BRANISLAV BLAŽIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 01.04.1957.godine. Živi u Beogradu.

Specijalista je opšte hirurgije. Od 1986. do 1988. godine bio je načelnik Hitne službe u Kikindi.

Tri puta je biran za saveznog poslanika, dva puta za republičkog, a od 1996. do 2000. godine bio je poslanik u Skupštini AP Vojvodine. Od 1998. do 2000. bio je republički ministar za zaštitu životne sredine.

Radi kao hirurg u Opštoj bolnici u Kikindi. Bio je predsednik opštine Kikinda od 2004. do 2008. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a takođe i posle vanrednih parlamentarnih izbora 2014. godine. Oba puta kao član Srpske napredne stranke. Tokom 2013. godine bio je i savetnik predsednika opštine Kinkinda, ali je napustio ovu poziciju.

U toku prethodnog saziva Narodne skupštine bio je član Odbora za zdravlje i porodicu, kao i predsednik Odbora za zaštitu životne sredine. Što se tiče aktivnosti u delegacijama, bio je član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO.

Mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem.
Gospodine ministre, poštovani članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ograničiću se u svom izlaganju o izmeni i dopuni Zakona o vodama.
Voda je svakako jedan od najvažnijih resursa, a i u isto vreme vrlo osetljiv resurs koji ne priznaje administrativne granice, ni predele. Evropa je, sagledavajući značaj vode, njenu važnost i dinamičnost, napravila čitav sistem praćenja, upravljanja i zaštite vode i sve to pretočila u zakonski okvir, u tzv. okvirnu direktivu o vodama EU.
Ta okvirna direktiva je rešila problem kako zaštite od voda, tako zaštite voda, tako i korišćenje voda, i predstavlja glavni dokument koji mi polako od 2010. godine polako preuzimamo. Zakonima o vodama 2010. i 2012. godine, i ovom izmenom i dopunom zakona, preuzeli smo značajan deo odredaba direktive, i čeka nas 2017. godine novi Zakon o vodama, gde ćemo kroz podzakonske akte do 2018. godine preuzeti praktično kompletnu direktivu.
Naš odnos prema vodama, ili prema vodi, ne može da bude zadovoljavajući. Mi decenijama neracionalno trošimo vodu, i vrlo često je zagađujemo. Na taj način, ugrožavamo sistem održivog razvoja, i dovodimo u pitanje da li ćemo mi kao ljudi, kao generacija, nekoj budućoj generaciji ostaviti dovoljno dugoročno održivog kvaliteta i kvantiteta, kada je u pitanju vode Srbije.
Međutim, ovim zakonom, i reformama pokazujemo da smo mi zemlja koja, svakako, brine o budućim pokolenjima. Pokazujemo da Srbija više nije zemlja zarobljena u predrasudama prošlosti, niti je zemlja koja živi od danas do sutra, nego da jako dobro zna šta je njen put i šta je njen pravac. Srbija danas nije zemlja koja je otpisana i odbačena, nego uspravljena zemlja koja, još kako, ide napred u razvoj i kroz reforme.
U tom smislu, mi imamo jedan planski dokument koji je napravljen, i koji se zove Strategija upravljanja vodama od 2016. do 2034. godine. Taj dokument je danas na međuministarskim konsultacijama. On definiše, jasno, pravce reforme, definiše na koji način se mogu podići standardi i postići standardi, kako lokalni, tako regionalni i tako nacionalni. Sa jedne strane, pokazuje i kako ćemo doći dostići one ciljeve koje svi želimo, a to je ispravna, čista, pijaća voda, sa jedne strane, i kako ćemo prečistiti i sve naše komunalne i industrijske otpadne vode. Prema tome, ta strategija koja može da se menja, da se dopuni, a može da predstavlja jedan ozbiljan dokument, u kojem će dati odgovore i na one finansijske probleme koji su ključni kada je u pitanju rešavanje svih naših problema sa upravljanje vodama, koji jasno ukazuje na mogućnosti, kako podizanje cene vode koja je dugo godina bila socijalne kategorije, kod nas je cena vode od 0,4 do 0,7 evra na kubnom metru, što je ubedljivo najniža cena u Evropi, do nekih normalnih vrednosti za određen broj godina da postignemo tu cenu koja bi bila 1,2 evra.
Normalno, to ne možemo odmah, niti možemo kreditima odmah rešiti ove sve probleme, zato što ćemo ugroziti makroekonomsku situaciju zemlje, ali sa druge strane možemo jednim mehanizmom koji nam, evo i sutra ćemo o tome razgovarati, koji će nam biti pri ruci, a to je privatno javno partnerstvo, jako mnogo u tome uraditi.
Sa jedne strane, ne samo što ćemo dobiti ta neophodna sredstva, jer se ovde licitira sa nekim ciframa od nekih sedam milijardi evra, koje nam je potrebno da rešimo problem upravljanja vodama, nego ćemo upravo ono što nam je ključni problem, a to je nedostatak projekata, moći da obezbedimo i preko sistema privatnog javnog partnerstva. Sve naše projekte koje budemo u budućnosti radili, moramo ih raditi prema strategiji i prema prioritetima.
Kada je u pitanju pijaća voda u Srbiji, u određenim sredinama imamo izuzetne probleme, samo ću dati primer Banata, gde je voda za piće jako loša, i gde je ona opterećena, ne samo organskim jedinjenjima, nego i u velikoj količini određenih minerala, u nekim sredinama čak ima prisustvo arsena, kao što je Srednji Banat, a delimično i Severni Banat. Krenulo se u rešavanje, i to je klasičan primer, kako kad se prepusti lokalnim samoupravama da same hoće to da rešavaju, da ne dolazimo do pravih rešenja.
Postoji jedno rešenje koje je predloženo 2006. godine, od strane Izraelaca, a to je rešenje da se Banat reši zdravom pijaćom vodom iz Dunava. U okolini Kovina ili kod Dubovca, nalazi se ogromno jezero ispod Dunava, izuzetno kvalitetne pijaće vode. U jednoj studiji je predloženo da se na takav način, Centralnim vodovodom, reši problem kompletno Banata. Sa druge strane, da se to podzemlje sačuva za neke, ne daj bože, situacije koje mogu da se dese iznad zemlje.
Međutim tada nije bilo dovoljno razumevanja, jedna opština je želeći da sama gradi neka svoja postrojenja, ne ulazeći u interese da li su bili lični ili opštinski, srušila je taj projekat i sada smo došli u situaciju da iako je laboratorija u Nemačkoj rekla da je potpuno nemoguće izvršiti takva prečišćenja vode da se dobije zdrava pijaća voda u Banatu, da smo zarobljeni i da će svaka opština morati da radi neki svoj sistem, svejedno da li će to biti preko nano tehnologije, da li će to biti po starom sistemu prečišćavanja, mi tamo ne možemo dobiti ispravnu vodu. To dokazuje da država ako postoje takvi problemi koji su na većoj svojoj teritoriji, da mora da se uključi i da generalno rešava kako je to praksa u svetu.
Kada su u pitanju otpadne vode, da li industrijske ili komunalne, mi prečišćavamo samo 5 do 10% otpadnih voda, 50% fabričkih postrojenja nema nikakvih prečistača, 20% opština ima neke prečistače. Kada je u pitanju industrija tu moramo biti rigorozni. Ne smemo dozvoliti da fabrike zarad svoje dobiti, svoju dobit ostvaruju tako što će zagađivati životnu sredinu, jer danas otpadne vode ne prečišćene i ne tretirane predstavljaju glavni izvor zagađivanja kako zemljišta, tako vodotokova, tako i podzemnih voda.
Prema tome čeka nas tu mnogo problema. Ja sam siguran da ćemo i prema ovoj strategiji i prema ovome kako je Vlada postavila problem i na koji način želi u budućnosti to da rešava, da ćemo u budućnosti sve probleme uspeti da rešimo. Do tada, ipak situacija nije tako strašna kako što bi možda neko hteo da prikaže ili ne, samo mogu da vam kažem da Dunav, jedna od najvećih reka koja teče kroz deset zemalja Evrope je najčistiji u svom toku kroz Srbiju. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Poštovani ministre, gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o visokom obrazovanju nešto mi se stegne u grlu, da li zbog sećanja na svoje studentske dane, da li je to žal za nekim sistemom vrednosti drugačijim, kako u društvu, tako i u visokom obrazovanju.
Stara kineska poslovica kaže – ako misliš na godinu dana unapred, posej pirinač, ako mislih deset godina unapred, zasadi drvo, ako mislih sto godina unapred, obrazuj narod. To je velika istina i pravi ove započete reforme u našem obrazovanju su pravi odgovor na zahtev budućnosti i na potrebe za novim znanjima i novim veštinama.
Erozija našeg visokog obrazovanja je počela negde 2002, 2003. godine sa ekspanzijom privatnih univerziteta i privatnih fakulteta. U jednom momentu smo imali devet univerziteta i 60 privatnih fakulteta. To prema našoj veličini u odnosu na evropske države svakako je ubedljivo najveći broj. Ta hiperprodukcija studenata i diploma nije donela ništa dobro društvu, naprotiv, čak mogu reći da je bila kočnica razvoju društva. Studenti na tim privatnim fakultetima se ne doživljavaju kao mladi ljudi koje treba naučiti, obučiti da sutra budu temelj i stub društva, nego se više doživljavaju kao izvor prihoda. Oni se ne uče i ne obučavaju da znanjem, trudom, radom dođu do uspeha, nego u tom nekom keš keri ambijentu se uče sasvim suprotnim i lošim životnim navikama i životnim shvatanjima.
Mi smo ovde i raspravljamo da studentima smanjimo sa 60 bodova na 48 da mogu da upišu na budžet. Plan je bio da to uradimo jednu ili dve godine, a za to vreme da podignemo kvalitet nastave i da obezbedimo veći broj rokova kako bi studenti mogli da obezbede 60 bodova. Kvalitet nastave pre svega zavisi od kvaliteta samih profesora. Na žalost u našem društvu mnogi profesori stiču zvanje profesora tako što ne ispune kriterijume Nacionalnog saveta visokog obrazovanja, niti imaju dovoljno urađenih radova, niti imaju dovoljno znanja i iskustva kada je u pitanju pedagogija i metodika, a da ne govorimo da na nekim fakultetima, kod pojedinih profesora, prolaznost u jednom ispitnom roku je negde ispod 10%. Mnoge generacije zbog toga su imale problema da nastave svoje školovanje.
Kada su u pitanju drugi kriterijumi, koji postoje da bi popravili kvalitet nastave, to su dali na nekom predmetu imamo po dva ili tri profesora. Različita shvatanja, različiti metod rada svakako se odražava na uspeh studenata. Sa druge strane, različiti su pristupi kada je u pitanju provera znanja, da li imamo pismeno, da li imamo usmeno, da li imamo dovoljno kolokvijuma, kakvi su završni ispiti. Sve je to vrlo složen mehanizam na koji treba delovati i uticati kako bi obezbedili uslove da taj kvalitet nastave bude mnogo bolji.
Ono što je najvažnije u tome, a to je da studenti moraju, ponavljam, biti uključeni u kreiranje visokog obrazovanja. Gospodine ministre, vi ste to jako dobro shvatili i vidim da ste u tom pravcu krenuli i apsolutno sam optimista da ćete u toj reformi obrazovanja, s obzirom na vaše znanje, na vaše iskustvo, i uspeti. Hvala lepo.

Prva posebna sednica, u Jedanaestom sazivu, 11.08.2016.

Poštovani predsedniče Vlade, poštovana predsedavajuća, kandidati za ministre, dame i gospodo narodni poslanici, saslušali smo i pročitali ekspoze, pre bih mogao reći jedna bela knjiga sveopšte naše stvarnosti. Ovde je prikazano naše juče, naše danas i naše sutra.
Naše juče, zato što, ako nam mere gde smo danas, moraju nas pitati gde smo bili juče. A koliko juče, bili smo kao zemlja na kolenima na ivici ponora, u recesiji, gde je javni dug bio bez kontrole, gde smo imali 26% nezaposlenih ljudi, opšta depresivnost, vrlo loš međunarodni položaj. I, onda dolazi prethodna vlada i počinje štednja, počinje rad, počinje odgovornost, počinje da se menja naš međunarodni položaj i zemlja se polako diže, kao Feniks iz pepela. Danas je Srbija na sigurnom i stabilnom putu.
Danas ulazimo u novu fazu reformi i upravo ovaj ekspoze je nešto što je kapitalno za Srbiju. U njemu se oseća jedan pravi stvaralački optimizam, stvaralačke ideje, gledanje i daleko i duboko, jedna izražena volja i jedna nepokolebljiva vera da će rad pobediti nerad, da će odgovornost i istina biti ispred laži i da će pravda pobediti nepravdu.
Premijer o ovom ekspozeu i temeljno i trezveno prati situaciju, on ne preuveličava opasnosti i probleme, ali ih i ne izbegava. Prikazuje ih otvoreno, jasno ide u susret tim problemima i nudi normalno rešenje.
Ono što je meni posebno drago to je što je u ekspozeu određeno mesto posvećeno životnoj sredini, a posebno i to što je i obećano da će u narednom periodu daleko više pažnje biti posvećeno životnoj sredini. Mi moramo u životnoj sredini i u njenoj zaštiti učiniti i možemo i bolje i više. Nažalost, životna sredina je duži period više služila za udomljavanje nego za kreiranje i jačanje i naših i administrativnih i stručnih kapaciteta. Nama je potreban jedan autoritet i politički i stručni. Nama je potrebna institucija, jer sve počiva na institucijama, samo institucije mogu da obezbede bolji život za sve građane.
Dok se borimo za investitore da nam uđu i da pokušavamo na sve načine da ih dovedemo, verujte, nama investitori u životnoj sredini stoje na vrata i kucaju. Mikrosistem javno-privatnog partnerstva možemo vrlo jednostavno rešiti sistem upravljanja otpadom. To se u praksi već i pokazalo. Oni će doći, uložiti pare, doneti znanje, doneti kulturu, doneti sistem, a onda jednog dana, posle 20 godina otići, ali sve će to ostati. A mi ćemo u tom periodu moći da plaćamo i vraćamo to sve, s jedne strane prodajom tog našeg otpada koji nam je danas neviđen balans, a sa druge strane da na neki način i lokalne samouprave ubedimo da je zdrava životna sredina važnija od toga da će pare odvojiti za neke pevaljke ili za nešto što je potpuno nevažno.
Na kraju krajeva, za hiljade čišćenje, hiljade divljih deponija lokalne samouprave izdvajaju, a često puta se zna i gde će biti divlje deponije i ko će ih čistiti u toku godine i pre nego što se budžet u lokalnim samoupravama usvoji, biće dovoljno da mi taj sistem potpuno rešimo. To je jedini i pravi način. Ako čekamo donacije, nećemo ih brzo dočekati, jer oni nam jednom rukom daju, drugom rukom uzmu. I kada se izređaju svi ti menadžeri za podršku i za savete i za razne druge edukacije, malo ostaje za operativni sistem. To je pokazano na izgradnji deponije regionalne u Subotici koja se gradi već 11 godina. Početa je da se gradi kad i Burdž Kalifa, a Burdž Kalifa je završena 2010. godine, a mi još kopamo i kopaćemo ko zna još koliko, to ćemo tek da vidimo. To su samo primeri da možemo i moramo u narednom periodu to mnogo jednostavnije i bolje uraditi.
Kada je u pitanju zdravstvo, zatekli smo zdravstvo u jednoj kliničkoj smrti. Niko, ni jedna društvena delatnost nije više uništena od 2000. godine, nego što je uništeno zdravstvo. To su bile crne godine našeg zdravstvenog sistema. Rad prethodne Vlade učinio je da smo zaustavili to, da smo osvežili, oživeli zdravstveni sistem. Stvoreni su i odlični temelji i ja očekujem u novoj fazi, fazi reforme i zdravstva, da zdravstvo za četiri godine bude uz rame srednje razvijenih zemalja Evrope.
Kada su u pitanju personalna rešenja, ja verujem da su ovo odgovorni i ozbiljni ljudi vrlo stručni. U to ne sumnjam da će oni pokušati da daju svoj apsolutni maksimum. Da li će taj maksimum biti adekvatan zahtevima funkcije i zahtevima premijera, to je već neko drugo pitanje, a na to pitanje će nam odgovor dati u hodu verovatno premijer.
Prema tome krećemo u novu fazu svih opštih društvenih, političkih, kulturnih, socijalnih, ekonomskih reformi. I, to je najvažnija ta nepokolebljiva vera premijera, to je „condition sine qua non“ uspeha. Verujem da ćemo uspeti.
Gospodine predsedniče, imate punu našu podršku. Mi moramo uspeti. Srbija mora biti bolja. Srbija mora biti pristojnija. Ubeđen sam da ćemo mi to uspeti zato što drugi izbor u stvari i nemamo. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 31.05.2012 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:26