DARKO LAKETIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 10. januara 1975. godine u Kosovskoj Mitrovici.

Završio je Medicinski fakultet u Prištini. Magistrirao 2005. godine na Medicinskom fakultetu u Nišu, gde je 2007. godine specijalizirao urologiju, a 2010. godina doktorirao.

Od 2000. godine zaposlen je u prokupačkoj Opštoj bolnici „Dr Aleksa Savić“.

U dva navrata je bio profesor u Medicinskoj školi „Dr Aleksa Savić“ u Prokuplju, a bio je i saradnik u nastavi-volonter na Medicinskom fakultetu u Nišu.

Zadnjih godinu dana, do imenovanja za pomoćnika ministra zdravlja u oktobru 2013.godine, bio je direktor prokupačke „Gradske apoteke“.

Od 2010. godine je predsednik Srpskog lekarskog društva za Toplički okrug.

Član je prokupačkog SNS, a od 2011. godine i predsednik stranke u Prokuplju. Član je i Glavnog odbora SNS i potpredsednik saveta za zdravstvo SNS.

Oženjen je i otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 2
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 23 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 25 dana i 14 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Primena Zakona o pravima pacijenata

čeka se odgovor 11 meseci i 25 dana i 15 sati

Poštovani, u odgovoru Odbora za zdravlje i porodicu NSRS broj 07-2821/15 od 26.11.2015. godine, obavešteni smo da će povodom našeg dopisa o lošem radu savetnika za prava pacijenata i nepostojanju Saveta za zdravlje u mnogim jedinicama lokalne samouprave, od Ministarstva zdravlja biti zatraž...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što budem govorio nešto više o Zakonu o dualnom obrazovanju, pre svega da izrazim zadovoljstvo zato što je ovaj zakon, odnosno ovaj Predlog zakona usklađen zajedno sa sindikatima. Takođe nešto što je veoma značajno jeste, i što pre svega izražavam svoje zadovoljstvo, i činjenica da je sprovedena značajna i sveobuhvatna javna rasprava jer je ona suštinski garant kvalitetnih zakonskih rešenja.

Sama činjenica da određeni poslodavci u našem privrednom sistemu ne mogu da zaposle ljude sa biroa zbog određene nekomptencije ili manjka veština, govori u prilog tome da je ovaj zakon trebao da bude donet i u ranijem periodu.

Ono što je činjenica i što mogu reći jeste da dosadašnja praksa da se ta praktična nastava, stručni deo nastave obavlja u školskim radionicama koje su generalno ne samo zastarele, već jednostavno pripadaju nekoj našoj zajedničkoj prošlosti, govori u prilog tome da je neophodno da se praksa obavlja pre svega u tehnološki razvijenim fabrikama, a ne u školskim radionicama gde deca jednostavno neće naučiti ono što im je neophodno za budući rad.

Paralelno sa tim, ne samo školske radionice već i nastavnici koji vode praksu nisu mogli da prate tehnološki napredak naše zemlje i uopšte civilizacije i ti nastavnici su takođe ostajali u prošlosti. Ovim predlozima mislim da se rešava i ta problematika.

Ono što smo mogli da čujemo kao glavnu primedbu opozicije jeste jeftina radna snaga, čak su se čuli, za mene, neki apsurdni termini kao što je zloupotreba, robovlasničko društvo itd, što je apsolutno nonsens. Zašto to kažem? Zato što o tome pričaju ljudi koji su aktivno učestvovali u pljačkaškoj privatizaciji, koji su aktivno sprovodili pljačkašku privatizaciju.

Govoriću i o gradu iz koga dolazim, o Prokuplju. U Prokuplju nijedna fabrika koja je bila, govorim o državnim fabrikama koje su radile za vreme SFRJ i devedesetih godina danas ne rade. Na mestima gde su se nalazile danas su ruine, porušene zgrade, jad i čemer. Zar oni ljudi koji su učestvovali u tome mogu da govore o dualnom obrazovanju, o tome da naša deca moraju da budu pripremljena za tržišnu utakmicu, tržište rada jer je to suštinska stvar. Zar iko normalan treba da misli da jedno dete koje izađe iz škole treba da bude nesposobno za posao? To dete kada izađe iz stručne škole mora da bude pripremljeno ili za samostalan rad, dakle, u sopstvenoj režiji ili za rad kod poslodavca.

To je suštinska stvar, to je državni interes. Priča o nekom materijalnom obezbeđivanju učenika mislim da je kompletno zaokružena, jer u periodu kada se stiču znanja, kompetencije i veštine dobiti naknadu veću od 70% od minimalne cene rada je velika stvar. I sam sam bio na specijalizaciji kao lekar i za vreme specijalizacije sam primao naknadu kao lekar opšte medicine dok nisam naučio zanat i položio specijalistički ispit. Prirodno je da za vreme usvajanja znanja imaš i naknadu koja nije stoprocentna, ali je naknada.

Do sada se stručna praksa u različitim školskim radionicama, za rad u školskim radionicama nije bilo ni naknade, pa nije bilo bunta. Jednostavno, takve stvari ne razumem, osim što razumem da je reč o politikanstvu i zloupotrebi zaista plemenitih stvari. Hvala vam još jednom.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, generalno, svaki zakon o obrazovanju mora da prati potrebe društva u celini, mora da prati tehnološki napredak, civilizacijski napredak jednog društva, ali isto tako mora da prati potrebe tržište i potrebe poslodavaca. Upravo Predlog ovog zakona vidim u tom svetlu i na taj način.

Od samog donošenja važećeg Zakona o obrazovanju, govorim o Zakonu o visokom obrazovanju, možemo reći da se Ministarstvo prosvete susrelo i sa određenim problemima. Ti problemi su vezani za akreditaciju zdravstvenih ustanova, za vrednovanje kvaliteta studijskih programa, za upošljavanje nastavnika i saradnika, ali možemo reći da je postojao problem vezan za završetak započetih studija u upisanom roku, po započetom programu i po pravilima studija.

Čitanjem ovog predloga zakona, današnjeg Predloga zakona, osetio potrebu Ministarstva prosvete da sve te probleme koji su postojali u važećem Zakonu o visokom obrazovanju praktično reše. Sam Predlog zakona, dakle, koji je danas na dnevnom redu, mogu reći da nudi odgovore na sve te probleme i ta pitanja koja su bila nerešena ili diskutabilno rešena u ranijem predlogu.

Posebno bih naglasio značaj uvođenja komercijalizacije naučnih rezultata, jer je to jedan od puteva kojim dolazimo do unapređenja naučne delatnosti jedne visokoškolske ustanove. Naravno, ovde vidim da je precizno definisano, a verovatno će i podzakonskim aktima biti preciznije definisano da se ta sredstva moraju koristiti namenski, samo za unapređenje upravo naučne delatnosti kojim se ta visokoškolska ustanova i bavi.

Ono što sam, takođe, protumačio na sličan način jeste uvođenje instituta menadžera univerziteta. Menadžer univerziteta neće imati samo potencijal menadžera ljudskih resursa gde će on na jedan adekvatan način, pre svega, ocenjivati, nagrađivati, govorim o nastavnicima i saradnicima, taj ljudski faktor, već će imati ulogu da potencira tu komercijalizaciju patenata, sa jedne strane, i naučne delatnosti, povećavajući finansijski kapacitet svoje visokoškolske ustanove.

U dosadašnjoj praksi, kao što sam pomenuo, bilo je problema koji su vezani za akreditaciju visokoškolskih ustanova. Ti problemi su bili dominantni u onom delu gde se govorilo o drugostepenom postupku, gde praktično nije definisan taj drugostepeni postupak u odlučivanju za akreditaciju određene visokoškolske ustanove. Na ovaj način, ovim predlogom je praktično rešen taj nedostatak time što se formira jedna žalbena komisija, i to kompetentna žalbena komisija, dakle, vezano za drugostepeno odlučivanje za akreditaciju.

Postoji jedna stvar koja mi se naročito sviđa, a to je da se ustanovi može oduzeti dozvola za rad ukoliko inspekcijski nadzor utvrdi da ne postoje uslovi za obavljanje te delatnosti. Mislim da ćemo na taj način popraviti kvalitet visokoškolskog obrazovanja, jer adekvatnom inspekcijom i reakcijom u tom smislu…

Smatram da je to jedini put ka tome. Razlog više zašto se na ovaj način obraćam i na ovaj način izlažem jeste taj što je veoma značajna stvar definisana u ovom zakonu, u ovom predlogu zakona, a to je formiranje tela za proveru kvaliteta u visokom obrazovanju, tzv. NAT. Ovo telo formira Vlada, ima organe upravljanja, ima stručne organe za proveru kvaliteta. Mislim da sa ovim telom, koje je vrlo značajno, kažem, u proveri kvaliteta rada visokoškolskih ustanova, dobijamo podatke koji će biti vrlo značajni u jednoj komparativnoj analizi sa visokoškolskim ustanovama u EU i okruženju.

Takođe, mislim da će ovaj predlog zakona doneti mnoštvo pozitivnih efekata, ne samo za ustanove, visokoškolske ustanove, već će doneti pozitivne efekte i na same nastavnike i saradnice, sa jedne strane, ali ono što najviše očekujem, i na studente.

Što se ustanova time, postupak akreditacije će biti mnogo kvalitetniji i efikasniji na osnovu ovog izloženog. Takođe, ustanove će imati mogućnost da svoj naučni rad komercijalizuju i na taj način poboljšaju i poprave svoj status i ne samo da ga poprave, nego da dodatno ulaže u naučno-istraživački rad, čime ćemo opet zatvoriti taj jedan krug koji je već na pravi način zamišljen.

Uvođenjem kategorije predavača van radnog odnosa, iz realnog sektora, pravimo jednu, rekao bih, vrlo značajnu kopču između visokoškolskih ustanova, sa jedne strane, i poslodavaca, privrede, sa druge strane. Ovo je vrlo bitno, jer smatram da polemika o dualnom obrazovanju ne treba da postoji. To je nešto što je progres. To je nešto što je doživelo jednu značajnu implementaciju u svim razvijenim zemljama zapadnog društva. Mislim da trebamo sve ono što je pametno, što je značajno da usvojimo. Naravno, trebamo ga samo modifikovati na način koji to nama odgovara.

Naglasio bih, takođe, jedan vrlo bitan stav i značajan stav, a to je predlog realnijeg uslova za upis studija koji se finansiraju o trošku budžeta.

Dakle, po meni, snižavanje tog broja ESPB poena na 48 je realno i na taj način sam ovaj predlog zakona čini realnim i aktuelnim, što je, po meni, više nego razumljivo i pozdravljam. Zato smatram da se ovim predlogom zakona konačno pravi jedna mogućnost za obrazovanje mladih generacija. Paralelno sa tim, mislim da je vrlo značajno i na tome moramo svi zajedno raditi, jeste da se ustanovi jedan princip kontinuiranog i permanentnog obrazovanja i usvajanja znanja u toku života, u toku radnog veka, jer je to neophodno. Sa druge strane, molim vas samo da omogućite, kao ministar za zdravlje i kao saradnici ministra zdravlja, da se omogući jedna, pre svega, značajna i veća transparentnost, dakle, obrazovnog sistema, mislim na međunarodnu otvorenost, mislim na međunarodnu saradnju, jer jedino na taj način mi ćemo moći da pratimo savremene korake u obrazovanju. Hvala vam puno.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, pre svega ne bih se složio sa konstatacijom predlagača da je banka reproduktivnih ćelija isto što i centar za biomedicinski potpomognutu oplodnju, samo sa dodatim nekim, da kažem, atributima. To kažem zato što je ovaj zakon pre svega pravljen u skladu sa principima i Svetske zdravstvene organizacije i sa iskustvima većine razvijenih zemalja u svetu.

Ovo kažem zato što, pre svega, iskustva razvijenih zemalja jesu takva da i na teritoriji jedne države dovoljno je postojanje jedne banke reproduktivnih ćelija. Isto tako, ne bih se složio sa konstatacijom da su upravo ova dva, rekao bih, entiteta identična po svojim atributima iz razloga što za postojanje, za organizaciju, za formiranje jedne banke reproduktivnih ćelija moraju postojati jasno definisani uslovi za njenog otvaranje. To je suštinska razlika. Banka reproduktivnih ćelija je jedna, da kažem, ozbiljna organizacija koja se bavi jednom vrlo ozbiljnom delatnošću.

Samo molim ministra i njegov tim da prilikom formiranja podzakonskih akata, da pre svega definišu jako oštre kriterijume za osnivanje delatnosti koje su vezane za banku reproduktivnih ćelija.

Inače, ja upravo ove segmente, dakle ove članove zakona koji definišu ovu oblast, vidim na taj način da upravo podelom na centre za biomedicinsku potpomognutu oplodnju, s jedne strane, i na banke reproduktivnih ćelija, cilj ministarstva i države jeste da se, pre svega, napravi mnogo više na kvalitetu, odnosno na uspešnosti izvedenih vantelesnih oplodnji, što je suštinska stvar. Nije suštinska stvar povećati broj žena, već povećati, samo povećati broj žena, već povećati i efikasnost, odnosno broj uspešnih vantelesnih oplodnji.

S druge strane, jednom, rekao bih, detaljnom i brižljivom definicijom formiranja banaka reproduktivnih ćelija, dobićemo jedan referentni nacionalni centar koji predstavlja banku reproduktivnih ćelija koji će biti sposoban da iznese sav teret koji će centri za BMPO na teritoriji čitave Republike nositi sa sobom, ali u sasvim drugoj organizaciji. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Prokuplje, 16.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27000.00 RSD 10.05.2016 -
- Fakultet za sport i fizičko vaspitanje – Leposavić (Docent) Republika Mesečno 120000.00 RSD 10.05.2016 -
- KBC "Dr Dragiša Mišović" (Pomoćnik direktora za medicinske poslove) Republika Mesečno 9000.00 RSD 10.05.2016 -
- Visoka medicinska škola strukovnih studija, Ćuprija (Predavanja) Republika Mesečno 47500.00 RSD 03.10.2016 -
Poslednji put ažurirano: 28.02.2017, 14:39