DALIBOR RADIČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 15.01.1976. godine.

Po struci je diplomirani inženjer mašinstva.

Obavlja funkciju direktora Javnog preduzeća JNIRTVP “Reč radnika” u Aleksincu od avgusta 2012. godine, a obavlja i funkciju direktora RTV Alt.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća. Sporazum je potpisan između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Pošto Narodna skupština potvrđuje sporazume o zaduživanju Republike Srbije, mi danas razmatramo i ovaj sporazum.
Ovo je drugi zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća i to u iznosu od 89 miliona i 800 hiljada evra. Ovaj zajam se odnosi na preduzeća u kojima proces privatizacije još uvek nije završen. Ministarstvo finansija, kao i Vlada Republike Srbije, ovim zakonom omogućava da ova preduzeća opstanu.
Imajući u vidu da ova preduzeća dobijaju direktne budžetske subvencije, ona značajno doprinose povećanju javne potroše i fiskalnog deficita, ali ovo nije jedini vid pomoći koji se daje navedenim preduzećima. Da bi mogla da funkcionišu, neophodna im je pomoć u vidu garancija za uzimanje kredita, ali im se tolerišu neplaćanje poreza i doprinosa, povezivanje radnog staža, a sve to ima uticaja na povećanje javnih rashoda.
Moram napomenuti da je ovo drugi po redu zajam i ima za cilj da se smanji učešće države u neposrednim i posrednim podrškama realnom sektoru. Ali, hajde da pričamo o onome što se ne nalazi u ovom sporazumu, a što svi dobro znamo. Lakši način postoji, a to je da se u ovakvim preduzećima proglasi stečaj, da neki stečajni upravnik uz veliku nadoknadu rasparča i rasproda preduzeće.
Ova Vlada Republike Srbije bira teži način, ali po meni ispravniji. Mnogo je teže pomoći da preduzeće stane na svoje noge. Takav vid pomoći košta, ali na ovaj način se pokazuje da Vlada i nadležna ministarstva brinu o svojoj imovini. Koliko radnika upošljava Resavica, RTV Bor i ostala preduzeća? Bez ovakvog vida pomoći za oporavak, šta bi bilo sa ljudima u tim preduzećima? Imali bi još uspešnih privatizacija koje se završavaju katancem na kapiji i socijalnim slučajevima na ulici. Mnogo je bitnije pronaći strateške partnere za preduzeće u restrukturiranju ili odabrati pravi model privatizacije. Da se to može učiniti, vidimo i iz primera u praksi. Pogledajmo Železaru ili Er Srbiju, koji nam predstavljaju svetle primere.
Zato ovde pozivam da podržimo ovaj sporazum, kao i ostale tačke dnevnog reda i napore koje Vlada Srbije čini da preduzeća u restrukturiranju izvede na pravi put, da mogu da žive od onoga što zarade svojim radom. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Cilj izmene i dopune zakona je pre svega usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila do sada uređena ili su uočeni nedostaci prilikom primene postojećeg zakona.
Proučavajući predložene izmene i dopune zakona mogu se uočiti četiri cilja na koja se zakon odnosi i to, pod jedan ukidanje monopolskog položaja Direkcije za vodne puteve koja je imala do sada prilikom obavljanja poslova oko tehničkog održavanja međudržavnih i međunarodnih puteva monopolski karakter.
Direkcija za vodne puteve u proteklom periodu ima velikih problema da ispuni svoje obaveze, pre svega zbog objektivnih razloga zato što flota brodova je u starosti od 40 i više godina. Deo budžetskog novca koji je namenjen za održavanje vodnih puteva odlazi na remont brodova, kao i na plate članova posade.
Ovim zakonom se upošljava i privatni sektor koji će navedene obaveze moći tehničkog održavanja plovnih puteva, obavljati brže i uz manje troškova. Analizom je utvrđeno da kod nas na tržištu postoje specijalizovane firme koje će moći i kadrovski i tehnički da odgovore zahtevu koji se postavlja pred njih.
Direkcija za vodne puteve bi na sebe preuzela stručni nadzor nad izvođenjem tih radova kako bi se ispunili svi propisani parametri plovnih puteva, kao i sprovođenje tendera, odnosno javnih poziva za određivanje izvršioca posla.
Drugi cilj koji se postiže ovim zakonom, ovim predlogom izmena i dopunama zakona, odnosi se na iznajmljivanje jahti i plovila za rekreaciju. Između 200 i 300 ovakvih plovila, po mojim informacijama, plovi našim vodama. Oni su registrovani u inostranstvu, i plove na našim vodama pod tuđim zastavama. Na ovaj način oštećen je i budžet, jer se ne ostvaruju prihodi na osnovu poreza. Takođe se ne plaćaju ni doprinosi na zarade za članove posade. Time su dovedeni u neravnopravni položaj i plovila koja su registrovana i plove pod našom zastavom.
Predlogom zakona je predviđeno da je moguće iznajmiti samo plovila koja su upisana u jedan od domaćih upisnika plovila i da nije moguće iznajmiti plovilo bez posade, čime se povećava bezbednost svih koji su korisnici usluga i stvaraju se dodatni prihodi u budžet Srbije.
Treći cilj je rešavanje sigurnosti usklađivanja Zakona o plovidbi u lukama na unutrašnjim vodama sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Primenom odredaba ovog zakona omogućiće se podizanje nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, kao i sprečavanje izvršenje krivičnih dela, kao što su krađe, piratstvo i krijumčarenje.
Na kraju, četvrti cilj koji se postiže ovim zakonom je to što je pronađena pravna mogućnost da se u skladu sa pravnim sistemom prizna pravo na obavljanje lučke delatnosti i privrednim društvima koja su sopstvenim sredstvima izgradila lučku infrastrukturu pre 2003. godine i pre stupanja na snagu samog Zakona o koncesijama. Moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga što iako nije postojala zakonska obaveza sprovođenje javne rasprave, ministarstvo je u septembru mesecu ove godine održalo javne konsultacije u Privrednoj komori Srbije sa svim relevantnim učesnicima koji su bili zainteresovani za primenu ovog zakona.
U danu za glasanje podržaću Predlog izmena i dopuna predloga Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje, 18.06.2015.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodine Antonijeviću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi Zakon o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a tiče se programa modernizacija škola.
Ovaj ugovor zaključen je 8. juna 2010. godine i potvrđen je Zakonom o potvrđivanju Finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a imao je za cilj povećanje ponude i kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Srbiji.
Projekat obuhvata tri komponente, gde je komponentom jedan, obuhvaćeno 10 osnovnih škola, kao i dve srednje škole. Predviđena je nova izgradnja, proširenje, kao i završetak škola, a sve sa ciljem da bi se eliminisalo postojanje rada u više od dve smene. Jedna od škola, koja je obuhvaćena ovim programom je i škola „Ljupče Nikolić“ u Aleksincu. Škola koju danas pohađa oko 1000 učenika koji rade sa manjkom prostora.
Svake školske godine zbog kvaliteta nastave i samog nastavnog kadra sve veći broj dece se upisuje u ovu školu. Godine 2012. u drugom kvartalu započeti su radovi na proširenju ove škole. Radovi su tekli predviđenom dinamikom, dok u jednom trenutku nisu stali. Stali su, jer izvođač radova koji je dao najpovoljniju ponudu i najbolju cenu, nije finansijski propao i otišao u stečaj. Od tog trenutka nastaju još veći problemi u ovoj školi. Umesto da do kraja 2012. godine škola dobije neophodan prostor za izvođenje nastavne aktivnosti, zbog nezavršenih radova i postojeći prostor nije moguće u potpunosti koristiti, a da ne pominjem činjenicu da je u dvorištu škole gradilište, koje predstavlja potencijalnu opasnost za povređivanje dece.
Samo zahvaljujući požrtvovanom radu nastavnika i radnika škole u više navrata je sprečeno da ne dođe do povređivanja dece. Potvrđivanjem ovog finansijskog ugovora, odnosno izmena i dopuna ovog finansijskog ugovora, stiču se uslovi da se na ponovnom tenderu izabere novi ponuđač radova i proširenje škole, konkretno ove škole završi, a samim tim i objekat privede nameni.
Naime, finansijskim ugovorom bilo je predviđeno da Republika Srbija, može banci da dostavi zahtev za isplatu tranše kredita do 15 dana pre krajnjeg datuma raspoloživosti, a to je bio 31. decembar 2014. godine.
Izmenom i dopunom ovog finansijskog ugovora period implementacije za osnovnu školu „Ljupče Nikolić“ bi bio od drugog kvartala 2012. godine do četvrtog kvartala 2015. godine.
Imajući u vidu stepen realizacije projekta iz komponente jedan ovog finansijskog ugovora, to bi trebalo da predstavlja dovoljno vremena da se objekti i projekti završe. Imajući u vidu, sve napred navedeno poslanička grupa SNS kao i ja lično ćemo u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona o potvrđivanju ugovor i izmenama i dopunama finansijskog ugovora između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovom prilikom pozivam i ostale poslanike da to isto učine. Hvala.

Imovinska karta

(Aleksinac, 06.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:30