DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Poštovana predsednice, uvažena ministarka sa saradnicima, drage dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Srbije, borba protiv nasilja u porodici ne poznaje razlike u godinama, u polu, nacionalnosti, verskoj i etičkoj pripadnosti. U prethodnih 10 godina zbog porodičnog nasilja u Srbiji je nastradalo 314 žena, u 2016. godini ta brojka je preko 20 žena koje su žrtve porodičnog nasilja. Svaka žena u Srbiji je pretrpela neki od oblika nasilja.
Kako bi se ova negativna statistika u Srbiji zaustavila, neophodno je izmeniti Krivični zakonik Srbije, neophodno je doneti i usvojiti zakon o sprečavanju nasilja u porodici.
Reč koja nam je nedostajala na političkoj sceni Srbije je doslednost. Imali smo danas prilike da slušamo razne narodne poslanike koji su govorili o predloženim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, koji su predlagali više od 300 amandmana, ali nekako imamo i sledeću sliku. Imali su više od dve decenije da predlože parlamentu Srbije da se ovakav zakon usvoji, ali to opet iz nekih razloga njima možda dobro poznatih nisu usvojili. Oni su odgovorni i za nečinjenje, oni su odgovorni građanima Srbije, oni su odgovorni ženama u Srbiji, oni su odgovorni ženama, starim i deci koji su bili žrtve u prethodnih 10 godina, u prethodnih 20 godina nasilja u porodici i nasilja na svakom mestu.
Reč koja opisuje pojave na srpskoj političkoj sceni je licemerje. Imamo isto tako narodne poslanike kojima su puna usta sprečavanja nasilja u porodici kada razgovaraju sa ekspertima, kada razgovaraju sa predstavnicima civilnog društva, kada razgovaraju sa predstavnicima UN, Saveta Evrope, EU. Oni onda govore o tome kako je neophodno usvojiti ovaj zakon, oni jedva čekaju kada će se takav jedan zakon naći u Skupštini, a kada taj zakon i konačno dođe predložen, da vas podsetim od strane mandatara, gospodina Aleksandra Vučića, koji je u jedan od top deset prioriteta u svom ekspozeu upravo i naveo reformu pravosuđa i usvajanje zakona koji se tiče sprečavanja nasilja u porodici, onda oni imaju neke druge izgovore zašto ovaj zakon ne može biti usvojen, zašto Krivični zakonik ne može biti izmenjen. Znači, reč koja nedostaje da opiše ovu pojavu je, ponavljam, licemerje.
Predloženi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa i specijalizovanu policiju. Neophodno je senzibilisati policijske službenike, neophodno je raditi edukaciju i obuke za tužioce, neophodno je ojačati i osnažiti centre za socijalni rad.
Problem koji je do sada postojao u praksi, kada je reč o zakonima koji su bili na snazi, je zapravo procedura po kojoj bi nasilnik bio iseljen iz porodičnog doma.
Takođe, Krivični zakonik nije prepoznavao dela i dela koja su nedostajala u srpskom zakonodavstvu je definisanje proganjanja, polnog uznemiravanja, navođenje deteta da prisustvuje polnim radnjama, prinudno zaključenje braka.
Predlog predloženog zakona nisu samo žene. Ovaj zakon, želim da napomenem, odnosi se i na decu. Kolega Momo Čolaković je danas govorio, kao predstavnik Partije ujedinjenih penzionera, da se donošenje ovog zakona odnosi i na stare i na bolesne koje trpe nasilje u srpskim porodicama.
Do sada je, takođe, bilo problema u primeni zakona, jer naši policajci i tužioci nisu bili dovoljno edukovani i bile su različite presude, različiti primeri u praksi. Ovi zakonskim rešenjem grade se mostovi između Ministarstva unutrašnjih poslova, grade se mostovi između tužilaštva, sudstva, sigurnih kuća koje postoje u ovoj državi, prihvatilišta. Želimo da napravimo sistem kojim želimo da zaštitimo i potencijalne žrtve.
Danas neću ulaziti u razloge zašto prethodni režimi, zašto prethodne vlade to nisu uradile, a imale su priliku, zašto nije bilo konsenzusa u tadašnjem DOS-u nakon promena od 2000. godina na ovamo, zašto nisu imali političke volje da jedno ovako zakonsko rešenje predlože i usvoje. Oni su dužni da svoje odgovore za nečinjenje daju građanima Srbije.
Takođe, želela bih da ukažem i na jednu stvar, nakon usvajanja ovog zakonskog rešenja moramo da radimo u praksi, a to je prevencija. Imamo pozitivne primer u praksi UN, pozitivne primere koje predstavljaju kampanje, „Podignimo glas protiv nasilja“, a u kojoj su obuhvaćene ciljne grupe uzrasta od pet do 25 godina. Znači, moramo početi na vreme da radimo na prevenciji. Moramo razgovarati sa dečacima, sa devojčicama, sa muškarcima. Moramo ovim promenama obuhvatiti i mušku populaciju, a ne samo žene.
Na samom kraju svog izlaganja, želim da pokažemo solidarnost i želim da ovom prilikom pozovem sve kolege narodne poslanike, bez obzira na političku partiju, bez obzira na politički dres i bedž koji nosimo, želim da pozovem da u danu za glasanje podržimo usvajanje ovog zakonskog rešenja. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dragi građani Republike Srbije, danas ću govoriti o tački dnevnog reda koja se odnosi na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, sa statutom Fonda. Usvajanje ovog Predloga zakona je, napominjem, u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ali takođe i Poslovnikom o radu Narodne skupštine Republike Srbije.
Podsećana radi, novembra meseca 2015. godine, na sastanku u Pragu, Višegradska grupa i predstavnici zapadnog Balkana su raspravljali o temama koje su važne za nastavak procesa proširenja EU, zatim regionalnoj saradnji, izazovima migrantske krize, ali i svim ostalim temama. Srbiju je tada predstavljala ministarka zadužena za pitanja Evropskih integracija, gospođa Jadranka Joksimović.
Fond za zapadni Balkan bi trebalo da predstavlja upravo taj dodatni dobar okvir za saradnju civilnog društva, ali i svih građana koji se pitaju zašto je važno da idemo u EU, da li nas EU uopšte želi i kakve su naše mogućnosti, kakvi su naši kapaciteti u ovom procesu? Pitanje koje se nameće na samom početku, prilikom čitanja ovog Predloga zakona o osnivanju Fonda za zapadni Balkan, upravo govori i o tome šta je osnovni cilj osnivanja ovog fonda.
Cilj osnivanja Fonda za zapadni Balkan je da bi se unapredio kvalitet života stanovništva ovog regiona, regiona zapadnog Balkana, ali i da se podstaknu evropske integracije kroz finansiranje projekata civilnog društva i pojedinaca u oblasti kao što su kulturna saradnja, razmena mladih, nauka, obrazovanje, održivi razvoj. Uz Sporazum o osnivanju Fonda Vlada Republike Srbije je priložila i tekst Deklaracije koja govori o statusnoj neutralnosti Kosova.
U nastavku želim da istaknem sledeće. Važno je što su upravo članice Višegradske grupe koje su i same sarađivale pre nego što su postale punopravne članice EU, zato što su upravo one, znači članice Višegradske grupe, prepoznale potrebu da se teme proširenja ponovo stave u fokus interesovanja EU, takođe, da ovaj proces ne bude zaboravljen, ako imamo na umu sve izazove sa kojima se EU u ovom trenutku suočava, od migrantske krize, Bregzita, zatim i samih sumnji koje postoje u okviru EU, da li treba ići u proces proširenja, da li ga treba nastaviti ili ne.
Želim samo da građane Republike Srbije podsetim na jednu činjenicu. Podsećanja radi, članice Višegradske grupe, koju čine Češka, Slovačka, Poljska i Mađarska, formirane su 1. februara 1990. godine, kada ove članice nisu bile punopravne članice EU. One su to tek postale 1. maja 2004. godine u okviru tzv. velikog proširenja, kada su deset zemalja postale članice EU. Jedina institucija Višegradske grupe je Međunarodni višegradski fond koji je osnovan te 1999. godine i čije sedište se nalazi u Bratislavi. Prema odluci Fonda, Fond godišnje ima budžet od tri miliona evra. Kontribucija Srbije u Fondu za zapadni Balkan je znatno skromnija i iznosi oko 30.000 evra i obezbeđena je u budžetu za 2016. godinu u delu koji se odnosi na budžet Ministarstva spoljnih poslova.
Kao neko ko dolazi iz gradske opštine Rakovica, dakle iz Beograda, želim da kažem zašto je važno da ovakve, ali i slične sporazume usvajamo i potpisujemo u ovom domu Narodne skupštine. Pitanje koje je takođe važno da postavimo sebi, to je – kakve to efekte ovakvi i slični sporazumi imaju na živote mladih ljudi koji žive u Srbiji? Zaista mogu da priznam da smo nasledili nagomilane probleme na svim nivoima, bili mi mladi u Srbiji ili stariji, suočavali smo se sa gotovo nerešivim problemima koje smo mogli da imamo na svakom ćošku, ali ova Vlada, Vlada premijera Aleksandra Vučića, počela je ove nagomilane višedecenijske probleme da uspešno rešava. Promenili smo i odnos vlasti prema građanima. Pogledajte samo zahteve građana za prijem i razgovor sa premijerom Aleksandrom Vučićem. Niko ranije nije ih primio. Niko ranije nije razgovarao na adekvatan način sa građanima Srbije. To prosto nije bila praksa naših prethodnika.
Želim da kažem i sledeće – primena ovog sporazuma odnosi se na mlade ljude, na udruženja, na predstavnike civilnog društva, na njihovu integraciju u procese i politike EU. Takođe, rezultati istraživanja Saveta Evrope ukazuju da mladi ljudi u Srbiji se susreću sa problemima nezaposlenosti, bezidejnosti, apatije i skoro svakog odsustva aktivizma. Čak 69,5% mladih ljudi u Srbiji i posle tridesete godine živi sa svojim roditeljima.
Koje je rešenje? Važno je da menjamo omladinske politike i da utičemo na budžete jedinica lokalnih samouprava da uvrste projekte koji su posvećeni mladim ljudima. Mladi ljudi su željni tih pozitivnih primera, nalazili se oni na lokalu, gradu ili Republici. Moramo im dati priliku da se školuju, da putuju, da razmenjuju iskustva, da sa svojim kolegama iz regiona i sveta se svakodnevno susreću. Moramo reformisati i sistem obrazovanja, uvesti dualno obrazovanje i tesnu saradnju svih partnera u tom lancu, predstavnike privrede, škole, učenika i nastavnika. Samo tako se možemo priključiti razvijenim zemljama poput Švajcarske, Nemačke, Norveške, zemljama koje su na dobar način rešile problem mladih ljudi u ovom okruženju.
Ovakvi i sliči sporazumi usmeravaju na tešnju saradnju. Moramo podsticati saradnju sa partnerima od lokalnog do međunarodnog nivoa, nastaviti da ulažemo i planiramo budžete za razvoj omladinskih politika, iz dana u dan raditi na aktivnijem uključivanju mladih u proces donošenja odluka.
Usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan je izazvalo razne polemike u medijima i u široj javnosti. Sada ne bih govorila o tim jeftinim političkim poenima, potrebi za jeftinim populizmom, o zloupotrebi ovih tema. Želim samo da kažem sledeće – usvajanje ovog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan je značajno ne samo zbog bolje regionalne politike, već i jačanja pre svega ekonomskih i političkih veza. Ceo proces indirektno utiče i na povećanje bezbednosti ovog regiona, kao i nastavak procesa pomirenja zapadnog Balkana.
Na kraju, pozivam sve kolege narodne poslanike, bili oni pozicije ili opozicije, da u danu za glasanje podrže ovaj sporazum. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.10.2016.

Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja danas biram da govorim o tački dnevnog reda, znači, govoriću o izboru članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, sa liste kandidata koju su podneli ovlašćeni predlagači. Podsećam vas, ovlašćeni predlagači su udruženja čiji su ciljevi ostvarivanje slobode izražavanja i zaštita dece, Udruženje izdavača elektronskih medija i nadležni odbor Skupštine AP Vojvodine. Čisto zbog istine i zbog informacije za javnost.
Imali smo prilike da u prethodna dva dana, koliko raspravljamo o ovoj tački dnevnog reda, čujemo različite informacije o stepenu slobode medija u Srbiji. Ja sam se danas upoznala sa zvaničnim podacima koje daju „Reporteri bez granica“. Srbija je u prethodnoj godini napredovala, to je izveštaj koji su „Reporteri bez granica“ dostavili u martu 2016. godine za period 2015. godine, za osam mesta na rang listi kada je reč o indeksu slobode medija. Dakle, Srbija se nalazi ispred brojnih zemalja članica EU, ispred Bugarske, Hrvatske, Grčke, ali, takođe smo i lideri kada je reč o zemljama Balkana, jer se nalazimo ispred Albanije, BiH, Makedonije, koja je najniže rangirana zemlja sa Balkana i nalazi se na čak 118. mestu. Finska je zemlja koja je već šest godina za redom ubedljivo prva na ovoj rang listi, a za njom sledi Holandija i Norveška.
Zanimljivo je da u ovom izveštaju stoji da u evropskim zemljama i dalje vlada najveća sloboda medija, dok je Afrika prvi put ispred Amerike, u kojoj je, kako se navodi u ovom izveštaju, nasilje nad novinarima u porastu.
Da se vratimo sada zaista na ono o čemu danas razgovaramo, a to je izbor članova REM-a. Visok prioritet Odbora za kulturu i informisanje je bio što je u praksi dokazao na drugoj, četvrtoj i petoj sednici Odbora za kulturu u novom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, sproveden je postupak za izbor kandidata za članove Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koga predlažu ovlašćeni predlagači. Sve je apsolutno urađeno po propisu i po Zakonu o elektronskim medijima. Znači, od početka do kraja ceo proces je bio transparentan. Podsećam vas, članovi Odbora za kulturu su na 5. sednici, koja je održana 22. septembra 2016. godine, obavili razgovor sa predloženim kandidatima za članove Saveta REM, ceo postupak javnog pozivanja, kandidovanja, prijave, tekao je u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima. Predsednica Narodne skupštine gospođa Maja Gojković, koja je ujedno i predsednica Odbora za kulturu i informisanje, ali i svi članovi i zamenici članova ovog odbora mogu da posvedoče da je ceo postupak kandidovanja i predlaganja bio u skladu sa zakonom.
Moja koleginica Snežana Paunović vas je juče kao izvestilac Odbora za kulturu i informisanje informisala o konkretnoj proceduri i preduzetim koracima vezanim kako za javni poziv, tako i zakonski rok koji je bio predviđen zakonom koji podrazumeva 15 dana koje je ovalašćeni predlagač imao od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“.
Takođe, želela bih da istaknem sledeću stvar. Odbor je konstatovao da je uz predloge kandidata dostavljena sva neophodna dokumentacija koja je propisana Zakonom o elektronskim medijima. Lista kandidata objavljena je na veb sajtu Narodne skupštine, čime je ceo postupak na još jedan način obavljen na transparentan i valjan.
Originalna dokumentacija predloženih kandidata, želela bih da informišem javnost, nalazi se u službi Odbora za kulturu i informisanje i dostupna je na uvid svim narodnim poslanicima. Znači, svih 250 narodnih poslanika su imali prilike da iskoriste pravo i bili su im dostupni podaci koji su vezani kako za biografije, tako i sva ostala dokumentacija koja je bila potrebna i koja je bila definisana javnim pozivom.
Danas ja neću analizirati pojedinačne biografije predloženih kandidata za članove Saveta REM ali ću istaći zašto je važno da ovo telo radi u svom punom kapacitetu. Želim da vas podsetim da je set medijskih zakona donet avgusta meseca 2014. godine, da je više nego pozitivno ocenjen od svih relevantnih institucija, najpre od Evropske komisije, zatim i od ostalih domaćih i stranih institucija u Srbiji i inostranstvu, a na nama narodnim poslanicima je da kao i ostale zakone, i ove zakone, da se staramo o njihovoj primeni i poštovanju u praksi.
Na osnovu člana Zakona o elektronskim medijima, REM je osnovano Zakonom o elektronskim medijima. Regulator je samostalna nezavisna regulatorna organizacija, sa svojstvom pravnog lica, koje vrši javno ovlašćenje u cilju delotvornog sprovođenja utvrđene politike u oblasti pružanja medijskih usluga u Republici Srbiji, unapređivanje kvaliteta i raznovrsnosti usluga elektronskih medija, zatim doprinos u očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja. Zatim, u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa odredbama ovog zakona na način primeren demokratskom društvu.
Znači, ovo su odredbe koje su ušle u sastavni deo Zakona o elektronskim medijima, koji smo usvojili 2014. godine. To je procedura koju želimo da ispoštujemo kada je reč o popunjavanju, odnosno izboru Saveta regulatora.
Savet regulatora, želim da podsetim širu javnost, ima devet članova. Oni se biraju iz redova uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti REM. Znači, tu su zastupljeni medijski stručnjaci, ekonomisti, pravnici, inženjeri telekomunikacija. Član Saveta bira se na period od pet godina, sa mogućnošću da još jednom bude ponovo reizabran na tu funkciju. Članove Saveta bira Narodna skupština. Stoga pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da iskoriste svoje pravo u danu za glasanje i da se shodno svom nahođenju odluče za predložene kandidate.
Sada bih se osvrnula na jednu pojavu koja je jako, da tako kažem, uzela maha na političkoj sceni Srbije. Reč je o maniru pojedinih narodnih poslanika da na svaki način pokušaju da diskredituju politiku Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića. Poslednji primer možete videti iz novinskih objava ovih dana je situacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, kada je srpskoj delegaciji blokiran rad usled pritužbi DS, odnosno jedne poslanice koja više nije deo ove delegacije. Znači, manir narodnih poslanika je da se na svaki način diskredituje rad Vlade, rezultati Vlade koju predvodi Aleksandar Vučić.
Građani Srbije su se na poslednjim izborima, to želim da vas podsetim i to želim posebno da istaknem, su se odlučili koga podržavaju. Sastav parlamentarnih delegacija i ostalih radnih tela odražava volju naroda, jer su narodni poslanici na osnovu proporcija osvojenih mandata zastupljeni u ovim radnim telima.
Takođe, želela bih da ukažem na još jedan fenomen na javnoj sceni Srbiji. Ako ste npr. stranac koji je na proputovanju kroz Srbiju i koji posmatra elektronske medije bar na jedan dan, da ste taj stranac, on bi stekao mišljenje da je premijer ili predsednik države Srbije neko drugi, a ne gospodin Nikolić i gospodin Vučić.
Paradoksalno je, takođe, da politička koalicija koja je ubedljivo pobedila na izborima 24. aprila 2016. godine bude najmanje zastupljena u pojedinim medijima. Građani su dali apsolutno poverenje listi Aleksandra Vučića, njegovoj politici, ostvarenim rezultatima u prethodnom periodu, a kada pogledate pojedine medije ili kada uradite prostu kvalitativnu i kvantitativnu analizu medijskog sadržaja pojedinih medija, pomislili biste da je neko drugi u Srbiji preuzeo odgovornost za vršenje vlasti.
Najveće uvrede, najveće neistine možete naći o poslanicima vladajuće koalicije. Možete takođe naći uvrede i neistine i o članovima Vlade, ali ubedljivo visoko rangirano na listi uvreda su uvrede koje idu na račun premijera, neistine o njegovoj porodici, članovima njegovog tima.
Ključna reč kojom želim da završim svoje današnje izlaganje je odgovornost. S tim u vezi, važno je da nastavimo proces započetih reformi u oblasti informisanja, da nastavimo sprovođenje medijske strategije u celini, da završimo proces povlačenja države iz medija, da iznađemo održivo rešenje za funkcionisanje javnih propisa.
Još jednom, ključna reč koja nam svima često nedostaje je odgovornost. Moramo uvesti odgovornost kako za javno izgovorenu reč, zatim odgovornost za profesionalno obavljanje poverenog posla, bez obzira na kojoj se funkciji nalazili, ali moramo uvesti i odgovornost i za trošenje našeg novca, novca građana Srbije. Da li se mi danas nalazili u Narodnoj skupštini ili Vladi ili u javnom servisu ili na čelu neke druge institucije, moramo imati odgovornost za finansijska sredstva koja dolaze iz budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Nema informacija
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:01