DRAGOMIR KARIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1949. godine u Peći.

Jedan je od vlasnika multinacionalne kompanije “Braća Karić”, osnovane 1973. godine.

1972 godine diplomirao je na Fakultetu organizacionih nauka Beogradskog Univerziteta. Od 1988 godine živi i radi u Moskvi (RF). 1993 godine izabran je za člana Ukrajinske Akademije Agrarnih Nauka u Kijevu. Doktorsku disertaciju odbranio je 1994. godine na Institutu Agrarne Ekonomije pri Ukrajinskoj Akademiji Agrarnih Nauka i dobio zvanje doktora filozofije i ekonomike. Počasni je profesor Sociološkog fakulteta MGU Lomonosov u Moskvi, predsednik i osnivač Međunarodnog Univerziteta za Biznis i Upravljanje u Moskvi, redovni profesor Akademije za Trgovinu i Bankarstvo “Danica i Janićije Karić” u Peći, redovni profesor na Institutu za Agrarnu Ekonomiju pri Ukrajinskoj Akademiji Agrarnih Nauka.

Osim toga rukovodilac je Međunarodne laboratorije za agrobiznis u Kijevu i član redakcije časopisa “Ekonomika, zakon i tržište” koji izlazi u Kijevu. 1996 godine izabran je za člana Akademije Socijalnih Nauka RF u Moskvi, i samim tim dobio zvanje Akademika Akademije Socijalnih Nauka RF.

Sa bratom Bogoljubom osnovao je Pokret Snaga Srbije-Bogoljub Karić. Dragomir J. Karić je zamenik predsednika Pokreta.

Nakon izbora 2012.godine, izabran je za narodnog poslanika.

Oženjen je suprugom Hafom, ima tri sina Sašu, Simona i Jugoslava i kći Danijelu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Odbor za Kosovo i Metohiju

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku

Poslanička grupa prijateljstva - Alžir

Poslanička grupa prijateljstva - Argentina

Poslanička grupa prijateljstva - Ažerbejdžan

Poslanička grupa prijateljstva - Belgija

Poslanička grupa prijateljstva - Bosna i Hercegovina

Poslanička grupa prijateljstva - Brazil

Poslanička grupa prijateljstva - Bugarska

Poslanička grupa prijateljstva - Danska

Poslanička grupa prijateljstva - Egipat

Poslanička grupa prijateljstva - Finska

Poslanička grupa prijateljstava - Francuska

Poslanička grupa prijateljstva - Grčka

Poslanička grupa prijateljstva - Holandija

Poslanička grupa prijateljstva - Hrvatska

Poslanička grupa prijateljstva - Indija

Poslanička grupa prijateljstva - Indonezija

Poslanička grupa prijateljstva - Irak

Poslanička grupa prijateljstva - Iran

Poslanička grupa prijateljstva - Izrael

Poslanička grupa prijateljstva - Japan

Poslanička grupa prijateljstva - Jermenija

Poslanička grupa prijateljstva - Kipar

Poslanička grupa prijateljstva - Kuba

Poslanička grupa prijateljstva - Litvanija

Poslanička grupa prijateljstva - Luksemburg

Poslanička grupa prijateljstva - Makedonija

Poslanička grupa prijateljstva - Mađarska

Poslanička grupa prijateljstva - Meksiko

Poslanička grupa prijateljstva - Norveška

Poslanička grupa prijateljstva - Palestina

Poslanička grupa prijateljstva - Poljska

Poslanička grupa prijateljstva - zemlje podsaharske Afrike

Poslanička grupa prijateljstva - Republike Koreja

Poslanička grupa prijateljstva - Rumunija

Poslanička grupa prijateljstva - Slovačka

Poslanička grupa prijateljstva - Slovenija

Poslanička grupa prijateljstva - Suvereni vojni malteški red

Poslanička grupa prijateljstva - Turkmenistan

Poslanička grupa prijateljstva - Turska

Poslanička grupa prijateljstva - Venecuela

Poslanička grupa prijateljstva - Češka

Poslanička grupa prijateljstva - Španija

Poslanička grupa prijateljstva - Švajcarska

Poslanička grupa prijateljstva - Švedska

Poslanička grupa prijateljstva - Belorusija

Poslanička grupa prijateljstva - Crna Gora

Poslanička grupa prijateljstva - Italija

Poslanička grupa prijateljstva - Kazahstan

Poslanička grupa prijateljstva - Kina

Poslanička grupa prijateljstva - Nemačka

Poslanička grupa prijateljstva - Rusija

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.10.2016.

Poštovani gospodine Arsiću, drage kolege, prijatelji, koleginice i verovatno malobrojni gledaoci ispred malih ekrana, iskreno nisam očekivao ovako burno veče, sa ovoliko burnih i duboko emocionalnih izjava i reči i verujem da se svako od nas, ko god je rekao nešto grubo, već u sebi pokajao.
Treba imati u vidu jednu stvar, prvo, grupa srpskih industrijalaca koja je 1913. godine, februara meseca, odlučila da napravi prvo akcionarsko rudarsko topioničarsko društvo, industrijsko društvo, je bila dalekovidna grupa ljudi. Oni su videli, u to vreme, ono što tek mi danas možemo da pogledamo. Produžilo se to dalje posle 45 godine, krenulo se opet u razmatranje i tamo negde krajem 60-ih godina, početkom 70-ih osnovan je ponovo „Sartid“ i nije tu bilo nikakve greške. Danas je „Železara Smederevo“ jedna strateška fabrika i ovde ne treba nikada da bude dileme da li mi danas trošimo pare, novce za razvoj i opstanak te „Železare“. To ne sme da se postavi nikada kao pitanje.
Kažete – pet i po hiljada ljudi tamo radi. Ne zaboravite da su u toj „Železari“, bio sam sigurno mnogo puta, 70% ljudi izbeglice sa KiM, vremenom naseljeni. To je prosek po jednoj porodici šestoro, sedmoro ljudi. Tamo ne žive ljudi odvojeno, roditelji, odvojeno deca, dede, babe. To je najmanje negde 40-ak hiljada. Gde je ogroman broj kooperanata? Verujte da preko 100 hiljada porodica danas u Srbiji zavisi upravo od rada „Železare“, pa makar bio samo to jedan dimnjak.
Želim da kažem da imam iskustvo i da smo jedna od prvih, tj. prva privatna kompanija koja je 78 godine prošlog veka potpisala Ugovor o saradnji sa „Sartidom“. Znači, oni su otvorili put malom i srednjem biznisu u ono velikoj Jugoslaviji, u onom vremenu radili su kooperanti iz svih bivših republika SFRJ.
Šta nam donosi „Sartid“ danas? Prvo, strateški izuzetno važan, ma ne za malu Srbiju, nije kineska državna kompanija „Hestil“ došla u Srbiju samo zbog male Srbije. Naprotiv, pokriće čitav region gde god se proizvode automobili i bilo koja metaloprerađivačka delatnost neophodna. Tu je u stvari neophodna šansa naše smederevske „Železare“, tj. kineskog partnera.
Treće, raduje me izuzetno da je to jedna izuzetno ozbiljna kompanija. To je državna kineska kompanija. Svi danas znamo šta je Kina. Kamo sreće da je nekada taj Sovjetski savez, taj Gorbačov kada je bio, prva poseta mu je bila u Kini, kamo sreće da je nešto naučio od njih, od Deng Sjaopinga, kako da svoju državu reorganizuje, a da je ne razvali i raspadom Sovjetskog saveza raspala se Jugoslavija, raspale su se mnoge države, imali smo krvoproliće i dan danas, uvek na našim granicama, postoji neka latentna opasnost da će se nešto desiti.
Želim da iskreno istaknem ulogu vizionara, jednog hrabrog čoveka Aleksandra Vučića, bez obzira kakve su reči večeras ove prozvučale. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali molim vas, ne zaboravite, ući i u roku od četiri godine, da računamo i ono vreme kada je bio potpredsednik Vlade i vojni ministar, da to uzmemo, ući u borbu sa vetrenjačama, zavrnuti rukave i staviti ruke u osinje gnezdo, u najteže, kao što je recimo „Železara“. Najlakše bi bilo da smo prihvatili ono vreme kada su vrlo mladi ljudi, kako oni danas kažu, izneli revoluciju na svojim leđima, osvojili vlast 2000. godine i, nažalost, izuzetno neiskusni, bez i dana rada u privredi, to važi za svakog ondašnjeg ministra, preuzeli Narodnu banku, banke, da ne kažem da su ušli sa kalašnjikovima i Bog zna kakvim nedozvoljenim metodima, a u stvari došli su kao tzv. demokratstva vlast.
Ja sam duboko pogođen time. Ja tu nisam bio. Ja sam to gledao na televiziji kako gori naša Skupština. To sam samo svojim očima mogao da vidim, svojim očima u Rusiji, kako je gorela ruska Duma. Tu smo mi nešto slični. Spremni smo da zapalimo ono svoje. Britanski parlament nije goreo ni jednom u četiri stotine godina svog postojanja.
Znači, želim da pozovem na jednu toleranciju, na razumevanje i želim da i opozicione partije, bez obzira što je ovde mali broj ljudi, pozovem da stvarno jednim konstruktivnim diskusijama, konstruktivnim predlozima pomognu Vladi, pomognu predsedniku Aleksandru Vučiću da stavimo na noge svaku fabriku koja iole ima šanse danas da radi, da produži da radi, da se modernizuje, da zapošljava nove ljude.
Šta drugo „Sartid“ donosi? Vi ste videli, verovatno, njihov biznis plan, bio je objavljen i postoji na sajtu.
To je novi investicioni ciklus od 280 miliona evra za proizvodnju belog lima, za proizvodnju limova, za proizvodnju automobila, e tek onda će onaj ugovor koji je napravljen sa italijanskom kompanijom „Fiat“ imati smisla za nas. Tek onda nećemo uvoziti njihov lim, imaćemo svoj lim i što je najvažnije prodavaćemo ga i svim proizvođačima automobila u regionu.
Druga stvar, ne treba tako crno gledati na investitore koji dolaze iz inostranstva. Da, požalili su se radnici. Ja mogu odmah da vam kažem da sam bio u toj fabrici „Jura“ u Leskovcu. Mene to interesuje. Ja želim baš da vidim kako to upravo što se radi o privatnim kompanijama, i ja kao pionir sa mojom braćom, privatnog preduzetništva u jugoistočnoj Evropi ne mogu da dozvolim da na moje oči, bar ono kada čitam u štampi i gledam na televiziji, da neko mora da nosi pampers da bi mogao da radi svojih osam sati.
Verujte mi da je to naduvano i to nije istinito. To nije dokazano. Na kraju, ispalo je od samih tih ljudi da je to bila metafora. Ja sam tamo bio, vi možete takođe kada budete želeli, ja želim da vidite, a strogost, strogoću, pa svako će vam to tražiti. A, još nešto da znate Srbin nije takvog mentalnog sklopa da prihvati da mu neko popuje toliko nad glavom, da ga gazi i da taj ne može da ode do ve-cea. To je isključeno, zaboravite. Privatnik sam, dan danas zapošljavamo 30-ak hiljada radnika, pa ni jednog Srbina ne znam koji bi dozvolio da ja podignem ton na njega, a ne još da mu ne dozvolim da iskoristi svoju pauzu. Ali, dobro to ostaje i ja to shvatam kao nadigravanje partija međusobno itd.
Ovde je cilj da se konačno stavi tačka na jedan javašluk. Kažete – 10.000 parcela, da u redu, pa što pre ove vlasti, pa bilo je mnogo vlasti? Zašto nije iskorišćena ta šansa? Ogromnu šansu i neverovatnu šansu, neverovatno energiju je iskoristila upravo demokratska opozicija i nije rešila osnovne probleme u Srbiji. Ko je to branio? Pa vi ste bili gospodari života i smrti u Srbiji. Mogli ste da uradite šta god ste želeli. Niko ne bi digao jedan glas. Nama su otimali imovinu na ime nekih ukaza, prikaza,uredbi, ja sam ćutao kao mali miš, shvatio sam da sam nemoćan, da li razumete? I danas kada sve to vidim, kada gledam, mi ni danas ne želimo, ja ne želim, moja braća i mnoge naše kolege, da zloupotrebljavamo svoje prisustvo u vlasti, svoje učešće u vlasti. Čekamo neka sudovi rade svoje poslove. Mislim da to što će se rešiti u Smederevu oko vlasništva zemlje je neophodno i Kinezi su mudar i pametan narod i ne bi bili ono što jesu danas da ne traže to da se oceni i donese zaključak koji će Skupština potvrditi, jer sutradan nećemo mi biti na vlasti, biće neko drugi.
Da vam dam još jedan primer. Što se tiče Kine i tu bih voleo da stavimo tačku. U Belorusiji Aleksandar Gligorijevič Lukašenko, predsednik Belorusije je ukazom, ukaz je nešto kao uredba kod nas ili više od toga, lek specijalis, je dao Kinezima 100.000 hektara zemlje, ponavljam 100.000 hektara zemlje na 99 godina, simbolično za jedan dolar. Tamo se pravi, već traje izgradnja tog tehnološkog parka šest godina. Godine 2020. počeće eksport najnovijih tehnologija 50 milijardi dolara godišnje u severoistočnoj Evropi. Pozivam sve vas, imao sam čast da mi jedan član DS se upiše u grupu prijateljstva Srbije i Belorusije, tako da pozivam sve i sa velikim zadovoljstvom da vas povedem i da vidite kakvo je to čudo na 100.000 hektara. Daj bože da ti Kinezi to ovde urade.
Još jednu stvar da kažem, kada je bio kod nas predsednik Kine Si Đin Ping, rekao je gospodinu Vučiću i gospodinu Nikoliću – ne treba da vam ja ništa pričam, uzmite do beloruskog predsednika sve što tamo radimo, sve ćemo da prenesemo ovde u Srbiju.
Još jednu stvar bih rekao, kada se govori ružno o premijeru Vučiću, molim vas, izvinite, ko je nas posetio za zadnjih 10, 15 godina? Ko nam je bio? Bili su nam oni koji su nas bombardovali i koji su za mene, za nas više zvanično nisu ratni zločinci, ali za mene jesu, jer ih je taj sud posle 2000. godine oslobodio i abolirao i Bila Klintona, Medlin Olbrajt, Vesli Klarka, Solanu. Oni su bili naši gosti, crveni tepih, doček itd.
A mi imamo jednu sasvim drugu poziciju, da nam u ovo vreme kada je ova vlast aktivna i aktuelna vlast dolazi predsednik Kine, dolazi premijer Kine, dolazi 16 premijera svih država iz regiona, gde im je domaćin gospodin Aleksandar Vučić, zajedno sa premijerom Kine, Vladimir Vladimirovič Putin, nekoliko puta. Recimo, zašto nikada ovde nije bio predsednik Kazahstana, gospodin Nursultan Nazarbajev, kada je već Tadić išao kod njega pre četiri, pet godina? Neverovatno, neko iz Evrope, Brisela je rekao – ne može taj da dođe, on je diktator. Izvinite molim vas, on je došao. ja sam ponosan, Kazahstan je država sa tri miliona kvadratnih kilometara i ima sve po Mendeljejevoj tablici. Kazahstan je stravično bogata država sa 18 miliona stanovnika i mi njima trebamo. Ne kao robovi, naprotiv, kao visoko tehnološki obrezovani kadrovi, Srbi mogu danas i podižu Kazahstan. Pogledajte šta je izgrađeno za zadnjih 20 godina. Napravljen je novi grad koji je njihov glavni grad.
Prema tome, kada kažete da naši kadrovi napuštaju, odlaze, izvinite, ko ne bi otišao za platu od 10.000 dolara? Verujte mi, naši inžinjeri rade u Rusiji, Belorusiji, Kazahstanu, Ukrajini, Turkmenistanu, plate su oko 10.000 dolara. Evo imate grupu od 20-ak inžinjera iz Novog Sada koji rade u našoj kompaniji u Turkmenistanu. Oni su specijalisti za gas itd.
Želim da kažem ovo optimistički, nekako smo se noćas uvukli u to neko plakanje, kukumakanje, šta je ko uradio, kako je uradio, ja vam kažem, glavu gore, perspektiva postoji, tek je dve godine. Šta je dve godine? Kada neko kaže Vlada za 100 dana da pokaže šta je radila, ja sam napisao gospodinu Miroviću, pre neki dan je bilo 100 vojvođanske Vlade. Ja sam napisao, molim vas, šta je 100, ovde treba 10 godina, da se ne menja vlast, da bude ova vlast. Normalno sa korekcijom pojedinih ministara itd. i tek onda da se pokažu rezultati. Ja se zahvaljujem.

Prva (konstitutivna) sednica, 06.06.2016.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, upravo slušam kolegu poslanika koji priča da ne treba povređivati nikoga, da ne treba dobacivati, pozivam se na član 106, da treba govoriti isključivo na temu. Kakva je to tema izbor predsednice Narodne skupštine Srbije, ako spominjemo „Savamalu“ i druge slične primere?
Ne bi bio nikakv problem, gospodine Raduloviću, da govorite sve što želite, kada želite i kad god hoćete i koliko god hoćete, samo prvo vi dajte svoj primer. Počeli ste u petak sa restoranima, sa kafom, sa cenom, da bi nama na neki način spočitali to što ne stoji.
Želim da kažem, što se tiče buduće predsednice, kandidatkinje SNS, gospođe Maje Gojković, to je jedna brilijantna osoba. Imao sam čast da nekoliko puta budem u delegaciji gospođe Maje Gojković, u Rusiji, Iranu, u Iraku, u Maroku, Belorusiji, itd. Moram da kažem vama u opoziciji, a i svim građanima, dostojno je predstavljala Republiku Srbiju, dostojno je predstavljala Skupštinu Srbije.

Prva (konstitutivna) sednica, 06.06.2016.

Zašto? Samo dajem primer, evo završavam. Nije to nikakav problem, stvarno sam slušao strpljivo.
Hteo sam da odgovorim upravo da ti argumenti koje oni ovde postavljaju ne stoje kada je u pitanju izbor kandidatkinje Maje Gojković.
Normalno da ću glasati za, a duboko verujem da će oni glasati za, jer treba da biramo njihove potpredsednike, pa ćemo da vidimo kako će to da bude. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 19.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Starosna penzija) Republika Mesečno 88913.00 RSD 01.02.2014 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 09:40