DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 31
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 22 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi postiže se zaista bolje primena instituta neposredne demokratije, ali i veće uključivanje javnosti i građana. To će sve izmenama ovog zakona, mi ćemo zapravo postići i efikasniji rad od naših opština i gradova.

Pored reforme naših mesnih zajednica i odnosa mesnih zajednica prema jedinicama lokalne samouprave izmene će se odnositi i na jačanje međuopštinske saradnje. Koliko je važna međuopštinska saradnja upravo govore primeri iz Beograda, saradnja tri gradske opštine, opštine Barajevo, opštine Sopot i Voždovac. Kada se dogovore te tri opštine mi možemo da brže gradimo naše lokalne puteve, da ih povezujemo sa regionalnim i magistralnim putevima, da ih povezujemo i da dobijaju priključak sa Ibarskom magistralom.

Reč je o izgradnji deonice puta koja se trenutno realizuje, to je deonica puta Parcane, Parcanski vis, Guberevac, Barajevo, Ripanj, koji izlazi na Ibarsku magistralu.

Moja opština, opština iz koje ja dolazim, opština Rakovica ima dobru saradnju sa opštinom Voždovac i zajedničkim snagama ove dve opštine, dve gradske opštine u Beogradu radi se na izgradnji kanalizacije i fekalnog kolektora „Jelazovac“ koji će konačno rešiti problem građana naselja Miljakovac Tri i Sunčani breg.

Na samom kraju, kao član Odbora za evropske integracije želim da ukažem sledeće – moramo svi zajedno da radimo na lokalu kako bi sam proces evropskih integracija približili našim građanima, našim udruženjima, ali i svim onim akterima i organizacijama koje su uključene u proces evropskih integracija, ne samo da bi apsorbovali sredstva iz EU, već kako bi naši građani osetili benefite ovih integracija.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Zahvaljujem predsednice Gojković.

I danas raspravljamo o starom zakonskom rešenju koje, podsetiću vas je usvojeno 2007. godine. To staro zakonsko rešenje je bilo pravnih praznina, puno pukotina i nesavršenosti prilikom njene primene u praksi.

Amandmanom sam želela da izvršim izmene u članu 11. Zakona o lokalnoj samoupravi, dodavanjem novog stava 2. koji se odnosi na nastavak daljih reformi u oblasti elektronske uprave u svim našim opštinama i gradovima. Uštede se procenjuju od strane stručnjaka da će biti preko 600 miliona evra na godišnjem nivou, kada zaista budemo u punom kapacitetu sproveli digitalizaciju i sproveli reformu elektronske uprave.

Želim građane Republike Srbije da podsetim na to kako je bilo ranije u našim gradovima i opštinama, šta smo to nasledili? Kako su se građani u vreme Dragana Đilasa pitali za trošenje budžeta, evo na primer, grada Beograda. Bivši gradonačelnik Dragan Đilas izvršio je apsolutnu centralizaciju vlasti u Beogradu. Želeo je da se za sve pita, želeo je da ima nadležnosti nad životima svih Beograđana, želeo je apsolutnu, neograničenu vlast, želeo je apsolutnu moć u svojim rukama.

Šta je takva politika Dragana Đilasa imala kao rezultat i šta je ostalo posle njega? Doveo je do toga da se rubne opštine u Beogradu ne razvijaju, da budu apsolutno u zapećku. Doveo je do toga da mi danas u 21. veku imamo čitava naselja u Beogradu, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez ambulanti, bez domova zdravlja, bez škola, bez vrtića.

Takva politika Dragana Đilasa i DS marila je samo za sebe, marila je samo za svoje džepove. Oni nisu marili za građane. Oni su vodili politiku u korist tajkuna, a ne u korist građana.

Mogla bih danas zaista da organizujem čitavu izložbu propalih projekata DS, poput „Pazl grada“ na Voždovcu, to je najskuplja igračka DS, koja je koštala građane Voždovca i Beograda 350.000 evra. Održavanje „Pazl grada“ na Voždovcu koštalo je građane Voždovca i Beograda 600 miliona dinara. Ovo je najskuplja predizborna igračka Dragana Đilasa i tadašnjeg predsednika opštine takođe iz redova DS, gospodina Gorana Lukačevića.

Šta je tadašnji predsednik Goran Lukačević rekao? Na osnovu objave „Večernjih novosti“, govorio je o „Pazl gradu“ kao o jednom od veličanstvenih dečijih centara koji je otvoren, ne samo za decu Voždovca, već i za svu ostalu decu, da je reč o centru za zabavu koji ima svoje obezbeđenje, koji ima svoje održavanje, koji će biti otvoren tokom čitave godine, da je reč o jedinstvenom zabavnom parku te vrste i da je izgrađen prema svim važećim evropskim standardima bezbednosti najmlađih sugrađana, a koji žive u Beogradu.

Šta je zapravo bio „Pazl grad“? To je bilo ruglo Voždovca i Beograda. Kao student fakulteta Političkih nauka sam zaista imala priliku svakog dana da prolazim pored tog „Pazl grada“, bilo je mesto okupljanja skitnica i narkomana, ne bezbedno za igru naše dece.

Pored ovoga, imali smo i repliku makete „Terazija“ na Novom Beogradu. To je građane Beograda koštalo 72 miliona dinara. Zatim, imali smo podzemne kontejnere, tek su se vidi bahatost tadašnjeg gradonačelnika. Cena izgradnje podzemnih kontejnera u gradu Beogradu iznosila je šest miliona evra. Godine 2014. po nalogu Višeg javnog tužilaštva glavni akteri ove afere su uhapšeni. Možemo zaista govoriti o brojnim malverzacijama, oko podzemnih kontejnera, ali nemam nažalost dovoljno vremena od poslaničke grupe.

Poslednji projekat o kome želim danas da govorim je rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra. Rekonstrukcija Bulevara Kralja Aleksandra nas Beograđane košta 17 miliona evra. Pretplaćeno je za oko šest miliona evra. Na osnovu izveštaja DRI 2011. godine je govorila o tome da je prekršen ne samo Zakon o budžetskom sistemu, već i tadašnji nakaradni Zakon o javnim nabvkama.

Kada sve ovo znamo, zaključak se prosto sam nameće. Zbog bahatog vođenja grada Beograda od strane DS, budžet grada Beograda je oštećen za 960 miliona dinara.

Sada želim da kažem da se mi kao SNS u Beogradu zaista razlikujemo od naših prethodnika, da se mi borimo da građani Beograda žive bolje, da su nama zaista isti i građani Besnog Foka, Skele, Jakova, Resnika, Kijeva i svih onih rubnih delova našeg Beograda. Želim da kažem da želimo da stvorimo jednu modernu državu, jednu modernu prestonicu u kojoj će građani živeti od svog rada. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi predstavnici Vlade, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, SNS će podržati set zakona koji vode do poboljšanja rada naše državne uprave, jer želimo da poboljšamo sve one usluge koje pružaju opštine i gradovi a koje su usmerene ka građanima koji žive u ovoj zemlji.

Opštine i građani zaista moraju postati pravi servis građana. Ne možete doveka trpeti nerad i kriti se iza birokratije, propisa, šaltera, sekretarica, obezbeđenja. Morate u 21. veku zaista da pružite sve one usluge koje imaju i građani EU i građani mnogih razvijenih zemalja u svetu.

Zašto sada usvajamo i vršimo izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi? Sada su se zaista stekli uslovi da se izvrše one zaista korenite izmene i dopune starog Zakona o lokalnoj samoupravi koji je, podsetiću vas, usvojen još davne 2007. godine. Važno je da u ovom trenutku usvojimo izmene i dopune zakona, u ovom mesecu, junu 2018. godine zato što sada zaista nismo ni pred kakvim izborima, bilo gradske, bilo lokalne, bilo republičke i moramo voditi računa da ne možemo davati nove nadležnosti jedinicama lokalnih samouprava odmah posle izbora iz tog razloga zato što su jedinice lokalne samouprave imale sasvim drugačije nadležnosti pre izbora. Moramo voditi računa o fer pleju u izbornom procesu, a moramo voditi računa i o poštovanju volje naših građana koji su izašli na izbore i dali poverenje određenoj političkoj partiji u lokalnoj samoupravi.

Trenutak u kome donosimo zakone nema nikakve veze sa izbornim procesima u Srbiji, završili smo beogradske izbore gde je SNS zaista osvojila istorijski rezultat i ogromna podrška Beograđana je bila listi Aleksandra Vučića – zato što volimo Beograd i sada su se zaista stekli uslovi da izvršimo izmene Zakona o lokalnoj samoupravi. Ne može nam promena ministra ili bilo kakva kadrovska rešenja u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave osporiti nastavak kontinuiteta započetih reformskih procesa koje, podsetiću vas je započela Vlada Aleksandra Vučića, od reforme državne uprave, uvođenja velikog broja elektronskih servisa, elektronske uprave, svih onih elektronskih usluga koje zaista građanima Beograda, građanima Srbije pružaju veliki broj elektronskih usluga i poboljšavaju kvalitet života.

Koje su koristi od izmena i dopuna ovog starog zakonskog rešenja? Pa, zaista koristi su višestruke, postiže se bolja primena instituta neposredne demokratije, veće uključivanje javnosti, veće uključivanje samih građana koji žive u našoj zemlji, obezbeđuje se efikasniji i transparentniji rad opština i dovodi do optimizacije broja pomoćnika predsednika, kao i pomoćnika gradonačelnika. Takođe, doći će i do smanjenja broja samih lokalnih većnika.

Uključivanje u postupak primene investicionog dela budžeta u lokalne samouprave i građani će imati ovim izmenama mogućnost da kažu šta da se gradi, šta da se radi u lokalnoj jedinici u kojoj žive.

Podsetiću vas, grad Beograd je decembra prošle godine, zaista pokrenuo jedan veliki projekat, tadašnji gradonačelnik Siniša Mali je pokrenuo projekat „Da se gradi i radi po tvome.“ Zaista, više od desetine hiljada predloga, kvalitetnih predloga građana je došlo, od toga gde treba da se gradi neki novi parkić, bolnica, dom zdravlja, gde treba da se poboljšaju sadržaji koji nedostaju u određenoj ulici, određenom kvartu, u određenom naselju. To je zapravo recept za uspeh i drago mi je da ste na dobrom putu i da se neki od elemenata, koji zaista već postoje u gradu Beogradu, implementirali u ovo zakonsko rešenje.

Takođe, mi smo ovih dana čuli da je reč o nekakvim kozmetičkim izmenama i da je reč o izmenama koje su kozmetičke prirode, što zapravo apsolutno nije tačno. Vi ste u obrazloženju ovog zakona govorili o tome da je reč o optimizaciji broja pomoćnika predsednika opština, gradonačelnika i da ste primenili zapravo skalu prema broju stanovnika. Tako će sada po ovom zakonu opštine koje imaju do 15 hiljada stanovnika imati jednog pomoćnika predsednika, do 50 hiljada stanovnika dva, do 100 hiljada stanovnika tri i da će maksimalan broj koji će jedan predsednik opštine imati, jedna lokalna samouprava imati to je pet. Isti princip ste primenili kada je reč o lokalnim većnicima.

Na samom kraju, želim da kažem da zaista, čitav dam danas, od 10 sati, slušamo neopravdane kritike dela opozicije, koja govori o tome da je reč o nekakvoj centralizaciji finansija. Naprotiv, zaista sam imala prilike i da, kao neko ko dolazi iz jedinice lokalne samouprave i neko ko je narodni poslanik, zaista prođem kroz brojne one treninge i obuke i o rodnom budžetiranju i o učešću građana, uključivanje građana u proces donošenja budžeta, i vi ste zapravo u ovom članu 40. govorili o tome da je potrebno uvesti javnu raspravu za planiranje investicija o odluci o budžetu, počevši od 2019. godine, o budžetu koji se odnosi na 2019. godinu.

Zaista, možemo da postavimo glasno pitanje – ko može bolje da razume potrebe žene na selu od lokalne samouprave u kojoj ta žena živi? Ko može bolje da razume koje su potrebe te žene na selu?

Mi danas u EU zaista imamo primere pozitivne prakse. Imamo tzv. koncepte pametnih sela „smart vilidžis“, koji govori o tome da se smanjuje migracija radne snage, migracija od sela ka gradu, koji govori o tome da se smanjuje odliv mozgova, one srpske pameti u inostranstvo. To je koncept koji funkcioniše u EU i koji afirmiše da mladi ljudi idu u pravcu samozapošljavanja, da mladi ljudi u Srbiji moraju ići u pravcu pokretanja sopstvenog biznisa. Da li kada je reč o mladima na selu, o pokretanju poljoprivredne proizvodnje, o pokretanju organske poljoprivredne proizvodnje, ali svim onim nedostajućim sadržajima, i kad je reč o seoskom turizmu, i kad je reč o pokretanju sopstvenog malog biznisa.

Mi smo zaista imali, ja sam zaista imala prilike kao član Odbora za evropske integracije da često razgovaram sa svojim kolegama iz Nemačke, iz Slovenije, i to su nekakvi pozitivni primeri na koje možemo da se ugledamo i koje već sada možemo da otvorimo vrata u našoj zemlji i da uz male zakonske izmene omogućimo našim ljudima preko lokalnih samouprava, kroz različite treninge i obuke, ali ljudi koji žive u malim gradovima, u selima, da omogućimo i da približimo sam taj proces evropskih integracija građanima ove zemlje kako bi oni osetili benefite integracija.

Takođe, imali smo prilike da čujemo od dela opozicije da mi želimo, zapravo ovim zakonom da uvedemo nekakvo opsadno stanje u našim opštinama i gradovima, kako želi da deo opozicije predstavi javnosti. Nije reč ni o kakvoj opsadi, mi zapravo želimo da uvodimo red i odgovornost ali i ocenjivanje rada u opštinama. Mora da se uvede i određena finansijska disciplina, ali i odgovornost za obavljeni javni posao. Kada sve to znamo, svako mora da odgovara kod nadležnih organa u ovoj zemlji.

Mi smo kao SNS zaista pokazali da ruka pravde nije poštedela ni brojne predstavnike ni SNS, ni SPS, ni mnogih grupa građana ili dela opozicije, i ja zaista želim da kažem da mi uvodimo, zapravo, princip odgovornosti vršenja vlasti u ovoj zemlji.

U danu za glasanje SNS i naša koalicija će podržati ovaj set zakonskih rešenja. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:24