Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branimir Rančić

Branimir Rančić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Srbije, na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je podnela Vlada, podneo sam amandman na član 3. ovog zakona. U članu 3. dato je značenje izraza koji se koriste u ovom zakonu, čime se dodatno definiše razumevanje ovog zakona.

Naime, data je definicija ćelije, ali bih je ja dopunio i ta definicija suštinski ne bi promenila definiciju iz zakona, ali mislim da bi bila sveobuhvatnija, citiram: „Ćelija je osnovna gradivna, odnosno strukturalna i funkciona jedinica žive materije i najmanje organizovani oblik u kome postoji život (jednoćelijski organizmi)“. Kao što vidite, moja definicija koju sam citirao se samo delimično razlikuje od ove definicije u zakonu.

Takođe, data je definicija tkiva koja kaže: „Tkivo označava sve sastavne delove ljudskog tela koji su sačinjeni od ćelija“. Ja bih tu definiciju dopunio tako što tkivo predstavlja morfološki slične ili različite ćelije koje se udružuju i kao takve mogu da ostvaruju specifičnu funkciju“ (postoje četiri vrsta tkiva: epitelno, vezivno, mišićno i nervno tkivo). U pauzi, u hodniku, me ljudi pitaju – kako je to krv tkivo? Ja im kažem – krv, da, to je tkivo i to je jedino tečno vezivno tkivo.

Matične ćelije su gradivni temelj našeg organizma, uspešno obavljaju i regenerišu sve ćelije i tkiva.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Lončar, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 4. govori o zaštiti interesa i dostojanstva. Međutim, pre nego što krenem sa obrazlaganjem mog amandmana, ne mogu da se otmem utisku da je jedan poslanik iz redova jednog dela opozicije rekao sledeće – depresija je isključivo, podvlačim isključivo, posledica stresa i lošeg života. To je zaista jedno totalno laičko tumačenje i odmah imam asocijaciju na jedan film, a to je film „Tesna koža“, gde jedan student na viziti, a glumi ga Irfan Mensur, obraćajući se profesoru Bati Živojinoviću, kaže: „Čovek pati od lošeg života, a to je – malo srce, a dugačke ruke“. Znači, to je suviše ozbiljna tema ovaj zakon da bi tumačili etiologiju depresije na ovaj laički način.

Da se vratim na moj član.

„Darivanje i primanje ljudskih ćelija i tkiva zasniva se na uvažavanju prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštiti osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca i primaoca.“ Moram da kažem da posebni deo psihijatrije izučava ovu tematiku transplantacije i to je deo koji se zove liazon psihijatrija, tako da sam ja apsolutno u temi i moj amandman je apsolutno smislen, kada govorim o ovom zakonu.

Zbog kratkoće vremena za obrazlaganje amandmana, govoriću samo o transplantaciji od živog srodnog davaoca. Ali, kao što vidim, nemam više vremena, tako da ovo ne mogu da elaboriram na jedan stručan način.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, odredbe člana 2. ovog zakona odnose se na matične ćelije hematopoeze iz periferne krvi, krvi pupčanika i kostne srži. Amandman koji sam podneo na član 2. dodatno se definiše primena ovog zakona u smislu jačanja javnog zdravlja. Najstariju definiciju javnog zdravlja dao je prof. Čarls Edvard Gislo, citiram: „Javno zdravlje je nauka i umetnost sprečavanja bolesti, produženja života, unapređenje mentalnog i fizičkog zdravlja, efikasnosti kroz organizovane napore zajednice za zaštitu životne okoline, kontrolu infekcija u zajednici, edukaciju individua o principima lične higijene, organizovanje zdravstvene službe za ranu dijagnozu i preventivnu terapiju bolesti i razvoj socijalnih mehanizama koja će obezbediti da svaka individua u zajednici ima standard života koji će joj omogućiti da očuva zdravlje.

Što se tiče hematopoeze, to je proces stvaranja i razvoja ćelija krvi. Krvne ćelije se konstantno gube i razaraju. Zato, da bi se održala hemostaza, sistem mora imati kapacitet za samoobnavljanje. U vezi sa tim, postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra davanja matičnih ćelija, hematopoeze, kao organizacione celine, kao ni što odgovornost i obaveza delatnost registra, što je osnova za rad u skladu sa najvišim standardima iz ove oblasti.

Na kraju ću samo da kažem da fizičari iz Srbije, ozračeni u Vinči 1958. godine su bili prvi primerci matičnih ćelija u svetu. A što se tiče neopravdanih kritika na vaš račun, gospodine ministre, od strane jednog dela opozicije, vi i vaše ministarstvo odgovarate kompletnom rekonstrukcijom bolnice u Pirotu, koja je u toku.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo na član 1. dodatno se definiše član 1. Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima u smislu jačanja javnog zdravlja ili narodnog zdravlja, društvenog delovanja kojim se želi poboljšati zdravlje i kvalitet života i produžiti životni vek celokupnog stanovništva naše zemlje promocijom zdravlja, prevencijom bolesti ili promenom nekih drugih oblika zdravstvene zaštite.

Naime, u osnovnim odredbama ovog zakona utvrđuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i obavljanje određenih poslova državne uprave u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Opšti principi javnog zdravlja su, pod jedan, odgovornost države i društva za zdravlje u smislu uspostavljanja nacionalnih prioriteta, što mi upravo ovim Zakonom o ćelijama i tkivima činimo. Drugo, intersektorski multidisciplinarni rad, jer proces sadržan u Zakonu o ćelijama i tkivima obuhvata darivanje, dobijanje, testiranje, obradu, očuvanje, skladištenje, primena ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi od živog davaoca ili umrlog lica.

Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva iz 2009. godine bila je uređena oblast ćelija i tkiva, ali nakon primene ovog zakona, u trajanju od šest godina, uočeni su nedostaci važećih zakona, jer nije prepoznat značaj definisanja i uređenja delatnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi.

Znači, ovim zakonom se uspostavlja visok nivo bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, vrši se promocija zdravlja koja obuhvata saradnju više državnih sektora i više naučnih disciplina i razvijeno partnerstvo između zajednice i zdravstvenog sektora što u ovoj oblasti ima poseban značaj za zdravlje.

Na kraju, moram da se zahvalim Ministarstvu zdravlja što su izdvojili značajna sredstva za obnavljanje i modernizaciju najvećeg doma zdravlja u Srbiji, a to je Dom zdravlja Niš, koji sada pored stručnog kadra i opreme, velelepno izgleda. Hvala lepo.
S obzirom da sam prozvan, kao lekar neuropsihijatar uvaženom kolegi preko puta…
Član 107. stav 2.
S obzirom da kolega Pavlović ne dolazi iz medicinskih krugova, iz medicinske struke, mislim da je završio za dizajn školu u Mađarskoj, mislim da ne bi trebao da ulazi u ove vode kada su u pitanju psihoaktivne supstance.
Moram nešto da vam kažem kolega, da bismo mogli da diskutujemo o psihoaktivnim supstancama, vi morate da znate kakva je podela psihoaktivnih supstanci. Ja vama to ne zameram jer kažem, dolazite iz drugog miljea, ne iz ovog.
Znači, ja moram da vam kažem sledeće, sve psihoaktivne supstance, a videćete da indijska konoplja i kanabis ulaze u psihoaktivne supstance, dele se prvo na depresore, tzv. depresori. Tu ulazi alkohol, narkotici, a u narkotike spada opijum i njegovi derivati, morfin, heroin, sintetski analgetici metadon. Drugo, hipnotici, sedativi i mali trankilansi. Znači, barbiturati i meprobamat.
To je možda za vas špansko selo, ali ne bi bilo na odmet da čujete.
Pod dva, to su psihostimulansi gde spada kokain, amfetamin ili vi ga možda bolje poznajete kao spid, ekstazi, krek. Vi znate kako se upotrebljava krek i kanabis i indijska konoplja.
Zahvaljujem.

Poštovana predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre gospodine Lončar, poštovani profesore Vekiću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kao što znamo, pred nama su zakoni iz miljea zdravstva i ja ću govoriti samo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama.

S obzirom da sam neuropsihijatar, a po vokaciji sam više psihijatar, sebi ću dozvoliti tu mogućnost da govorim o ovom zakonu, dok ću druge zakone samo možda pomenuti i ostaviti ostalo vreme da i druge kolege kažu nešto o ovom setu zakona.

U drevnim civilizacijama ljudi su koristili prirodne droge iz svoje okoline najčešće u magijskim i religijskim obredima. U drugoj polovini XX veka došlo je do ekspanzije zloupotrebe droge, kao i do dramatičnog porasta broja osoba koji su zavisnici od različitih droga, bilo da su one prirodnog ili sintetskog porekla.

Sve više se koriste sintetizovane droge, i to moram da podvučem, čije je dejstvo jače, a time i opasnije od dejstva prirodnih droga, ali da bih govorili o nekom zakonu, prvo moramo da definišemo šta su to psihoaktivne supstance, a to su supstance koje svojim delovanjem na nervni sistem izazivaju promene u raspoloženju, ponašanju ili mišljenju. Znači, menjaju jednu ili više psihičkih funkcija i nakon ponovljene upotrebe može dovesti do psihičke ili fizičke zavisnosti.

Zavisnost od psihoaktivnih supstanci podrazumeva postojanje bar tri od navedenih simptoma – žudnja za uzimanjem supstance, fizički apstinencijalni sindrom kada se upotreba prekine i, treće, tolerancija na dejstvo ranije efikasnih doza supstance.

Tu je vrlo bitno pomenuti koji su faktori rizika. Faktori rizika se odnose na ličnost, na sredinu i na samo dejstvo droge. Ja ću se ovde zadržati i potenciraću sociološku teoriju, jer sociološke teorije smatraju da uticaj sredine na formiranje ličnosti i pojavu bolesti zavisnosti nije zanemarljivo.

Ne treba zaboraviti koliko su neka društva i kulture tolerantne prema uzimanju alkohola, pa čak i prema uzimanju droge. Sve ovo u mnogome doprinosi da kod nekoga kod koga već postoji eventualna genetska predispozicija za lakše razvijanje zavisnosti od neke psihoaktivne supstance dođe do pojave bolesti zavisnosti.

Što se tiče podele psihoaktivnih supstanci, proizvodnja i korišćenje psihoaktivnih supstanci mogu biti društveno dozvoljeni, ali i ilegalni i zakonom sankcionisani.

Po toj osnovi, psihoaktivne supstance se dele na medikamente, gde spadaju analgetici, sedativi i slično, alkohol, kafa i duvan, čija je upotreba raširena u društvu i dozvoljena, tzv. socijabilne droge i, treće, droge čije je korišćenje nezakonito i društveno neprihvatljivo.

Druga podela o kojoj sam govorio, replicirajući kolegi, samo da ponovim, ne bih se ponavljao, je na depresore, psihostimulanse i halucinogene, gde spada LSD, ali ću se zadržati na psihostimulansima, s obzirom da mu nisam do kraja odgovorio, gde spada kokain, amfetamin, ekstazi, krek, kanabis ili indijska konplja, znači, hašiš i marihuana.

Pušenje marihuane često je praćeno doživljajima koji nalikuju šizofreniji, što znači da imate prolazne halucinacije, paranoidne ideje, osećaj usporenog protoka vremena, depersonalizacija i distorzija realnosti.

Na osnovu rezultata nacionalnog istraživanja o stilovima života stanovništva Srbije iz 2014. godine, korišćenje psihoaktivnih supstanci, igara na sreću, upotreba ilegalnih droga zabeleženo je kod 8% ukupne populacije starosti od 18 do 64 godine i to 10,8% kod muškaraca, odnosno 5,2% kod žena.

Najčešće korišćena ilegalna droga među odraslima je kanabis, čija je upotreba bar jednom u toku života zabeležena kod 7,7% ispitanika uzrasta od 18 do 64 godine. Zato je cilj izmene i dopune ovog zakona prvenstveno unapređenje sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim suspstancima, što je definisano u članu 1. kako bi se nove psihoaktivne supstance obuhvatile definicijom droge i o stavljanju van snage odluke Saveta kako bi se uveo pojam nove psihoaktivne supstance i obezbedio zakonski okvir za odstupanje i preduzimanje mera u vezi sa pojavom novih psihoaktivnih supstanci.

Jedna novina ovog zakona je to što se propisuje uspostavljanje sastava komisije od predstavnika svih nadležnih institucija i ustanova koje se bave psihoaktivnim supstancama, kao i uspostavljanja Centra za monitoring droga, zavisnosti od droga pri sektoru za lekove i medicinska sredstva.

Centar za monitoring droga će na osnovu analize prikupljenih podataka na pravi način sagledati potrebe koje se odnose na unapređenje programa za smanjenje potražnje droga, znači prevencija, lečenje i rehabilitacija i ponude droga. U skladu sa tim, Centar za monitoring droga i zavisnosti od droga će predložiti mere i aktivnosti za unapređenje preventivnih programa.

Podvlačim i izmenu člana 20. koga sada zamenjuje član 5. radi preciznijeg definisanja delokruga rada referentne laboratorije i obaveze da se učestvuje u sistemu ranog upoznavanja o novim psihoaktivnim supstancama.

U prepodnevnoj diskusiji kolega je govorio o tome da ulje kanabisa može da leči vrlo teške bolesti kao što je spinalna mišićna atrofija, kao što je multiplasskleroza. Ja moram da kažem sledeće, spinalna mišićna atrofija ili Debni Hofmanova bolest, kao i njen tip tri Kugelberg Vilenderova bolest su slabost mišića i atrofija mišića zbog iščezavanja motornih ćelija prednjih rogova kičmene moždine.

Multiplasskleroza je nešto drugo. To je jedno demiliozaciono obolenje, ali vi u osnovi imate fenotipsku sličnu strukturu. Znači, vi kada pogledate pacijenta imate atrofiju mišića, spazam i teško kretanje. Uljem kanabisa se ta bolest ne leči. Ali oni ne žele da kažu jednu vrlo bitnu činjenicu, a ja ću je reći, i pohvaliću Ministarstvo za zdravlje i Republički fond i njihovog predsednika Marijana Rističevića da je sada nabavljen lek koji se zove spinraza, koja leči spinalnu mišićnu atrofiju. To je gospodo poslanici trenutno najskuplji lek na svetu. Terapija po jednom pacijentu godišnje košta 540.000 evra, da li ste čuli, 540.000 evra, i primiće je 17 dece o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Kada ta deca prime na vreme ovaj lek, bolest je izlečiva. Samo toliko da se zna.

Na kraju još nešto da kažem što se tiče donorstva. Kolega Milisavljević je svetao primer narodnih poslanika preko puta, koji je donirao svoje organe, ali ja moram da kažem sledeće. U prošlom sazivu članovi SNS, njih oko 150, među njima i ja smo svi donirali organe i ne mašemo trenutno knjižicama, ali da se zna da smo mi u prošlom sazivu članovi SNS, još jedanput podvlačim, nas 150 doniralo organe. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

S obzirom da sam pomenut kao lekar psihijatar, ja moram ovde da kažem da nisam samo ja ovde psihijatar. Nepravedno je da se ne pomene kolega Krivokapić, koji je takođe psihijatar a tu je i ministar Slavica Đukić Dejanović kao profesor psihijatrije.Prema tome, mi ovde u Skupštini imamo dva primarijusa psihijatra i jednog profesora. Sasvim dovoljno za jedan konzilijum.

Što se tiče istine o kapeli u Nišu, moram da kažem sledeće. Tačno je da je Zoran Živković otvorio kapelu u Nišu, ali tu nije tačka, treba staviti zapetu jer se preko puta te kapele na svega 10 metara nalazi drugi spomenik, takođe koji je posvećen žrtvama NATO bombardovanja u Nišu, gde je taj spomenik otvorila SPS koja je tada bila na vlasti. Prema tome, taj spomenik koji je napravila SPS i Zoran Živković sa svojom kapelom jasno ukazuju na cilj da on hoće da napravi razdor između ljudi, odnosno u srpskom narodu.

Zato DS, gospodine Živkoviću, da vam kažem je stranka termita koja je stvorena da razjeda Srbiju. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, kod podnošenja amandmana nailazimo na negativne reakcije od strane jednog dela opozicije tzv, pod znakom navoda, drugog srbijanskog kruga intelektualaca. Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, kvazi elita oličena u jednom delu opozicije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srba kao naroda, nego isključivo do uzimanja vlasti. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u politiku, ta elita, pod znakom navoda, i dalje nije naučila razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, moram reći da sam dobio mejlove u kojima me građani opštine Gadžin Han mole da, kao narodni poslanik, koji je radio kao lekar u toj opštini, pomenem sa skupštinske govornice i uređenje rodne kuće Dragutina Matića iz sela Kaletinca, s obzirom da do sada nisu imali razumevanja od opštinskih vlasti i predsednika opštine Saše Đorđevića. Dragutin Matić ili poznatiji kao „oko sokolovo“ je onaj poznati srpski vojnik izviđač čija se slika nalazi u svim srpskim istorijskim čitankama i udžbenicima.

NJegova rodna kuća je u jadnom, urušenom stanju, pa je ovo momenat da se nešto preduzme u smislu njene obnove i čuvanja od daljeg propadanja.

Veoma mi je žao što poslanik Živković nije danas u sali jer on, s obzirom da potiče sa tih prostora, iz njegovog rodnog sela Čagrovca, iz familije Čubrini…
… Samo trenutak da završim. (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Đorđeviću sa saradnikom, poštovana gospodo narodni poslanici, početak 20. veka pokazuje sav potencijal Niša kao grada i viziju razvoja grada i Srbije kao celine. Svega 12 godina od kako je Niš postao slobodan grad, 1900. godine otvorena je prva ustanova preventivne medicine na Balkanu, kraljevski vojni Pasterov zavod, prvi zavod za spravljanje animalne limfe, a u sastavu moravske stalne bolnice Niš, na inicijativu pukovnika dr Mihajla Mike Markovića, u to vreme načelnika sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog Kraljevine Jugoslavije.

Zavod je dobio ime po čuvenom francuskom mikrobiologu i hemičaru Luj Pasteru, koji je postavio osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila, koja se primenjivala u niškom zavodu.

Znači, još tada se prepoznao značaj vakcine i vakcinacije, a ne kao danas da nam o toj medicinskoj epidemiološkoj značajnoj grani, pod znakom navoda, stručno pričaju rijaliti zvezde, starlete, lobisti lekari, nažalost, i jedan deo neodgovorne opozicije, koji su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova kvazi elita uspešno reprodukuje u upravljačkom i finansijskom smislu i to je za nju jedino bitno. Biološka reprodukcija naroda očigledno nije.

Samo 15 godina posle Pariza, 14 godina posle Moskve, Petrograda i Odese i 10 godina posle NJujorka, Čikaga i Budimpešte, Niš je dobio identičnu medicinsku ustanovu. Taj hrabar i entuzijastički korak svrstao je tadašnju Srbiju na pragu 20. veka sa 80% nepismenog stanovništva i nestabilnom političkom scenom u red modernih država, što je bio veliki korak ka pravom razvoju zdravstvene zaštite i poboljšanju zdravstvenih uslova za lečenje.

Niški Pasterov zavod 26 godina nakon osnivanja postaje prvi higijenski zavod u Srbiji, u zemlji, a 1981. godine, nakon revitalizacije od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, postaje Muzej preventivne medicine. Zgrada je od 1964. godine pod zaštitom države i u njoj se danas održavaju medicinski skupovi i kongresi, kao što su Dani preventivne medicine sa međunarodnim učešćem, koji će septembra 2018. godine biti održani po 52. put i na tom kongresu biće saopšteni radovi i o štetnom delovanju osiromašenog uranijuma, kao i podaci o učestalosti karcinoma u Srbiji. To je ujedno i poziv novoosnovanoj komisiji u Narodnoj skupštini po ovom pitanju da prisustvuje tom medicinskom naučnom skupu.

Zato apelujem na resorno ministarstvo, kao i na lokalnu samoupravu, da se finansijski sagleda, naravno, na osnovu projekata, održavanje ovog istorijski medicinskog memorijala.

U danu za glasanje zamolio bih sve poslanike da glasaju za ovaj moj amandman, naročito poslanike iz opozicije, i to lekare, ukoliko ih u njihovim redovima ima, jer mislim da je ovaj moj amandman apsolutno u temi o Zakonu o ratnim memorijalima. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici.

Vojna bolnica Niš kao istorijsko-medicinski antitet spada u najstarije i najuglednije medicinske i vojne ustanove u Srbiji. Vojna bolnica je osnovana u 19. veku, 11. januara 1878. godine neposredno nakon oslobođenja Niša od Turaka i do 1881. godine bila je jedina bolnica u Nišu.

U prvo vreme zbog velikog broja ranjenika i bolesnika bolnica je bila na dve lokacije, od kojih je jedna bila u neposrednoj blizini Ćele kule, gde se i danas nalazi i ta velelepna zgrada memorijal rađanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog posećivanja.

Od vremena njenog osnivanja do na predlog načelnika saniteta srpske vojske, doktora Vladana Đorđevića, narednom vrhovne komande srpske vojske od postojećih turskih bolnica u Nišu nastaje Moravska stalna bolnica, koja do današnjeg dana prošla dug i trnovit put kroz devet ratova, koju je vodio srpski narod, a sa njim je započelo i razvijalo zdravstvo i zdravstvene ustanove ne samo niškoj kraja već i čitavog regiona.

Godine 1900. moram još jednom jasno da potenciram da su u Nišu kao posebna ustanova pod patronatom i za potrebe vojne bolnice formira preventivno medicinska ustanova Kraljevski vojni Pasterov zavod, koji je imao zadatak da organizuje preventivno medicinsku zaštitu pripadnika vojske i stanovništva. Započinje se sa proizvodnjom cepiva, odnosno vakcine i vrši se prva vakcinacija protiv velikih boginja i drugih zaraznih bolesti.

Doktor Mihailo Marković će 7. jula 1900. godine izvršio pelcovanje prvog teleta radi dobijanja animalne limfe za cepljenje protiv velikih boginja. Već u novembru je bilo spremljeno 19 hiljada vakcina. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima danas je set zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Govoriću o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, a o Predlogu zakona o ratnim memorijalima govoriću kroz amandmane, tako da i ostalim kolegama dam mogućnost i vreme da govore o predlozima ovih zakona.

Populaciona politika je politika koju vodi neka država sa ciljem usklađivanja demografske slike. Znači, broj, struktura i razmeštaj stanovništva.

Što se tiče tipova populacione politike, postoji ta ekspanzivna ili pronatalitetna politika koja ima za cilj povećanje broja stanovnika. Demografska slika ove populacione politike bi izgledala tako da 11% žena ima jedno dete, 44% žena ima dvoje dece, a 45% žena ima troje dece.

Restriktivna ili antinatalitetna politika podrazumeva smanjenje broja stanovnika. U Srbiji 600.474 žene nema dece.Zato smo doneli Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji o kome ja danas neću govoriti. Kada se tome doda i činjenica da se godišnje uradi oko 17.000 prekida trudnoće, to dođe da na svaku rođenu bebu imamo tri prekida trudnoće, što ide u prilog antinatalitetnoj populacionoj politici.

Treći je tzv. samo da pomenem redistributivna ili razmeštajna populaciona politika. Znači, povoljni razmeštaj stanovništva. Četvrta, eugenična koja podstiče rađanje i razvoj određenog broja ljudi.

Prvi put posle sto godina država se bavi podrškom rađanja i poboljšanja demografske slike u Srbiji, s ciljem da se u roku od 10-15 godina dostigne nivo od stope od 1,85 deteta po ženi, odnosno porast od minimum 10%. Napominjem da je 2016. godine to bilo 1,46 deteta po ženi, što nije dovoljno ni za prostu reprodukciju stanovništva.

Srbija, bez albanskog stanovništva na KiM, 01.01.2017. godine imala je 7.040.272 stanovnika. Prvi put posle 1966. godine broj stanovnika u Srbiji je oko 7.000.000. Samo tokom 2017. godine izgubili smo 39.202 stanovnika.

Trend negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji traje punih 27 godina. Od 1991. godine broj novorođene dece neprestano je manji od broja umrlih. U 2017. godini rođeno je samo 64.734 deteta, tako da će nas po tim projekcijama 2060. godine biti samo 3.90.000. Moguće da od 3.900.000 stanovnika imamo više od 1.700 penzionera, koliko ih imamo danas, ali na 7.000.000 stanovnika. Srbija ne bi imala ni ekonomski potencijal, ni politički potencijal, ni demografski potencija.

Podvlačim, centralna Srbija i AP Vojvodina zahvaćene su vrlo nepovoljnim demografskim kretanjima sa dugoročnom demografskom projekcijom koja najavljuje još nepovoljnije tendencije, ali svojim odredbama ovaj zakon jasno i nedvosmisleno opredeljuje državu i daje podsticajne mere na taj način što uvećava roditeljski dodatak i na taj način se država hvata u koštac sa najvećim nacionalnim problemom, a to je problem depopulacije.

Tako npr. roditeljski dodatak za prvo dete, rođeno 1. jula 2018. i kasnije, iznosi 100.000 dinara i isplaćuje se jednokratno odmah posle rođenja. Za drugo dete je 240.000 dinara, mesečno 10.000 dinara dve godine. Za treće dete 1.440.000 dinara, mesečno 12.000 dinara deset godina. Za četvrto dete 2.160.000 dinara, mesečno 18.000 deset godina. Znači, za treće dete oko 12.200 evra, za četvrto dete 18.300 evra, što je više od 30.000 evra. U prvom trenutku država će za podsticaj rađanja uložiti 12 miliona evra.

Ovo je sve moguće zahvaljujući suficiti u budžetu, koji se ostvaruje merama fiskalne konsolidacije, rastom BDP koji je 4,5% i padom javnog duga koji je 59, kao i sinergijskim radom Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Na kraju svoje izlaganje ću završiti jednom rečenicom – poštovana gospodo narodni poslanici, a i građani Srbije, ljudi iz zone komfora pređite u zonu bezuslovne ljubavi. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zdravstvene uslove“.

Reforma javne uprave i lokalne samouprave, kao najniži nivo javne uprave, predstavlja jednu od najvažniji horizontalnih reformskih oblasti u svakoj zemlji, s obzirom na to da ona pruža okvir za sprovođenje javne politike jedne države. U procesu reforme javne uprave koja se u Srbiji sprovodi usvajanjem Strategije reforme javne uprave 2014 godine, zajedno sa Akcionim planom za njenu primenu za period od 2015. do 2017. godine, u Srbiji je napravljen sveobuhvatan okvir za reformske aktivnosti na nivou celokupnog sistema javne uprave.

Uložen je značajan napor za stvaranje saznanja i uslova neophodnih da se procesu reforme priđe sistematski i strateški, kako bi se pažljivim planiranjem potrebnih kadrova i svrsishodnom reorganizacijom dovelo do unapređenja kvaliteta i performansi javne uprave.

Srbija je zemlja sa tradicionalno jakom medicinskom strukom. Utemeljena na znanju, posvećenosti i izvrsnosti jednog broja lekara i zdravstvenog osoblja, već godinama uspeva da pruži širok spektar zdravstvenih usluga stanovništvu. Ustav Republike Srbije kaže da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Iako nisu svi osigurani, u proseku je oko 95% stanovništva u Srbiji osigurano, možemo reći da svako ima pravo iz Ustava da to svoje pravo ispuni jer u hitnijim slučajevima primenjuju se i oni koji nemaju zdravstvenu knjižicu. Ipak, glavno pitanje jeste ujednačenost kvaliteta, brzina i dostupnost zdravstvenih usluga, što se otvaranjem novih kliničkih centara, kao što je jedan u Nišu, ovaj problem na zadovoljavajući način i rešava.

U poređenju sa evropskim zemljama, Srbija je među onima koja troši najveći deo svog bruto domaćeg proizvoda na zdravstvo. Posmatrano u odnosu na BDP, Srbija na zarade u zdravstvu troši 3% bruto društvenog proizvoda, što je duplo više nego što troše nove članice Evropske unije u proseku. Kada se u obzir uzmu i drugi troškovi, materijalni i investicije, dobijamo da država troši 6,6% BDP-a na zdravstvo, dok je prosek novih članica Evropske unije manji – 5,6%. Ukoliko, pak, gledamo ukupna izdvajanja društva za zdravstvo, Srbija troši 10,6% BDP-a, što je stavlja ispred zemalja novih članica Evropske unije koje troše oko 7% BDP-a.

Na kraju, ulaganja u zdravstvo su neophodna i neminovna, ukoliko želimo da održavamo i unapređujemo zdravstveni sistem, u smislu poboljšanja zdravstvenih uslova, što ova Vlada i predsednik Vučić čine.

Međutim, nešto još samo da kažem kada su u pitanju investicije u lokalnoj samoupravi. Znate šta je Boris Tadić u predsedničkoj kampanji otvorio u Nišu? Otvorio je jednu ulaznu kapiju i kućicu za stražara na arheološkom nalazištu Medijana. Jedino što mi se dopalo je jedna lepa gvozdena kapija koju je on otvorio. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo narodni poslanici, jedna narodna poslanica iz redova opozicije je rekla da vreme koje je predloženo i dozvoljeno za obrazlaganje amandmana treba ustupiti nekim drugima. Ja bih joj vrlo rado svoje vreme od dva minuta ustupio da je u sali, ali s obzirom da nije u sali, moraću ja svoj amandman da obrazložim.

Jedan od najvažnijih elemenata reforme javne uprave i lokalne samouprave je njena modernizacija neophodna da bi ona postala istinski servis građana. Zdravstveni sistem jedne zemlje je jedan od najvažnijih elemenata socijalne sigurnosti i blagostanja njenih stanovnika, ali važan faktor društvenog napretka. Bez kvalitetne zdravstvene zaštite nema zdrave i radno sposobne nacije, što je preduslov socijalnog i ekonomskog razvoja.

Iz tog razloga Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je organizovala stručni skup na temu – Zdravstvo za budućnost reforme u službi pružanja javnih usluga po meri građana. Tako npr. adaptacija Doma zdravlja Niš, najvećeg doma zdravlja primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, koji pruža usluge za oko 300.000 ljudi koštala je 100 miliona dinara.

Naime, primarna zdravstvena zaštita je u nadležnosti lokalne samouprave a finansiranje najvećim delom ide iz centra odnosno od RFZO. Zdravstvene ustanove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se finansiraju na jedan od sledećih načina, po tzv. Bizmarkovom modelu, o kome ću najverovatnije, ukoliko vremena imam, u obrazloženju trećeg amandmana govoriti.