Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Branimir Rančić

Branimir Rančić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

S obzirom da sam pomenut kao lekar psihijatar, ja moram ovde da kažem da nisam samo ja ovde psihijatar. Nepravedno je da se ne pomene kolega Krivokapić, koji je takođe psihijatar a tu je i ministar Slavica Đukić Dejanović kao profesor psihijatrije.Prema tome, mi ovde u Skupštini imamo dva primarijusa psihijatra i jednog profesora. Sasvim dovoljno za jedan konzilijum.

Što se tiče istine o kapeli u Nišu, moram da kažem sledeće. Tačno je da je Zoran Živković otvorio kapelu u Nišu, ali tu nije tačka, treba staviti zapetu jer se preko puta te kapele na svega 10 metara nalazi drugi spomenik, takođe koji je posvećen žrtvama NATO bombardovanja u Nišu, gde je taj spomenik otvorila SPS koja je tada bila na vlasti. Prema tome, taj spomenik koji je napravila SPS i Zoran Živković sa svojom kapelom jasno ukazuju na cilj da on hoće da napravi razdor između ljudi, odnosno u srpskom narodu.

Zato DS, gospodine Živkoviću, da vam kažem je stranka termita koja je stvorena da razjeda Srbiju. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, kod podnošenja amandmana nailazimo na negativne reakcije od strane jednog dela opozicije tzv, pod znakom navoda, drugog srbijanskog kruga intelektualaca. Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, kvazi elita oličena u jednom delu opozicije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srba kao naroda, nego isključivo do uzimanja vlasti. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u politiku, ta elita, pod znakom navoda, i dalje nije naučila razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, moram reći da sam dobio mejlove u kojima me građani opštine Gadžin Han mole da, kao narodni poslanik, koji je radio kao lekar u toj opštini, pomenem sa skupštinske govornice i uređenje rodne kuće Dragutina Matića iz sela Kaletinca, s obzirom da do sada nisu imali razumevanja od opštinskih vlasti i predsednika opštine Saše Đorđevića. Dragutin Matić ili poznatiji kao „oko sokolovo“ je onaj poznati srpski vojnik izviđač čija se slika nalazi u svim srpskim istorijskim čitankama i udžbenicima.

NJegova rodna kuća je u jadnom, urušenom stanju, pa je ovo momenat da se nešto preduzme u smislu njene obnove i čuvanja od daljeg propadanja.

Veoma mi je žao što poslanik Živković nije danas u sali jer on, s obzirom da potiče sa tih prostora, iz njegovog rodnog sela Čagrovca, iz familije Čubrini…
… Samo trenutak da završim. (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre gospodine Đorđeviću sa saradnikom, poštovana gospodo narodni poslanici, početak 20. veka pokazuje sav potencijal Niša kao grada i viziju razvoja grada i Srbije kao celine. Svega 12 godina od kako je Niš postao slobodan grad, 1900. godine otvorena je prva ustanova preventivne medicine na Balkanu, kraljevski vojni Pasterov zavod, prvi zavod za spravljanje animalne limfe, a u sastavu moravske stalne bolnice Niš, na inicijativu pukovnika dr Mihajla Mike Markovića, u to vreme načelnika sanitetskog odeljenja Ministarstva vojnog Kraljevine Jugoslavije.

Zavod je dobio ime po čuvenom francuskom mikrobiologu i hemičaru Luj Pasteru, koji je postavio osnove imunologije unapređenjem metoda vakcinacije i pronalaskom vakcine protiv besnila, koja se primenjivala u niškom zavodu.

Znači, još tada se prepoznao značaj vakcine i vakcinacije, a ne kao danas da nam o toj medicinskoj epidemiološkoj značajnoj grani, pod znakom navoda, stručno pričaju rijaliti zvezde, starlete, lobisti lekari, nažalost, i jedan deo neodgovorne opozicije, koji su primer revolucionarne svesti, kojima nije bitna sudbina zajednice, već se preko vlasti i držanja važnih društvenih pozicija ova kvazi elita uspešno reprodukuje u upravljačkom i finansijskom smislu i to je za nju jedino bitno. Biološka reprodukcija naroda očigledno nije.

Samo 15 godina posle Pariza, 14 godina posle Moskve, Petrograda i Odese i 10 godina posle NJujorka, Čikaga i Budimpešte, Niš je dobio identičnu medicinsku ustanovu. Taj hrabar i entuzijastički korak svrstao je tadašnju Srbiju na pragu 20. veka sa 80% nepismenog stanovništva i nestabilnom političkom scenom u red modernih država, što je bio veliki korak ka pravom razvoju zdravstvene zaštite i poboljšanju zdravstvenih uslova za lečenje.

Niški Pasterov zavod 26 godina nakon osnivanja postaje prvi higijenski zavod u Srbiji, u zemlji, a 1981. godine, nakon revitalizacije od strane Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, postaje Muzej preventivne medicine. Zgrada je od 1964. godine pod zaštitom države i u njoj se danas održavaju medicinski skupovi i kongresi, kao što su Dani preventivne medicine sa međunarodnim učešćem, koji će septembra 2018. godine biti održani po 52. put i na tom kongresu biće saopšteni radovi i o štetnom delovanju osiromašenog uranijuma, kao i podaci o učestalosti karcinoma u Srbiji. To je ujedno i poziv novoosnovanoj komisiji u Narodnoj skupštini po ovom pitanju da prisustvuje tom medicinskom naučnom skupu.

Zato apelujem na resorno ministarstvo, kao i na lokalnu samoupravu, da se finansijski sagleda, naravno, na osnovu projekata, održavanje ovog istorijski medicinskog memorijala.

U danu za glasanje zamolio bih sve poslanike da glasaju za ovaj moj amandman, naročito poslanike iz opozicije, i to lekare, ukoliko ih u njihovim redovima ima, jer mislim da je ovaj moj amandman apsolutno u temi o Zakonu o ratnim memorijalima. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici.

Vojna bolnica Niš kao istorijsko-medicinski antitet spada u najstarije i najuglednije medicinske i vojne ustanove u Srbiji. Vojna bolnica je osnovana u 19. veku, 11. januara 1878. godine neposredno nakon oslobođenja Niša od Turaka i do 1881. godine bila je jedina bolnica u Nišu.

U prvo vreme zbog velikog broja ranjenika i bolesnika bolnica je bila na dve lokacije, od kojih je jedna bila u neposrednoj blizini Ćele kule, gde se i danas nalazi i ta velelepna zgrada memorijal rađanja zdravstvene zaštite i zdravstvenog posećivanja.

Od vremena njenog osnivanja do na predlog načelnika saniteta srpske vojske, doktora Vladana Đorđevića, narednom vrhovne komande srpske vojske od postojećih turskih bolnica u Nišu nastaje Moravska stalna bolnica, koja do današnjeg dana prošla dug i trnovit put kroz devet ratova, koju je vodio srpski narod, a sa njim je započelo i razvijalo zdravstvo i zdravstvene ustanove ne samo niškoj kraja već i čitavog regiona.

Godine 1900. moram još jednom jasno da potenciram da su u Nišu kao posebna ustanova pod patronatom i za potrebe vojne bolnice formira preventivno medicinska ustanova Kraljevski vojni Pasterov zavod, koji je imao zadatak da organizuje preventivno medicinsku zaštitu pripadnika vojske i stanovništva. Započinje se sa proizvodnjom cepiva, odnosno vakcine i vrši se prva vakcinacija protiv velikih boginja i drugih zaraznih bolesti.

Doktor Mihailo Marković će 7. jula 1900. godine izvršio pelcovanje prvog teleta radi dobijanja animalne limfe za cepljenje protiv velikih boginja. Već u novembru je bilo spremljeno 19 hiljada vakcina. Hvala lepo.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima danas je set zakona koje je podnela Vlada Republike Srbije i resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Govoriću o Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom, a o Predlogu zakona o ratnim memorijalima govoriću kroz amandmane, tako da i ostalim kolegama dam mogućnost i vreme da govore o predlozima ovih zakona.

Populaciona politika je politika koju vodi neka država sa ciljem usklađivanja demografske slike. Znači, broj, struktura i razmeštaj stanovništva.

Što se tiče tipova populacione politike, postoji ta ekspanzivna ili pronatalitetna politika koja ima za cilj povećanje broja stanovnika. Demografska slika ove populacione politike bi izgledala tako da 11% žena ima jedno dete, 44% žena ima dvoje dece, a 45% žena ima troje dece.

Restriktivna ili antinatalitetna politika podrazumeva smanjenje broja stanovnika. U Srbiji 600.474 žene nema dece.Zato smo doneli Zakon o biomedicinskoj potpomognutoj oplodnji o kome ja danas neću govoriti. Kada se tome doda i činjenica da se godišnje uradi oko 17.000 prekida trudnoće, to dođe da na svaku rođenu bebu imamo tri prekida trudnoće, što ide u prilog antinatalitetnoj populacionoj politici.

Treći je tzv. samo da pomenem redistributivna ili razmeštajna populaciona politika. Znači, povoljni razmeštaj stanovništva. Četvrta, eugenična koja podstiče rađanje i razvoj određenog broja ljudi.

Prvi put posle sto godina država se bavi podrškom rađanja i poboljšanja demografske slike u Srbiji, s ciljem da se u roku od 10-15 godina dostigne nivo od stope od 1,85 deteta po ženi, odnosno porast od minimum 10%. Napominjem da je 2016. godine to bilo 1,46 deteta po ženi, što nije dovoljno ni za prostu reprodukciju stanovništva.

Srbija, bez albanskog stanovništva na KiM, 01.01.2017. godine imala je 7.040.272 stanovnika. Prvi put posle 1966. godine broj stanovnika u Srbiji je oko 7.000.000. Samo tokom 2017. godine izgubili smo 39.202 stanovnika.

Trend negativnog prirodnog priraštaja u Srbiji traje punih 27 godina. Od 1991. godine broj novorođene dece neprestano je manji od broja umrlih. U 2017. godini rođeno je samo 64.734 deteta, tako da će nas po tim projekcijama 2060. godine biti samo 3.90.000. Moguće da od 3.900.000 stanovnika imamo više od 1.700 penzionera, koliko ih imamo danas, ali na 7.000.000 stanovnika. Srbija ne bi imala ni ekonomski potencijal, ni politički potencijal, ni demografski potencija.

Podvlačim, centralna Srbija i AP Vojvodina zahvaćene su vrlo nepovoljnim demografskim kretanjima sa dugoročnom demografskom projekcijom koja najavljuje još nepovoljnije tendencije, ali svojim odredbama ovaj zakon jasno i nedvosmisleno opredeljuje državu i daje podsticajne mere na taj način što uvećava roditeljski dodatak i na taj način se država hvata u koštac sa najvećim nacionalnim problemom, a to je problem depopulacije.

Tako npr. roditeljski dodatak za prvo dete, rođeno 1. jula 2018. i kasnije, iznosi 100.000 dinara i isplaćuje se jednokratno odmah posle rođenja. Za drugo dete je 240.000 dinara, mesečno 10.000 dinara dve godine. Za treće dete 1.440.000 dinara, mesečno 12.000 dinara deset godina. Za četvrto dete 2.160.000 dinara, mesečno 18.000 deset godina. Znači, za treće dete oko 12.200 evra, za četvrto dete 18.300 evra, što je više od 30.000 evra. U prvom trenutku država će za podsticaj rađanja uložiti 12 miliona evra.

Ovo je sve moguće zahvaljujući suficiti u budžetu, koji se ostvaruje merama fiskalne konsolidacije, rastom BDP koji je 4,5% i padom javnog duga koji je 59, kao i sinergijskim radom Vlade Republike Srbije i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Na kraju svoje izlaganje ću završiti jednom rečenicom – poštovana gospodo narodni poslanici, a i građani Srbije, ljudi iz zone komfora pređite u zonu bezuslovne ljubavi. Hvala.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovana gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi glasi: „Saradnjom lokalne samouprave sa državnom upravom obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na zdravstvene uslove“.

Reforma javne uprave i lokalne samouprave, kao najniži nivo javne uprave, predstavlja jednu od najvažniji horizontalnih reformskih oblasti u svakoj zemlji, s obzirom na to da ona pruža okvir za sprovođenje javne politike jedne države. U procesu reforme javne uprave koja se u Srbiji sprovodi usvajanjem Strategije reforme javne uprave 2014 godine, zajedno sa Akcionim planom za njenu primenu za period od 2015. do 2017. godine, u Srbiji je napravljen sveobuhvatan okvir za reformske aktivnosti na nivou celokupnog sistema javne uprave.

Uložen je značajan napor za stvaranje saznanja i uslova neophodnih da se procesu reforme priđe sistematski i strateški, kako bi se pažljivim planiranjem potrebnih kadrova i svrsishodnom reorganizacijom dovelo do unapređenja kvaliteta i performansi javne uprave.

Srbija je zemlja sa tradicionalno jakom medicinskom strukom. Utemeljena na znanju, posvećenosti i izvrsnosti jednog broja lekara i zdravstvenog osoblja, već godinama uspeva da pruži širok spektar zdravstvenih usluga stanovništvu. Ustav Republike Srbije kaže da svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja. Iako nisu svi osigurani, u proseku je oko 95% stanovništva u Srbiji osigurano, možemo reći da svako ima pravo iz Ustava da to svoje pravo ispuni jer u hitnijim slučajevima primenjuju se i oni koji nemaju zdravstvenu knjižicu. Ipak, glavno pitanje jeste ujednačenost kvaliteta, brzina i dostupnost zdravstvenih usluga, što se otvaranjem novih kliničkih centara, kao što je jedan u Nišu, ovaj problem na zadovoljavajući način i rešava.

U poređenju sa evropskim zemljama, Srbija je među onima koja troši najveći deo svog bruto domaćeg proizvoda na zdravstvo. Posmatrano u odnosu na BDP, Srbija na zarade u zdravstvu troši 3% bruto društvenog proizvoda, što je duplo više nego što troše nove članice Evropske unije u proseku. Kada se u obzir uzmu i drugi troškovi, materijalni i investicije, dobijamo da država troši 6,6% BDP-a na zdravstvo, dok je prosek novih članica Evropske unije manji – 5,6%. Ukoliko, pak, gledamo ukupna izdvajanja društva za zdravstvo, Srbija troši 10,6% BDP-a, što je stavlja ispred zemalja novih članica Evropske unije koje troše oko 7% BDP-a.

Na kraju, ulaganja u zdravstvo su neophodna i neminovna, ukoliko želimo da održavamo i unapređujemo zdravstveni sistem, u smislu poboljšanja zdravstvenih uslova, što ova Vlada i predsednik Vučić čine.

Međutim, nešto još samo da kažem kada su u pitanju investicije u lokalnoj samoupravi. Znate šta je Boris Tadić u predsedničkoj kampanji otvorio u Nišu? Otvorio je jednu ulaznu kapiju i kućicu za stražara na arheološkom nalazištu Medijana. Jedino što mi se dopalo je jedna lepa gvozdena kapija koju je on otvorio. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo narodni poslanici, jedna narodna poslanica iz redova opozicije je rekla da vreme koje je predloženo i dozvoljeno za obrazlaganje amandmana treba ustupiti nekim drugima. Ja bih joj vrlo rado svoje vreme od dva minuta ustupio da je u sali, ali s obzirom da nije u sali, moraću ja svoj amandman da obrazložim.

Jedan od najvažnijih elemenata reforme javne uprave i lokalne samouprave je njena modernizacija neophodna da bi ona postala istinski servis građana. Zdravstveni sistem jedne zemlje je jedan od najvažnijih elemenata socijalne sigurnosti i blagostanja njenih stanovnika, ali važan faktor društvenog napretka. Bez kvalitetne zdravstvene zaštite nema zdrave i radno sposobne nacije, što je preduslov socijalnog i ekonomskog razvoja.

Iz tog razloga Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je organizovala stručni skup na temu – Zdravstvo za budućnost reforme u službi pružanja javnih usluga po meri građana. Tako npr. adaptacija Doma zdravlja Niš, najvećeg doma zdravlja primarne zdravstvene zaštite u Srbiji, koji pruža usluge za oko 300.000 ljudi koštala je 100 miliona dinara.

Naime, primarna zdravstvena zaštita je u nadležnosti lokalne samouprave a finansiranje najvećim delom ide iz centra odnosno od RFZO. Zdravstvene ustanove u primarnoj zdravstvenoj zaštiti se finansiraju na jedan od sledećih načina, po tzv. Bizmarkovom modelu, o kome ću najverovatnije, ukoliko vremena imam, u obrazloženju trećeg amandmana govoriti.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani guverneru Narodne banke gospođo Tabaković, poštovana gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, moj amandman na član 4. je u kontinuitetu amandmana koje sam podneo na članove od 1. do 3, a tiče se sveukupnog razvoja Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Unapređenje zdravstvenih uslova zavisi od makroekonomske stabilnosti, konsolidacije fiskalnog sistema, rasta BDP-a, kontrolisane inflacije, stabilnosti deviznih rezervi, pa na osnovu toga, planirani budžet Republike Srbije može u odeljku za zdravstveni sistem da planira sredstva za izgradnju. Četiri klinička centra, od kojih je prvi već izgrađen u Nišu, adaptacija postojećih domova zdravlja, savremena medicinska oprema, elektronsko umrežavanje itd. Ali, građane najviše interesuje da će cena za 98,6% lekova biti smanjena, za lečenje nekih od najtežih bolesti Srbija uvodi lekove po najvišim standardima u Evropi. Cena lekova će biti umanjena, tako da bude u skladu sa zemljama koje su parametar za Srbiju.

Veliki pomak napraviće i najnoviji lekovi za bolesti kao što su karcinom dojke, hronična limfocitna leukemija, hepatitis C, ali i uvođenje lekova za odrasle koji boluju od plućne arterijske hipertenzije, koji su do sada korišćeni samo za decu. To je veliki pomak, u pitanju su izuzetno skupi lekovi, koji se primenjuju u najrazvijenijim zemljama koje imaju dovoljno novca. Takođe, sto najboljih diplomaca medicinskih fakulteta u Srbiji dobiće posao i specijalizaciju, kao i mogućnost da upišu doktorske studije.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče skupštine gospođo Gojković, poštovani guverneru NBS gospođo Tabaković, poštovana gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. definiše pojedine pojmove u ovom zakonu.

U članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 2. koji glasi: „Osnovnim pojmovima i realizacijom ovog zakona obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Pod tačkom 4. definisan je pružalac usluge, a u stavu 9. se kaže - drugo pravno lice, ili fizičko lice koje pruža finansijske usluge u Republici Srbiji u skladu sa zakonom i propisima EU.

Nacionalnom programom za usvajanje pravnih tekovina EU u delu 3 – sposobnost preuzimanja obaveza iz članstva u EU, u delu 3. tačka 28. – zaštita potrošača i zaštita zdravlja, i u delu 3. tačka 28.1. – zaštita potrošača, predviđeno je donošenje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu kako bi se izvršilo prilagođavanje zakonodavnog okvira kojim se uređuje zaštita korisnika finansijskih usluga u Republici Srbiji sa propisima EU, pre svega direktiva o oglašavanju finansijskih usluga na daljinu.

Znam da se radi o evropskom zakonu koji štiti potrošače u sferi zdravstvene zaštite. U tom smislu, u prvoj polovini 2018. godine elektronski recept trebalo bi da bude u upotrebi u čitavoj Srbiji. Pored Beograda korišćenje elektronskog recepta počelo je u još 42 zdravstvene ustanove u Srbiji. Do ovog momenta izdato je skoro 3,8 miliona recepata na ovaj način, a oko 270 hiljada obnovljenih recepata, tako da ljudi ne moraju svakog meseca da odlaze kod lekara za recepte.

Znači, sa elektronskim receptom pokriveno je 65% do 70% domova zdravlja i apoteka u Srbiji, odnosno ukupno 96% ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite u Srbiji.

Automatska overa zdravstvenih legitimacija, na osnovu kojih se izdaje elektronski recept, funkcioniše na osnovu podataka o doprinosu koji je uplaćen u sistemu poreske uprave i dolazi do Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Republički fond za zdravstveno osiguranje omogućuje automatsku overu kartica zdravstvenog osiguranja za najveći broj osiguranika, a ovaj način overe omogućen je i osiguranicima samostalnih delatnosti, znači preduzetnicima, poljoprivrednicima, sveštenicima, verskim službenicima, inostranim penzionerima.

Automatska overa je dostupna i licima koja primaju penziju ili invalidninu od države sa kojima ne postoji bilateralni sporazum o socijalnom osiguranju, samostalnim umetnicima, licima koja su zaposlena kod fizičkih lica, znači ona lica koja nemaju PIB, i licima koja obavljaju poslove po osnovu ugovora o razmeni stručnjaka ili sporazumu o međunarodnoj tehničkoj saradnji. Automatska overa obuhvata i članove porodice ovih lica koji se preko njih osiguravaju.

Takođe, ove mere se odnose i na lica koja su zdravstveno osigurana po osnovu invalidnosti, kao i mentalno nedovoljno razvijene osobe, zatim lica koja se leče od HIV infekcije i drugih zaraznih bolesti, malignih oboljenja, oboljenja od retkih bolesti, lica starijih od 65 godina života, žrtve nasilja i porodice i trgovine ljudima.

Automatska overa kartica zdravstvenog osiguranja nastala je povezivanjem baze RFZO sa bazama Poreske uprave, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, odnosno Fonda PIO i Nacionalne službe za zapošljavanje.

Dosadašnje gubljenje vremena i novac na šalterima najzad će biti prošlost. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana gospodo iz NBS, poštovana gospodo narodni poslanici, članom 3. uređuje se odnos zakona prema propisima i prema zaštiti podataka o ličnosti.

Podneo sam amandman gde se u članu 3. Predloga zakona dodaje stav 5. koji glasi – usklađivanjem ovog zakona sa drugim propisima obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Evropski zakoni o zaštiti podataka o ličnosti, odnosno o zaštiti privatnosti podataka pacijenata kao imperativ nalažu da svaki medicinski sistem ima obavezu da obezbedi visok nivo bezbednosti podataka. U tom smislu postoji nacionalni informacioni sistem u zdravstvu koji se sastoji od centralnog informacionog sistema u zdravstvu, nacionalnog medicinskog kartona povezane dokumentacije i Fonda zdravstvenog osiguranja.

Svi medicinski podaci pacijenata mogu da se podele u tri kategorije – opšti medicinski podaci, podaci o kontaktu sa lekarom i dodatni medicinski podaci. Deo zadužen za osiguranike podataka ima tri celine – deo zadužen za definisanje role osobe koja koristi sistem, deo zadužen za definisanje nivoa sigurnosti pojedinačnih podataka i deo sa informacijama o osobama koje se koriste.

Zašto ovo govorim? Zato što se tiče aplikacije „Izabrani doktor“. Aplikaciju je skinulo 34.000 ljudi, a bezbednost i lični podaci korisnika aplikacije nisu ugroženi. Međutim Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštite podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je da aplikacija za zakazivanje termina lekarksih pregleda „Izabrani doktor“ ima nedostatak jer se njeni podaci pohranjuju i obrađuju i na to je odgovorio ministar Lončar, citiram: „Ne znam šta je pesnik hteo da kaže? Ja ne vidim ništa drugo nego ljubav i obavezu da platim Medija centru novac iz budžeta da bi se vratio tajkun Đilasu …“
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući gospodine Arsiću, poštovani guverneru Narodne banke gospođo Tabaković, poštovana gospodo iz Narodne banke, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji definiše predmet ovog zakona.

Propisano je da se Zakonom uređuju prava korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja finansijskih usluga korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, kao i uslovi i načini ostvarivanja i zaštita tih prava. Ovim zakonom se nastavlja rad Narodne banke Srbije na unapređenju zaštite korisnika finansijskih usluga.

Osnovna novina koju donosi ovaj zakon ogleda se u tome što se sada zaštita prilagođava korišćenju finansijskih usluga putem savremenih informaciono-tehnoloških sredstava, kao što su internet i mobilni telefoni, a sve u skladu sa najboljom međunarodnom praksom.

Medicina zahteva evidenciju velike količine podataka. Prikupljanje i čuvanje ovako velike količine podataka je nemoguće bez savremenih informacionih tehnologija i zato je grana medicinske informatike jedna od grana koja se najbrže razvija. Osnovi ove grane su standardi koji moraju da se primene kako bi bila moguća razmena i upoređivanje informacija i mehanizama interoperabilnosti između sistema i sistema zaštite podataka. Tako, na primer, novi informacioni sistem Fonda zdravstva preuzimaće podatke Poreske uprave o plaćenom doprinosu i automatski overiti zdravstvenu knjižicu. Na taj način i firma i radnik mogu elektronski da provere činjenično stanje.

Znači, da poslodavci mogu da overe knjižicu bez odlaska na šalter i da se na taj način pravi ušteda od oko 500.000 sati samo za privredu, koja je do sada toliko vremena gubila na šalterima RFZO-a. Poslodavci će uštedeti oko 1.500.000 evra u čekanju i administrativnim procedurama za overu. Do sada je odšampano oko 6.000.900 kartica, preko 93% od planiranog, što znači da poslodavci plaćaju doprinose. To je pravi put u borbi protiv sive ekonomije. Ugovaranje na daljinu korisnicima finansijskih usluga omogućava se pristup najširem asortimanu finansijskih usluga koje postoje na domaćem finansijskom tržištu, bez obzira na mesto prebivališta i koliko je udaljena najbolja ekspozitura.

U danu za glasanje zamolio bih i kolege lekare iz opozicije, ako ih ima, da podrže moj amandman. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Arsiću, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što znamo, u članu 3. objašnjeni su pojedini izrazi upotrebljeni u zakonu kao što je pojedinačna lokacija, stambeni kompleks, stambena zgrada za kolektivno stanovanje itd.

Znači, u članu 3. stav 1. Predloga zakona dodaje se tačka 15. koja glasi: „ Investicija u stanogradnju obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Na zahtev Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, svih šest gradova je dostavilo informaciju o neophodnim ulaganjima na izabranim lokacijama i neophodnim ulaganjima do granice kompleksa.

Jedinice lokalne samouprave dostavile su popunjene upitnike sa traženim informacijama o potencijalnim lokacijama za izgradnju. Izvršena je sistematizacija i analiza dostavljenih podataka i izabrane su najpovoljnije lokacije na kojima najranije moguće započeti realizaciju ovog projekta.

U tom smislu treba govoriti o realizaciji higijenskog minimuma stanovanja. Stanove treba graditi na pogodnom tlu i na terenu koji je unapred pripremljen za izgradnju stambenih zgrada. Takav teren treba da leži u povoljnoj stambenoj zoni.

Stambeni blokovi koji obuhvataju više desetina stanova, čak i onda kada su slobodno postavljeni i pravilno orijentisani predstavljaju higijenski lošiji način stanovanja. Izgradnja vrlo visokih stambenih zgrada, solitera je u poslednje vreme sve intenzivnija. Činjenica je da oni osetno doprinose otuđenju ljudi od prirodne sredine i međusobnom otuđenju stanovnika.

Zdravstveno prosvetni rad treba usmeriti na upoznavanje javnosti sa opasnostima lošeg stanovanja i razumevanja higijenskog minimuma tako da se on ne smatra za luksuz, nego da postane vrednost za koju će društvo biti spremno da izdvoji veliki deo svojih sredstava, što je učinjeno ulaganjem 64.355.716 evra. To je obećano u prethodnoj Vladi Aleksandra Vučića, a sada dolazimo do realizacije tog obećanja.

S obzirom da amandman i amandmane koje sam podneo definišu unapređenje zdravstvenih uslova kod stanovanja, mišljenja sam da u danu za glasanje treba podržati ove amandmane. Hvala lepo.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, gospodine Marinkoviću, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovana gospodo narodni poslanici, i ovaj amandman na član 4. definiše zdravstvene uslove prilikom stanovanja i glasi – realizovanjem projekta stanogradnje, obezbeđuje se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova.

Sa stanovišta zaštite zdravlja, ostvaruju se određeni zahtevi koje planeri zgrada treba da poštuju i obezbede u planovima i praktičnim merama razvijanja naselja.

Higijenski minimum koji se mora ostvariti u naselju predstavlja u stvari niz mera za stvaranje povoljne živote sredine i za postepenu eliminaciju raznih uzroka bolesti.

Higijenske zahteve je najlakše obezbediti pri izgradnji novih zgrada u postojećim naseljima. Briga za rešavanje stambenog pitanja nije samo stvar lekara, odnosno zdravstvenih radnika, to je u prvom redu stvar političkih organizacija i društva uopšte, ali zdravstvenim radnicima pripada posebna uloga u borbi za postizanje minimuma zdravstvenih ustanova stanovanja.

U svrhu unapređenja narodnog zdravlja, moramo postići da se postojeći stambeni fond popravi i novom izgradnjom stanova, koji odgovaraju higijenskim uslovima. Ovi ciljevi se ne mogu postići bez razvoja stambene kulture, koja obuhvata stambene navike, odnosno stil života u stanu.

Zdravstveno prosvećivanje na polju higijene stanovanja je faktor pomoću kojeg se mogu ukloniti mnogi uzroci lošeg zdravlja, koje inače pripisujemo stanu kao takvom. Hvala na pažnji.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Vulin, poštovana gospodo iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, članom 2. utvrđen je javni interes realizacije projekta, kao i hitnost u postupcima koji su predviđeni ovim zakonom.

U članu 2. Predloga zakona dodaje se stav 4. koji glasi: „Realizovanjem projekta obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na unapređenje zdravstvenih uslova“.

Pripadnici snaga bezbednosti decenijama, kao što znamo, nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje. Prepoznavši značaj rešavanja stambenih potreba pripadnika snaga bezbednosti, te upoznavši potencijalne poteškoće koje se mogu javiti u samoj realizaciji, pristupilo se i izradi posebnog zakona koji ima za cilj uspešnu i efikasnu realizaciju samog projekta.

Utvrđeno je da na predloženim lokacijama u šest gradova moguće izgraditi 5.203 stana za pripadnike snaga bezbednosti i to u prvoj fazi 190 stanova u Vranju, 188 stanova u Nišu, 200 stanova u Kraljevu, 400 stanova u Beogradu, 200 stanova u Kragujevcu i 400 stanova u Novom Sadu. Znači, ukupno u pravoj fazi 1.578 stanova.

Ono što je bitno to je da je Građevinska direkcija Srbije završila izgradnju oglednog stana i, evo, ja imam ovde projekat kako izgleda ovaj ogledni stan, odnosno uzorni stan kako će izgledati.

Bez obzira na kakve arhitektonske i tehničke forme i opremu imaju stanovi i koliko se sredstava ulaže u njih, postoje neki osnovi higijenski zahtevi koje treba da ispuni svaki stan.

Minimum higijenskih zahteva za bezbedno stanovanje uključuje sve ono što je potrebno da se iz stana uklone oni faktori i one okolnosti za koje smo sigurni da mogu da dovedu do oštećenja zdravlja ljudi.

Stan mora biti izgrađen i održavan tako da omogući vršenje određenih fizioloških, psiholoških i socijalnih funkcija, te da pruža zaštitu od kućnih ozleda i infekcija.

Osnovne fiziloške potrebe koje treba obezbediti stanu jesu: toplotna izolacija, obezbeđivanje sa vazduhom dovoljne hemijske čistoće, sistem osvetljenja dnevnim i veštačkim svetlom.

Osnovne psihološke i socijalne potrebe su: 1) uslovi za pojedince da se odvoje i osame; 2) uslovi za održavanje veza sa susedima, prijateljima i rodbinom; 3) održavanje čistoće tela i odeće; 4) obavljanje domaćih poslovao bez neželjenih fizičkih i duševnih napora i 5) zadovoljavanje estetskih potreba u stanu.

Zaštita od ozleda. Izgradnja stana je od takvog materijala koji su otporni na potrese i jačih kretanja vetrova, obezbeđivanje od požara i obezbeđivanje mogućih evakuacija u slučaju požara i zaštita od električnih udara, kao i zaštita od trovanja gasovima.

Da zaključim, preduslov za izgradnju stambenih zgrada je postojanje i sprovođenje generalnog urbanističkog plana razvitka naselja, o čemu ću govoriti u sledećem amandmanu na član 3. Zahvaljujem.