DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 3 sata i 8 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici i poštovani građani Srbije, ja ću vam večeras govoriti o Predlogu zakona o dualnom obrazovanju, kojoj je Narodnoj skupštini uputila Vladi Republike Srbije, 10. oktobra ove godine.

Zašto je važno da uvedemo dualno obrazovanje? Zašto je važno da uvedemo sistem dualnog obrazovanja u naše srednje škole? Šta je to zapravo dualno obrazovanje? To su samo neki od elemenata novog predloga zakona.

Dualno obrazovanje je obrazovanje koje je zasnovano na dva principa učenja. Imamo teorijsko znanje u školama i praktično znanje koje se uči u preduzećima. To je učenje kroz rad. Na koga se ovaj zakon odnosi? Šta o toga imaju učenici? Šta od toga imaju roditelji? Šta od toga imaju srednje škole u Srbiji? Šta od toga imaju lokalne samouprave, Privredna komora? Šta od toga ima privreda Srbije? To su samo neka od pitanja koji je ovaj zakon definiše.

Dualno obrazovanje je jedna od prioriteta SNS, predsednika Aleksandra Vučića koji je rekao da je pitanje dualnog obrazovanja zapravo naša strateška odluka jer želimo da iz korena menjamo našu zemlju, želimo da mislim o našim budućim generacijama, budućim pokoljenjima. Odluka ima dalekosežne posledice. To je odluka o budućnosti Srbije.

Srpska napredna stranka je odgovorno pristupila ovog zakonskog rešenja i u prethodnom ekspozeu gospodina Aleksandra Vučića i u ekspozeu gospođe Brnabić dualno pored ostalih tema ima zaista značajno mesto. U ovom prethodnom periodu Ministarstvo je zaista proučavalo primere dobre prakse u najrazvijenijim zemljama zapadne Evrope. Uzima ni su primeri Švajcarske, Austrije, Nemačke i inkorporirane su u predloženo zakonsko rešenje.

Ako planiramo da svake godine imamo privredi rast od tri do pet procenata, ako želimo da ova zemlja ima manju stopu nezaposlenosti, najčešće kada govorimo o mladim ljudima u Srbiji, onda moramo da reformišemo svoj sistem obrazovanja. Statistika pokazuje da mladi u zemljama EU nađu zaposlenje od 15 do 24 godine. Kod nas prvi put ljudi sa 30 godina dolaze na biro rada. Znači, prošla im je jedna trećina života i oni tek tada dolaze kod nas, u službe za zapošljavanje i traže posao. Nisu dovoljno spremni, nemaju dovoljno veština za rad. To su samo neki od problema sa kojima ovim zakonom želimo da se izborimo i da nađemo put na kraju tunela.

U Srbiji je 62% nezaposlenih mladih ljudi koje nema nikakvo radno iskustvo, 150.000 ljudi u dobi između 16 i 24 godine se niti školuje niti radi. To su zvanični statistički podaci za koje se moramo zamisliti. Upravo zato je tema dualnog obrazovanja najvažnija tema danas u Srbiji. Mi moramo naše mlade ljude obučiti da rade. Moramo da ih obučimo da rade dok su mladi, da posle ne bude kasno. Važno je da ih školujemo. Važno je da usvojimo princip permanentnog usavršavanja, više deceniskog usavršavanja. Znači, nije dovoljno da samo fabrikujemo određene diplome, određene Vukovce. Moramo zaista celog života da učimo i da se usavršavamo.

Šta kažu pozitivni primeri iz razvijenih zemalja u Evropi. U Švajcarskoj je najniža stopa nezaposlenosti u svetu upravo zahvaljujući dualnom obrazovanju. Ne treba da prekopiramo nijedan sistem. Ne treba samo puko da prepisujemo određene modele. To nije donelo nikakvog dobra, prepisivanje određenih zakonskih rešenja. Imamo negativne primere u Slovenije.

Imamo negativne primere u mnogih zemljama EU koje su puko prepisivale određene modele i nove sisteme obrazovanja. Mi moramo da prilagodimo zakonska rešenja potrebama naših đaka, naših nastavnika, potrebama naše privrede, našeg tržišta rada, ali i potrebama pojedinačnih lokalnih samouprava iz kojih dolazimo.

Postavlja se pitanje ko ima korist od uvođenja dualnog obrazovanja? Model stručnog obrazovanja, odnosno model dualnog obrazovanja od njega zaista koristi imaju svi. Korist imaju i đaci jer će steći neophodno znanje, učiće kroz rad, dobiće neku nadoknadu, biće zaštićeni ugovorom, biće im obezbeđena prava i obaveze. Ovo su sve sastavni elementi predloženog zakonskog rešenja.

Nakon održanih javnih rasprava u velikim gradovima. Nakon održanih tribina u Nišu, Beogradu i Novom Sadu. Uključene su zaista sve relevantne institucije u državi Srbiji i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, Uprava za nacionalne manjine, odnosno nacionalne zajednice i Unija poslodavaca i PKS i jedinice lokalnih samouprava i reprezentativni sindikati obrazovanja i granski sindikati. Znači, svi akteri su uključeni u donošenje predloga zakona pre nego što je zakon ušao u Narodnu skupštinu.

Apsolutno je bio transparentan postupak predlaganja otvorena je mejl adresa na kojoj su građani mogli, odnosno strukovna udruženja na koja su mogla da podnose svoje predloge, sugestije i 36 ukupno predloga je pristiglo preko Ministarstva i Ministarstvo je veći deo tih predloga inkorporirao i oni su postali sastavni deo Predloga zakona o kome mi danas raspravljamo.

Sistem dualnog obrazovanja treba da reši jedan veli nesklad koji trenutno postoji u sistemu obrazovanja. Ovde zaista ne izmišljamo toplu vodu, želimo za primer duelnog obrazovanja primenimo u praksi kako bi postali deo savremenog sveta, kako bi pratili svetske trendove i kako bi se približili makar malo najjačim svetskim ekonomijama.

Primeri pozitivni u praksi imamo u Švajcarskoj, Nemačkoj, Austriji. Kada smo kod Austrije. Austrijski model dualnog obrazovanja postao je po rečima Sebastijana Kurca jedan od glavnih izvoznih proizvoda Austrije.

U Srbiji činimo neki pomak još od 2013. godine. Pomeramo se sa mrtve tačke, idemo napred i uvodimo nove obrazovne profile, uvodimo elemente dualnog obrazovanja. Ono što nam je sve ovo vreme nedostajalo to je zakonodavni okvir.

Dolazim iz Beograda, iz opštine Rakovica, i mogu vam reći da pozitivni primeri, možemo naći u trgovačkoj školi u Beogradu - DM drogerija, „Univereksport“, „Deleze“, „Merkator“, VIP mobilni operateri, su samo primeri kompanija koji su uspostavili saradnju sa Trgovačkom školom u Beogradu i koji već sada imaju praksu, kao proveru sopstvenog znanja i primenu naučenog u konkretnoj situaciji.

Ali, niste ostali samo na Beogradu. Karavan obrazovanja je obišao i brojne druge gradove – Tehnička škola u Odžacima sarađuje sa fabrikom automobilske opreme „Magna“, uveden je obrazovni profil modnog krojača; srednja škola „4. juli“ u Vršcu, koja želi da uvede obrazovni profil vozača motornih vozila, su samo neki od primera srednjih škola.

Imamo veliki broj zainteresovanih kompanija. Taj broj je iz dana u dan sve veći i veći. Važno je da obrazujemo mlade ljude, mlade srednjoškolce koji će posle završene srednje škole naći svoj posao kod poznatog poslodavca.

Imala sam prilike da zajedno sa ministrom i saradnicima prisustvujem tribini koja je održana u opštini Rakovica. Zaista je tada bio veliki broj i direktora osnovnih škola i direktora četiri srednje škole koje postoje na teritoriji Rakovice. Opšti utisak sa te tribine je bio sledeći – svi oni su spremi i svi oni u ovom zakonu vide prosto šansu da se unapredi sistem obrazovanja u Srbiji. Svi oni vide šansu i priliku da se nešto zaista promeni. Oni su željni, vape za promenama u sistemu obrazovanja u Srbiji.

Neke škole u Rakovici su se odmah uhvatile u koštac sa sistemom dualnog obrazovanja. Srednja zanatska škola u Rakovici to je ona škola koja je najveća na Balkanu, najveća u Srbiji, kada je reč o obrazovanju osoba sa posebnim potrebama, znači, srednjoškolaca sa posebnim potrebama. Imamo studentsku zadrugu, imamo GIZ-ov projekat koji ova škola želi da obrazuje, imamo srednju mašinsku školu „Radoje Dakić“, koja zaista želi da se uhvati u koštac i da ovog trenutka u svojim programima uvede neki od elemenata dualnog obrazovanja.

U ova dva dana smo čuli od kolega iz opozicije da smo zatekli katastrofalno stanje u sistemu obrazovanja u Srbiji. Pitam vas, drage kolege narodni poslanici, ko je za to kriv? Da li je za to kriv Aleksandar Vučić? Nije, nije tada bio ministar, nije tada bio ni premijer. Da li je za to kriva Srpska napredna stranka? Da li je za to kriv gospodin Mladen Šarčević, koji je vodio jednu privatnu školu? Nije, naravno. Za to su krivi oni drugi koji sada na sva zvona kritikuju ovo zaista dobro predloženo zakonsko rešenje.

Kada je rađena poslednja reforma sistema obrazovanja, pitam vas? Kada je gospodin Aleksandar Vučić pokrenuo obnovu škola, bolnica, toaleta, fiskulturnih sala, učionica, mnogi su na društvenim mrežama sve te poteze ismevali, mnogi su se sprdali. Kada je pokrenuo da svaka opština u Srbiji dobije ili ambulantu ili dom zdravlja ili da veliki gradovi dobiju obnovljene ili novoizgrađene kliničke centre, neko je sa strane sedeo i kritikovao dobre rezultate politike Aleksandra Vučića, dobre rezultate Srpske napredne stranke.

Dolazim iz gradske opštine Rakovica. Slušali smo 40 godina o tome da se gradi jedan dom zdravlja. Ni jedna vlast, ni ona prethodna, ni ona pre te prethodne, nije postavila ni jednu ciglu, ni jedan kamen za dom zdravlja na Labudovom brdu. Mi smo to obećanje sada ispunili. Nakon 40 godina, opština Rakovica dobija moderan i funkcionalan dom zdravlja.

Želela bih da kažem da zaista imamo dosta nagomilanih problema, i po pitanju kanalizacionih mreža u Beogradu, i po pitanju pokretanja novih pogona, novih gradilišta u Beogradu. Nekako smo sve vreme bili u zapećku. Beograd sada ima preko hiljadu gradilišta u Srbiji. Beograd se zaista razvija iz dana u dan. Odgovorna politika Srpske napredne stranke, gradonačelnika Siniše Malog daje dobre rezultate.

Dragi građani Srbije, dragi Beograđani, pitam vas – koliko se to moglo bolnica, škola, vrtića, železničkih pruga, metroa, parking prostora, izgraditi u Beogradu na osnovu duga koji nam je ostavila prethodna vlast? Duga koji u gradu Beogradu iznosi milijardu i 200 miliona evra, koji nam je prethodna DS ostavila u amanet? Pitam vas – šta se moglo sve sa tim novcem uraditi? Zadužili smo svakog Beograđanina sa preko 600 evra, kada se uzme i ukupan dug beogradskih opština on iznosi 1.000 evra. Sada je taj dug smanjen i iznosi 500 miliona evra, što je zaista odličan rezultat odgovorne politike vlasti u Beogradu, na čelu sa gradonačelnikom.

Drage kolege, uvaženi ministri, na samom kraju želim da kažem sledeću situaciju. Zaključak se sam nameće fabrikovanjem vukovaca bez praktičnog i upotrebljivog znanja, fabrikovanje diploma bez veština i znanja potrebnih privredi. Mi zapravo tako spremamo đake samo za biro za zapošljavanje, ne spremamo đake za tržište rada.

Svakoga dana moramo raditi na temi dualnog obrazovanja, jer je to zaista najznačajnija tema koja će nam obezbediti smanjenje stope nezaposlenosti, dovešće do toga da se ceni kvalitet obrazovanog kadra, koji izlazi iz ovako reformisanih srednjih škola, negovaćemo dug preduzetništva kod mladih ljudi, to je nešto što nam je zaista dugo nedostajalo.

I na samom kraju, u danu za glasanje, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, bez obzira da li dolaze iz redova pozicije ili opozicije da podrže ovo zaista zakonsko odlično rešenje. Zahvaljujem.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu kao i razlozima za njegovo donošenje. Razlozi za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu sadržani su u članu 63. Zakona o potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica.

Novim Predlogom zakona bliže se propisuju uslovi sticanja poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini državljanima članicama EU u skladu sa važećim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, između sa jedne strane evropskih zajednica i svih njenih država članica i sa druge strane Republike Srbije. Osnovne izmene i dopune postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje su date i u predloženim izmenama, sadržane su u članu 72đ. Ne bih, kao i moje mnogobrojne kolege koji su i juče i danas govorile preciznije o suštini ovih izmena, ali bih da kažem sledeće zašto mi danas zapravo raspravljamo, prethodna ova dva dana, zašto raspravljamo i zašto je neophodno izmeniti, doneti Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Naš zadatak je da ispravimo greške prethodnika, da ispravimo one greške koje su učinjene pre deset godina kada je usvajanja SSP, koji je podsećam, potpisan 29. aprila 2008. godine. Znači, niti je Aleksandar Vučić tada niti je SNS pisala taj tekst niti se dogovarala sa međunarodnim zvaničnicima, činili su to oni koji se sada kriju u mišije rupe. Imali smo juče konferenciju za štampu na kojoj aktuelni narodni poslanik iz tadašnjeg perioda, iz perioda dos-a nije se udostojio da odgovori na pitanje novinarima, da li je i zašto je loše ispregovaran SSP. Upravo smo mi zato danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da upravo te greške, stare greške, dosove greške ispravimo.

Predlagač zakona je zaista vodio računa o svim detaljima. U zakon je uključio sve one kumulativne mehanizme ugledajući se na dobru praksu nekih zemalja EU. Takođe, sve te dobre primere je inkorporirano u ovaj predlog postojećih izmena datog zakona. Znači, slični mehanizmi su mnoge zemlje koji su bili kandidati uključili u svoje zakonodavstvo.

Usvajamo zapravo ovaj zakon, jer želimo da zaštitimo interese srpskog seljaka, ali i interese Republike Srbije.

Tako da, zaista se vodilo računa o svemu, o svim detaljima, da je potrebno da potencijalni kupci budu rezistenti konkretne lokalne samouprave kada kupuju određeno poljoprivredno zemljište, zatim da imaju registrovano aktivno poljoprivredno gazdinstvo, znači ne ono koje je u pasivnom sastavu, koje je pasivnom statusu, nego ono koje je aktivno, koje zaista obrađuje i proizvodi poljoprivredne proizvode, zatim da ima vlastitu mehanizaciju.

Takođe, tačno smo predvideli da stranac može kupiti zemlju u određenoj visini, ta visina je dva hektara, znači predmet kupovine može biti zemlja do dva hektara. Da je predlagač zakona zaista vodio računa o svim detaljima, govori o tome da je u ove predloge zakona inkorporirao određene bezbednosne aspekte. Tako na primer predmet kupovine ne može biti zemljište koje pripada i koje se graniči sa vojnim postrojenjima, vojnim kompleksima, vojnim poligonima. Stranac zapravo ne može kupiti zemljište koje se nalazi u blizini vojnih poligona, jer prosto želimo i da zadovoljimo i taj bezbednosni aspekt.

Još jedan kontrolni mehanizam je uključen u ovoj izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, je pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u poljoprivrednoj svojini. To pravo zapravo ima Republika Srbija, formirana je i komisija koja odobrava kupovinu Vladi. Tu komisiju čine resorna ministarstva Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija. Znači, vodilo se računa zaista da se mi kao država, koja je kandidat za članstvu u EU, zaista zaštitimo i na sve načine nedozvolimo apsolutnu liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta.

Kao što sam već rekla, Sporazum, podsećanja radi, zarad istine i zarad podsećanja građana Republike Srbije, SSP je potpisan dalekog 29. aprila 2008. godine, imamo punih deset godina od primene ovog međunarodnog ugovora.

Podsećam vas, SSP ima snagu međunarodnog ugovora, on vam je odmah ispod Ustava. On je samim usvajanjem u Skupštini i njegovom ratifikacijom, on postaje sastavni deo domaćeg zakonodavstva i izvor domaćeg prava. Imali smo prilike da u ova dva dana slušamo zašto niste izmenili SSP, mogli ste da izmenite SSP, a podsećam vas, sve izmene SSP zahtevaju saglasnost svih zemalja članica EU.

Jedno elegantno rešenje je upravo to. Ne možemo da izmenimo SSP, ali možemo da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu i prosto da uskladimo taj prelazni rok koji u njemu postoji, a koji ističe 1. septembra 2017. godine. Znači, zaključak koji se nameće je da je SSP loše ispregovaran, da je pre deset godina donet u cilju jedne predizborne kampanje za izbore 2008. godine i da mi upravo danas ispravljamo ono što je DOS-ova vlast potpisala, što se obavezala u ime građana Republike Srbije.

Kada smo prosto u toj DOS-ovoj vlasti koja je bila, da se vratimo malo u 2008. godinu, oni su imali dve politike.

Imali su jednu politiku koju su imali na međunarodnom planu i drugu politiku koja je bila usmerena za unutrašnju politiku, a drugo su pričali građanima Republike Srbije.

Podsećam vas, tada nije bio na vlasti Aleksandar Vučić i SNS, nismo mi pregovarali o SSP-u, nismo se mi obavezali za potpunu liberalizaciju poljoprivrednog zemljišta.

To je činio neko drugi, ko se sada krije od svoje odgovornosti i obaveza na koje su se svojim ugovaranjem i potpisivanjem obavezali. Obavezali su se donošenjem jednog jako važnog međunarodnog sporazuma.

Slažem se sa svojim kolegom Vladom Orlićem koji kaže da ovim zakonom mi zapravo činimo dve dobre stvari.

Prvo, ova rešenja su zaista korisna za građane Republike Srbije. Sa druge strane, mi ispunjavamo međunarodne obaveze kao jedne odgovorne države, jedna odgovorna vlast.

Ovim zakonskim rešenjem popravljamo sve one nedostatke SSP štiteći interese Republike Srbije, pre svega, ali i interese srpskih poljoprivrednika i interese srpskih oranica. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ne želimo da sprečimo dolazak stranih investitora, domaćih ili stranih investitora, već naprotiv, želimo da sprečimo onaj neravnopravan položaj, onaj monopolski položaj koji su neki od tajkuna u Srbiji imali. Reč je o nefer tržišnoj utakmici kao i o tome da ovo malo preostalih poljoprivrednih kombinata prodamo u bescenje kako bi se neki dograbili i dočepali poljoprivrednog zemljišta.

Tu mislim na sve one koji su na lak način, mimo procedure, mimo javnosti dolazili kroz proces privatizacije od 2000. godine, u posed sa više od 120 hiljada hektara najkvalitetnijih srpskih oranica.

Ovim zakonom ne želimo da zabranimo bilo kojoj novoj firmi i bilo kom novom investitoru da investira u poljoprivredu Srbije. Naprotiv, poljoprivreda je jedna od najvažnijih razvojnih grana u Republici Srbiji. Značajan deo BDP je upravo iz poljoprivrede, tako da mi želimo da otvorimo vrata svim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u oblast poljoprivrede.

Poljoprivreda je naša razvojna šansa i upravo tim novim ulaganjem u poljoprivredi, vidim i prosto priliku i šansu da uvodimo nove tehnologije, da modernizujemo poljoprivredu, da osvajamo nova tržišta za proizvode koji su proizvedeni na srpskoj zemlji, ali i da zapravo otvorimo šansu i otvorimo mogućnost za kreiranje novih radnih mesta.

Slažem se sa ministrom Nedimovićem da ne smemo i da ne možemo izrađivati zakone po meri pojedinaca. Mi moramo izrađivati zakone koji su prosto jednaki za sve.

Srpska napredna stranka upravo čini, upravo radi drugačiju politiku i nema više donošenja zakona po meri jednog pojedinca i jednog tajkuna. Zakoni su isti za sve, zakoni se moraju poštovati, bez obzira ko iz koje sfere društva dolazi.

Svako mora danas da se izbori na svoje mesto pod suncem. Ako smo zaista ozbiljni i ako zaista želimo da uđemo u EU, onda moramo da zaslužimo svoje mesto na tržištu, ali i na državi je da uradi svoj deo posla. Na državi je da kreira povoljan ambijent kako bi poljoprivrednici koji proizvode u ovoj zemlji, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava mogli da žive od svoje njive i od svoje oranice.

Rezultati Vlade u prethodnom periodu i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede su zaista impozantni i imali smo primere u medijima da vidimo zaista veliko interesovanje, pre svega za nabavku nove mehanizacije, novih traktora. Imali smo redove poljoprivrednika koji su zaista spremni da svoju dojučerašnju zastarelu dotrajalu tehnologiju zamene novim mašinama i novom mehanizacijom.

Nagomilani su problemi u poljoprivredi, ali i u svim segmentima društva. Te nagomilane probleme neko mora rešavati.

Zaista podržavam napore sadašnjeg aktuelnog ministra koji zajedno sa GIZ-om i NALED-om, pokrenuo je jedan projekat, povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika, potpisan je 17. avgusta 2017. godine, znači ove godine pre samo par dana i Memorandum o saradnji, jer želimo da više od 100 hiljada radnika izvedemo iz sive zone. Istraživanje je pokazalo da 65% od tih sezonskih radnika su upravo sezonski radnici koji rade u poljoprivredi.

Kao što sam rekla, dosta je nagomilanih problema, potrebno je vreme da se svi ti problemi, nemamo čarobni štapić da se oni preko noći reše.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, svojim kolegama iz opozicije zaista preporučujem jednu publikaciju koju možete naći na sajtu Ministarstva za evropske integracije, a to su mitovi o EU.

Zaista razumem potrebu dela srpske opozicije, pošto svi pripadamo određenim političkim partijama, određenim pokretima, zaista se iz dana u dan borimo za podršku građana Republike Srbije. Svaki birač i svaki glas nam je bitan i u toj političkoj borbi često se služimo svim sredstvima kako bi došli do tog birača, do tog glasa.

Deo srpske opozicije upravo koristi sva ta sredstva kako bi se dokopao podrške, jer se podrška ne dobija tako lako i upravo deo srpske opozicije koristi mitove i stereotipe o EU, da će stranci pokupovati sve što je srpsko, da će prestati proizvodnje rakije, da nećemo proizvoditi krive krastavce i krive šargarepe, zatim stereotipi koji postoje o svinjokolju, da ćemo prestati sa proizvodnjom srpskih proizvoda, kao što su futoški kupus, homoljski med, pirotski sir.

U istoj situaciji, samo da vas podsetim, nalazili su se i brojni kandidati koji su sada punopravne članice EU - Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Imala sam prilike da kao član Odbora za evropske integracije, zaista imam brojne susrete sa svojim kolegama iz hrvatskog Sabora, upravo mi je gospođa Jadranka Kosor i rekla o situaciji u kojoj se Hrvatska našla pred njeno pristupanje u EU 2013. godine. Upravo su deo nevladinih organizacija i deo opozicije u Hrvatskoj govorili o tim mitovima i stereotipima, da će prestati Hrvati da proizvode sir i vrhanj, da se neće proizvoditi vino, po čemu je Hrvatska bila poznata. Kao što znamo, Hrvatska je ušla u EU i sve je to ostalo na nivou priča i mitova.

Razumem opoziciju u Srbiji, jer opozicija u Srbiji je poput onog davljenika koji se hvata za slamku kako ne bi potonula, ali zarad istine i zarad javnosti želim sa ovog mesta da poručim svim građanima Republike Srbije, svim poljoprivrednim proizvođačima, a to je da budu spokojni kada je reč o kupovini i otimanju poljoprivrednih parcela, da budu spokojni kada je reč o srpskoj zemlji i srpskim oranicama.

Na samom kraju, SNS će u danu za glasanje podržati sve izmene predloženog zakona. Pozivam svoje kolege narodne poslanike i poslanice i sa one druge strane koji su bili deo DOS režima, koji su usvajali Sporazum o stabilizaciji pridruživanju, koje su stari preživeli delovi DOS-a, a i ove nove koje su sada nedavno ušli u Narodnu skupštinu, da podrže ove rezerve i da podrže ove izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer zaista ovaj zakon prevazilazi politiku. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Nema informacija
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:01