnerstvo koje je u ovoj raspodeli ministarstva u nadležnosti rada Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Tako da se zahvaljujem ministru što je zaista i u ovom paketu obrazložio sve probleme kojim u stvari želimo da rešimo ovim zakonskim rešenjima kada je u pitanju javno privatno partnerstvo.
Odbor je bio zaista, želim da kažem, interesantan u tom delu što je i prisustvo članova i svih političkih stranaka bilo evidentno. Želim da kažem da je prihvaćen od svih članova osim što naravno članovi opozicije nisu iskoristili svoje pravo da se izjasne o njemu. Mislim da ćemo u načelnoj raspravi zaista otvoriti mnoga pitanja koji su rezultata politika koje su vođene poslednjih 12 godina i da sva ova rešenja suštinski dobiće podršku većine političkih stranaka. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, ono što smo do sada imali prilike da čujemo to da srpska groteska je u stvari vladavina DS do 2012. godine u oblasti javnih preduzeća, jer ovakav zakon nije ni postojao.
Tačno je da je u decembru 2012. godine usvojen Zakon o javnim preduzećima i tačno je da je to prvi stepenik bio praktično, pri pokušaju da se direktori biraju, zaista na konkursu i da ne budu politički obojeni, jer do tada takvih ideja ni predloga nije ni bilo zato što su deljeni upravo zbog toga kada su pravljeni Vlada i direktorska mesta.
Srpska napredna stranka imala je zatečeno stanje 2012. godine i zaista zahvaljujući mnogim direktorima koji su ostali na tim mestima, uz pomoć tih direktora je izvršena konsolidacija javnih finansija, s obzirom da je Srbija bila u tom trenutku u jako teškoj finansijskoj situaciji. Ono zbog čega smo dobili kao jedno iznuđeno stanje, to je da rešimo pitanje preko 700 javnih preduzeća, gde radi preko 100.000 ljudi i u ovom trenutku. Ali, imamo i zabranu zapošljavanja, prema tome, ideja o tome da zapošljavamo ljude po javnim preduzećima ne stoji, na onaj način na koji je to rađeno do 2012. godine.
Osim toga, problemi koje smo nasledili, a morali smo da ih rešimo je ukidanje upravnih i nadzornih odbora po sistemu – pet, sedam, 12, pa čak i 21, kada pričamo o upravnom odboru PIO Fonda. Sada smo to rešavali na određeni način tako da smo rekli u zakonu u 2012. godini – pet članova nadzornog odbora za javna preduzeća na republičkom nivou, tri na nivou lokalnih samouprava, s tim što nismo hteli da kažemo decidno da na preduzećima na lokalnom nivou želimo isključivo da direktori budu iz te branše, jer smo bili svesni manjka kapaciteta, kada pričamo o preduzećima na lokalnom nivou.
Naša statistika danas govori da imamo 37 preduzeća na republičkom, 691-o preduzeće na nivou lokalne samouprave, od toga 457 preduzeća koja su u oblasti javno-komunalnih preduzeća, 56 kada govorimo o medijima i sportskim aktivnostima, a onaj ostatak preko 170 preduzeća koja se bave uređenjem, uopšte i urbanizmom i direkcijama, u nadležnosti direkcija za imovinu i rešavanje pitanja urbanističkih uslova lokalnih samouprava. To su današnje statistike.
Danas, suštinski sa ovim zakonskim predlozima, mi podižemo jednu lestvicu i dajemo zadatke, pre svega, onima koji će birati direktore javnih preduzeća, a to su nadzorni odbori, da jednostavno uzmu se u pamet, na osnovu čega će i koji kriterijume izabrati direktora javnih preduzeća, sa uslovima koje propisuje zakon, a to su – pet godina rada, visoka stručna sprema, tri godine minimum koji iskustvo u korporativnom upravljanju i koji imaju uopšte veze sa tom temom.
Do 2012. godine mi nismo imali takve slučajeve. Ali, pored takvog izbora direktora javnog preduzeća imamo obavezu izrade godišnjih planova rada, minimum 15 posle usvajanja budžeta, što je veliki uslov za to da bi bilo koji direktor ostao direktor javnog preduzeća. Članovi nadzornog odbora ne mogu da budu ljudi koji nemaju bilo kakav dodir sa tom temom. Moraće da budu stručnu ljudi i moraće da imaju čak i određene licence, odnosno položene stručne ispite da bi bili članovi nadzornog odbora.
Kada govorimo u opšte o Zakonu o javnim preduzećima, onda treba da reći da uslovi koji su traženi jeste da se pojača kontrola i sada će ministarstvo praktično imati veću kontrolu koja nije imala mehanizme uopšte da sprovodi jaču kontrolu, pogotovo u ovih 691 preduzeću, koja se odnose na lokalne samouprave. Imaće veću mogućnost koja se odnosi na finansijske performanse i imaće mogućnost praktično da definiše tačne rokove kada su u pitanju kvartalna izveštavanja rada javnog preduzeća.
Na kraju, krajeva imao i povećane transparentnosti, kada je u pitanju javnost samog rada preduzeća. Znate, ja sam bila jedini član Odbora za privredu koja je otišla na javnu prezentaciju Transparentnosti Srbije u medija centru, pre više od godinu, njihove studije o efektu donošenja rada javnog preduzeća gde gospodin Goati je imao prezentaciju ove studije. Otišla sam tamo da čujem kakvo je mišljenje na kraju krajeva i nevladinog sektora po pitanju opšteg rada javnih preduzeća, šta misle da je dobro uraditi kada je u pitanju ovaj sektor.
Ono što sam imala prilike da čujem da podržavaju sve ove predloge koje smo imali. Posle toga je bilo razgovora u okviru radnih grupa sa Ministarstvom privrede, gde su takođe bili prisutni i Transparentnost Srbije i DRI i Agencija za borbu protiv korupcije, koji su dali svoje određene predloge na određene članove gde su hteli da podignu još lestvicu više kada su u pitanju mnogi kriterijumi i za izbor i za korporativno upravljanje, za šta Srbija u ovom trenutku nije spremna bila.
Kada nije bila spremna do 2012. godine da se donese ovako rigidan zakon, a nije se doneo i kada je jednostavno sa dolaskom SNS u Vladu donesen takav predlog, a sada vidimo da ti određeni problemi nisu mogli da se prevaziđu, zbog toga ovakav zakon i donosimo koji može da bude realno primenjiv u praksi. Zbog toga govorimo ne samo o tome da želimo korporativno upravljanje nego nedvosmisleno kažemo da javna preduzeća ne mogu više da budu rešavanje socijalnih problema ovog društva. To proizilazi iz činjenice da će ti izveštaje koje daju direktori biti predmet ocenjivanja njihovog rada i jednostavno razlog zbog koga mogu da budu i smenjeni.
Vi to nikada niste imali u svojoj praksi, vi to nikada niste ni sprovodili. Upravo zbog toga što nije bilo ni političke volje i bilo je jako puno političkih stranaka koje su činile Vlada, koje su smatrale da nisu dovoljne sposobne i da nemaju taj kapacitet da ovako nešto sprovedu. Zbog toga smatram da treba podržati ovakav koncept Zakona o javnim preduzećima. Ono kada govorimo o delu koji se odnosi za Zakon o javno-privatnom partnerstvu, tačno je da u okviru zakonskih rešenja su sada Predlog zakona o trgovini, ali tačno je isto da Ministarstvo privrede zajednički ima komisije koje razmatraju ovakve predloge.
Tačno je da dosadašnji Predlog zakona nije dao mogućnost da se veći broj projekata implementira i u lokalnim samoupravama i na nivou Republike, kada govorimo o Zakonu o javno-privatnom partnerstvu. Znači, mogućnost privatnih, stranih i domaćih investitora da u saradnji sa lokalnim samoupravama, republičkim organima, jednostavno daju nove projekte i jednostavno otvore nova radna mesta kroz ovakva rešenja.
Svega 34 projekta su aktivna u Ministarstvu privrede, uopšte koje Vlada Srbije u ovom trenutku ima, ali ono što ona daje kao mogućnost, daje mogućnost i obavezu da jednostavno kada govorimo o koncesionim ugovorima, oni idu na javno oglašavanje na tender.
Da takvi tenderi više ne mora da budu objavljenu u „Fanenšl tajmsu“, u najskupljim časopisima, jer je jednostavno to za lokalne samouprave veliki teret, ali da imaju mogućnosti da kroz javne određene načine objave taj tender i da ulaganja veća od 50 miliona evra budu deo razmatranja i budu deo saglasnosti koje će dati Ministarstvo finansija i samo Ministarstvo privrede. Zašto? Zato što jednostavno kontrola javnih finansija mora da postoji i u ovim projektima.
Kada govorimo o Zakonu o javnom interesu i proglašavanju prava svojine Železare Smederevo, onda treba reći da su to, u stvari, nasleđeni problemi koji su praktično deo uopšte politike poslednjih 12 godina, jer svi oko toga možemo da se složimo da imovinski i pravni odnosi u Republici Srbiji su glavni problem uopšte rešavanja pitanja i građevinarstva i izlaženje, kada govorimo o pitanju javnog privatnog partnerstva i deo koji se odnosi na protok stranih direktnih investicija, ali i onaj deo, pogotovo kada govorimo o tome na koji način je suštinski uopšte Vlada u prošlosti imala odnose sa „US stilom“, pa na koji način, kada kaže jedan od poslanika da je to bila privatna kompanija, na koji način je onda vraćena u državni sektor i nadležnost i na koji način u stvari, sa kojom imovinom se izašlo prema stranim investitorima.
Da li je to „US stil“ ili je sada neko drugi, uopšte nebitno, bitno je da kada izlazite pred investitore, ne izlazite samo sa objektima i proizvodnim kapacitetima, već izlazite i sa kapitalom te firme. Kapital ne možete da oivičite ukoliko ne znate koji su vaši objekti, koje je zemljište u pitanju i jednostavno, koliki je taj kompleks.
Mi smo danas imali prilike na odboru da čujemo da 170.000 kvadrata u kompleksu Železare, praktično se imovinsko-pravno nigde ne vodi. I to je ono što je zapanjujuće uopšte kao činjenica, da sve ove godine smo sproveli, imali nerešeno, praktično pitanja zemljišta. To znači da smo imali nerešeno pitanje kapitala, to znači da s pravom suštinski nismo usvojili zakon o imovini Srbije u onom delu u kom je trebao, zbog toga što očito da veliki deo imovine bi ostao van domašaja takvog zakona i da suštinski mi ne bi imali pravu sliku o tome sa čime raspolažemo.
Nerešena pitanja Železare Smederevo, praktično ovde nam daju jedno iznuđeno rešenje, tzv. „leks specijalis“, jer ukoliko bi hteli da primenimo zakon koji smo nedavno usvojili o ozakonjenju građevinskih objekata, onda bi taj postupak trajao minimum godinu i po dana. Ovim mi praktično skraćujemo taj rok, rešavamo ovo pitanje i pokazujemo jednu ozbiljnost prema svim potencijalnim investitorima, pa čak i prema onima koji za sada imaju ugovor o zakupu Železare Smederevo.
Na kraju, kada govorimo o zakonima iz oblasti privrede, a odnose se na Zakon o metrologiji i odnose se na Zakon o izmenama i dopunama o plemenitim metalima, treba reći da smo ovde u ulozi uvođenja i usklađivanja zakonske regulative sa EU, ali i otvaranja praktično mogućnosti našim izvoznicima, koji se bave ovom temom, da jednostavno na nesmetan način, potpuno mogu da postanu deo tržišta i EU i regiona, jer kada vi dobijate mogućnost da stavite žig koji je u skladu sa Međunarodnim standardima i propisima, onda jednostavno postajete konkurentni i zahvaljujući tome, suštinski povećavate izvoz kada je u pitanju ta branša.
Naravno, treba reći da kada je u pitanju Zakon o metrologiji, negde mislim da on nema dovoljno svetlo kada je u pitanju uopšte Zakon o privredi, a sastavni je deo rada Ministarstva privrede, ovde govorimo o nadležnosti koja govori o overavanju merila. To je veliki deo jedne čitave branše koja se bavi merenjem određenih delatnosti, zadire u deo delatnosti, a recimo, reći ću vam da veliki broj preduzeća koji se bavi recimo merenjem kvaliteta goriva i koji se bavi pitanjima saradnje sa skladištima nafte, gasa, recimo, nisu bili u mogućnosti da na adekvatan način ovo rade, dok nismo doneli ovaj zakon. Praktično su bile vezane ruke. Zbog toga kažem da ovaj zakon negde nije dobro prepoznat, a vrlo je bitan i vrlo je važan što ga danas donosimo.
Kada govorimo uopšte o drugim zakonima, oni koji se odnose na sporazume, a vezani su i za drumski i za vazdušni saobraćaj danas, praktično on pokazuje da ovaj set zakona otvara onaj deo saradnje kada su u pitanju sami sporazumi i omogućava da se prepreke koje postoje praktično u delu, a vezane su i za ekonomiju, ovim se ruše i potpuno je normalno što su sastavni deo današnje sednice, i mislim da tu ne treba da postoji neko pitanje u tom delu.
Kada govorimo o zakonima vezanim za zdravstvo, očito je da su pred nama parlamentarni izbori, očito je da neće biti dovoljno vremena da se jednostavno posebna jedna sednica organizuje vezano za zdravstvo, ali kada pogledate o čemu govore ovi zakoni, a vezani su upravo za zaštitu, unapređenje zdravlja ljudi i pitanje zaraznih bolesti, s obzirom da imamo u regionu otprilike neke najave da postoje određene zarazne bolesti koje možda jednostavno moramo da sagledavamo svakodnevno, potpuno je razumljivo da ovakvi predlozi zakona mogu da budu sastavni deo bilo koje sednice.
Ako pričamo o opravdanju zašto su se danas našli na ovako objedinjenoj raspravi, jednostavno mislim da ne treba da izazivaju bilo kakvu sumnju da je tu bilo nekih loših namera, jer mislim da i pripadnici drugih političkih stranaka sigurno će podržati ovakve predloge zakona.
Zbog toga, u Danu za glasanje, jednostavno moje kolege lekari će podržati ovakav predlog zakona, a detaljno o ovim zakonima će govoriti oni.
Mislim da su ovo sve razlozi kada govorimo o ovom ekonomskom setu, a imamo i finansijski sektor o ukidanju dvostrukog oporezivanja, razlozi zbog kojih treba prihvatiti ovakve zakone i zaista se zahvaljujem gospodinu Sertiću što je danas detaljno na sednici Odbora imao zaista strpljenja da objasni uopšte razloge zbog kojih danas imamo ove zakonske predloge na dnevnom redu.
U Danu za glasanje SNS prihvatiće ove predloge zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Koristiću vreme poslaničke grupe, ali ću posle ustupiti vreme ovlašćenog predstavnika mojim kolegama. Htela sam samo da rezimiram današnju raspravu oko potrebe donošenja ovog seta zakona zbog toga što kada pričamo uopšte o zakonima o javnim preduzećima, ono gde imamo najbolji primer funkcionisanja, kako su to nekada radili, na osnovu izveštaja državnog revizora o rukovođenju uopšte finansijama u AP Vojvodina. Kao jedan od velikih rezultata, kao što vidimo, je da nije postojala uopšte dokumentacija koja se vodila i da određene odluke Skupštine AP Vojvodine nikad nisu objavljene u „Službenom glasniku“ AP Vojvodine. „Službeni glasnik“ AP Vojvodine je takođe javno preduzeće, i to je jedan od dobrih primera, da vidite kako funkcionišu javna preduzeća po zasterelim modelima kada nije postojao uopšte Zakon o javnim preduzećima.
Osim toga, u izveštaju revizora moglo je da se vidi da pored nepostojanja dokumentacije, nije bilo raspisano ni javnih nabavki po mnogim stavkama, da je preko 159 miliona dinara praktično raspodeljeno finansijskih sredstava bez javnih nabavki.
Znači, to su neki modeli zastarelih poslova koji su loši primeri i očito današnji zakoni treba da budu u funkciji veće kontrole, da se ovo ne bi dešavalo i jednostavno adekvatno raspolaganje budžetskim sredstvima građana Srbije. Mislim da u danu za glasanje treba biti realan i podsetiti kolege, koji možda ne bi glasale za ovaj zakon, da je to u interesu građana Srbije, budućnosti naše dece, bez obzira kojim strankama pripadamo i da bez obzira što je gospodin Aleksandar Vučić premijer ove Vlade, treba ovakva zakonska rešenja da podrže. Hvala.