Hvala uvažena predsedavajuća.
Poštovani ministre, poštovane kolege, dobro je kada spoljna politika i zakoni iz oblasti spoljne politike ulaze u domen rešavanja pravopisnih grešaka koje su u duhu srpskog jezika. Zašto? Zato što to pokazuje da suštinski predlagači nemaju ništa protiv zakona koji su danas na dnevnom redu. Znači, nemaju uopšte suštinske zamerke na spoljnu politiku koju vodi Vlada Srbije i Ministarstvo i zakone koje ova Skupština glasa i politiku koja pokazuje da Srbija jača sa svojim pozicijama kroz usvajanje ovakvih zakona, za koje su do 2012. godine bili nesposobni da uopšte stave ovom parlamentu na izjašnjavanje narodnim poslanicima, a imali su većinu i imali su konsenzus, kako kažu, i više političkih stranaka.
Prema tome, ako predlagač amandmana na član 18. daje definiciju kojom želi da jednostavno upriliči ovaj amandman koji će biti u skladu sa pravopisom, onda je to suštinski davanje jednog komplimenta i ovom zakonskom predlogu i radu Vlade Republike Srbije i stoga zaista smatram da kada bude Dan za glasanje, s obzirom da ste prihvatili ovakve amandmane i oni su postali sastavni deo zakona, želimo da vidimo naše kolege da pritisnu taster i da glasaju za ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Uvaženi gospodine Bečiću, gospodine Dačiću, kolege poslanici, pre nego što počnem da govorim o zakonskim predlozima, rekla bih prvo da današnja sednica mislim da je u stvari krunisanje jednog mukotrpnog rada kada je u pitanju i spoljna politika Srbije, ali i rad Vlade Srbije. Ono što možda mnogi ne znaju, Madridska konvencija, koja je povezana praktično sa prekograničnom saradnjom, je obaveza Srbije još od trenutka kada je Srbija postala članica Saveta Evrope.
Ali, ono što sigurno javnost ne zna, to je da mnogo toga zavisi od pojedinaca, pogotovo kada je u pitanju spoljna politika i ono o čemu treba danas i govoriti i nedvosmisleno reći svim građanima Srbije da je delegacija parlamenta Srbije i delegacija Odbora za spoljne poslove, koja je učestvovala u radu Saveta Evrope na prethodnom zasedanju, kada je govorila o izveštaju o stanju ljudskih prava na Kosovu i kada je u Savetu Evrope u plenumu bilo izjašnjavanje o Rezoluciji o Kosovu i Metohiji, treba reći da je postignut veliki uspeh i borba koja se vodila unutar samog Saveta Evrope je bila mukotrpna.
Ako vam kažem da od svih albanskih amandmana glasanje, rezultat glasanja je 51 prema 50 da se odbiju albanski amandmani, onda ne treba ništa više da govorim o tome koliki je značaj toga da rezolucija koja je usvojena o Kosovu i Metohiji, a na osnovu Izveštaja o stanju ljudskih prava, dobila u plenumu 53 glasa, a 50 koji su bili protiv te rezolucije.
Znači, govorim o tome da su naši predstavnici i predsednik Odbora za spoljne poslove Aleksandra Đurović imali jedan težak posao, kao što ste i vi imali težak posao kada je u pitanju bio i UNESKO i Rezolucija o Srebrenici, da se izborimo zaista za očuvanje nacionalnih interesa Republike Srbije, ali i da se izborimo sa tim da naše obaveze moramo da izvršimo.
Kada je u pitanju Madridska konvencija koja je na snazi od 1981. godine, a koja govori o prekograničnoj saradnji, dobro je što smo izabrali model koji podrazumeva državni suverenitet, jer je Srbija imala prilike 2000. godine da dosta, kroz lokalne samouprave, sarađuje na projektima prekogranične saradnje i sa Bugarskom, i sa Rumunijom, i sa Mađarskom, i sa Bosnom i Hercegovinom, ali bez podrške države i praktično Republike Srbije nijedna lokalna samouprava to nije u stanju da uradi. Zašto? Zato što uvek kroz te projekte prekogranične saradnje traži se učešće u budžetu projekta od 15%. Šta to pokazuje? Lokalne samouprave nisu uvek sposobne da se nose sa uslovima konkursa. To su manje karakteristike kada govorimo o uslovima konkursa i blaži uslovi kada je prekogranična saradnja, nego kada su konkursi isključivo EU. Kod projekata prekogranične saradnje imate učešće dve države članice, a kod članica EU kada su evropski projekti u pitanju imate minimum tri, plus normalno podrška tri članice EU.
Treba reći da je ovakav model koji je izabran i kroz ratifikaciju uopšte i usvajanje ovog zakona o potvrđivanju Evropske okvirne konvencije o prekograničnoj saradnji između teritorijalnih zajednica i vlasti jako dobar i zaista ga treba podržati. Treba reći da je do 2012. godine prethodna vlast uglavnom forsirala projekte prekogranične saradnje koji su se odnosili isključivo na Vojvodinu. To su naše kolege iz Novog Pazara takođe ovde rekle. Usvajanjem ovakvog predloga nacrta daju se jednake šanse svim pograničnim lokalnim samoupravama da zaista se razviju u svim segmentima i kada je oblast tog regionalnog razvoja u pitanju, znači privrednih aktivnosti, i kada je u pitanju turizam, i trgovina, i kultura, i onaj deo koji se odnosi na zaštitu životne sredine, ali i na oblast upravljanja vanrednim situacijama, jer smo videli da pod uticajem klimatskih promena nijedan problem ne može sama država da rešava, već je za to potrebna regionalna saradnja, pa i podrška EU, kada smo imali pitanje poplava u Srbiji 2014. godine.
Da se ne bih ponavljala, kao i moje kolege, reći ću samo da ono što smo primetili kada je u pitanju uopšte ovaj predlog, znači ratifikacija Madridske konvencije, treba reći još da projekti koji su finansirani od same strane EU, a daju podršku projektima prekogranične saradnje za sada dok je Srbija u ovakvom statusu pregovora, u trenutku kada budemo na pragu ulaska u EU, čak godinu dana pre toga, postoji mogućnost otvaranja tzv. strukturnih fondova iz kojih jednostavno Srbija može da povuče određena bespovratna sredstva, ali i sredstva koja predstavljaju kreditne linije sa veoma, veoma povoljnim uslovima. Ta sredstva u stvari treba da služe za razvoj infrastrukture upravo na tim pograničnim opštinama i treba da služe upravo tome da pojačaju regionalnu saradnju.
Naravno, svega ovoga ne bi bilo da ne postoji zaista jedna stabilna spoljna politika, politika koja je usmerena ka miru i gde su istok i zapad sada prepoznali praktično da je Srbija područje i država u kojoj imaju jednog ravnopravnog partnera kada je u pitanju zalaganje za mir i bezbednost, kako u regionu tako i u EU, a bogami i u svetu. Imali ste prilike, kada su u pitanju rezolucije o Srebrenici i UNESKO, da vidite da postoji u svetu mnogo prijatelja, negde je taj odnos bio dosta uspavan, i dolaskom na čelo SNS i gospodina Vučića, u saradnji sa vama gospodine Dačiću, se jednom odgovornom politikom, uz sve prepreke na koje ste nailazili, uspostavio takav sistem funkcionisanja u državi da smo zaista priznati po vođenju spoljne politike od svih partnera u svetu, kao ozbiljni i odgovorni, što stvara uslove za otvaranje mnogih projekata, kada je u pitanju prekogranična saradnja.
Taj naš put prema Evropi, koji praktično pokazuje naše strateško opredeljenje, ali i onaj deo koji se odnosi da našim istorijskim prijateljima nikada nećemo okrenuti leđa, pokazuje suštinski da mi nikada ne radimo tajno, nego svima i svim partnerima u svetu kažemo ono što mislimo, pa tako i kroz zakon koji se odnosi na ratifikaciju Sporazuma gde ukidamo vize za nosioce diplomatskih, specijalnih, službenih pasoša za Vladu Republike Liban. Odajemo priznanje za podršku koju su nam dali, ali treba reći, kao jedan podatak, da je Liban izdao do sada oko 2,500 hiljade ovakvih pasoša koji su van granica države i pokazuje opredeljenje ove države da želi da sarađuje sa Srbijom po različitim pitanjima.
Ovaj predlog zakona se sastoji samo od tri člana, ali oni pokazuju, pored toga da se ukidaju vize, da ovaj zakon treba da stupi na snagu osam dana od dana donošenja u Narodnoj skupštini Srbije i pokazuje našu spremnost da je ovo država sa kojom, kao i sve druge kojima smo ukinuli ove mogućnost, pokazuje dobar odnos.
Kada govorimo o zakonu, koji je najinteresantniji, o međunarodnim merama ograničenja, treba reći da je vaše Ministarstvo 30. jula bilo na sednici Odbora za spoljne poslove i imalo je prilike da nam obrazloži ovaj predlog zakonskog rešenja. Zakon je došao u skupštinsku proceduru 15. jula. Nije išao po hitnom postupku, ali ono što pokazuje jeste da on daje jednu proceduru uvođenja i primene i ukidanja međunarodnih mera ograničenja koje predstavljaju obavezu Republike Srbije. Imamo tako Rezoluciju UN prema članu 25. Imamo obaveze koje se u vidu procesa vrše u okviru Poglavlja 31. Imamo jačanje pozicije Srbije i kada su u pitanju mere ograničenja, pogotovo kada govorimo trgovini, odnosno izvozu oružja, ali i kada govorimo o delu koji se odnosi na kretanje određenih lica, kao i raspolaganje imovinom određenih lica koja rade na tome da urušavaju mir i bezbednost, ne samo u svetu, nego i u određenim regionima. Srbija postaje sastavni deo sveta, kada je u pitanju ova oblast i sprovodi te određene zakone. Kao što ste dobro rekli, to je jedan leks specijalis koji se odnosi i na Krivični zakon za one koji se ogreše. Predviđene mere su od tri meseca do tri godine, a kada je to sa namerom urađeno idu kazne i do osam godina zatvora.
Hoću da kažem da je dobro što ovakav zakon donosimo, jer on pokazuje zalaganje Srbije za mir i bezbednost u svetu i pokazuje da postoje određene naše međunarodne obaveze po kojima treba da sprovodimo te međunarodne mere. To je, pored Rezolucije Saveta Bezbednosti UN, kada je u pitanju Glava VII Povelje, odluka Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju.
To su odluke mnogih međunarodnih organizacija gde je Srbija ili član ili ima izjavu po kojoj treba da bude u skladu sa spoljnopolitičkim prioritetima, ali ima određene mere ograničenja, koje Republika Srbija uvodi po drugim osnovama i ono što je vrlo bitno to je da ovim zakonom će se omogućiti vođenje evidencije i biće obaveza naša, vođenje evidencije, koja inače postoji već na veb stranici Ujedinjenih nacija i tu dajemo i sebi jednu obavezu kojom treba da sarađujemo sa Komitetom Saveta bezbednosti, pogotovo kada su u pitanju osobe koje krše ovakav zakon.
Sve u svemu, ovo je samo jedan deo praktično onoga što smo mi imali prilike da čujemo kada je u pitanju spoljna politika i mislim da ovaj deo zakona suštinski je jedan preduslov za veliko poverenje naših prijatelja u svetu, Evropskoj uniji, ali i u regionu, ali treba reći da kada su u pitanju određene konferencije kao što je bio Savet ministara OEBSa, kao što je bio deo koji se odnosio na zajedničku konferenciju sa Narodnom Republikom Kinom, a odnosilo se na zemlje Srednje Evrope, pa i Jugoistočne Evrope nedvosmisleno, onda se u stvari tu pokazuje kako vas neko poštuje u svetu. Suštinski, ekonomija izlazi kao posledica dobro vođene spoljne politike i kao jedno priznanje za sprovedene ekonomske reforme, a ja bih rekla i određene reforme koje su sigurno u okviru spoljne politike.
Kada to kažemo, onda sigurno za to ima puno razloga, pogotovo kada ne govorimo samo o međunarodnim organizacijama koje dotiču ekonomiju. Znači, kao što su MMF, Svetska banka i Međunarodna organizacija Ujedinjenih nacija, koja kroz svoje komitete i kao i Savet Evrope, kroz svoje komitete, jednostavno daju tu ocenu. Ta čestitanja koja zaista dolaze, kao što je bilo i našim predstavnicima u Svetu Evrope, kada smo imali pitanje Rezolucije o Kosovu i Metohiji, onda to pokazuje suštinski da ova Vlada, koja je zaista do sada postigla istorijski uspeh kada je u pitanju spoljna politika, daje jedan veliki značaj tome da smo na putu koji donosi rezultate. Ti rezultati, treba stalno govoriti o njima i zaista su rezultati koji daju budućnost i našoj deci, ali i Srbiji, da zaista ostane na putu razvoja.
U danu za glasanje Srpska napredna stranka ovaj set zakona će prihvatiti i glasaće o njima. Hvala.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku smo dosta toga razgovarali, o svim amandmanima koji su prihvaćeni. Želim da se zahvalim ovom prilikom i ministru što je imao razumevanja ne samo od strane članova Odbora, već i od strane predstavnika svih stranaka koje činu ekonomski kokus, da prihvati ovoliki broj amandmana, čime suštinski ste pokazali da jednostavno u tom političkom dijalogu zaista može da se uradi neki predlog zakona sa kojim će i opozicija biti zadovoljna i podržati i glasati za njega. To je ono što je dobro.
Kada govorimo konkretno o amandmanu na član 11. koji govori o lažnom predstavljanju, govori o obmanjujućem oglašavanju koje je striktno zabranjeno članom 11. onda treba reći da je predlagač amandmana suviše otišao u jednu, kako bih rekla, jedan deo oblasti oglašavanja isključivo koja se odnosi na određene preparate koji su u domenu medicine.
Kada govorimo o njima, negde mislim da je i predlagač zaboravio da svi ti preparati koji izlaze na tržište moraju da imaju određene deklaracije, dozvole. Bez takvih deklaracija u kojima piše tačno definisano za šta se koristi, isključive namene, znači ne može da izađe na tržište. To je jedna stvar.
Sa druge strane, vi ste i u ovom zakonu u kasnijim amandmanima naveli da te deklaracije će morati da budu sastavni deo oglašavanja. Tako da mislim da ovaj amandman, ako se posmatra tako usko isključivo kroz deo koji se odnosi na medicinske, odnosno pomoćne preparate jednostavno ne stoji.
Kada govorimo o lažnom oglašavanju, mi moramo da gledamo to ekonomsko ponašanje koje predstavlja u stvari potrošače u onom delu kada se opredeljuju da kupe nešto. Zbog toga se zove i ekonomsko ponašanje. Svako drugo ponašanje je predmet nekih drugih zakona. I ona se negde sankcionišu, mi smo imali u prošlom setu zakona ponašanja koja se odnose recimo i na prosjačenje, gatanje, proricanje. Znači, ne možete sve obuhvatiti jednim zakonom. Morate u svakom zakonu da navedete tačno na šta mislite.
Ovim ste tačno naveli šta je ekonomsko ponašanje. Da je uvek bilo marketinga i u prošlom veku po pitanju preparata, pogotovo biljnih čajeva, bilo je i sada, i uvek će. Prema tome, mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da sprečimo da oni koji nemaju dozvolu, koji nemaju deklaraciju, koji se lažno predstavljaju sa svojim preparatima da leče ono što ne leče. Tu mislim da se svi slažemo i da tu zaista nema niko ništa protiv.
Zbog toga nije dobro da se ovakav amandman prihvati. Kada pričamo o lažnom predstavljanju, na kraju moram da kažem da ipak politika nije matematika, jer ako bi uzeli u obzir da je 33 amandmana „Kokusa“ prihvaćeno od 84, onda izlazite na nekih 37%, što naravno nije realna slika ni o bilo kojim političkim dešavanjima, niti predstavljanjima, a o tome koliko ko podržava koga u političkom smislu imaćemo prilike već na sledećim izborima da vidimo. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj predlog člana 45. u vidu amandmana i određenih preporuka, imali smo od strane različitih klastera, ali ono što smo kao poslanici ovde sve svi složili, to je da elektronsko poslovanje uopšte u domenu elektronske trgovine mora da bude tačno definisano.
Upravo ovakvim amandmanom koji ste vi prihvatili smo pokušali da izađemo u susrete kompletnoj i različitim ciljnim grupama koje su u obliku klastera i podnosili ovakve zahteve.
Mislim da je zaista na određeni način i to tzv. internet oglašavanje tačno ovde definisano na koji način i kako, i elektronska trgovina tačno po stavkama navedena, stoga vam se zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, htela bih da se zahvalim gospodinu ministru što je prihvatio ovaj amandman sa ispravkom, jer on je trebao da precizira upravo ona ograničenja koja su data kada se definišu igre na sreću. S obzirom da smo uglavnom u mestima oglašavanja, kada govorimo i o elektronskim medijima, štampanim, bili bombardovani i sa oglašivanjima, ne samo klasičnih igara, već igara na sreću koje se odnose na robe i usluge, u ovom delu je ostalo ograničenje, a klasični deo igara na sreću praktično je dozvoljen, s tim što je uređenje obaveznog sadržaja sada tačno definisano, i to je dobro, jer se tim definisanjem obaveznog sadržaja više postiže u samom sankcionisanju i odgovornom učestvovanju kada je u pitanju izbegavanje igara na sreću od strane maloletnika.
S obzirom da su uređene velike studije, a i postoje određene direktive i preporuke Evropske komisije od 14. jula 2014. godine, da se principi zaštite potrošača i korisnika on-lajn igara na sreću i sprečavanjem maloletnika od kockanja praktično upravo definišu razdvajanjem, a da suštinski novac kojim se koriste maloletnici u učešću igara na sreću dolazi od roditelja. Prema tome, mi treba da radimo više sa roditeljima, sa ljudima koji imaju odgovornost za svoju decu, a pogotovo kada je u pitanju ova oblast.
Sa druge strane, da nismo ovako definisali ovu oblast, jednostavno ni jedna televizijska kuća više ne bi mogla da sklopi ugovor sa, recimo, kućama koje se bave reklamiranjem, kao što su igre na sreću, kao što je „Lutrija Srbije“, jer bi onda određene televizijske kuće izgubile prihode koje su do sada imale. Mislimo da je ovde izvršen jedan balans koji suštinski uvodi red u ovu oblast i tačno definiše ograničenje. Zahvaljujemo se na ovom prihvaćenom amandmanu. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, ovaj amandman upravo govori o tome da ne postoji nigde vremenska ograničenja kada je u pitanju oglašavanje, pogotovo kada su u pitanju igre na sreću. Da  nije ovakav amandman usvojen, došli bi u jednu potpuno kontradiktornu situaciju, zato što reemitovanje kanala određenih stranih televizija, recimo u Srbiji je moguće, a po njihovim zakonima, naravno u skladu sa onim evropskim direktivama o kojima sam govorila je moguće, tako da bi naši praktično distributeri, odnosno oglašivači po tom propisima bili uskraćeni uopšte za mogućnost da se oglašavaju.
Prihvatanjem amandmana zaista ste omogućili funkcionisanje oglašivačima na ovu temu. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, predlagač amandmana se zalaže da se prekid okupljanja jednostavno briše. Znači, da okupljanja postoje, na način na koji jednostavno nedolikuje uopšte po principima koji su dati ovim zakonom.
Da li je to razlog bio što smo ovde čuli u diskusiji da je Srbija zadužena na ovaj ili onaj način, ali treba odgovoriti da su ta zaduživanja su nastala kao rezultat dugogodišnje politike zaduživanja onih koji su vladali do 2012. godine. Onih koji su ovu Srbiju doveli da se zaduži za 232 kreditne linije po komercijalnim uslovima.
Kada su prikazivali budžet, krili su jednostavno ta zaduživanja kroz bankovne garancije. Nisu želeli da idu krajnje pošteno prema građanima Srbije da znamo koliko prihodujemo, koliko trošimo, jer je bilo lakše potrošiti za neki „pašnjak“ na Vračaru nego za građane Srbije. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Poslovnik.)

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, gospodine ministre, dobro je što ovaj amandman niste prihvatili. Mi smo u nekoliko navrata razgovarali o tome da školovanje kadrova podrazumeva i nove trendove u školovanju. To znači da svi oni studenti koji žele da se bavi forenzikom, sada sve više imamo zahteva kada govorimo iz oblasti policijske službe da je potreba veća za školovanim kadrovima iz oblasti finansijske forenzike.
Zašto to govorimo? Zato što kao najbolji primer imate novi izveštaj DRI, koja se odnosi na konsolidovane finansijske račune AP Vojvodine koji pokazuju da je, recimo, onaj ko sedi na čelo AP Vojvodine, a dobro se zna da je to premijer, jednostavno raspolagao sa 1.999.276.000, što stoji na strani četiri, bez potrebne dokumentacije i sa važećim propisima o međunarodnim standardima. To pokazuje da je preko 159 miliona utrošeno na javne nabavke bez adekvatne dokumentacije, što pokazuje da je upisano u imovinu AP Vojvodine 1.172 hektara zemlje bez procene uopšte njihove vrednosti, a nema 59 puteva koji su druge namene, koji predstavljaju infrastrukturu kada govorimo o Vojvodini.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ovo je o amandmanu?)
Znači, to je praktično uvod…

Evo, evo.
Dakle, to je uvod i dobar primer da kadrovi koji se školuju u Kriminalističkoj akademiji trebaju da imaju znanja iz finansijske forenzike, iz oblasti revizije i to se pokazalo kao dobar primer da kada je pitanje borba protiv korupcije i kada je pitanje uopšte ovog amandmana, pokazalo se da nam nedostaju takvi kadrovi. Ja vidim upravo razlog zbog čega je 600 ljudi u stvari upisano na toj akademiji, a svega 40 je sposobno da se zaposli u policiji. Dobro je da imate i studente koji vanredno studiraju, jer će oni moći da pomognu i lokalnim samoupravama da se upravo bave forenzikom i trošenjem budžetskih sredstava, u skladu sa zakonom. Jer, znate, vrlo je teško imati kadrove koji će moći da na određeni način ovakve izveštaje zaista pomognu u onom delu kada tužilac treba da reaguje i zaista da se otvaraju određeni sudski postupci. Zbog toga, u svakom slučaju, ovakav amandman koji je predlagač stavio ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani  ministre, s obzirom da sam i predsednik Odbora gde je Predlog zakona o oglašavanju bio, smatrala sam da nije potrebno da nedvosmisleno kažemo da zaista Predlog zakona o oglašavanju jednostavno je dobio jednoglasnu podršku za glasanje u plenumu, ali kao predstavnik, ovlašćeni predstavnik SNS mogu reći da je bilo krajnje vreme da se ovakav zakon donese, odnosno da je to jedan od prvih koraka koji su jako važni, pogotovo da rešimo jednu oblast koja je do sada imala dosta problema.
Pre svega, imali smo vreme kada su prevaziđena mnoga dešavanja na tom tržištu, gde su jednostavno i oglašivači, ali i korisnici usluga oglašavanja, odnosno sami potrošači, bili dosta nezaštićeni. Ovim predlogom zakona dobijamo uređen sistem i tačno definisan uži i širi smisao oglašavanja.
Ako oglašavanje predstavimo kao jedan vid promovisanja svih privrednih subjekata u cilju poboljšanja uslova na tržištu radi njegovog ekonomskog razvijanja, znači, ako gledamo određeni privredni subjekt posebno, onda vidimo da je jedan deo promotivnih aktivnosti, ali da je to sastavni deo svakog poslovanja određene kompanije, da svaka kompanija mora da odvoji određeni deo za marketing, a kako će ona to izvršiti, do sada smo imali dosta prevaziđene modele, kako ste rekli, oglašavanja.
Danas sve više upadamo u deo koji se odnosi na elektronsko oglašavanje i dosta toga je obuhvaćeno Zakonom o informisanju, odnosno koji je Ministarstvo kulture, kroz onaj set koji je ova Skupština usvojila, definisao kada se odnosi na elektronske medije i medijske kuće, ali ono što je bitno reći da ste vi ovim predlogom zakona dosta toga sada zaštitili, uveli jedan red.
Znači, tačno ste rekli kako oglašavač mora da se ponaša na tržištu, zatim, onaj ko oglašava, znači, može da bude i posrednik od strane samih oglašivača, ali i sam korisnik tih informacija, odnosno građanin kao potrošač ne sme da bude obmanut. To je najveći i najdublji problem koji mislim da se uvek na tržištu dešava i gde su sami potrošači uvek u dilemi da li su prevarili sa određenim informacijom ili ne?
Ali, ono što je bitno da kažemo da, s obzirom da je Srbija na putu evropskih integracija, s obzirom da SSP mora da primenjuje i mi svake godine otprilike dajemo neki izveštaj o tome, a i EU o tome na kom smo to putu, na kojoj smo lestvici do koje smo stigli u implementaciji tih uopšte harmonizaciji evropskih direktiva, treba reći da su ovde vrlo važne te tri direktive usvojene koje se odnose na ovu oblast, a to su Direktiva 114 iz 2006. godine, ta 33 iz 2003. godine, iz 2010. godine 13. I, zašto je ona bitna? Zato što jednostavno podstiče tržište, podstiče konkurenciju, što je jako bitno, jer sa podsticanjem konkurencije otprilike potrošači bi trebali da budu zaštićeniji zato što cena roba i usluga bi trebale po tome da padaju.
Ono što ste rekli da danas, recimo, onlajn prodaje su postale naša svakodnevnica, a što recimo pre 10 godina to nije bio slučaj, gotovo se nije ni znalo ni za društvene mreže, a ni za prodaju putem onlajna. Jednostavno, danas mi moramo da se prilagodimo novim trendovima tržišta. Na kraju krajeva, i naša deca postaju na neki način informatički mnogo obrazovanija i pretiču i nas roditelje u tom delu i negde i oni nas više informišu nego što mi sami to pratimo, tako da samim tim, mi ovo što danas radimo i postavljamo neke stubove razvoja informatičkog društva, a i na neki način i oglašavanja i funkcionisanja svakodnevnog tržišta, suštinski pokazujete ovim zakonom da uvodimo jedno novo lice Srbije kada govorimo u oblasti oglašavanja.
Novine koje su definisane, kao što vidimo sada, pogotovo članom 2. tačno definišu prava i obaveze oglašivača, ali ono što je bitno da same promotivne poruke sada treba da budu tačno definisane. Zabrana oglašavanja u cilju obmanjivanja potrošača sada su sankcionisane i članom 7. su tačno navedene ograničavajuće okolnosti do kojih jednostavno ukoliko prelazite te mere bivate kažnjeni, zatim, vid podsticanja da određena ponašanja budu zabranjena na tržištu kada je u pitanju oglašavanje takođe su definisane ovim zakonom i to je jako dobro.
Dobro je što svi elementi ponuda u okviru deklaracija sada moraju da budu tačno istaknuti. Ja ću vam reći da ono što, recimo, nama fali, na primer iz oblasti same poljoprivrede, kada govorimo o genetsko-modifikovanim organizmima, recimo, što ne postoji na tačno definisanoj deklaraciji tačno definisani procenat, recimo GMO, po čemu bi potrošač sam bio informisan koliko toga, da li će kupiti određeni proizvod ili ne. To je ono na čemu Srbija zaista treba da radi.
Vi ste sad kroz vaš zakonski predlog na određeni način obavezali oglašivače da kroz određene deklaracije, a Ministarstvo poljoprivrede, recimo, u budućnosti će morati na adekvatan način da se bavi da deklaracije budu striktno popunjene, a da oglašivač snosi odgovornost ukoliko takve deklaracije ne oglašava.
Znači, ono što ste rekli da je došlo do liberalizacije u pogledu oglašavanja alkoholnih proizvoda s jedne strane stoji kada je u pitanju da se više ne definiše deo kada su vrste pića u pitanju, ali je dobro što je istaknuto u kojim vremenskim periodima tačno terminološki je dozvoljeno da se oglašavaju i na određeni način ste ostavili ugostiteljskom sektoru, ne samo kada su pića i duvan u pitanju, imaju određene oglasne table na kojima to njima neće biti zabranjeno, što je od velikog značaja za njih same.
Na kraju bih rekla, što se tiče ovog zakonskog predloga, da je on prošao javnu raspravu pre gotovo godinu dana, znači, od 3. januara do 3. februara prošle godine, prošao saglasnost Evropske komisije i postoje dobri razlozi da se ovaj zakon usvoji. Naravno, grupa narodnih poslanika koji su u okviru Ekonomskog kokusa prihvatila je i neke predloge određenih privrednih subjekata koji su dali neka lepša tumačenja, pogotovo kada su u pitanju maloletnici. Mislim da je to provučeno kroz ceo zakon i zbog toga imate taj veliki broj amandmana. Ali, mislim da zaista donose decidno uređenje kada je u pitanju oglašavnje i kada su u pitanju učešća uopšte na tržištu, i maloletnici i u funkciji potrošača, kao i važan značaj.
Drugi deo današnjeg paketa koji razmatramo je zakon koji se odnosi na uređenje sajber prostora, kako kažu danas moderni informatičari u svojim izlaganjima, odnosno bezbednost u svom informacionom prostoru. Kada govorimo o tome, treba reći da možda niste imali prilike u vašem ministarstvu da čujete, ali 10. septembra Odbor za odbranu i unutrašnje poslove imao je jednu javnu debatu, odnosno javno slušanje na temu postojeći pravni institucionalni okvir sajber bezbednosti Republike Srbije, gde su uz pomoć određenih eksperata iz nevladinog sektora zaista razmatrali ovu temu detaljno, ali ne samo zbog same bezbednosti, zbog toga što je taj odbor to organizaovao, već zbog toga što su došli eksperti iz zemalja iz regiona i jednostavno shvatile da su nedovoljnom brzinom reagovale, da je informatičko društvo, a ima logike da tehnika uvek mnogo brže napreduje nego društvene nauke, tako da uopšte društvene nauke nekako uvek kaskaju za tehnikom, ali da je taj sajber prostor dosta bio neuređen, odnosno nije postojao red, nisu postojale mere bezbednosti i da su zemlje u regionu shvatile da treba zajednički da rade na uređenju ovog prostora i na donošenje zajedničkih mera kojima bi se ovaj prostor zaštitio.
Ono što je bitno reći, da su oni dali određene zaključke po tom pitanju, a to je da sistem same odbrane koji treba da se zaokruži je upravo donošenje ovakvog zakona, ali i donošenje strategije koja će govoriti o bezbednosti uopšte informatičkog prostora i ono što je bitno da zahtev EU nas negde i gura, jer je EU 2013. godine donela upravo Strategiju o informatičkoj bezbednosti, tako da je i na nama da se vodimo tim putem, ali da mere koje treba sprovesti sigurno i date su ovim predlogom zakona, da se definišu i one komponente koje se odnose i na javna privatna partnerstva, ali i na donošenje i regulisanje međunarodne saradnje, kako u regionu, tako i one koja nas obavezuje u okviru EU.
Treba pozdraviti formiranje Nacionalnog saveta za informatičku bezbednost, kao i nacionalnog tela koje treba hitno da reaguje ukoliko dođe do određenih napada u ovom prostoru.
Kada govorimo uopšte o tome koji je pristup kroz ovaj zakon dat, mislim da je gotovo svima jasno zašto je to Ministarstvo za telekomunikacije, zato što ono treba da okupi sve relevantne subjekte u društvu koje su u stanju da zaštite, na kraju krajeva, informatički prostor, ali i pristup jedan multidisciplinarni, odnosno da mnogo ministarstava treba da učestvuje u tome.
Mislim da ovakav predlog zakona zaista govori o tome da Srbija krajnje odgovorno, i ova Vlada, se odnosi prema ovoj temi. Mi do sada to nismo imali urađeno. Znači, svi oni koji su govorili o tome da to postoji, jednostavno nisu mrdnuli prstom. Vi ste prvi koji praktično ulazite sa ovakvim zakonom pred narodne poslanike i uopšte pred Srbiju i to treba zaista pohvaliti. Na određeni način, to treba promovisati u javnosti, da je Srbiji ovakav zakon jedna nužna potreba, sa kojom jednostavno mi vodimo računa o bezbednosti i ljudi i materijalnih dobara, ali pre svega o našim potomcima. U Danu za glasanje, sigurno je da će ovakve predloge zakona Srpska napredna stranka prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege poslanici, ovaj amandman sigurno ne treba prihvatiti iz razloga koji su navedeni kod predlagača. Zbog toga što će se navođenjem novih termina tačno znati na svakoj parceli čime će se baviti i kojom poljoprivrednom kulturom i kako u stvari u knjizi polja izgleda ta parcela. Zašto ovo govorim? Zato što će po prvi put sada kroz ovaj zakon biti i definisan deo zakupa zemljišta koji će se koristiti za proizvodnju električne energije iz biomase. Stoga je vrlo važno da znamo koja parcela kakvim poslom će se baviti i kakav je status, da li je u zakupu ili je u vlasništvu.
S druge strane, treba stalno naglašavati da je 3,2 miliona hektara obradivog zemljišta koje se obrađuje u Srbiji. Polovina pripada Vojvodini, a polovina ostalom delu Srbije. Imamo 800.000 hektara potpuno neobrađivanog poljoprivrednog zemljišta, koje je jednostavno lošeg kvaliteta, koje može da se stavi u funkciju za proizvodnju biomase. Zbog toga je ovaj amandman na član 2, u kome će se definisati polje, kojim će se definisati knjiga koja će voditi evidencije o tome, od izuzetnog značaja i zbog toga je amandman potpuno neprihvatljiv. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Poštovani ministre, kolege poslanici, pa, prvo da definišemo znači obrazloženje predlagača. Argument je da je protivustavno rešenje gde se ukida deo koji se odnosi na transfere za namenu uopšte koji imaju lokalne samouprave, znači ne stoji. To smo znači rešili.
Drugi deo koji se odnosi uopšte na argumente predlagača da je to jedan rigidan stav prema lokalnim samoupravama na osnovu ovog zakona, takođe ne stoji, zbog toga što smo u ranijoj praksi imali da određene transfere koji su povereni poslovi bili od strane države u većini slučajeva su trošeni za određene projekte koji uopšte nisu imali veze sa poljoprivredom i poljoprivrednom proizvodnjom.
Zbog toga se ovakvim zakonskim rešenjima uvodi, jača finansijska disciplina, ali i organizaciona disciplina kod lokalnih samouprava, da jednostavno one moraju da organizuju tako svoj posao kojim će pokrenuti poljoprivredne aktivnosti na određenim parcelama u njihovoj lokalnoj samoupravi i time obezbediti da zaista se radi posao zbog kojih su izvršeni zakupi poljoprivrednog zemljišta.
Zašto to govorimo? Znamo da u postupcima ranijih zakupa iako je on mali, svega 248 hiljada hektara, znači oko 30% postoje zakupi, 70% poljoprivrednog zemljišta je nezakupljeno. Od toga više od polovine možemo da kažemo da je uzurpirano. Šta to znači? To znači da nelegalni poljoprivredni proizvođači koriste državnu zemlju i jednostavno je koriste za svoje svrhe. Pa, čak ima i onih koji nisu ni prijavljeni kao poljoprivredna gazdinstva, tako da država time gubi godišnje 100 miliona evra u budžet, upravo zbog toga što ne postoji zakupi.
Poljoprivredne aktivnosti koje su određene lokalnoj samoupravi naravno da zavise i od same lokalne samouprave kako ona organizuje privredni ambijent, odnosno kada pričamo i o poljoprivredi, ambijent kojim treba i saradnja sa poljoprivrednim proizvođačima. I mi smo kao Forum za energetsku politiku zaista držali jednu debatu u kojoj smo hteli da zajedno sa poljoprivrednim proizvođačima razgovaramo o tome na koje sve načine može da se koristi poljoprivredno zemljište u pojedinim lokalnim samoupravama, jer ne pričamo samo o Vojvodini.
Znači, pričamo više od polovine poljoprivrednog zemljišta pripada drugom delu Srbije, znači koji nije Vojvodina, da jednostavno sve lokalne samouprave koje imaju određene mogućnosti da poljoprivredna zemljišta stave u funkciju privrednog razvoja. Da li će to biti primarna poljoprivredna proizvodnja ili će biti sekundarna, kada govorimo o prehrambenoj industriji je vrlo bitan faktor.
Zbog toga ono što je dato ovim predlogom zakona da se u lokalne samouprave uvodi jedan sistem discipline i pod određenim rešenjima da se čak i obustave privremeno transferi, dok ne budu odradili svoj deo posla, je potpuno ispravno zakonsko rešenje. Zbog toga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre kolege poslanici, pa radi istine prvo, amandman Odbora uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i Vlade Republike Srbije prihvaćen je u onom obliku kako je definisan od strane Odbora za poljoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije i koji je gospodin Marijan Rističević predložio.
Prema tome, posle toga je Agencija za borbu protiv korupcije izašla zadovoljna sa takvim rešenjima i da su otklonjene sve prepreke koje bi mogle da uslove određena kršenja zakona kada govorimo o Zakonu za borbu protiv korupcije.
A kada pričamo o stočnim grlima, stočnom fondu, treba da bude predlagač iskren i da kaže da je preko 500 grla zaklano samo da bi gospodin Mišković mogao da uvozi mleko u prahu preko Imleka. Komisija za zaštitu konkurencije na sudu je izgubila postupak gde je iz budžeta dato 750 miliona evra upravo zbog tako sposobne politike poljoprivrede koja je vodila prethodna vlast. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, apsurdno je uopšte govoriti o privrednim subjektima koji ne žele da se udružuju.
Prvo, osnovni princip funkcionisanja privrednog društva je da stvara profit, da bude ekonomski isplativo ono što neko radi. Vlasnik, grupa fizičkih lica ili pojedinac stvara privredni subjekt, tj. registruje ga da bi radio. Da bi radio i imao budućnost, udružuje se. To udruživanje je upravo zbog toga da bi mogao lakše da plasira svoje robe i usluge na tržištu. Da li je taj izvoz vezan za region ili za druge zemlje razvijenije nego što su u našem regionu, ali upravo daje mogućnost putem udruživanja.
Prema tome, potpuno je nejasno zbog čega predlagač daje ovakav amandman i u obrazloženju kaže da će neko drugi zastupati interese određenog privrednog subjekta i da on može sam da funkcioniše na tržištu. To je jednostavno u potpunoj suprotnosti sa ekonomskom logikom. Prema tome, ovakvu vrstu amandmana ne treba prihvatiti i čak ne treba više ni obrazlagati, jer potpuno destruktivno deluju na one privrednike koji ovo slušaju. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, očito predlagač ima nameru da se zaštiti pravni subjektivitet određenih delova privrednih komora. Znači, važno je ko raspolaže param, a ne ko raspolaže i upravlja privrednim aktivnostima. Ako kažete da u novom predlogu neće biti 16 komora i dve autonomne nego 29, nego kažemo da može da bude i više, to znači da se obezbeđuje potpuna transparentnost i mogućnost udruživanja po svim nivoima.
Daću vam primer, PKS je jedan sistem koji je funkcionisao po zakonu iz 1998. godine do sada do kada ne raspravljamo o novom, ali recimo određeni broj privrednika, nekih 120 preduzeća su želeli na osnovu svoje delatnosti koja je otprilike vezana za zaštitu životne sredine, da napravi jednu privrednu komoru Zeleni Srbije, ali ni to nije bilo dovoljno.
Zašto? Zato što određena grupa privrednika, njih 11 koji su uložili preko 50 miliona evra kroz investicije u svoja preduzeća, nisu bili zadovoljni kako je ta komora zastupala njihove interese i čak su se izdvojili i odatle i napravili svoje udruženje. To je potpuno legitimno.
Svako preduzeće odlučuje o svojoj sudbini i sa kim će se udruživati i sa kim će praviti posao i kako će izlaziti na tržište. Prema tome, ako ste vi rekli može da se registruje i regionalna privredna komora i čak okrug, i grad, i opština, to znači da ste potpuno otvara mogućnost da svi učestvuju u tome. Postoje dve mogućnosti kako se regulišu učešće u privrednim komorama. To su modeli i na zapadu i na istoku. Ili je dobrovoljno ili je zakonska obaveza. Znači, ako idemo na dobrovoljni sistem, upravo otvarate tržište i mogućnost kako će privredni subjekti da se udružuju.
Kada se govori o decentralizaciji, o regionalizaciji, pa znate šta, decentralizacija, regionalizacija, ne podrazumve anarhizaciju. Znači, sada ćemo da radimo šta hoćemo, da raspolažemo parama kako hoćemo, bez kontrole privrednih subjekata koje mi zastupamo. Uvođenjem ovog parlamenta gde će svi privredni subjekti na jednoj opštini, jednom gradu imati pravo kroz određeni parlament da vide šta rade te privredne komore, upravo daje mogućnost da se potpuno promeni privredni ambijent i privredne aktivnosti na lokalu. Mislim da je ovo jedan od dobrih modela na koji način suštinski privredne komore treba da funkcionišu. Na kraju krajeva, nismo mi to izmislili, takvi modeli postoje u razvijenim državama i takvi modeli funkcionišu, daju velike rezultate.
Model austrijske privredne komore upravo je jedan od modela koji je ovde zastupljen, a on je dao najbolje rezultate – povećao izvoz, povećao konkurentnost privrede i povećao priliv stranih direktnih investicija.
Zbog toga ovakvi amandmani nisu prihvatljivi i zbog toga je amandman koji je sledeći, upravo odgovarajući način na koji mogu da funkcionišu sve privredne komore. Jer, ako pričamo o niškoj, onda će hteti i Novi Sad, onda će hteti i Kragujevac, onda će Beograd, Vranje, Leskovac, jednostavno isti ovaj tip regionalizacije, isto raspolaganje finansijskim sredstvima i niko se neće baviti ni imovinom, ni njihovim članovima, zbog kojih je, u stvari, Privredna komora osnovana. Hvala.