BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za projekat autoputa Koridor 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Kao što znamo, cilj svakog projekta je poboljšanje efikasnosti i bezbednosti saobraćaja na tri deonice Koridora 10 - Niša i Dimitrovgrada, i Leskovca – Grabovnice, i Donjeg Neradovca.
Konkretno radi se o 38 kilometara između Leskovca, Grabovnice i Grdelice i između Caričine Doline i Donjeg Neradovca na Koridoru 10, na osi autoputa E75 i devet kilometara autoputa na deonici Koridora severno od Dimitrovgrada, na osi autoputa E80, u vidu nove izgradnje i u vidu unapređenja postojećeg puta.
Samo kratko da napomenem, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćaja i koridora koji prolaze kroz Srbiju i povezuju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, što će reći da je to žila kucavica za transportni sistem EU, odnosno putna aorta za Srbiju.
Sporazum o zajmu, projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, potpisan je 13. jula 2009. godine u Beogradu, odnosno osnovni sporazum, a potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju
Sporazuma o zajmu tzv. projekat autoputa Koridora 10. Znači, ovde postoje osnovni sporazum i projekat auto puta Koridora 10.
Osnovnim sporazumom Republici Srbiji je odobren kredit u iznosu od 275 miliona i 200 hiljada evra. Na osnovu stručnih analiza, sredstva odobrenog zajma, po osnovnom sporazumu od 275 miliona i 200 hiljada, nisu dovoljna za završetak osnovnog projekta, pa shodno tome, a prema zaključku Vlade od 25. februara 2016. godine, Međunarodnoj banci za obnovu i razvij je 29. februara 2016. godine upućen zahtev da se Republici Srbiji odobre dodatna sredstva u iznosu od 35 miliona evra, a radi završetka radova na Koridoru 10.
Ova sredstva koristiće se namenski. Podvlačim, ova sredstva koristiće se namenski po pozicijama koje su sadržane u projektu. Glavni razlozi koji su doveli do potrebe za dodatnim finansiranje su egzogeni meteofaktori, kao što su nepovoljni vremenski uslovi tokom zime 2012. godine, poplave, nepredviđeni geološki uslovi, našla su se čak 43 klizišta, kao i pravilno iskopavanje i očuvanje arheoloških lokaliteta u ataru sela Špaj kod Crvene reke.
Drugo, prekoračenje u troškovima projekta kao rezultat odlaganja postupka eksproprijacije. Treće, ugovor za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada raskinut u dva navrata. Četvrto, betonske i kolovozne konstrukcije u tunelima zamenjene asfaltnim radi smanjenja buke i prašine. Pet, promena režima autoputnog saobraćaja prilikom radova na pomenutim deonicama.
Predloženo dodatno finansiranje i produžetak poslednjeg datuma za povlačenje sredstava zajma po osnovnom sporazumu i završetak osnovnog projekta potrebno je radi podmirivanja prekoračenih troškova za građevinske radove, kao i finalizaciju razvojnih ciljeva projekta.
Znam da će kritičari reći da se nije dobro planiralo, ali uzmimo, na primer, planiranje jedne hirurške intervencije. U pripremi za operaciju rade se dopunska klinička ispitivanja, rendgen, ultrazvuk, magnetna rezonanca, magnetna rezonanca sa kontrastom i trebovanje krvi. Kada hirurg otvori operativno polje, nailazi na čitav niz nepredvidivih problema koje mora da reši u toku operacije, tako da operacija koja bi trajala tri sata sada traje pet, a trebovane boce krvi nisu dovoljne već je potrebno trebovati još. Logički postavljeno pitanje – da li zbog nepredviđenih situacija treba prekinuti situaciju? Analogija je jasna i odgovor je – ne.
Da zaključim, ovo su razlozi koji su doveli do potvrđivanja Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za Projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 14. novembra 2016. godine.
Realizacijom ovog važnog projekta u Republici Srbiji doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga i olakšati trgovinski tokovi i transport robe i putnika, što će doprineti kako regionalnom razvoju, tako i razvoju moga grada Niša, iz koga dolazim, pa će „dikta“ – Svi putevi vode u Rim, kao što je rekao premijer – svi putevi voditi u Niš.
Na kraju, pozivam sve narodne poslanike iz Niša da glasaju za ovaj zakon, kao što ću ja glasati. Hvala na pažnji.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovana gospođo ministar Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao lekar koji je na Medicinskom fakultetu izučavao i polagao u okviru predmeta higijena saobraćajnu higijenu, neću da komentarišem ceo predlog zakona, već ću govoriti samo o članovima zakona koji se odnose na ekologiju, odnosno o zaštiti životne sredine i kaznenoj politici koja prati te članove, od člana 44. do 49, gde su propisane izmene čl. 267, 270, 271, 276, 277. i 278, zakona kojima se propisuju prekršaji.
Ovo je vrlo važno zbog Poglavlja 27. koji se odnosi na zaštitu životne sredine i u svim zakonima koji tretiraju ovu problematiku, i to pitanje mora biti postavljeno i na njega treba odgovoriti u skladu sa zahtevima i principima EU. Politika životne sredine EU ima za cilj da promoviše održivi razvoj i da očuva životnu sredinu za sadašnje i buduće generacije. Zasniva se na načelu preventivnog delovanja, pre nego što šteta, odnosno zagađenje nastane, na načelu da zagađivač plaća troškove zaštite životne sredine, bilo da je to pravno ili fizičko lice, u borbi protiv ekološke štete na samom izvoru zagađenja.
Zapravo, ekološki propisi Unije su nivo ispod kojega se slobodna tržišna utakmica ne može odvijati. S toga je politika životne sredine EU nedeljiva od njene ekonomske politike, politike unutrašnjeg tržišta i zajedničke trgovinske politike, konkurentnosti i energetske sigurnosti.
Pravna tekovina takođe obuhvata propise koji se odnose na određene konkretne oblasti, kao što su zaštita kvaliteta vode, vazduha, klimatske promene, održivo upravljanje otpadom, kontrola hemikalija itd. Tada, takođe, postoji obaveza kontrole emitovanja opasnih materija u vodi.
Na osnovu pregleda odredaba važećeg zakona koji se menjaju, odnosno dopunjuju, predlaže se promena člana 63. koji postaje član 11. predloga zakona propisana je zabrana korišćenja pokretnih spremišta postavljenih na palubi, kao spremišta za skupljanje otpadnih ulja, kao i ubacivanja u kaljuže mašinskog prostora proizvoda za čišćenje koji rastvaraju ulja ili mazivo i emulgatore, osim proizvoda koji ne otežavaju pročišćavanje otpadnih voda iz kaljuža na prijemnim stanicama.
Ministar, a to ste vi, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine i ministar nadležan za poslove vodoprivrede propisuju mere koje se podrazumevaju u cilju sprečavanja zagađenja. Na taj način reke, koje su krvotok jedne države i EU, bivaju zaštićene od zagađenja, odnosno, rečeno medicinski, pod znakom navoda, od aterosklerotičnog procesa ili, da budem još konkretniji, ne budu kao u starom Rimu.
Kazneni član 267. se menja u član 44, član 270. se menja u član 45, a član 271. u član 46, gde su definisane novčane kazne u rasponu od 20.000 do 150.000, od 30.000 do 150.000 i od 150.000 do dva miliona. Za primenu ovog zakona potrebno je da se donese pravilnik o sprečavanju zagađenja unutrašnjih voda prouzrokovanog plovidbom od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, sektora za vodeni saobraćaj i bezbednosti plovidbe. Rok za usvajanje je godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
Na kraju, zagađenje okoline je neizlečiva bolest koja jedino može biti sprečena preventivno, tako da je moto mog izlaganja – nećemo imati društvo ukoliko uništimo okolinu. Hvala na pažnji.

Četvrto vanredno zasedanje, 09.02.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Tasovac, poštovani gosti iz Ministarstva kulture, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša i poštovani građani Gadžinog Hana. Zašto pominjem Gadžin Han? Zato što se tu održavaju svečanosti koje su posvećene srpskom Jesenjinu, Branku Miljkoviću, kao Miljkovićeve poetske svečanosti. Ali, vratimo se na zakone.

Danas se pred nama, narodnim poslanicima, u Narodnoj skupštini nalazi po meni jedan od krucijalnih, sistemskih zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, koji je u Narodnu skupštinu stigao 7. avgusta 2015. godine, a danas je na dnevnom redu, na moje veliko zadovoljstvo.

Zakon o kulturi je na snazi od septembra 2009. godine, a počeo je sa primenom u martu 2010. godine. Pre njegovog donošenja oblast kulture nije bila regulisana jednim opštim aktom koji bi na sistematski način regulisao osnove na kojima funkcioniše kultura.

Prošlo je četiri godine od dana početka primene Zakona o kulturi, a imajući u vidu da je on bio prvi akt opšteg karaktera koji je uspostavio sistemske odnose za funkcionisanje naše kulture, njegova praktična primena je iskristalisala određene probleme u njegovoj primeni. Ja ću pomenuti samo neke probleme koje zakon treba da reši.

Prvo, osnovno pitanje je redefinisanje pojma kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti. Naime, u Zakonu o kulturi se izbegava direktno definisanje pojma kulture zbog njene apstraktnosti i shodno tome i činjenica da postoji veliki broj definicija kulture. Ali, u osnovi kultura jedne nacije je ogledalo u kojem se odražavanje na svest, verovanje i tradicija. Ukratko, to je ključ pomoću kojeg se mogu otvoriti vrata svesti jednog naroda i njegovih institucija. Znači, kultura nije zamena, nego ključ života. Zbog toga se pristupilo rešenju po kome se ne vrši definisanje ovog pojma, ali se u okviru utvrđene sadržine kulture nabrajaju različite kulturne oblasti koje čine ovaj pojam u članu 8.

Drugo pitanje utvrđenja opšteg interesa u kulturi se odnosi na stvaranje osnova za obezbeđivanje budžetskog finansiranja određenih projekata i programa u kulturi. U dosadašnjoj primeni Zakona o kulturi pokazalo se da utvrđivanje opšteg interesa u kulturi nije bilo dovoljno jasno i u terminološkom i u sadržajnom smislu. To stvara probleme subjektima kulture u praksi, jer konkursi koji su se raspisivali na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave za sufinansiranje programa i projekata u kulturi, zbog nedorečenosti dela zakona u kome se definiše opšti interes u kulturi, nisu mogli da pokriju sve kulturne aktivnosti subjekata kulture.

Ovim Predlogom o izmenama i dopunama Zakona o kulturi praktično će se proizvesti prilagođavanje vođenja kulturne politike vezane za raspisivanje različitih konkursa za sufinansiranje projekata i programa kulture na nivou Republike, pokrajine i jedinica lokalne samouprave, od čega će najveću korist imati subjekti kulture. Primera radi, ovakvim rešenjem bi se izbegao, da tako kažem, nesporazum u vezi sa nekim projektima, kao što je bio Džez festival „Nišvil“ u Nišu.

Na kraju da zaključim, sve što život stvara radi života, to je kultura. Svaki rad, svaki posao, svaki čin, to je kultura. Savremena kultura, ona koja ide sa vremenom, ne može, a da ne bude u svojoj suštini, tj. u svojim razvojnim težnjama internacionalna, univerzalna i opšteljudska. U Danu za glasanje glasaću za ovaj zakon. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:22