Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospodine Šarčeviću, sa gostom iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, danas govorimo o Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.

Zakon o visokom obrazovanju, kao što znamo, donet je 2017. godine i sada ga treba izmeniti u onom delu koji se odnosi na propisane prelazne rokove za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu, za studente koji su upisani na studijama do 10. septembra 2005. godine.

Kao što znamo, ove rokove za završetak studija na osnovnim studijama, studijama na višim školama, magistarskim studijama i kandidata koji su prijavili doktorsku disertaciju su produženi već nekoliko puta.

Uvođenjem Bolonjske deklaracije 2006. godine, kojom je promenjen način školovanja, akademcima koji su studije upisali po starom programu dat je rok da diplomiraju do školske 2011/2012. godine. Rok za završetak studija više puta je pomeren. Najpre 2014. godine, zatim na 2016, pa na 2018. godinu, da bi prošle godine dobili rok od godinu dana, tačnije do septembra 2019. godine, da okončaju studije.

Predlog zakona u članu 1, predviđena je izmena člana 148. i to stav 2. do stav 4. Zakona o visokom obrazovanju, kojim se propisuju prelazni rokovi za završetak studija po započetom nastavnom planu i programu za studente koji su upisani na studije do 10. septembra 2005. godine. U čemu je ova izmena?

Prvo, studenti upisani na osnovne studije i na studije na višim školama najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine, a studenti upisani na integrisane studije iz polja medicinskih nauka do kraja školske 2021/2022. godine.

Drugo, studenti upisani na magistarske studije do kraja školske 2020/2021. godine.

Treće, kandidati koji su upisali doktorsku disertaciju najkasnije do kraja školske 2020/2021. godine.

Tačan broj, ja neću reći "večiti studenti" nego - stari studenti, se ne zna, ali je pretpostavka da ih u Srbiji ima preko deset hiljada. Ne ulazeći u razloge studenata, zašto su produžili studiranje, da li je to opravdano ili nije opravdano, što bi otvorilo dugotrajnu raspravu, ja moram da se zapitam - zašto se ovi studenti koji su mejlovima ukazali narodnim poslanicima u Narodnoj skupštini na ovaj problem, sada ne oglase, takođe mejlovima, povodom upada u Rektorat starih studenata, kao što je Srđan Marković, poznat kao "Marsovac", star 31 godinu, koji je studije mogao da završi pre sedam godina? Mislim da je vreme koje je potrošio na protestima i vreme upada u predsedništvo i Rektorat mogao korisnije da upotrebi, za učenje i završavanje fakulteta. Jedino ako zgradu Rektorata koristi kao jednu mirnu oazu, gde može da uči?

Na kraju, moram da napomenem da je bilo pokušaja da se ovim studentima pomogne, kao što je projekat "Završite započeto" na Ekonomskom fakultetu u Nišu, ali je to parcijalno rešenje, a ovim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju generalno rešavamo ovo pitanje, uz otklanjanje mogućnosti nastupanja štetnih posledica po rad visokoškolskih ustanova prilikom upisa u školsku 2019/2020. godinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pauza je bila posle izlaganja profesora Atlagića, pa ću ja iskoristiti to, a i po amandmanu poslanice Nataše Jovanović.

Juče je profesor Atlagić govorio o liku i delu, pod znakom navoda, Jove Bakića. Neću ga nazvati gospodinom, jer taj prefiks ne zaslužuje zbog svog primitivnog, prostačkog i agresivnog govora, punog mržnje prema predsedniku Aleksandru Vučiću i prema SNS.

Dotični je izjavio da nas iz SNS treba juriti po ulicama motkama. To je čist plagijat, jer je to autorsko delo još jednog profesora sa fakulteta političkih nauka Radeta Veljanovskog, bivši član Pokreta slobodnih građana, a sada člana Samoodbrane, nekog političkog nedonoščeta. U NIN-u, 11. januara 2001. godine, izašao je članak pod nazivom „Linč u televiziji 5. oktobra“. Citiram - Rade Veljanovski je sa letvom stajao u dnu stepeništa između drugog i trećeg sprata. Ja dodajem da su falila još samo dva eksera i da to liči na srpsku kobru. Znate, letva sa dva eksera asocira na zmiju.

Nastavljam – Milanović u plavoj košulji i sivo-plavim pantalonama silazio je prva. Lidija Radulović je bila iza. Tako nam je kada nam ulaze demokrate, rekla mu je. Veljanovski nije rekao ništa, već je sa letvom potrčao za njima. Završen citat.

Rade Veljanovski je mentor jednog plagijata doktorske disertacije izvesne gospođe Radmile Čokorilo. Ova disertacija je prošla odbranu pred uglednim profesorima fakulteta političkih nauka. Mentor – prof. dr Rade Veljanovski, član – prof. dr Neda Todorović, predsednik – prof. dr Ratko Božović, dugogodišnji šef katedre za novinarstvo i političku sociologiju.

Ne ulazeći u elaboriranje pomenutog doktorata, mogu da kažem samo da je Veće Fakulteta političkih nauka usvojilo izveštaj o plagijatu pomenutog doktorata, čiji je mentor prof. Veljanovski.

Gle čuda, predsednik prof. Ratko Božović je još jedan mrzitelj predsednika Aleksandra Vučića i SNS. To se može zaključiti po njegovim komentarima na Televiziji N1 po hiper-kinetičkom govoru tela, po govoru u Kreščendu tonalitetu, gde prevazilazi i Dušana Teodorovića, koji kaže i nudi rešenje da se Aleksandar Vučić i SNS povuku sa političke scene i predaju vlast bez izbora.

Dušan Teodorović je omalovažio rad Stojana Radenovića, jednog od najboljih matematičara na svetu i najcitiranijih matematičara, što je uticalo na pozicioniranje beogradskog univerziteta na Šangajskoj listi.

Na kraju, još jedan profesor sa Fakulteta političkih nauka, Čedomir Čupić, koji izjavljuje da u Skupštini ne sede poslanici, nego nevaspitani ljudi, da svaku vulgarnu reč treba zabraniti, a nije našao za shodno da osudi vulgarni govor Sergeja Trifunovića.

Profesor Čedomir Čupić dalje kaže – ako hoćete nekog da slušate, poput Jove Bakića, onda ga pozovite u Skupštinu da kaže šta ima, kao da je Skupština čekaonica na železničkoj stanici, pa u nju može da uđe i da kaže ko šta i kad želi.

Na kraju, poručio bih da je mržnja prirodno neprijatno i destruktivno osećanje, koje najviše razara samu osobu koja mrzi. Na kraju, poruka jedna za ove mrzitelje. Mržnja se nikad ne smiruje mržnjom. Kada mrzimo, oduzimamo sebi nešto, a kada volimo, postajemo bogatiji. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, svaka ozbiljna reforma obrazovanja počinje reformom srednjeg obrazovanja, a zatim visokoškolskog obrazovanja, kako bi se ono više fokusiralo na konkurentnosti, orijentaciji ka krajnjem rezultatu i inovacijama.

Predsednik Aleksandar Vučić je jednom prilikom rekao – svako inovativno znanje treba da se transformiše u inovativne proizvode. Da podsetim, o dualnom obrazovanju govorio je predsednik Aleksandar Vučić u svojstvu premijera, konkretno 9. avgusta 2016. godine, kada je podnosio ekspoze programa Vlade Republike Srbije u ovom visokom domu.

On je tom prilikom rekao, citiram: „U okviru razvoja novih integrisanih programa nastave u stručnom obrazovanju staviće se akcenat na razvoj preduzetničkih veština i praktičnih primenjenih znanja. Ako nema iskustva iz prakse, mlad čovek se teško odlučuje i na pokretanje samostalnog biznisa. Samo 3% do 5% mladih ljudi će pokrenuti samostalni posao ako tokom školovanja nisu sticali radno iskustvo, ali u onim sredinama u kojima jesu sticali to iskustvo 10% do 15% mladih koji su završili školovanje pokreće sopstveni biznis. Tu sklonost ka preduzetništvu razvoja razvija upravo ko? Dualni model obrazovanja. Na dualnom modelu obrazovanja i njegove prednosti ukazali su nam strani investitori, prijatelji i kolege iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, zemlje koje su među najvećim donatorima srpskom društvu i privredi i koji su najveći investitori u Srbiji. Republika Srbija je započela uvođenje modela dualnog obrazovanja, kao način za usklađivanje sistema obrazovanja s potražnjom privrede za kadrovima, jer praksa je pokazala da u zemljama koje imaju dualno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih po pravilu je manja od 10%“.

Znači, mi smo sada sa oko 10% nezaposlenih, a sa dualnim obrazovanjem ta stopa može da padne i ispod 10%. To je bio završni citat premijera, tada premijera Aleksandra Vučića.

Donošenjem zakona o dualnom modelu studija stvorio bi se odgovarajući okvir koji bi definisao sadržaj i način ostvarivanja dualnog modela studiranja. Na taj način bi bio ostvaren cilj dualnog obrazovanja u premošćavanju između teorijskih i praktično stečenih znanja. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Ukazujem na povredu Poslovnika člana 107. Poslovnika. Ovde u ovom visokom Domu se upotrebljavaju neke reči, gde ja kao lekar, neuropsihijatar, moram da reagujem.

Ovde se oslovljavaju ljudi sa invaliditetom, odnosno sa hendikepom po dijagnozi. Nije poželjno upotrebljavati, odnosno treba izbegavati oslovljavanje ljudi sa hendikepom, odnosno sa invaliditetom kao paraplegičar, kao tretraplegičar, jer to smo čuli u izlaganju jedne koleginice, i zato treba govoriti - osoba sa paraplegijom, odnosno osoba sa tetraplegijom ili osoba sa celebralnom paralizom. Znači, to su pravi termini koje treba upotrebljavati.

Takođe, prethodni govornik je upotrebio reč - osobe sa posebnim potrebama. Znači, važno je razjasniti terminologiju koja se koristi o osobama sa invaliditetom, odnosno sa hendikepom. Ljudi, gospodine, imaju iste potrebe ima li invaliditeta ili ne.

(Predsednik: Nemate pravo na repliku i neposredno obraćanje.) Znači, ljudi imaju iste potrebe, odnosno posebne potrebe, bili oni invalidi ili. Na primer, posebna potreba je i potreba za pušenjem i potreba za alkoholom, ali to je negativna posebna potreba. Pozitivna posebna potreba je potreba ljudi da se stalno kreću.

Evo, to je samo jedna moja dobro namerna diskusija.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, kada danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, najpre moramo definisati nacionalnu bezbednost.

Politika nacionalne bezbednosti prestavlja deo državne politike koja ima za cilj zaštitu države od svega što može ugroziti njen opstanak, suverenitet, temeljne institucije, jednom rečju, vitalne interese.

Imajući u vidu značaj i odgovornost pripadnika snaga bezbednosti potrebno je da se pripadnicima snaga bezbednosti koji decenijama nisu uspeli da trajno reše svoje stambeno pitanje sistemski reši donošenjem izmene i dopune važećeg zakona.

Komisija za koordinaciju aktivnosti u izgradnji stanova za pripadnika službe bezbednosti, obrazovana je 04. oktobra 2018. godine. Ovakvim i sličnim rešenjima pristupili su i ranije kao što je i projekta 2Beograd na vodi“ koji je po svojoj pravnoj prirodi leks specijalis, u odnosu na druge zakone, budući da je ovaj projekat od značaja za nacionalnu bezbednost Republike Srbije.

Zaista ne mogu da se otrgnem utisku da je jedan deo građana Beograda nezadovoljan izgradnjom „Beograd na vodi“. Imao sam priliku da prošetam tom Savskom promenadom i video sam da tamo više nema ni pacova, nema ni igala, nema ni barži.

Američka kompanija „Klin ert kepital“ je 2011. godine, za 1,5 miliona evra kupila zemljište bivše kasarne „Bubanjskih heroj“ u Nišu, a kamen temeljac za luksuzno stambeni kompleks „Novi Niš“, znači to je jedan pandan Novom Beogradu, položen je u prleće 2016. godine. Radovi na ovom projektu ubrzano teku i prve dve zgrade „Jedanaest“ i „Dvanaest“ za Ministarstvo odbrane su predane u decembru 2018. godine, sa ukupnom kvadraturom od 7.600 kvadratnih metara, od planiranih ukupno 21.000 metara u projektu „Novi Niš“.

U 2019. godini, počelo je sa gradnjom još tri stambene zgrade „Bahus“ dizajna, ukupne kvadrature od 5.200 kvadratnih metara.

Američka kompanija je u ovaj projekat uložila u 2019. godini, 10 miliona evra, dok će vrednost celokupne investicije preći 140 miliona evra. Ali, ono što je bitno, a to treba istaći, biće to jedan kompleks jedinstven za naš region, jer će u okviru njega biti izgrađen maloprodajni objekat stambene zgrade, poslovni prostor, zabavni deo, hotel, obrazovni i medicinski objekat.

Kada bude završen 2025. odnosno 2026. godine, biće to jedan projekat mešovite namene u jugoistočnoj Evropi ukupne površine 220 hiljada kvadratnih metara.

Sada ću da pokažem dve slike. Ovo je slika kako je počeo da se gradi novi Niš, vidite, ovde su dve zgrade 11 i 12, a ovako treba da izgleda novi Niš kada bude gotovo. Mislim, zaista jedna impozantna slika, ukoliko kamera to može da prikaže, kao što sam rekao pandam „Beogradu na vodi“.

Još samo nešto da kažem za kraj. U tom smislu, treba istaći da grad Niš među lokalnim samoupravama prednjači u broju i kvalitetu otvorenih podataka, kao što je rečeno u Republičkoj kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Otvoreni podaci mogu se koristiti i daju mogućnost za efikasnost u radu i prostornim i urbanističkim planovima koji se koriste u izgradnji. Na portalu „Otvorenih podataka“ data je tabela iz 34 oblasti koje su u nadležnosti Niša, da je Niš šampion u otvaranju podataka među lokalnim samoupravama u Srbiji potvrdila je i Marija Kujačić iz Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Otvoreni podaci najviše se mogu koristiti u građevinarstvu, odnosno u investicionim i drugim radnjama. Program projekata „Podatke otvori, na mapi se stvori“, kao deo projekta „Otvoreni podaci, otvorene mogućnosti“ su sastavni deo ovog mog izlaganja. Hvala lepo.

Zahvaljujem, predsedavajući Arsiću.

Mislim da u ovom visokom Domu treba da govorimo istinu i samo istinu. Prethodni govornik iz SNS je govorio da mi, SNS u opštini Merošina imamo koaliciju sa DS. Apsolutno nije tačno. Ja sam proverio, u opštini Merošina na vlasti je SNS, gde dva odbornika iz grupe građana koji su podržavali DS, sada podržavaju SNS. Znači, to su odbornici grupe građana koji nisu članovi DS i nisu učestvovali na listi DS na opštinskim izborima. Radi istine bio sam dužan da kažem sledeće.

Ovo kratko vreme da se zahvalim gostima, gospodinu Sikimiću i njegovim gostima, i poštovane gospodi narodnim poslanicima. Šta reći u dva minuta? Pa, obrnuću se samo na oblasti iz ovog vašeg obimnog izveštaja, a to je na oblast zdravstva. Zbog lakšeg poređenja, postupanja organa javne vlasti, koja dovede do korupcije, predstavke su klasifikovane po oblastima ključnim za izgradnju sistemski antikorupcijinih mehanizama kako ih je prepoznala Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije za period 2013. - 2018. godine. Po tom kriterijumu i izveštajnom periodu evidentirano je 52 predstavke iz oblasti zdravstva, kao što je prikazano na tabeli na stranici 22 ovog Izveštaja.

U okviru oblasti strategije zdravstva, zdravstvo je formulisano sa tri cilja. S obzirom na vreme koje mi je preostalo, ja bih se samo osvrnuo na rad Lekarske komore Srbije.

Članovi Upravnog odbora Lekarske komore Srbije za prvih pet meseci 2016. godine, uzeli su iz kase Komore šest miliona dinara samo za putne troškove, a u 2015. godini, skoro 14.000.000 dinara. Sedamnaest članova Upravnog odbora uzimali su novac za prevoz kao da idu na sastanak sa sopstvenim vozilom, a dolazili su grupno sanitetom. Za svaki dolazak, praktično su iz kase Komore uzimali oko 20.000 dinara, iako ih put nije koštao ništa.

Tadašnja direktorka Vesna Jovanović, zatekla je ovakvu praksu i htela je da je prekine, predložila je da se dnevnice smanjuju sa 2.300 dinara, na 150 dinara, koliko je u Vladi, ali je naišla na otpor. Tako je, na primer, predsednik Upravnog odbora, dr Milan Simić, zapošljen u Kliničkom centru u Nišu, uzeo je skoro 8.000.000 dinara za deset godina, na razno razne nadoknade. Samo u prvih pet meseci 2016. godine, na ime troškova je inkasirao 800.000 dinara.

I, na kraju, evo, završiću za nekoliko sekundi, na račun Lekarske komore se tada nalazilo 5,5 miliona evra. Lekarska komora godišnje zaradi oko 220 miliona dinara samo od članarina 30.000 lekara, koji 0,8% od plate svakog meseca uplaćuju na račun, a 70% tih para se potroši na putne troškove mnogih lekara.

Takođe, usvojen je i novi pravilnik za kupovinu zgrade oko 2 miliona evra, a u odabiru nekretnina, pazite ovo, neće učestvovati komisija, već organi Lekarske komore.

Zato, u anketi koja je urađena na pitanje - da li nam ovakva Komora treba, 95,27% lekara je odgovorio sa "Ne". Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti, realno govoreću jezikom cifara, odnosno brojki. Činjenica da će Republika Srbija u 2019. godini odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 834.411.485.000 dinara i to sa Evropskom investicionom bankom za dodatno finansiranje za projekat Koridora 10, E75 i E80, u iznosu od 12.343.320.000 dinara i drugo, sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj, Projekat izgradnje auto-puta Niš-Pločnik, Merdare I faza, a to je Niš-Pločnik, u iznosu od 9.504.000.000.

Što se tiče planiranih kapitalnih izdataka budžetskih korisnika za tekuću i naredne dve budžetske godine, to je izgradnja auto-puta E80, deonica Prosek-Crvena Reka, Crvena Reka-Čiflik, Čiflik-Pirot. Nadam se da ćemo ovaj deo auto-puta za neki mesec i otvoriti.

Zašto ovo govorim? Bez dobrih auto-puteva nema ni investicija. Samo da vas podsetim da je britanski časopis „Fajnenšnal tajms“ prošle godine uvrstio Niš među deset evropskih gradova budućnosti. Zašto? Zato što je Niš postao čvorište auto-puteva. U kategoriji gradova koji imaju najbolju promociju strategije za privlačenje direktnih stranih investicija na ceremoniji koju organizuje fondacija „Enerdži džunior“, uz podršku ove Evropske banke za obnovu i razvoj, koju sam pomenuo, našao se i Niš u konkurenciji od ukupno 10 gradova centralne i istočne Evrope. Pored Niša, u istoj kategoriji su i mađarski Debrecin, rumunski Galat, litvanski Vindus, poljski Krakov, Poznanj, Vrocnov i Lođ. Znači, bez dobrih autoputeva nema razvoja u Srbiji. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, s obzirom da me je kolega Rističević prozvao da objasnim rad televizije N1, a takođe i kolega Orlić, dužan sam da to i uradim.

Naime, televizija N1 je televizija koja se služi strahovitom manipulacijom. Znači, jedna manipulativna televizija koja bazira na činjenici odnosno na definiciji koju je čuveni empirista iz Engleske Džon Lok rekao, da ničega nema u razumu što prethodno nije bilo u čulima.

Šta to znači? To znači da mi okolinu ili našu objektivnu stvarnost doživljavamo isključivo preko svojih čula, ali naša čula, moraćete da priznate da nisu savršena. Na primer, kako mi vidimo da se dve šine u daljini spajaju kada je to apsolutno prirodno nemoguće?

Zašto ovo govorim? Na svakoj vežbi iz psihologije pušta se jedan film. Taj film ide ovako. Ulicom ide jedna divna doterana gospođa trotoarom, a iza nje ide jedan neugledni muškarac, jedan klošar. Jednog trenutka taj klošar se baca na tu ženu i sklanja je sa trotoara, oborivši je u travnjak. Film se tu prekida.

Poštovana gospodo, narodni poslanici, šta ćete pomisliti o prvom delu ovog filma? Znam šta ćete reći, da je to jedan siledžija, da je to jedan uličar i da njega treba strpati u zatvor. Međutim, to nije kraj, film se nastavlja dalje. Taj klošar vidi da sa drugog sprata leti betonska žardinjera direktno na tu gospođu i da će je ta žardinjera usmrtiti. Znači, on se baca na nju i sklanja je od sigurne smrti. Šta ćete sada reći? Reći ćete da je on spasioc, a ne čovek sa nepristojnim ponašanjem.

Zašto sam vam ispričao ovaj ogled iz psihologije koji se uči na prvoj godini predmeta psihologije? Zato što „N1“, kada počinje svoj „Dnevnik“, ovako saopštava vest – danas je u 50 gradova održan protest „Jedan od pet miliona“. I tu je tačka. Tu je prvi deo onog filma. Ali, neće da kaže onaj drugi deo – u Gračanici jedan protestant, Rada Trajkovivić, u Vladičinom Hanu tri, u Vranju pet, u Nišu 25, u Beogradu 35. Kad podvučete crtu, njih ima 225.

Znači, prava vest je da na tim protestima učestvuje mali broj protestanata. To je prava vest koja vam potvrđuje ovaj ogled iz psihologije o kojem sam govorio. Znači, podvlačim, oni se služe jednom manipulacijom i tako građane Srbije dovode u zabludu. Mislim da sam, gospodine Rističeviću, objasnio.

Zahvaljujem, predsedavajući, gospodine Milićeviću.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ja ću o ovom zakonu, kao i moj kolega Cokić, govoriti na jedan drugi način, jer mislim da su prethodni govornici rekli sve što je bitno za ovaj zakon.

Pred nama, narodnim poslanicima je jedan zakon koji je urađen na vrlo transparentan način, to moram da kažem kao vrlo bitnu činjenicu. U prilog ovoj tvrdnji ide činjenica da je javna rasprava o Nacrtu zakona sprovedena u skladu sa usvojenim programom javne rasprave u periodu od 16. februara do 6. marta 2019. godine, kao i to da je Nacrt zakona bio zvanično postavljen na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

U toku trajanja javne rasprave Nacrta zakona predstavljen je na okruglom stolu u Centru Sava, održanom 28. februara 2019. godine u Beogradu. U toku javne rasprave ukupno je 17 subjekata dostavilo svoje primedbe. Značajan broj primedbi i sugestija na pojedine članove Nacrta ovog zakona odnosio se na pojam i obavljanje poslova, odnosno na član 10.

Da bi pojedine dileme bile rešene moja sugestija bi bila vama iz ministarstva da je bilo potrebno uraditi ispred zakona pojašnjenje pojedinih pojmova koji figurišu u zakonu.

Tako, na primer, u članu 10. stav 2. se kaže – zaštita od buke u životnoj sredini. Životna sredina je jedan veoma široki pojam, da se razumemo. Po definiciji životna sredina ili čovekova okolina predstavlja sve ono što nas okružuje, odnosno sve ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova životna i proizvodna aktivnost.

Znači, životnu sredinu možemo posmatrati kao petokomponentni sistem - atmosfera, hidrosfera, litosfera, zemljište i organizmi. S obzirom da je najveći broj prijava komunalnoj policiji upućen od strane stanara zbog buke u zgradama, odnosno stanovima, ovaj pojam životne sredine treba suziti i jasno definisati u odnosu na stambenu sredinu, a stambena sredina, koju čine stan ili grupa stanova zajedno sa okolnim prostorom i infrastrukturom koju zajednički koriste korisnici stanova.

Ovo potenciram, jer se stambena sredina pominje u smislu održavanja objekata. Naravno, poslovi iz stava 1. tačka 2. i stava 2. ovog člana ne odnosi se na nadležnosti inspekcije utvrđene zakonom kojim se uređuju komunalne delatnosti.

Na kraju da rezimiram. Treba posebno izdvojiti stambenu sredinu kao uži deo životne sredine zbog najvećeg broja prijava koje se odnose na nepoštovanje kućnog reda u zgradama, odnosno stanovima. Zahvaljujem. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Šarčeviću, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, posle višegodišnje primene Zakona o naučno-istraživačkoj delatnosti iz 2005, 2006, 2010. i 2015. godine, uočeni su nedostaci koji su se pojavili u praksi i u akademskoj zajednici postignut je konsenzus o neophodnosti promene postojećeg sistema finansiranja nauke i istraživanja.

Osnovni razlog za donošenje novog zakona u oblasti nauke i istraživanja je promena modela finansiranja naučno-istraživačke delatnosti. Krajnji cilj ove reforme finansiranja naučno-istraživačke delatnosti je uspostavljanje uravnoteže, odnosno kombinacije institucionalnog i projektnog finansiranja.

Pored institucionalnog finansiranja, formiraće se poseban fond za podsticaj istraživanjima tzv. projektno finansiranje.

Institucionalno finansiranje će imati dve komponente. Prvo - osnovnu, koja će obezbediti stabilno finansiranje i drugo – razvojnu, koja će zavisiti od stepena ispunjenosti parametara uspešnosti. Projektno finansiranje znači u okviru programa Fonda.

Dodeljena sredstva kroz projekte Fonda biće određena prema predloženim potrebama projekata, a ne kao što se trenutno dešava prema broju istraživača i sa minimalnim doprinosom materijalnim troškovima koji su u osnov naučnog istraživačkog rada.

Naime, na osnovu analize u okviru izveštaja Nacionalnog saveta za naučno i tehnološki razvoj o stanju u nauci od 2016. do 2017. godine, u Republici Srbiji možemo reći sledeće. Najveći deo budžetskih sredstava, 73%, se distribuira na istraživačke programe koji se finansiraju projektno. Sredstva namenjena istraživačkim projektima se najvećim delom troše na finansiranje rada istraživača 76,86% ukupnih sredstava, a udeo sredstava usmerenih u materijalne troškove istraživanja je bio izuzetno nizak. Upravo ta sredstva namenjena za materijalne troškove istraživanja presudna su za kvalitet naučno-istraživačkog rada, ali i pored toga, važno je istaći sledeće.

Nauka Republike Srbije je visoko kotirana na međunarodnim rang listama. Univerzitet u Beogradu je na najprestižnijoj rang listi univerziteta, tzv. Šangajskoj listi. U 2018. godini rangiran je između 301. i 400. mesta, mada je to pad u odnosu na 2017. godinu, kada se nalazio između 201. i 300. mesta. Objašnjenje se može potražiti u kvalitetu pojedinih docenata, odnosno profesora, kao što je npr, da li je docent ili profesor, Jovo Bakić.

Tražeći njegove radove sa profesorom Atlagićem, koje referiše baza WOS, odnosno Kobson lista, nisam našao nijedan naučni rad, pa se pitam na osnovu kojih radova i referenci je izabran po treći put u rang docenta, osim što bi mogao da dobije titulu akademika kao gospodin Todorović po patološkoj mržnji i jednog i drugog prema predsedniku Aleksandru Vučiću, zaboravljajući šta je rekao veliki pesnik Dučić, da mržnja najpre pogađa onog koji je nosi.

Zato, cenjeni narodni poslanici, poštovani ministre i gosti, pazite šta pričate, jer Jovo Bakić vas gleda.

Osim beogradskog, u najnovijem rangiranju po oblastima na Šangajskoj listi su se našli i drugi naši univerziteti. Drugu godinu za redom Univerzitet u Nišu i Kragujevcu je između 401. i 500. mesta u oblasti matematike.

Na toj poziciji prošle godine je bio i Univerzitet u Novom Sadu, međutim, on je zadržao plasman između 101. i 105. mesta u oblasti prehrambene tehnologije, hemijskom inženjerstvu i veterinarskim naukama.

Univerzitet u Nišu, Tehnološki fakultet u Leskovcu je u grupi od 500 najboljih u hemijskom inženjerstvu.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja u Nišu je u prvih 300 mesta, ali da napravimo jednu analizu u naučno-istraživačkim rezultatima. Tu dominiraju naučni radovi. Od ukupnog broja, 55% čine naučni radovi objavljeni u međunarodnim časopisima sa petom recenzijom, znači N20 i N25. Od ukupnog broja naučnih radova, 46,5% čine radovi objavljeni u časopisima koje referiše baza WOS, 49,8% u časopisima iz Kopus baze. U vrhunskim međunarodnim časopisima sa najvećim impakt faktorom publikovano je 30% od ukupnog broja naučnih radova.

Istraživačka izvrsnost zavisi od oblasti istraživanja. Raspored objavljenih radova u vrhunskim međunarodnim časopisima nije uniformisan niti po programima, niti po oblastima unutar programa. Najveći procenat objavljenih radova ostvaren je u okviru programa osnovnih istraživanja, 49%, a najveći udeo radova u vrhunskim međunarodnim časopisima je 72% i to iz oblasti fizike. Mislim da tu doprinosi Institut "Vinča" najviše po tom pitanju.

Broj rezultata koji mogu biti od značaja za privredu je nizak. Od ukupnog broja ovih ostvarenih rezultata, patenti i tehnička rešenja čine svega 2,3%. Zato jedan od mnogobrojnih ciljeva koji se postiže donošenjem ovog zakona je primena rezultata istraživanja, kao i efikasniji rad komisija u sistemu naučno-istraživačke delatnosti.

Ukoliko želimo privredu zasnovanu na znanju, onda i ukupna izdvajanja za nauku u Srbiji moraju biti veća. U 2017. godini to je bilo 0,93% BDP. Znači, to je duplo niže od proseka u EU, gde je 2,03%, ali zato u 2019. godini obezbeđena su sredstva u budžetu u iznosu od 14.805.000.000 dinara.

Procenat potrebnih finansijskih sredstava za 2020. godinu u iznosu, znači raste, 15 milijardi 408 miliona 760 hiljada, a u 2021. godini u iznosu od 17 milijardi 218 miliona 243 hiljade.

Usvajanjem ovog zakona o nauci i istraživanjima, koji je sistemski zakon, stvoriće se uslovi za institucionalizovan sistem podrške naučnim istraživanjima i realizovanjem strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016. – 2020. godina kroz istraživanje za inovacije, kao krovni i razvojni dokument.

Na kraju, vama gospodine Šarčeviću, mogu da čestitam na tome što ste napustili emisiju na televiziji „N1“ i time pokazali snagu svog autoriteta. Hvala vam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, naravno da amandman mog kolege Markovića treba prihvatiti i u danu za glasanje glasaću za ovaj amandman.

U načelnoj raspravi o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu nisam govorio jer smatram da prednost, odnosno primat imaju narodni poslanici iz Beograda koji tu žive i rade. Ali, postoji sličnost između Beograda i grada Niša, odakle ja dolazim, jer je grad Niš takođe organizovan po principu gradskih opština, pet opština u gradu Nišu figurišu, tako da određene poslove grada obavljaju gradske opštine utvrđene Statutom grada. Jasno je da se ovim izmenama i dopunama vrši decentralizacija u smislu prenosa većeg broja poslova, odnosno ovlašćenja na gradske opštine, što će dovesti do efikasnijeg i ravnomernijeg zadovoljenja potreba svih građana.

Prema tome, to je i primer dobre prakse, pa ću se kao narodni poslanik preko odborničke grupe SNS u Skupštini grada Niša založiti za ovakva dobra rešenja kod izmene i dopune Statuta grada Niša. Činjenica je da gradske opštine Niša nemaju ta ovlašćenja kao jedinice lokalne samouprave, na primer, pomenuta opština Svrljig, koja je šest puta manja od gradske opštine Medijana, ali zato ima veća ovlašćenja, jer se tretira kao jedinica lokalne samouprave.

Ovim rešenjem stvoriće se uslovi posebno za obavljanje komunalne delatnosti na području gradskih opština, što ima za cilj poboljšanje kvaliteta života stanovnika tih opština. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući, gospodine Arsiću.

Poštovani ministre, gospođo Kuburović, poštovana gospodo narodni poslanici, naravno da ove amandmane, koji su do sada predloženi, treba odbiti iz jednog razloga na koji ću se ja sada osvrnuti.

Osvrnuću se na ovaj predlog, tzv. Tijaninog zakona ne sa pravne strane, već sa sudsko-psihijatrijskog aspekta, koji ide u prilog doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja za počinioce najtežih krivičnih dela, koji su taksativno nabrojani u Predlogu zakona.

U razgovoru sa kolegama iz Specijalne psihijatrijske bolnice u Gornjoj Toponici, a to je da vas podsetim jedna od najvećih psihijatrijskih bolnica na Balkanu, tzv. „Kraljeva bolnica“, a i na osnovu ličnog iskustva, počinioci najtežih krivičnih dela su mahom psihopatske ličnosti. Doktor Robert Hare, američki psiholog, jedan od svetskih eksperata za psihopatologiju napravio je listu karakteristika psihopata, gde svaki psihopata ima 20 osobina, a ja ću pomenuti samo neke koje ih kvalifikuju za kaznu doživotnog zatvora.

Prvo, nedostatak kajanja ili osećanja krivice. Nedostatak osećanja ili obzira za gubitak, bol i pažnju žrtve, tendencija ka ravnodušnosti, hladnokrvnost i potpuni nedostatak empatije. Oni to uglavnom ispoljavaju prezirom i omalovažavanjem žrtve. Drugo, nesposobnost za preuzimanje odgovornosti za vlastite postupke. Zato ih to kvalifikuje za kaznu doživotnog zatvora. Treće, opoziv uslovnog puštanja na slobodu.

Vi, gospođo ministar, kao da ste čitali ovaj naučni rad gospodina Harea gde kaže – opoziv uslovnog puštanja na slobodu, jer ponavljanje krivičnih dela su mahom od strane povratnika.

Znači, nažalost, za psihopate nema leka. Razne vrste psihoterapija i lekovi nisu dali rezultate. Bezuspešno je njihovo prevaspitavanje dobrotom i ljubavlju jer ne reaguju na emocije.

Generalno, s obzirom da se od psihopate ne može očekivati nikakvo dobro, onda je potrebno preduzeti mere zaštite, što mi ovim izmenama i dopunama zakona činimo. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, nadovezaću se na diskusiju narodnih poslanika koji dolaze iz Niša, ali ja ću malo konkretnije govoriti, a ne uopšteno.

Promena sedišta preduzeća Aerodroma u Srbiji, govori koliko moj grad Niš ima podršku države. Imamo od pre nekoliko dana staru liniju do Malmea. Sada trenutno posle deset destinacija, gde lete avioni iz Niša, a od jula kada bude turistička sezona, imaćemo još 12 linija.

Treba da budemo ponosni kako je istakao gradonačelnik Niša, gospodin Darko Bulatović, koji se trenutno nalazi u poseti Republici Kini sa predsednikom Srbije gospodinom Vučićem. Znači, jedini gradonačelnik koji je sa gospodinom predsednikom Vučićem trenutno u Kini.

Da budemo ponosni što imamo let do Beča, Budimpešte, Rima, do Berlina, a nadam se da će i neke druge metropole biti posećen avionom iz grada Niša.

Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, pred nama narodnim poslanicima je set zakona koji su vrlo bitni za evropske integracije Srbije, a posebno bih istakao Zakon o bezbednosti hrane, koji se tiče Poglavlja 12.

S obzirom da je to predmet izučavanja higijene na Medicinskom fakultetu kao lekar govoriću o tom zakonu. Zakon o bezbednosti hrane je obiman, a ja ću komentarisati samo neke njegove članove.

Kao što znamo, hrana je neophodna za život čoveka i svih živih bića, jer ima višestruki značaj i ulogu u obezbeđivanju životnih funkcija. Nju čine sve materije koje čovek unosi u organizam u prerađenom i neprerađenom stanju, začini, boje i sve druge materije koje se dodaju u cilju poboljšanja njihovih svojstava, povećanja biološke vrednosti i produženju održivosti.

Poslednjih godina zbog sve veće upotrebe u proizvodnji i preradi hrane raznih pesticida, hormona i aditiva, zaostali rezidijumi ovih materija predstavljaju sve veću opasnost od tzv. alimentarnih toksikacija.

Pošto predstavljaju zaista realnu opasnost po zdravlje ljudi korišćenje u proizvodnji životinjske i biljne hrane i u tehnološkim postupcima prerade mora se strogo regulisati propisima i brižljivo odrediti dozvoljena količina rezidijuma u gotovim proizvodima uz stalnu reviziju postavljenih normi i uslova korišćenja saobrazno novim saznanjima o njihovom štetnom efektu po zdravlje ljudi.

Inače, postoji realna opasnost da se stvori nova savremena alimentarna patologija sa posledicama koje sada nismo u stanju do kraja da sagledamo, što mi upravo i činimo ovim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane, a ja bih rekao o zdravlju hrane.

Da podsetim, kontrola zdravstvene ispravnosti bezbednosti namirnica u našoj zemlji regulisana je Zakonom o bezbednosti hrane iz 2009. godine. Zakonom su u nacionalno zakonodavstvo preneti odgovarajući propisi EU, tako da je osiguran visok novo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača. Iako je ovim zakonskim rešenjem sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje postao prepoznatljiv i priznat u evropskim i svetskim okvirima, uočeni su tokom primene neki nedostaci koji se odnose na, prvo, uspostavljanje, organizaciju i funkcionisanje referentnih laboratorija, tako da zbog nedostatka kadrova i oprema osnovna uloga Direkcije za nacionalne referente laboratorije, utvrđena Zakonom o bezbednosti hrane, ne može biti ispunjena.

Drugo, hrana koju od nadležnosti Ministarstva zdravlja, gde su bile nepotpuno obuhvaćene oblasti kojima se propisuju uslovi za hranu specifične populacione grupe, dodatke ishrani, kvalitet soli, zdravstvenu ispravnost, bezbednost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom, aditive, arome, boje, enzimski preparati i drugo, kao i deklaracije.

Treće, neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o GMO iz 2009. godine, koji propisuje nultu toleranciju.

Činjenica je da na proizvodima industrijske hrane se mogu naći aditivi mononatrijum glitamat ili E621 kao pojačivač arome ukusa. Gotovi sosevi, supe, viršle, paštete i mnogi proizvodi od mesa sadrže aditiv E691, u narodu je poznat kao izazivač gladi, a osim što mami na još, gotovo da nema drugu funkciju.

Prehrambena industrija se teško može zamisliti bez upotrebe aditiva. Mislim da bi odgovarajućim pravilnicima trebalo upotrebu aditiva svesti na što je moguće manju meru, a pojačivač ukusa mononatrijum glutamat E691 apsolutno isključiti, kao što je učinjeno za hranu odojčadi i za malu decu.

Na kraju, ne mogu se otrgnuti utisku kao lekar da je Sindikat lekara i farmaceuta Srbije podržao proteste koji organizuje reciklirani ili kako se sada kaže resetovani DOS. Kao osnivač tog sindikata u Domu sindikata u Beogradu 1991.

godine na poziv inicijativnog odbora i doktora Luke Jovićevića, taj sindikat je bio odgovor na bednu poziciju lekara, raspon plata lekara specijaliste i nekvalifikovanih radnika dva prema jedan.

Posle štrajka 16.000 lekara u vreme Vlade Zorana Živkovića 2003. godine, napominjem da je to bio prvi štrajk lekara, taj raspon je bio tri prema jedan, a danas, u vreme kada predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijerka Ana Brnabić ulažu napore, taj odnos je 4,75 prema jedan. Danas se taj sindikat više profiliše kao politička partija na listi „Lokalnog fronta“. Upravo zbog toga i takvog delovanja taj sindikat lekara i farmaceuta Srbije je izgubio članstvo i u „Službenom glasniku RS“ od 02.06.2017. godine je izgubio reprezentativnost. Tako da znate o kakvom se sindikatu lekara i farmaceuta radi. Hvala na pažnji.