Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branimir Rančić

Branimir Rančić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine, gospođo Gojković, poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 3. u neku ruku se nadovezuje na prethodne amandmane koje je podnela moja uvažena koleginica mr LJubica Mrdaković Todorović.

Da podsetim, prema broju pojedinaca koji su izloženi, vanredne situacije mogu biti: akcident, vanredna situacija u kojoj je izloženo smrtnoj opasnosti do hiljadu osoba, disaster ili velika masovna nesreća od hiljadu do milion ljudi i katastrofa, preko milion ljudi, što može imati za posledicu pandemiju neke zarazne bolesti.

Naime, u članu 3. stav 1. se kaže da načelo prioriteta smanjenje rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama predstavlja nacionalni i lokalni prioritet.

Na osnovu Zakona o vanrednim situacijama, koji je donet 2009. godine i izmenama i dopunama 2011. i 2012. godine, grad Niš je doneo sva dokumenta koja su propisana Zakonom o vanrednim situacijama. Tako na primer, i operativni plan odbrane od poplava.

Izdvojena sredstva za sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotokove drugog reda, za funkcionalne poslove – milion 249 dinara, za redovno održavanje Jelašničke reke – tri miliona i 300 i Velepoljske reke – 790 hiljada, što ukupno sa PDV-om iznosi šest i po miliona dinara.

Saradnja Uprave za vanredne situacije u Nišu i policijom grada Niša, kako kaže komandant Štaba za vanredne situacije grada Niša, gradonačelnik Darko Bulatović, je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Hvala lepo.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Marinkoviću, poštovani ministre gospođo Kuburović, poštovana gospodo narodni poslanici, amandmanom na član 4. dodatno se definiše načelo integrisanog delovanja međusektorske saradnje. Odnosi se na upravljanje rizikom od katastrofa, zasniva se na međusobnoj koordinaciji i usklađenim procedurama i planovima delovanja svih institucija i subjekata i vrši se uz međusektorsku saradnju i partnerstvo.

Da podsetim, vanredne situacije se mogu klasifikovati prema poreklu na meteorološke, topološke, kopnene ili tektonske, zadesne, ratovi, terorizam. Znači, masovno bežanje pred terorom, odnosno masovno izbeglištvo. U tom smislu, masovno izbeglištvo nosi sa sobom potencijalnu opasnost od epidemija, odnosno pandemija, u zavisnosti od obima zahvaćenosti, jer nemamo uvid u vakcinisanju, o čemu je govorio moj uvaženi kolega prim. Babić.

Navešću samo jedan primer dobre prakse. Migranti bez roditeljske pratnje koji su smešteni u Nišu odigrali su prijateljsku utakmicu sa svojim vršnjacima iz FK „Radnički“ i štićenicima Zavoda za vaspitanje omladine u Nišu. Cilj nije bila pobeda, već druženje i uživanje u igri. Na taj način animozitet koji je gajila niška opozicija prema dečjem odmaralištu Divljana, kao prihvatnog centra za migrante, pokazala se kao nedobronamerna. U svim državama Evropske unije emigranti su smešteni van grada, tako da je ovo bilo optimalno rešenje za grad Niš, a grad Niš neće koštati boravak migranata ništa. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Stefanoviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 2. definiše značenje pojedinih izraza upotrebljenih u zakonu.

Moj amandman glasi: „Odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na sanaciju pandemije“. I dok je epidemija pojavljivanja jedne bolesti u jednoj populaciji, po pravilu, radi se uvek o infektivnim bolestima, dotle, kao širi pojam, pandemija označava širenje infektivnih bolesti u širim zemaljskim regionima kontinentalnih i globalnih razmera.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, o pandemiji se može govoriti kada su ispunjena tri uslova. U nekoj populaciji se pojavilo do tada nepoznato oboljenje, uzročnici inficiraju ljude i izazivaju teške posledice i treće, uzročnici bolesti se šire brzo i zadržavaju se među ljudima.

Što se tiče definicije vanredne situacije, ja bih je nazvao tako da je vanredna situacija ona situacija u kojoj je znatan broj ljudi izložen velikim, važnim i značajnim događajima koji narušavaju postojeću organizaciju života i određene društvene sredine, što dovodi do raznovrsnih i mnogobrojnih procesa i mera koje se primenjuju u svrhu intervencije.

U vanredne situacije ubrajaju se i masovne nesreće, koje nanose veliku štetu, patnju ili smrt velikom broju ljudi na određenom području, dok se u drugim područjima ili oblastima život i dalje normalno odnosno uobičajeno odvija. Nanesena šteta može imati oblik materijalnog razaranja i narušavanja čovekovog zdravlja. Sem toga, reakcija ljudstva se može raširiti i izvan područja nesreće, pa u tom smislu pozivam da ovaj moj amandman bude prihvaćen. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre gospodine Stefanoviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju u vanrednim situacijama uređuje predmet ovog zakona, te se, između ostalog, kaže – prava, obaveze građana, udruženja, pravnih lica, organa jedinica lokalne samouprave, autonomnih pokrajina Republike Srbije i funkcionisanje civilne zaštite.

U tom smislu je, pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština, 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan prvi sastanak predstavnika dvadesetak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP-a u Beogradu. Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje u bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje, kako bi takvih situacija bilo manje.

U praksi se pokazalo da je neophodno ponovo uspostaviti sistem civilne zaštite koji je odlično funkcionisao u nekadašnjoj SFRJ i po tome su mnoge zapadne zemlje uspostavile svoje sisteme odbrane od vanrednih situacija. Potrebno je stvoriti sistem u kome će se opštine i gradovi udružiti i iskoristiti sve svoje kapacitete i zajednički koordinisano raditi pre svega na preventivi, bilo da su u pitanju čišćenja i uređenja vodotokova, šumskih puteva za gašenje požara i slične aktivnosti, jer poplave, požari, zemljotresi i sve druge stihije ne poznaju administrativne granice, pa zato u njihovoj preventivi treba delovati zajednički.

Do sada je pod okriljem Stalne konferencije gradova i opština već formirano nekoliko udruženja teritorijalnih određenih slivova reka, pa su se tako veće opštine i gradovi iz sliva Zapadne Morave, Drine, Dunava, Kolubare, a pokrenute su i slične inicijative i u slivu Velike Morave i Timoka.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović je naglasio da grad Niš podržava ovu inicijativu i da je spreman da kao najveći grad na ovom području i grad kroz koji protiču dve najveće reke u ovom delu Srbije, Nišava i Južna Morava, sve svoje kapacitete stavi na raspolaganje i susednim opštinama, jer od prirodnih katastrofa nijedna opština ne može da se odbrani. O ovoj inicijativi u narednim mesecima treba da se izjasne skupštine svih opština i gradova sa područja sliva Južne Morave u gradu Leskovcu. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem.

Konkretno ću se zadržati na jednom primeru kada je u pitanju ovaj Zakon o vanrednim situacijama i reći ću da pod pokroviteljstvom Stalne konferencije gradova i opština 27. oktobra 2018. godine u Gradskoj kući u Nišu održan je prvi sastanak predstavnika 20-ak opština i gradova iz sliva Južne Morave sa čelnicima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i Kancelarije UNDP u Beogradu.

Cilj sastanka je, kako je istaknuto, upoznavanje sa inicijativom za udruživanje i bolju saradnju lokalnih samouprava sa ovog područja u situacijama prirodnih nepogoda i vanrednih situacija na preventivno delovanje kako bi takvih situacija bilo što manje. U praksi se pokazalo da je neophodno ponovno uspostaviti sistem sličan sistemu civilne zaštite…
U redu. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo, put Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva pored mnogih drugih reformskih procedura pripremu za prilike i zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga.

Ocenjivanje usaglašenosti kao jednog od glavnih elemenata nacionalne infrastrukture kvaliteta podrazumeva proveru da li proizvodi, usluge, materijali, sistemi i kadrovi odgovaraju zahtevima standarda, propisa i drugih specifikacija.

U cilju usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u okviru svojih nadležnosti na sprovođenju nacionalnog programa za usvajanje pravne tekovine EU treba da realizuje prenošenje, odnosno transportovanje uredbe o građevinskih proizvodima broj 305/2011 CRP u pravni sistem Republike Srbije, odnosno u zakon Republike Srbije, što mi upravo danas to i činimo.

Imajući u vidu da uredba utvrđuje harmonizovane uslove za plasman na tržištu blizu 40 familija građevinskih proizvoda, njen značaj za industriju građevinskih proizvoda Republike Srbije, za investitore, projektante, izvođače, tela za ocenjivanje usaglašenosti, nadzorne organe je ogroman.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, grad Niš nije samo raskrsnica puteva, već je i važno železničko čvorište na putu za Sofiju, odnosno Atinu.

Izmeštanje železničke pruge iz centra grada Niša, projekat železničke obilaznice oko Niša, deo je većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš-Dimitrovgrad koji košta 300 miliona evra.

Da podsetim na odiseju ovog problema. Godinama se priča o tome da će pruga biti izmeštena i sve vlasti su o tome pričale. Prvi kontakt koji je bio potpisan je protokol izmeštanja pruga decembra 2012. između predstavnika EU, gospodina Mrkonjića i gradonačelnika Niša Perišića. Analiza ovog projekta je pokazala opravdanost sa ekonomskog aspekta, jer 11 miliona godišnje su gubici, a dobit je svega 1,5 milion, sa ekološkog aspekta i gubitak života, što je najznačajnije.

Projekat je predviđao dupli kolosek, za putnički saobraćaj, za teretni saobraćaj i jedan krak za Zaječar.

Međutim, nakon toga, bivši direktor „Železnice“ Dragoljub Simonović rekao je da se od toga odustalo i da pruga treba samo da bude elektrificirana, što bi faktički bilo rešenje krajnje za ovu prugu. Reaguje zamenik gradonačelnika LJubomir Slavković, a 2015. godine Republička agencija za prostorno planiranje zabranila je elektrifikaciju pruge.

Konačno, 2016. godine češka firma „Sudo Praha“ parama EU završila je projekat obilaznice. Železnička obilaznica oko Niša dužine 22 kilometra koštaće svega 80.000 evra.

Pošto nemam vremena, samo moramo da kažem da je u Nišu bio miting ove kupus koalicije, čiji je moto bio…
Samo trenutak.
„Daj svoj glas, za našeg cenzusa spas“. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo glasi – U članu 3. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 5. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na poboljšanje ekonomskog razvoja“.

Šta je železnica ako ne podstiče ekonomski razvoj? Zato ću nastaviti tamo gde sam stao, kod drugog amandmana, kada sam govorio o izmeštanju železničke pruge iz centra grada Niša, odnosno projekat železničke obilaznice oko Niša, koji je deo većeg projekta rekonstrukcije pruge Niš – Dimitrovgrad, koji košta oko 300 miliona evra.

Železnička obilaznica oko Niša dužine je 22 kilometara, od železničke stanice do Sićeva i košta 80 miliona evra, a ceo projekat železnice Niš – Dimitrovgrad će se finansirati i to: država Srbija, odnosno njeni građani kroz budžet – 60 miliona evra, EIB, nešto kao kredit – 134 miliona evra, a nešto nepovratno – 73,04 miliona dinara.

Što se tiče dinamike, eksproprijacija, odnosno otkup treba da se završi 2018. godine, gradnja početak 2020. godine, a završetak 2023. godine. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše predmet Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Novi zakon, pored toga što će podići standarde u građevinarstvu u Srbiji, učiniće i domaće proizvode konkurentnijim na evropskom tržištu, jer će se u Srbiji primenjivati jednaki standardi kao u zemljama članicama EU.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta ima višestruki cilj. Prvo, glavni je pokazatelj plasiranja bezbednog proizvoda. Drugo, pokazatelj je mera u kojoj su potrošači zaštićeni – zdravlje, bezbednost, zaštita životne sredine. Treće, to je podrška ekonomskom razvoju uopšte.

Građevinarstvo, kao kompleksna delatnost, podrazumeva usluge i procene od projektovanja do izvođenja, kao i ugradnju gotovih proizvoda koji u svakom pogledu treba da zadovolji projektovan kvalitet, sigurnost, kao i zahtev krajnjeg korisnika.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine, bitan je faktor održivog razvoja i neizostavno je procesno povezano sa drugim delatnostima, elektrotehnikom, mašinstvom, tehnologijom. Strateški, građevinarstvo je jedan od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije.

Pa, u tom smislu treba upozoriti da termin „sistem bolesnih zgrada“, a ne kako se govori o „smrdljivim zgradama“, koji se koristi od 1970. godine, da bi se opisala situacija u kojoj se veći broj ljudi žali na pojavu većeg broja privremenih, nespecifičnih simptoma koji su povezani sa boravkom u zgradi u kojoj žive i rade. Po podacima SZO, danas je u svetu preko 1,2 miliona poslovnih zgrada ima karakteristike „sistem bolesnih zgrada“.

Vrlo je teško ustanoviti tačan uzrok pojave „sistema bolesnih zgrada“, ali su se merenjem utvrdile visoke koncentracije polutanata kao što su isparljiva organska jedinjenja, formaldehidi, benzen, amonijak, hloroform, trihlor etilen, ugljen tetra hlorid, toluen, što se može naći u građevinskim materijalima i indirektno zagađivati vazduh u sredini u kojoj čovek živi i radi.

Novi propis daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljiviji, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Na kraju, a što se tiče puteva, kolege su dosta govorile o tome, a ja ću samo reći da dikta „svi putevi vode u Rim“, može se zameni aktuelnom diktom „svi putevi vode u Niš“. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Trivan, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, moj amandman se odnosi na ekološko nasleđe, pa ću u tom smislu i govoriti.

Na osnovu pozitivne zakonske regulative Republike Srbije, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o zaštiti vazduha, Uredba o ograničenim vrednostima emisije zagađivača materija u vazduhu, Uredba o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha, kao i potrebe države Srbije u postupku pridruživanja EU, u prilagođavanju zakonskoj regulativi u poglavlju 27. realizacija projekta pod nazivom „Glavni projekat za monitoring emisija zagađujućih supstanci iz energetskih postrojenja“, JKP Gradska toplana Niš, sa procenom uticaja na abijentalni vazduh, a on, da vas podsetim, izgleda ovako, koju je uradio menadžment Gradske toplane Niš, stručne službe i profesori odgovarajućih fakulteta.

O drugom projektu, takođe iz Gradske toplane Niš, „Istraživanje hidrotermalne bušotine u krugu Gradske toplane Niš“, koje je takođe izgleda ovako, nemam vremena da govorim.

Bazira se na implementaciji opreme i odgovarajućeg softverskog paketa, koji će omogućiti centralizovano upravljanje emisijom gasova koji se produkuju sa sagorevanjem goriva, koje Gradska toplana Niš koristi kao energente, a u cilju smanjenja emisije zagađujućih supstanci i produkta sagorevanja.

Od 1973. godine u Nišu se primenjuje sistem organizovanog daljinskog grejanja sa 14 izvora toplote i tri toplane u 11 kotlarnica.

S obzirom da mi je vreme isteklo, nekom drugom prilikom ću govoriti o ovim projektima. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovana gospodo narodni poslanici, u okviru amandmana koji sam podneo, govoriću o usklađivanju rada deponije komunalnog otpada grada Niša sa aspekta zaštite životne sredine. Polazni dokument za integralno rešavanja problema upravljanja otpadom na teritoriji Republike Srbije je Strategija upravljanja otpadom za period od 2010. do 2019. godine. Strategijom je predviđeno uspostavljanje regionalnih centara za upravljanje otpadom po principu minimizacije troškova tretmana i deponovanja otpada, odnosno racionalnog ulaganja sredstava u izgradnji i eksploataciji.

U skladu sa strategijom, izgrađen je regionalni plan upravljanja otpadom za teritoriju grada Niša i okolnih opština i određena lokacija postrojenja. Imajući u vidu postojeće stanje u upravljanju otpadom, grad Niš je primoran da i dalje odlaže otpad na gradskoj deponiji koja je u eksploataciji dugi niz godina.

Postojeća gradska deponija u eksploataciji je preko 35 godina, a samo deponovanje otpada vršeno je bez prethodne pripreme terena. Nezvanično prve količine otpada na gradskoj deponiji odložene su 1968. godine, a zvanično deponija počinje sa radom 1971. godine.

Potrebe za konstantnim odlaganjem otpada bez primene adekvatnih tehničkih rešenja, dovelo je do toga da se na deponiji stvori veštačka brana od otpada, što je dovelo do akumulacije atmosferskih voda u dva bazena, kao i akumulacija procednih voda u trećem.

Što se tiče projekta o sanaciji deponija Bubanj, osnovni cilj projekta je da se polazeći od zatečenog stanja deponije, uz korišćenje i primenu svih savremenih dostignuća i iskustva…
Pa, uopšteno još da kažem da će ova deponija da radi još tri godine. Napravljen je plan Hidrozavoda iz Novog Sada, ali se pravi regionalna deponija Keleš, koja obuhvata okolne opštine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Trivan, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, koji je podnela Vlada, podnosim amandman.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se stav 2, koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se ukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj ekološkog nasleđa“, čime se dodatno amandmanom definiše član 1. ovog zakona.

U tom smislu ću govoriti o JKP „Naisus“ iz Niša, koje obavljanjem svakodnevne aktivnosti doprinosi poboljšavanju kvaliteta života u Nišu i radi na zaštiti životne sredine. Urbano područje Niša pokriva centralizovani sistem prikupljanja otpadnih voda. Kanalizacioni sistem je primarnog tzv. kombinovanog tipa, gde se komunalne i atmosferske otpadne vode prikupljaju i evakuišu putem jedinstvenog sistema. Sistem je planiran, izgrađen i funkcioniše kao kombinovani sistem, dok je za budući i za proširenje kanalizacionog sistema usvojen koncept separatornog sistema sa zasebnom mrežom za otpadne vode i atmosferske otpadne vode.

Postojeći kanalizacioni sistem grada Niša nalazi se unutar područja obuhvaćenog granicama gradskog urbanističkog plana Niša za 2010. do 2025. godine.

Ekosistemski pristup prilikom rešavanja problema u funkcionisanju grada mora biti usvojen na osnovu savremenih saznanja o tesnoj povezanosti fundamentalnih elemenata ekosistema, vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta i ljudi. Upravljanje jednog od ovih elemenata, kao što je voda, otpadna voda zahteva poznavanje uticaja na ostale segmente ekosistema.

Zato sve aktivnosti na zaštiti kvaliteta voda,zaštiti životne sredine, kvaliteta života u gradu, moraju biti zasnovane na poznavanju interakcije prirodnih i antropogenih faktora.

Nagla urbanizacija, civilizacijski napredak i sve složeniji zahtevi u pogledu kvaliteta života koje postavlja stanovništvo uslovljavaju JKP „Naisus“ Niš da se osavremeni i prilagodi. Primenom savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća, opreme i metode JKP „Naisus“ Niš može da odgovori na savremene potrebe društva i da doprinese poboljšanju kvaliteta života i unapređenju zaštite životne sredine, a za to su potrebna značajna materijalna sredstva.

Stručni tim „Naisusa“ Niš, kao deo radne grupe, formirana je na nivou grada, aktivno učestvuje na realizaciji projekata sakupljanja i prerade otpadnih voda u gradu Nišu, koji se finansira iz donatorske razvojne pomoći švedske Agencije za međunarodnu saradnju, kroz program Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine, koju u Srbiji implementira ETIS.

Na kraju jedna radosna vest. Radovi na izgradnji južnog kolektora su završeni i posle 15 godina konačno stavljena tačka na probleme sa kanalizacijom u Nišu. Izgradnja kolektora koštala je 41 milion dinara, a sredstva su obezbeđena iz gradskog budžeta. U gradskom budžetu za narednu godinu biće tri puta više novca za ovu vrstu izgradnje. Zahvaljujem.