BRANIMIR RANČIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1953. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je lekar primarijus neuropsihijatrije, i zaposlen je u Domu zdravlja u Gadžinom Hanu.

Prvi put postaje narodni poslanik 2015. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem. Poštovani gospodine ministre, gosti iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas su pred nama poslanicima u Skupštini Srbije dva predloga zakona obrazovanja, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o visokom obrazovanju. Najpre da se podsetimo, važeći Zakon o visokom obrazovanju koji je donet 2005. godine, posle pristupanja naše zemlje Bolonjskom procesu u više navrata je menjan i dopunjavan, 2008, 2010, 2012, 2013, 2014. i 2016. godine, jer su uočeni problemi sa postupkom akreditacije, vrednovanjem kvaliteta visokoškolskih ustanova i studijskih programa, uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti visokog obrazovanja, angažovanjem nastavnika i saradnika i završetkom propisanih studija u propisanom roku i po započetom programu i pravilima studiranja.

Takođe je uočena potreba za usaglašavanjem ovog zakona sa strategijom razvoja u Srbiji, obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.

Imajući u vidu sve ovo kao i broj izmenjenih i dopunjenih članova u odnosu na važeći Zakon o visokom obrazovanju, celishodnije je doneti novi zakon, nego vršiti izmene i dopune postojećeg zakona.

U raspravi se ovde postavilo pitanje zašto se donosi zakon po hitnom postupku.

Predlog zakona o visokom obrazovanju donosi se po hitnom postupku, između ostalog zbog uslova za utvrđivanje statusa studenata u pogledu finansiranja studija u narednoj godini studija.

Uspostavljen kriterijum, koji se odnosi na potreban broj ESPB bodova 48, za rangiranje u okviru budžetske kvote, a radi ostvarivanja, odnosno zadržavanja budžetskog statusa u narednoj školskoj godini, da podsetim, naredna školska godina počinje 1. oktobra, znači broj bodova koji studenti u tekućoj školskoj godini treba da ostvare kako bi stekao uslov da se finansira iz budžeta, smanjuje se sa 60 na 48 ESPB bodova. Na taj način je utvrđen realan i održiv prag za finansiranje iz budžeta.

Izdvojiću samo neke novine, ne sve, koje donosi Predlog zakona o visokom obrazovanju, komparativno sa trenutno važećim zakonom iz 2005. godine.

Prvo, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, kao što znamo, da se podsetimo, obrazuje se radi obezbeđivanja razvoja i unapređivanja kvaliteta visokog obrazovanja, znači Nacionalni savet za visoko obrazovanje bira Vlada, imenuje i razrešava umesto Narodne skupštine i Savet umesto 17 ima 21 član.

Što se tiče nadležnosti Nacionalnog saveta u članu 12. stav 1. tačka 15) se kaže – utvrđuje minimalne uslove za izbor u zvanje nastavnika na predlog Konferencije univerziteta, odnosno konferencija i visoka škola, što će imati uticaj na član 74. gde se definišu uslovi za izbor u zvanje nastavnika i na član 93. prestanak radnog odnosa.

Tako na primer, u zvanje docenta, pored ostalih definisanih uslova mora da ima najmanje tri godine pedagoškog iskustva, podvlačim - najmanje tri godine pedagoškog iskustva na visokoj školskoj ustanovi, što u zakonu 2005. godine nije definisano, odnosno nije bilo potrebno.

Takođe, Predlogom zakona o visokom obrazovanju, kada se u poglavlju 8. govori o osoblju visoko školske ustanove, uvodi se u članu 85. asistent sa doktoratom. Uvedeno je kako bi visoko školske ustanove mogle da zadrže asistenta koji je doktorirao i kome je istekao dugi period angažovanja u slučaju kada nema mogućnosti da se izabere u zvanje docenta, na ovaj način je omogućeno da visoko školske ustanove izvesno vreme zadrže doktorante, razvijaju njihovu kompetntenciju za nastavu i ako se ukaže mogućnost biraju ih u nastavničko zvanje.

Što se tiče radnog odnosa nastavnika, nastavnik koji je navršio 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, a imao zvanje redovnog profesora, u važećem zakonu mogao bi to da bude i vanredni profesor, može se produžiti radni odnos ugovorom na određeno vreme do dve godine, uz mogućnost dodatnog produženja, a najduže do kraja školske godine u kojoj navršava 70 godina.

Takođe, nastavniku se može produžiti radni odnos ako ima najmanje 20 godina radnog iskustva u visokom obrazovanju i ako je nakon sticanja zvanja redovnog profesora, podvlačim – nakon sticanja zvanja redovnog profesora ostvario naučne rezultate koji su potrebni za izbor u zvanje redovnog profesora, što je definisano u članu 74. stav od 10 do 12.

Osvrnuo bih se na organe poslovođenja - univerziteta je rektor, fakulteta dekan, akademija strukovnih studija predsednik, a visoke škole i visoke škole strukovnih studija direktor.

Mandat organa poslvođenja traje tri godine, sa mogućnošću još jednog uzastopnog izbora. Znači, sve one špekulacije koje su bile u novinama da će rektori i dekani zadržati mogućnost da do penzije budu na tim funkcijama, sa ovim novim zakonom je svedeno na tri godine i još jedno njihovo postavljanje od tri godine.

Na kraju da zaključim - Visokoškolske ustanove dužne su da doktorsku disertaciju, izveštaj i ocenu komisije u elektronskoj verziji čuvaju na zvaničnoj internet stranici ustanove i u štampanom obliku, kao i u biblioteci ustanove najmanje 30 dana pre odbrane disertacije. Univerzitet je dužan u formi digitalni repozitorijum, u kojem je trajno čuvana elektronska verzija, isti mora u roku od tri meseca od odbrane da bude dostavljen centralni repozitorijum Ministarstvu.

Ovo ovako nije bilo definisano kada se tiče završnog rada i disertacija u prethodnom zakonu u članu 30.

Na kraju, pošto sam afirmativno govorio o ovom zakonu, u Danu za glasanje glasaću za Predlog ovog zakona o visokom obrazovanju. Hvala na pažnji.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre Lončaru, poštovani profesore Lekiću, poštovani gosti iz Ministarstva, pred nama narodnim poslanicima je danas u Skupštini Srbiji Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji, kojim se uređuje način, postupak, uslovi i organizacija delatnosti biomedicinske potpomognute oplodnje, vrsta postupaka biomedicinske potpomognutog oplođenja, ostvarivanja prava na biomedicinsku potpomognutu oplodnju, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona.

Kao što znamo, neplodnost je čest problem u populaciji. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije učestalost neplodnosti kreće se oko 16,7%, dok je kod nas učestalost neplodnosti oko 15%. Neplodnost nije samo individualni problem, već i društveni problem, koji može da ugrozi psihološku harmoniju braka, utiče na seksualni život i koji se odražava na društvenu sredinu.

Nemogućnost rađanja shvata se kao odricanje od osnovnih prava, nepravda i razočarenje. Mnogi bračni parovi bez dece imaju psihološke, porodične i socijalne probleme, a ispitivanje i lečenje neplodnosti postavljaju i dodatne probleme u vidu finansijskog opterećenja, kako za porodicu tako i za društvo u celini.

Najpre da definišemo neke pojmove, mada, možda nije potrebno, jer sam se prethodnih dana uverio da većina narodnih poslanika ukazuje zavidno „medicinsko znanje“ o tome šta je bolest, šta je zdravlje, šta je normalno a šta je patološko, a posebno me je fascinirala etiopatogeneza vizuelnih halucinacija. Zato bih se i delimično složio sa jednim narodnim poslanikom da je potrebno izvršiti preventivni lekarski neuropsihijatrijski pregled, ali se bojim da pojedinim narodnim poslanicima to ne bi išlo u prilog.

Ali, da se vratimo šta terminološki razlikujemo u ovom zakonu – infertilitet, fertilitet, sterilitet i fekondidet. Neplodnost ili infertilitet ili smanjena plodnost definiše se kao stanje u kome ne dođe do trudnoće posle jedne godine redovnih seksualnih odnosa bez korišćenja kontraceptivnih sredstava. Stanje infertiliteta ili neplodnosti nije ireverzibilno, tj. nije definitivno i ono se leči.

Neplodnost može biti primarna i sekundarna. Primarna neplodnost podrazumeva da žena nikad nije zatrudnela. Sekundarna neplodnost podrazumeva da do začeća ne dolazi nakon prethodnih trudnoća, porođaja, pobačaja, vanmateričnih trudnoća. Infertilne su, dakle, i one žene koje su u stanju da zatrudne, ali nisu u stanju da iznesu trudnoću. To je vrlo bitno za kasnije, što ćemo videti u zakonu.

Fertilitet podrazumeva mogućnost zatrudnjavanja i rađanja u periodu do jedne godine. U proseku 80 do 84% parova bi trebalo da posle 12 meseci, uz redovne seksualne odnose, bez korišćenja kontraceptivnih sredstava, ostvare trudnoću. Dodatno se oko 8 do 10 parova trudnoća ostvari u toku druge godine braka i još jedan procenat u toku treće godine braka. Ovo je vrlo bitno.

Sterilitet podrazumeva nemogućnost zatrudnjavanja kao ireverzibilnog tj. definitivnog stanja. Prema tome, narodni poslanici, sterilitet se ne leči, samo se neplodnost leči.

Fekonditet se odnosi na verovatnoću ostvarivanja trudnoće u svakom ciklusu. Smatra se da je po ciklusu šansa za trudnoću 25 do 30%, pod uslovom da su oba partnera u granicama normale.

Oblast biomedicinski potpomognute oplodnje do sada je bila uređena Zakonom o lečenju neplodnosti, postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja iz 2009. godine, kao i podzakonskim aktima donetim na osnovu tog zakona. Ovaj zakon je delimično usaglašen sa evropskom regulativom i nakon perioda primene ovog zakona u trajanju od šest godina, konstatovale su se sledeće određene slabosti, što će reći da važeći Zakon koji uređuje oblast lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti biomedicinskog potpomognutog oplođenja, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spadaju testiranje, dobijanje, obrada, zamrzavanje, odmrzavanje, očuvanje, skladištenje i distribucija reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, kao i uvoz, odnosno izvoz reproduktivnih ćelija, što je dovelo da se u zdravstvenim ustanovama obavljaju postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja, ali bez definisanih uslova na nacionalnom nivou, te je svaka zdravstvena ustanova unutar svoje ustanove definisala te uslove.

Ono što je karakteristično za ovaj zakon je sistematičnost i preciznost u njegovom pisanju. Da bi se zakon razumeo, a na osnovu toga i diskutovalo u Skupštini Srbije, a činjenica je da svi narodni poslanici ne poseduju određeno stručno medicinsko znanje, u članu 3. je data definicija, odnosno značenje određenih stručnih termina, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u oblasti sa pravom Evropske unije.

Takođe, ovaj zakon je proširio definiciju postupaka biomedicinski potpomognutog oplođenja, koji sa važećim Zakonom sprovodi u skladu sa savremenim standardima biomedicinske nauke u slučaju neplodnosti, dok je novim zakonom proširen, a ovo je vrlo važno, i na slučajeve postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti. Znači, podvlačim – očuvanje plodnosti.

Novim zakonom i privatna praksa učestvuje u pružanju zdravstvene usluge ove vrste, ukoliko ispunjava propisane uslove zakona. To iziskuje potrebe angažovanja većeg broja zdravstvenih radnika koji se bave ovom problematikom i osnivanje većeg broja centara za biomedicinsku potpomognutu oplodnju.

Na jasan način uređen je nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, koji je ostao u nadležnosti Uprave za biomedicinu, s tim da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova koje obavljaju ovu delatnost.

Donošenjem ovog zakona stvoriće se uslovi za promociju donatorstva i podizanje svesti građana o značaju donatorstva. Ja ću ponovo da podsetim da su narodni poslanici SNS, u prethodnom desetom sazivu, svi potpisali donorske kartice.

Da zaključim, lečenje neplodnosti prevazilazi plemenitost, humanost i granice klasične medicine. Dok klasična medicina leči bolesnog, unapređuje njegovo zdravlje i omogućava mu kvalitetni život, lečenje neplodnosti mu omogućava da kroz svoje potomstvo živi i kada klasična medicina iscrpi sve svoje mogućnosti. Zahvaljujem na pažnji.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine, poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Niša, pred nama je set zakona, a ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za projekat autoputa Koridor 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Kao što znamo, cilj svakog projekta je poboljšanje efikasnosti i bezbednosti saobraćaja na tri deonice Koridora 10 - Niša i Dimitrovgrada, i Leskovca – Grabovnice, i Donjeg Neradovca.
Konkretno radi se o 38 kilometara između Leskovca, Grabovnice i Grdelice i između Caričine Doline i Donjeg Neradovca na Koridoru 10, na osi autoputa E75 i devet kilometara autoputa na deonici Koridora severno od Dimitrovgrada, na osi autoputa E80, u vidu nove izgradnje i u vidu unapređenja postojećeg puta.
Samo kratko da napomenem, Koridor 10 je jedan od najvažnijih panevropskih saobraćaja i koridora koji prolaze kroz Srbiju i povezuju Austriju, Mađarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grčku, što će reći da je to žila kucavica za transportni sistem EU, odnosno putna aorta za Srbiju.
Sporazum o zajmu, projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, potpisan je 13. jula 2009. godine u Beogradu, odnosno osnovni sporazum, a potvrđen donošenjem Zakona o potvrđivanju
Sporazuma o zajmu tzv. projekat autoputa Koridora 10. Znači, ovde postoje osnovni sporazum i projekat auto puta Koridora 10.
Osnovnim sporazumom Republici Srbiji je odobren kredit u iznosu od 275 miliona i 200 hiljada evra. Na osnovu stručnih analiza, sredstva odobrenog zajma, po osnovnom sporazumu od 275 miliona i 200 hiljada, nisu dovoljna za završetak osnovnog projekta, pa shodno tome, a prema zaključku Vlade od 25. februara 2016. godine, Međunarodnoj banci za obnovu i razvij je 29. februara 2016. godine upućen zahtev da se Republici Srbiji odobre dodatna sredstva u iznosu od 35 miliona evra, a radi završetka radova na Koridoru 10.
Ova sredstva koristiće se namenski. Podvlačim, ova sredstva koristiće se namenski po pozicijama koje su sadržane u projektu. Glavni razlozi koji su doveli do potrebe za dodatnim finansiranje su egzogeni meteofaktori, kao što su nepovoljni vremenski uslovi tokom zime 2012. godine, poplave, nepredviđeni geološki uslovi, našla su se čak 43 klizišta, kao i pravilno iskopavanje i očuvanje arheoloških lokaliteta u ataru sela Špaj kod Crvene reke.
Drugo, prekoračenje u troškovima projekta kao rezultat odlaganja postupka eksproprijacije. Treće, ugovor za izgradnju obilaznice oko Dimitrovgrada raskinut u dva navrata. Četvrto, betonske i kolovozne konstrukcije u tunelima zamenjene asfaltnim radi smanjenja buke i prašine. Pet, promena režima autoputnog saobraćaja prilikom radova na pomenutim deonicama.
Predloženo dodatno finansiranje i produžetak poslednjeg datuma za povlačenje sredstava zajma po osnovnom sporazumu i završetak osnovnog projekta potrebno je radi podmirivanja prekoračenih troškova za građevinske radove, kao i finalizaciju razvojnih ciljeva projekta.
Znam da će kritičari reći da se nije dobro planiralo, ali uzmimo, na primer, planiranje jedne hirurške intervencije. U pripremi za operaciju rade se dopunska klinička ispitivanja, rendgen, ultrazvuk, magnetna rezonanca, magnetna rezonanca sa kontrastom i trebovanje krvi. Kada hirurg otvori operativno polje, nailazi na čitav niz nepredvidivih problema koje mora da reši u toku operacije, tako da operacija koja bi trajala tri sata sada traje pet, a trebovane boce krvi nisu dovoljne već je potrebno trebovati još. Logički postavljeno pitanje – da li zbog nepredviđenih situacija treba prekinuti situaciju? Analogija je jasna i odgovor je – ne.
Da zaključim, ovo su razlozi koji su doveli do potvrđivanja Sporazuma o zajmu, dodatno finansiranje za Projekat autoputa Koridora 10, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 14. novembra 2016. godine.
Realizacijom ovog važnog projekta u Republici Srbiji doći će do opšteg ubrzanja tranzitnog saobraćaja, unaprediće se nivo usluga i olakšati trgovinski tokovi i transport robe i putnika, što će doprineti kako regionalnom razvoju, tako i razvoju moga grada Niša, iz koga dolazim, pa će „dikta“ – Svi putevi vode u Rim, kao što je rekao premijer – svi putevi voditi u Niš.
Na kraju, pozivam sve narodne poslanike iz Niša da glasaju za ovaj zakon, kao što ću ja glasati. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Dom zdravlja (Lekar) Republika Mesečno 80000.00 RSD 04.02.1982 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 07.12.2015 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26700.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:22