DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Oženjen je i otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Primena Zakona o pravima pacijenata

čeka se odgovor 4 meseca i 30 dana i 21 sat

Poštovani, u odgovoru Odbora za zdravlje i porodicu NSRS broj 07-2821/15 od 26.11.2015. godine, obavešteni smo da će povodom našeg dopisa o lošem radu savetnika za prava pacijenata i nepostojanju Saveta za zdravlje u mnogim jedinicama lokalne samouprave, od Ministarstva zdravlja biti zatraž...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 25.10.2016.

Pre svega, žao mi je što upravo oni koji su kritikovali tokom dosadašnjeg zasedanja nisu to da govore nešto više upravo o temi o kojoj danas govorim. Ali, evo, pre nego što pređem na suštinu svog izlaganja moram da kažem da upravo je i ovo satisfakcija o kojoj je i premijer govorio, a to je da se Srbija na „Duing biznis“ listi Svetske banke sa 54 mesta popela na 47 mesto i to je jedan fantastičan podatak koji sa zadovoljstvom u ovom trenutku mogu da kažem, jer se to i prezentuje kao najnovija vest, tako da je zadovoljstvo zaista zajedničko.
Što se tiče zakona, pre svega Predlog zakona i izmenama i dopunama Zakona o plovidbi, lukama na unutrašnjim vodama ja vidim pre svega kao ideju resornog ministarstva da ovaj zakon, dakle uskladi sa Zakonom o planiranju i izgradnji s jedne strane, s druge strane sa Zakonom o privatnom obezbeđenju, a takođe i sa Zakonom u istraživanju nesreće u vazdušnom železničkom i vodnom saobraćaju i ne samo da ga uskladi, već rekao bih da je težnja da se sva ona zakonska rešenja koja su bila nedovoljno dobra isprave i da onih zakonskih rešenja koji u određenim situacijama zaista nisu ni postojala, da se iznađu i plasiraju i prezentuju ovim zakonom.
Dakle, da krenem redom. Smatram da se predloženom izmenom člana 21, odnosno 199. postojećeg zakona uređuje zaštita imovine unutrašnjem vodnom saobraćaju. Zaista ne znam o čemu se ovde radi, danas smo slušali bukvalno kritike bez ikakve argumentacije i bez ikakve podloge koja je utemeljena na istini, već su se iznosile paušalne neke rečenice i izjave, rekao bih poluistine i dezinformacije, vezano upravo za ovaj član o kome govorim.
Naime, na ovaj način lično smatram da će brodarska privredna društva i luke, ne samo što će biti dužne da organizuju tu sigurnosnu zaštitu, već će na taj način, pre svega angažovanjem licenciranih subjekata za obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja, pre svega sprečiti krađu i sprečiće se krađa krijumčarenje ljudi, a takođe i piraterija i kriminal. To, ko će se na tim javnim pozivima javljati, pa naravno da će se javljati svi oni koji su licencirani u ovoj državi. Dakle, svako ko ispunjava uslove vezano za privatno obezbeđenje, naravno da tim poslom može i treba da se bavi.
Danas je evidentiran jedan značajan problem koji se tiče iznajmljivanja plovila. Naime, danas je moguće iznajmiti plovilo koje nije upisano ni u jedan od domaćih upisnika plovila, već su registrovana u inostranstvo. Šta se time gubi? Pa, gubi se pre svega porez. Dakle, ne ubira se nikakv porez, nikakav prihod, ne samo po osnovu plaćanja poreza direktno, ali ne ostvaruje se ni prihod po osnovu doprinosa na zarade osoba koje bi trebalo da rade, dakle da budu radno angažovana po ovoj delatnosti.
S tim u vezi, ova privredna društva će biti obavezna da plaćaju porez na upotrebu jahte sa motornim pogonom čiji iznos, koliko znam, a raspitao sam se, iznosi u rasponu od 62.670 dinara do 250.730 dinara, što, složićete se, nije mala suma. Predloženim izmenama zakona, dakle, ovaj deo se menja i čini mi se po prvi put se uvodi red u ovu oblast na ovaj način.
Ono što je mene posebno intrigiralo jeste, kako su zemlje u okruženju rešile ovaj problem. Pa, zemlje u okruženju su rešile upravo na ovaj način, štiteći svoje brodare. Šta je tu sporno? Osim, ukoliko se želi bukvalno da se traži dlaka u jajetu ili da se traži problem bez problema. Suština izmene ovog člana jeste praktično regulisanje delatnosti brodara, odnosno iznajmljivanje jahti sa motorom, a uz to kao jedan efekat izmene zakona, ja vidim samo povećan prihod u budžetu.
Član 27. Član 27, pre svega shvatam kao želju predlagača, dakle resornog ministarstva da se uskladi ovaj zakon sa Zakonom o planiranju i izgradnji. Naime, o čemu se radi. Ovde u članu 213, postojećeg zakona, stav 2. i 3, gde zakon u smislu propisivanja da su pristaništa za ukrcavanje i iskrcavanje putnika elementi lučke infrastrukture, dakle, razlikuje se, zato što je dosadašnji zakon prepoznavao kao lučku suprastrukturu. Razlike su, pre svega kod ljudi koji se razumeju u ovu problematiku, više nego evidentne. Naime, suprastruktura se koristi za iskrcavanje tereta, a ne putnika, s toga i promena i izmena ovog termina je više nego opravdana. Tako da, na taj način ne samo što se usaglašava sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji, već se na jedan precizniji način opisuju lučki elementi, jer se termin, dakle, suprastruktura koristi za objekte, a ne za putnike koji će se iskrcavati i ukrcavati.
U skladu, sa evropskim rešenjem u ovoj oblasti, predlog je da se sa članom 13. predloga zakona dopuni član 70. Ovde je suština u efikasnom sprovođenju traganja i spasavanja i naime, domaći brodari će morati da donose sopstvene planove hitnih mera za pomoć žrtvama, njihovim porodicama koje uključuju prevoz, smeštaj i medicinsku pomoć, itd.
Smatram da su ovi planovi jedan neophodan akt koji se mora imati, ne samo zbog zakona, već zbog jedne valjane organizacije brodara u okviru tih vanrednih situacija, okolnosti koje pre svega ne želimo da se dese, ali definitivno će ih biti na našim vodama. S toga, u celini smatram da izmene zakona ne samo da imaju smisla, već da će unaprediti saobraćaj i unaprediti delatnost u ovoj oblasti definitivno. Hvala puno.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i članovi njegovog tima, uvažene kolege narodni poslanici, ja ove izmene Zakona o visokom obrazovanju o kome danas govorimo, apsolutno podržavam. Ne bih se složio sa prethodnim govornikom da je sve tako crno kao što on prikazuje, ali u svakom slučaju pomaka u ovom proteklom periodu definitivno da je bilo.
Izmenu ovog člana 1, dakle prvog člana, o kome govorimo, ja shvatam kao ideju ministarstva da se maksimalno iskoriste budžetska sredstva koja su uložena u finansiranje tih tzv. starih studenata. Naime, o čemu se radi? Ako pođemo od jedne činjenice, a to je činjenica da država prosečno uloži u jednog studenta 500 hiljada dinara, dakle pola miliona dinara na godišnjem nivou, dođe se do jedne zamašne sume da u toku jednog školovanja samo jednog studenta ta suma izađe i nekoliko miliona dinara.
Dakle, mi se nikako ne smemo, po mojim uverenjima i po mojim stavovima, odricati tih ljudi koji su sutrašnji visokoškolci, dakle visokoobrazovani ljudi. Stoga smatram upravo zato što je država uložila ogroman novac u te studente ne smemo, pre svega, lišiti njihovih usluga u nekom narednom periodu.
Razlog više je i taj, upravo zbog toga što ovi studenti ne verujem da bi mogli završe studije ukoliko bi morali da se uklope u taj novi sistem obrazovanja. Tako da na ovaj način mislim da država racionalno postupa.
Najmanje značajan razlog za podršku ovom predlogu jeste činjenica da je udeo osoba uzrasta od 30 do 34 godine koji imaju visoko ili više obrazovanje u EU je skoro za trećinu veći nego u Srbiji, sa udelom od 36,8% u 2013. godini i osetnim povećanjem u odnosu na 2002. godinu, EU još uvek nije ispunila svoj zacrtani cilj, a to je da 2020. godine taj procenat bude 40%. Kod Srbije je taj procenat 25,3%. Dakle, na vrlo niskom nivou. Ja smatram da upravo ovim promenama zakona će se ublažiti ovaj procenat, odnosno povećati ovaj procenat u ovoj starosnoj grupi stanovnika. Ne mislim da će promena ovog zakona krucijalno rešiti problem definitivno, ali će u svakom slučaju ublažiti taj procenat o kome govorim, a za koji mislim da je veoma bitan.
Mislim da dobro govori, ovo su porazne statistike za nas, zato što na osnovu ovih statistika definitivno se vidi da praktično kasnimo najmanje nekih 15-ak godina za valjanom strategijom u obrazovanju. Dakle, 2002. godine je EU prosečno imala 24% visokoobrazovnih stanovnika u toj starosnoj populaciji. Mi taj procenat imamo danas.
Svakako smatram da ovo treba da bude poslednji rok za produžetak završetka studija ovih tzv. starih studenata, odnosno studenata koji su započeli svoje školovanje pre stupanja na snagu zakona iz 2005. godine.
Što se tiče izmena zakona, odnosno izmene člana 3. i snižavanja broja spb poena koje je potrebno ostvariti da bi se rangirali u okviru ukupnog broja studenata čije se studije finansiraju iz budžeta Republike Srbije to mislim da je opravdano iz više razloga.
Prvi razlog je taj zato što sama izmena zakona nema praktično nikakvih finansijskih efekata na budžet Republike Srbije, što je vrlo značajno, mora se priznati u ovim okolnostima finansijske krize.
S druge strane i sam kao univerzitetski nastavnik moram da konstatujem jednu činjenicu, da ona brojka koja se tiče ovih spb poena, govorim sada o važećem zakonu, zaista moram reći da postoje objektivne teškoće da studenti ostvare tu kvotu.
Mislim da je ovo više nego dobar predlog i više nego dobra priča i smatram da upravo o ovom predlogu treba napraviti jednu široku debatu, dakle, i sa fakultetima, sa univerzitetima, ali i sa svim relevantnim subjektima koji učestvuju u ovom procesu. Mislim da je to pravi put.
Takođe smatram da je ministar vrlo transparentan čovek i čovek koji je pre svega orijentisan ka saradnji i mislim da tu definitivno neće biti problema.
Treći razlog koji govori u prilog izmene ovog člana jeste pre svega da je opravdana ova odluka iz jednog vrlo praktičnog razloga, veliki broj studenata je vrlo lošeg materijalnog statusa. Na ovaj način ući će u onu kvotu studenata koji se finansiraju iz budžeta RS, što je po meni odlična stvar, a opet ta brojka će biti u onoj okvirnoj zakonskoj kvoti koji propisuje odluka Vlade RS.
Dakle, sve je u okviru zakona sa jedne strane, a sa druge strane mislim da će ova odluka definitivno značiti studentima kojih se upravo ona tiče.
Na kraju reći ću jednu afirmativnu stvar, a to je da sam sa gospodinom ministrom imao prilike da razgovaram i njegovi stavovi i vizije obrazovnog sistema su me zaista obradovali. Moram reći da mi upravo ta vizija obrazovnog sistema daje nadu da će on upravo postaviti lestvicu kvaliteta obrazovnog sistema u Srbiji na značajno viši nivo nego što je to bio slučaj u dosadašnjem periodu. Hvala puno.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.10.2016.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, smatram da je povređen član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.
Naime, o čemu se radi. Pre svega, čovek sam koji je vrlo tolerantan i koji može da istrpi kritiku i, naravno, savet, bez obzira da li je on dobronameran ili ne, ali u ovom slučaju zaista je nemoralno da oni koji su radili reformu u pravosuđu, onakvu kakvu su radili, da praktično su ljudi selektovani iz jedne kancelarije u jednom ili više gradova, ko će nastaviti da radi svoj sudijski poziv, a ko ne, da danas ovde nama daju moralne lekcije o tome kako procedure i bilo šta u izboru novih članova, odnosno novih zaposlenih, novih radnika sudstva, odnosno sudova i tužilaštva, nisu valjani. Sramotno je upravo iz tih razloga što, jednostavno, ljudi koji nisu poštovali ne samo sudstvo i pravosuđe, nego nisu poštovali svoju državu, sebi daju za pravo da drže nama moralne lekcije. Iz tih razloga, mislim da je povređen Poslovnik i mislim da je povređeno dostojanstvo ovog parlamenta. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Prokuplje, 16.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 10.05.2016 -
- Fakultet za sport i fizičko vaspitanje – Leposavić (Docent) Republika Mesečno 120000.00 RSD 10.05.2016 -
- KBC "Dr Dragiša Mišović" (Pomoćnik direktora za medicinske poslove) Republika Mesečno 9000.00 RSD 10.05.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Predavanja) Republika Mesečno 47500.00 RSD 03.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:39