BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 67
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 17 dana i 19 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 23 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je set zakona koji su vrlo bitni za evropske integracije Srbije, a posebno bih istakao Zakon o bezbednosti hrane, koji se tiče Poglavlja 12.

S obzirom da je to predmet izučavanja higijene na Medicinskom fakultetu kao lekar govoriću o tom zakonu. Zakon o bezbednosti hrane je obiman, a ja ću komentarisati samo neke njegove članove.

Kao što znamo, hrana je neophodna za život čoveka i svih živih bića, jer ima višestruki značaj i ulogu u obezbeđivanju životnih funkcija. Nju čine sve materije koje čovek unosi u organizam u prerađenom i neprerađenom stanju, začini, boje i sve druge materije koje se dodaju u cilju poboljšanja njihovih svojstava, povećanja biološke vrednosti i produženju održivosti.

Poslednjih godina zbog sve veće upotrebe u proizvodnji i preradi hrane raznih pesticida, hormona i aditiva, zaostali rezidijumi ovih materija predstavljaju sve veću opasnost od tzv. alimentarnih toksikacija.

Pošto predstavljaju zaista realnu opasnost po zdravlje ljudi korišćenje u proizvodnji životinjske i biljne hrane i u tehnološkim postupcima prerade mora se strogo regulisati propisima i brižljivo odrediti dozvoljena količina rezidijuma u gotovim proizvodima uz stalnu reviziju postavljenih normi i uslova korišćenja saobrazno novim saznanjima o njihovom štetnom efektu po zdravlje ljudi.

Inače, postoji realna opasnost da se stvori nova savremena alimentarna patologija sa posledicama koje sada nismo u stanju do kraja da sagledamo, što mi upravo i činimo ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, a ja bih rekao o zdravlju hrane.

Da podsetim, kontrola zdravstvene ispravnosti bezbednosti namirnica u našoj zemlji regulisana je Zakonom o bezbednosti hrane iz 2009. godine. Zakonom su u nacionalno zakonodavstvo preneti odgovarajući propisi EU, tako da je osiguran visok novo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača. Iako je ovim zakonskim rešenjem sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje postao prepoznatljiv i priznat u evropskim i svetskim okvirima, uočeni su tokom primene neki nedostaci koji se odnose na, prvo, uspostavljanje, organizaciju i funkcionisanje referentnih laboratorija, tako da zbog nedostatka kadrova i oprema osnovna uloga Direkcije za nacionalne referente laboratorije, utvrđena Zakonom o bezbednosti hrane, ne može biti ispunjena.

Drugo, hrana koju od nadležnosti Ministarstva zdravlja, gde su bile nepotpuno obuhvaćene oblasti kojima se propisuju uslovi za hranu specifične populacione grupe, dodatke ishrani, kvalitet soli, zdravstvenu ispravnost, bezbednost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, aditive, arome, boje, enzimski preparati i drugo, kao i deklaracije.

Treće, neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o GMO iz 2009. godine, koji propisuje nultu toleranciju.

Činjenica je da na proizvodima industrijske hrane se mogu naći aditivi mononatrijum glitamat ili E621 kao pojačivač arome ukusa. Gotovi sosevi, supe, viršle, paštete i mnogi proizvodi od mesa sadrže aditiv E691, u narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim što mami na još, gotovo da nema drugu funkciju.

Prehrambena industrija se teško može zamisliti bez upotrebe aditiva. Mislim da bi odgovarajućim pravilnicima trebalo upotrebu aditiva svesti na što je moguće manju meru, a pojačivač ukusa mononatrijum glutamat E691 apsolutno isključiti, kao što je učinjeno za hranu odojčadi i za malu decu.

Na kraju, ne mogu se otrgnuti utisku kao lekar da je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije podržao proteste koji organizuje reciklirani ili kako se sada kaže resetovani DOS. Kao osnivač tog sindikata u Domu sindikata u Beogradu 1991.

godine na poziv inicijativnog odbora i doktora Luke Jovićevića, taj sindikat je bio odgovor na bednu poziciju lekara, raspon plata lekara specijaliste i nekvalifikovanih radnika dva prema jedan.

Posle štrajka 16.000 lekara u vreme Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, napominjem da je to bio prvi štrajk lekara, taj raspon je bio tri prema jedan, a danas, u vreme kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ulažu napore, taj odnos je 4,75 prema jedan. Danas se taj sindikat više profiliše kao politička partija na listi „Lokalnog fronta“. Upravo zbog toga i takvog delovanja taj sindikat lekara i farmaceuta Srbije je izgubio članstvo i u „Službenom glasniku RS“ od 02.06.2017. godine je izgubio reprezentativnost. Tako da znate o kakvom se sindikatu lekara i farmaceuta radi. Hvala na pažnji.

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti.

Cilj donošenja ovog zakona jeste uvođenje novih standarda u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg zračenja, nuklearne i radijacione sigurnosti i bezbednosti, a sve u cilju približavanja našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU, na šta se Republika Srbija obavezala potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njenih članica.

Mi smo već u ovom parlamentu doneli Zakon o transportu opasne robe koji se nadovezao na Zakon o zaštiti životne sredine što je vrlo bitno za Poglavlje 27 u smislu pridruživanja EU. Napominjem da je kontaminacija životne sredine radioaktivnim materijama postaje jedan od najznačajnijih problema savremene civilizacije, posebno aktuelan problem kod nas, jer trpimo posledice bombardovanja konvencionalnim oružjem sa osiromašenim uranijumom.

Prve rezultate o ovom problemu izneo je danas dr Darko Laketić, kao predsednik skupštinske Komisije, ukazavši na povećan broj malignih, odnosno hematoloških oboljenja kod dece do devet godina koja su boravila u kontaminiranom području, ali ću se zadržati samo na komentar člana 3. i člana 4. ovog zakona.

Članom 3. Predloga zakona se dodatno precizira odredba iz člana 238. stav 2. Zakona, u kojem je urađeno da danom stupanja na snagu zakon prestaje da važi, odredbe Zakona o transportu opasne robe, koje se odnose na transport opasne robe, ali su kalsificirane posebno kao radioaktivne materije na način da se jasno odredi član Zakona o transportu opasne robe, koji prestaje da važi i tako otkloni svaka pravna nesigurnost u primeni navedenog zakona.

Članom 4. Predloga zakona dodatno se uređuje radnopravni status inspektora za zaštitu od jonizujućeg zračenja, kao i pripadnost predmeta opreme sredstava za rad i arhive koje su potrebne za vršenje regulatornih i inspekcijskih poslova u smislu da se precizira rok za njihovo preuzimanje iz direktorata u direktorat iz Ministarstva zaštite životne sredine.

Zato ove izmene i dopune treba doneti, jer smo svedoci mogućih opasnih nesreća na autoputu, rekama i železnici, kao što je najnoviji slučaj kod sela Jasenovika u neposrednoj blizini grada Niša, kada može da dođe do rasturanja ovih opasnih materija i zagađivanja životne sredine.

Ali, inspiracija mi je i ovaj deo prazne sale, pa ću nešto reći i o toj tzv. kvazi eliti.

Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, tzv. elita, oličena u jednom delu opozicije, ne Vladi Srbije, već Republici Srbije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srbije, nego isključivo do uzimanja vlasti. Oni su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već da se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova elita uspešno produkuje u upravljačkom i finansijskom smislu, a to je za nju jedino i bitno.

Ovde se nažalost radi o nedoraslim pojedincima, koji su ušli u politiku preko nasilnog rušenja pretka ili su preko privatnog biznisa kupili mesto u politici. Problem je što su mnogi političari, praktikanti ostali u petooktobarskom stanju uma gde je zarad dolaska na vlast dozvoljeno rušenje države, građanski nemir i sukobi na ulici. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u političku elitu i dalje nisu naučili razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Na kraju, DOS nam je uzeo budućnost, a sada se žali da te budućnosti nema. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Zahvaljujem, predsednice Skupštine, gospođo Gojković.

Poštovani ministre, gospodine Mali, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman broj 4 je poslednji amandman koji sam podneo na Predlog ovog zakona, sa ciljem da se dodatno definiše član 4. ovog zakona, a u smislu unapređenja zdravstvenih uslova.

Rezime mojih izlaganja mogao bi da glasi – Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja je preduslov za digitalizaciju. Da podsetim, za informatizaciju zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem opredeljeno je 700 miliona dinara. Na taj način izgrađujemo bazu podataka, odnosno servise koji mogu da služe građanima.

Kao što je završena digitalizacija matičnih knjiga, tako je krajnji cilj ovog zakona da šalteri odu u istoriju. Na taj način nastavljamo krupnim koracima na polju digitalizacije, što znači da je to jedan društveni proces koji traje i koji olakšava i privredi i građanima komunikaciju sa državnom upravom, a to je prioritet.

O Centralnom registru, koji sadrži i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, je govorio i predsednik Vučić u svojstvu premijera, kada je u ovom visokom domu izlagao svoj višečasovni ekspoze, a nastavila sadašnji aktuelni premijer, gospođa Brnabić, u svom programu. Vidite Odeljak 5, strana 65. do 77. Rečeno – učinjeno.

I samo još da kažem, pošto kolege nisu prisutne ovde u sali, kada mrziš, oduzimaš sebi nešto, a kada voliš, postaješ bogatiji. To treba da bude moto rada. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:22