DALIBOR RADIČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 15.01.1976. godine.

Po struci je diplomirani inženjer mašinstva.

Obavlja funkciju direktora Javnog preduzeća JNIRTVP “Reč radnika” u Aleksincu od avgusta 2012. godine, a obavlja i funkciju direktora RTV Alt.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 19 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 16 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Poštovana predsednice, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas su pred nama četiri zakona. U svom izlaganju osvrnuću se na Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja o elektronskom poslovanju.Nalazimo se u veku u kome je elektronsko poslovanje dostiglo takav nivo da je više nezamisliv svakodnevan život bez pomoći računara, mejlova, elektronskog bankarstva.

Zakon o kome danas pričamo ima za cilj da omogući brže i efikasnije poslovanje uz smanjenje troškova poslovanja, modernizaciju i efikasniji rad organa javnih vlasti, kao i lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti koje se pruža elektronskim putem.

Ovaj zakon omogućiće brže i efikasnije poslovanje. Smanjiće se vreme koje je potrebno za izvršenje određenog posla, a i ono što svima nama smeta, neće biti potrebe da idemo od šaltera do šaltera i da nepotrebno gubimo vreme.

Da bi zakon doprineo modernizaciji i efikasnijem radu organa vlasti, njime su regulisane sledeće oblasti: elektronski dokument, elektronska identifikacija usluge od poverenja, elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronska dostava, autentikacija veb sajtova, kao i elektronsko čuvanje dokumenata.

Sve ove oblasti su detaljno regulisane ovim zakonom, zato mogu slobodno da Kažem da pred nama imamo dobar zakon koji je podjednako značajan i za građane, privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte.

Primena ovog zakona omogućiće, ne samo uštedu vremena i novca, omogućiće i napredak u međunarodnom položaju. Primena ovog zakona biće spora i teška, ali svi shvatamo neophodnost primene ovakvih zakonskih rešenja.

Da bi olakšali primenu ovog zakona, kao i svih budućih zakonskih rešenja, danas raspravljamo i o Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu. Cilj Nacionalne akademije je da osposobi zaposlene na neodređeno vreme u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, da se stručno osposobe za sve poslove iz svog delokruga rada.

Imajući u vidu da često imamo izmene propisa i sve u cilju da se uskladi sa zakonodavstvom i procedurama u našoj zemlji, za zakonodavstvom i procedurama zemalja članica EU.Imajući u vidu da zakonska rešenja koja su pred nama omogućavaju da se modernizujemo i uhvatimo korak sa razvijenim zemljama, u Danu za glasanje podržaću predloge zakona. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Poštovana predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom izlaganju osvrnuću se na Sporazum o zajmu za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća. Sporazum je potpisan između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Pošto Narodna skupština potvrđuje sporazume o zaduživanju Republike Srbije, mi danas razmatramo i ovaj sporazum.
Ovo je drugi zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća i to u iznosu od 89 miliona i 800 hiljada evra. Ovaj zajam se odnosi na preduzeća u kojima proces privatizacije još uvek nije završen. Ministarstvo finansija, kao i Vlada Republike Srbije, ovim zakonom omogućava da ova preduzeća opstanu.
Imajući u vidu da ova preduzeća dobijaju direktne budžetske subvencije, ona značajno doprinose povećanju javne potroše i fiskalnog deficita, ali ovo nije jedini vid pomoći koji se daje navedenim preduzećima. Da bi mogla da funkcionišu, neophodna im je pomoć u vidu garancija za uzimanje kredita, ali im se tolerišu neplaćanje poreza i doprinosa, povezivanje radnog staža, a sve to ima uticaja na povećanje javnih rashoda.
Moram napomenuti da je ovo drugi po redu zajam i ima za cilj da se smanji učešće države u neposrednim i posrednim podrškama realnom sektoru. Ali, hajde da pričamo o onome što se ne nalazi u ovom sporazumu, a što svi dobro znamo. Lakši način postoji, a to je da se u ovakvim preduzećima proglasi stečaj, da neki stečajni upravnik uz veliku nadoknadu rasparča i rasproda preduzeće.
Ova Vlada Republike Srbije bira teži način, ali po meni ispravniji. Mnogo je teže pomoći da preduzeće stane na svoje noge. Takav vid pomoći košta, ali na ovaj način se pokazuje da Vlada i nadležna ministarstva brinu o svojoj imovini. Koliko radnika upošljava Resavica, RTV Bor i ostala preduzeća? Bez ovakvog vida pomoći za oporavak, šta bi bilo sa ljudima u tim preduzećima? Imali bi još uspešnih privatizacija koje se završavaju katancem na kapiji i socijalnim slučajevima na ulici. Mnogo je bitnije pronaći strateške partnere za preduzeće u restrukturiranju ili odabrati pravi model privatizacije. Da se to može učiniti, vidimo i iz primera u praksi. Pogledajmo Železaru ili Er Srbiju, koji nam predstavljaju svetle primere.
Zato ovde pozivam da podržimo ovaj sporazum, kao i ostale tačke dnevnog reda i napore koje Vlada Srbije čini da preduzeća u restrukturiranju izvede na pravi put, da mogu da žive od onoga što zarade svojim radom. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama.
Cilj izmene i dopune zakona je pre svega usaglašavanje postojećeg zakona sa Zakonom o privatnom obezbeđenju i Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju, kao i da se urede određena pitanja koja nisu bila do sada uređena ili su uočeni nedostaci prilikom primene postojećeg zakona.
Proučavajući predložene izmene i dopune zakona mogu se uočiti četiri cilja na koja se zakon odnosi i to, pod jedan ukidanje monopolskog položaja Direkcije za vodne puteve koja je imala do sada prilikom obavljanja poslova oko tehničkog održavanja međudržavnih i međunarodnih puteva monopolski karakter.
Direkcija za vodne puteve u proteklom periodu ima velikih problema da ispuni svoje obaveze, pre svega zbog objektivnih razloga zato što flota brodova je u starosti od 40 i više godina. Deo budžetskog novca koji je namenjen za održavanje vodnih puteva odlazi na remont brodova, kao i na plate članova posade.
Ovim zakonom se upošljava i privatni sektor koji će navedene obaveze moći tehničkog održavanja plovnih puteva, obavljati brže i uz manje troškova. Analizom je utvrđeno da kod nas na tržištu postoje specijalizovane firme koje će moći i kadrovski i tehnički da odgovore zahtevu koji se postavlja pred njih.
Direkcija za vodne puteve bi na sebe preuzela stručni nadzor nad izvođenjem tih radova kako bi se ispunili svi propisani parametri plovnih puteva, kao i sprovođenje tendera, odnosno javnih poziva za određivanje izvršioca posla.
Drugi cilj koji se postiže ovim zakonom, ovim predlogom izmena i dopunama zakona, odnosi se na iznajmljivanje jahti i plovila za rekreaciju. Između 200 i 300 ovakvih plovila, po mojim informacijama, plovi našim vodama. Oni su registrovani u inostranstvu, i plove na našim vodama pod tuđim zastavama. Na ovaj način oštećen je i budžet, jer se ne ostvaruju prihodi na osnovu poreza. Takođe se ne plaćaju ni doprinosi na zarade za članove posade. Time su dovedeni u neravnopravni položaj i plovila koja su registrovana i plove pod našom zastavom.
Predlogom zakona je predviđeno da je moguće iznajmiti samo plovila koja su upisana u jedan od domaćih upisnika plovila i da nije moguće iznajmiti plovilo bez posade, čime se povećava bezbednost svih koji su korisnici usluga i stvaraju se dodatni prihodi u budžet Srbije.
Treći cilj je rešavanje sigurnosti usklađivanja Zakona o plovidbi u lukama na unutrašnjim vodama sa Zakonom o privatnom obezbeđenju. Primenom odredaba ovog zakona omogućiće se podizanje nivoa sigurnosti u obavljanju vodnog saobraćaja, kao i sprečavanje izvršenje krivičnih dela, kao što su krađe, piratstvo i krijumčarenje.
Na kraju, četvrti cilj koji se postiže ovim zakonom je to što je pronađena pravna mogućnost da se u skladu sa pravnim sistemom prizna pravo na obavljanje lučke delatnosti i privrednim društvima koja su sopstvenim sredstvima izgradila lučku infrastrukturu pre 2003. godine i pre stupanja na snagu samog Zakona o koncesijama. Moram da izrazim zadovoljstvo zbog toga što iako nije postojala zakonska obaveza sprovođenje javne rasprave, ministarstvo je u septembru mesecu ove godine održalo javne konsultacije u Privrednoj komori Srbije sa svim relevantnim učesnicima koji su bili zainteresovani za primenu ovog zakona.
U danu za glasanje podržaću Predlog izmena i dopuna predloga Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama. Hvala.

Imovinska karta

(Aleksinac, 06.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:30