DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 16 dana i 22 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 28 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Gospodine Marinkoviću, uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Srbija je čekala 50, gotovo 60 godina da se uloži u Klinički centar Srbije. Za tih 50, 60 godina gotovo da je samo zamenjena stolarija i da su okrečene određene prostorije.

To je ustanova, podsetiću vas, u koju svakog dana veliki broj naših građana ulazi i susreće se sa zdravstvenom zaštitom. Važno je da u Kliničkom centru Srbije budu bolji uslovi, važno je da prostorije budu čistije i urednije i da nastavimo sa boljom opremom i sa obučavanjem kadra.

Nastavićemo da ulažemo kao SNS u sve one domove zdravlja, bolnice, ambulante i da prosto ne ostanemo na primeru kod Kliničkog centra koji sada postoji u Nišu.

Zaista me je, ministre Lončar, obradovala vest koja je juče bila u svim srpskim medijima da će Srbija u naredne tri godine dobiti nov, velelepan klinički centar u Srbiji i da će radovi na uređenju Urgentnog centra Kliničkog centra Srbije biti gotovi do Nove godine.

U obnovu Kliničkog centra Srbije država će uložiti 69 miliona evra, već je sad uložila 8,5 miliona evra. Ohrabruju vesti da ćemo nabaviti dva H noža. Oprema koju ćemo nabaviti za Urgentni centar Kliničkog centra Srbije, izgradnja novog centra za H nož će nas koštati 800 miliona dinara. To je znači primer kako odgovorna vlast, kako odgovorna politička partija, kako odgovorna SNS brine o svojim građanima, brine o pacijentima, jer zaista nama su životi naših građana, nama je zdravlje naših građana zaista najvažnije.

Imala sam zaista priliku, time završavam, ulazimo u drugu nedelju kako raspravljamo o jako važnim zakonima. Ja bih pozvala sve ove kritičare iz opozicije da se stave u cipele, da se stave u kožu onih pacijenata koji sada leže na našim klinikama i koji čekaju nov organ. Ovo su zakoni koji prevazilaze visoku politiku. Ovo su zakoni koji vode računa i koji se staraju o životima naših građana. Dajmo šansu. Usvajanjem ovih zakona smanjujemo liste čekanja. Mi zapravo dobijamo, dajemo novu šansu svim pacijentima u ovoj Srbiji, novu šansu za nov život za nov organ. Pozivam sve svoje kolege narodne poslanike i pozicije i opozicije da podrže ova tri zaista kvalitetna zakonska rešenja. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 20.07.2018.

Zahvaljujem gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre Lončar sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani, u Srbiji danas više od 1.500 pacijenata čeka na transplantaciju rožnjače. Kada je reč o transplantaciji bubrega, čeka oko 3.500 pacijenata. Na transplantaciju jetre čeka 200 pacijenata, a oko 30 pacijenata čeka novo srce.

Procenjuje se da zbog nedostatka organa godišnje umre 30 ljudi u Srbiji. Ni u EU, čijim propisima težimo, čijom regulativom težimo, nije najsjajnija situacija u svim zemljama članicama. U EU na organe čeka oko 30 hiljada ljudi, a svakoga dana, prema statističkim podacima, u EU umre 12 ljudi.

Nasledili smo katastrofalno stanje u svim našim zdravstvenim institucijama. Vlada Republike Srbije, na čelu sa našom premijerkom, ali i naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, zaista je ogromne napore ulagao kako bi se izgradile zdravstvene ustanove poput Kliničkog centra u Nišu, ali i poput onih domova zdravlja i ambulanti.

Sa gospodinom ministrom Lončarem, sam imala prilike da nakon 40 godina u mojoj opštini, u opštini Rakovica, znači nakon 40 godina lažnih obećanja, izneverenih očekivanja, prošle godine otvorimo jedan moderan, funkcionalan, savremen Dom zdravlja na Labudovom brdu, u opštini Rakovica. To nije samo usamljen slučaj u okviru grada Beograda, zaista je mnogo učinjeno na obnovi ustanova i zdravstvenih institucija, poput ambulanti u Kumodražu, opštini Voždovac i brojne druge, nemam dovoljno vremena da nabrojim sve ono što je dobro urađeno u Beogradu.

Takođe, transplantacija bubrega, mi kao država imamo jednu zaista dobru tradiciju transplantacije. Prva transplantacija bubrega je urađena pre više od 30 godina u Srbiji. Podsetiću vas, to je uradila grupa mladih lekara Urološke klinike, koja je oformila Centar za transplantaciju bubrega.

U svetu se godišnje izvede oko 65 hiljada transplantacija organa. Prošle godine u našoj zemlji, znači tokom 2017. godine, u Srbiji je urađeno 48 transplantacija bubrega od čega je samo 15 kadaveričnih, odnosno sa umrlih davaoca. Presađeno je 17 jetri i pet pacijenata je dobilo novo srce. To su podaci koji govore da moramo više raditi kada je reč o transplantaciji organa, ljudskih ćelija i tkiva.

Statistički podaci govore o tome da Srbija na milion stanovnika godišnje ima manje od jednog davaoca. Podaci EU, odnosno zemalja članica EU, kažu da Hrvatska ima 12, da Nemačka ima između 15 i 20, da Austrija ima između 20 i 25, a da Španija zapravo ima najbolje svetske rezultate kada je reč o prikupljanju organa i da ima čak 35 donora na milion stanovnika, i da se u Španiji na transplantaciju organa čeka ili nekoliko nedelja ili samo nekoliko meseci.

Usvajanjem novih zakona, zakona o kojima danas razgovaramo i zakon o presađivanju organa i zakonima o ljudskim ćelijama i tkivima, Srbija se približava razvijenim zemljama sveta, razvijenim zemljama EU.

Ovo nije samo puko prepisivanje direktiva koje su sadržane u okviru Poglavlja 28, koje se odnose na zaštitu potrošača i zaštitu zdravlja, već mi zaista želimo da unesemo jedan novi kvalitet, nove standarde koji su nam u zemlji nedostajali.

Usvajanjem novih zakona, pre svega mislim na ova dva zakona, na sistemski način će se uraditi oblast doniranja organa, rešiće se loša praksa koja je postojala u starim zakonskim rešenjima. Podsetiću vas, stari zakoni su usvojeni 2009. godine i zaista ih moramo menjati.

Novim zakonom o ljudskim ćelijama i tkivima smanjićemo liste čekanja, povećaćemo, poboljšaćemo zapravo novim zakonskim predlozima i onaj deo koji se odnosi na donaciju organa i ćelije i tkiva, i približićemo se razvijenim zemljama EU kakva je Srbija oduvek težila i želela da postane.

Mi kao država zaista svakoga dana radimo na poboljšanju kvaliteta zdravstva u našoj zemlji. Podsetiću vas, 2. marta ove godine, na VMA, otvorena je Očna banka. Država Srbija je uložila 13 miliona dinara u rekonstrukciju i nabavku opreme za Očnu banku na VMA. Ta Očna banka ne predstavlja samo budućnost, kada je reč o tkivima, kostima, membranama koja će se skladištiti u okviru ove institucije, znači ovo nije samo budućnost VMA, ovo je i budućnost zdravstva u Srbiji. Trinaest miliona dinara je država Srbija uložila, toliko košta samo 15 transplantacija rožnjača naših pacijenata u inostranstvu.

Ove dobre vesti koje stižu iz naše VMA nisu jedine vesti, mi zaista u svih pet zdravstvenih institucija za transplantaciju matičnih ćelija svakoga dana beležimo zaista dobre rezultate, sa našim dobro obučenim kadrom i u Institutu za majku i dete u Beogradu i u Kliničkom centru Srbije, u Kliničkom centru Vojvodine i Institutu za onkologiju Vojvodine.

Takođe, dobre rezultate beležimo i kada je reč o transplantaciji tkiva u dve državne klinike, u Klinici za oftamologiju, Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti Banjica, ali i u tri privatne klinike, kao što su Specijalna bolnica „Miloš“, Specijalna bolnica „Zenit“ i Specijalna bolnica „Opticus“. Podizanjem kvaliteta i kapaciteta naših zdravstvenih ustanova u Srbiji, svakoga dana država Srbija kroz odlične rezultate pokazuje da je spremna da nastavi sa ulaganjem u ove zdravstvene ustanove, približavamo se evropskim modelima, usvajamo evropske standarde, primenjujemo sve one pozitivne primere dobre prakse kada je reč o pružanju zdravstvene zaštite građana u Evropi. Sva ta iskustva primenjujemo i ka našim pacijentima.

Želim da kažem da dobra politika predsednika Aleksandra Vučića zaista pokazuje rezultate i mi smo 8. juna, ove godine, posao je našlo 100 najboljih diplomaca medicine, 100 najboljih diplomaca, 100 najboljih studenata medicinskih fakulteta u Srbiji, dobilo je priliku od države Srbije da potpiše ugovor, da nastave sa svojim usavršavanjima, da dobiju posao. To su pozitivni primeri i tako svaka odgovorna politika, svaka odgovorna država mora da se ponaša ako želi da zaštiti svoj dobro obučen kadar i ako želi da planira i razmišlja o budućnosti.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, nekada su, ministre, vi to bolje znate od mene, ja sam politikolog, vi ste lekar, nekada je jedan dan, jedan sat, jedan minut dovoljan da se spase jedan ljudski život. Ako spasimo samo jedan ljudski život, spasićemo čitavo društvo. Meni je zaista žao što se ovi zakoni nisu ranije našli na dnevnom redu jer su stara zakonska rešenja bila nedovoljno precizna.

Srpska napredna stranka je tokom 2015. godine pokazala potpisivanjem u Narodnoj skupštini Republike Srbije da podržava transplantaciju organa. Svi poslanici u prethodnom sazivu SNS, velika većina, potpisala je donorsku karticu. Tako je SNS uputila i ostalim koalicionim partnerima i opoziciji neku vrstu donorskog izazova. Tada, podsetiću vas, bio je jedan drugi izazov, ledeni izazov, gde su se polivali hladnom vodom, ledenom vodom, tako se slikali i od toga pravili selfije. Mi smo pokazali da vodimo računa i da brinemo o zdravlju građana Republike Srbije, pacijenata koji žive u ovoj zemlji.

Srbija je juče, u medijima sam saznala informaciju, proglašena za svetskog lidera već drugu godinu za redom kada je reč o kreiranju novih radnih mesta i kroz projekte direktnih stranih ulaganja. To je na osnovu izveštaja IBM Global Location trendu koji je objavljen za 2017. godinu. Srbija je na šestom mestu u Evropskoj uniji i na 15. mestu u svetu.

Želim da Srbija i znam da Srbija zaista ima potencijale i kada je reč o našim banjskim lečilištima i kada je reč o dobro obrazovanom kadru, naučno-istraživačkim radnicima, ja sam zaista sigurna da mi možemo i hoćemo i želimo da svakoga dana pomeramo granice, pomeramo barijere i kada je reč o zdravlju naših građana i kada je reč o celokupnom zdravstvu u Srbiji.

Molim vas da svakog dana rušimo one stereotipe i predrasude koje postoje i kod naših građana i kog naših pacijenata i kod možda i ponekih zdravstvenih radnika i da imamo one pozitivne kampanje koje će dovesti do toga da proširimo svest kada je reč o doniranju organa, tkiva i ćelija u našoj zemlji. Ja vam se zahvaljujem.

Deveto vanredno zasedanje , 20.07.2018.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, podnela sam amandman 2. na član Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima kojim se definiše primena ovog zakona dodajući novi stav koji se odnosi na dalju afirmaciju i razvoju naših medicinskih ustanova u Srbiji.

U svom prvom izlaganju danas govorila sam o rezultatima rada Ministarstva zdravlja, Vlade Republike Srbije i ja vas gospodine ministre molim da zaista punom parom nastavite dalje. Znam da ste zatekli katastrofalno stanje u našim zdravstvenim institucijama, ali moramo raditi svi zajedno kako bi se unapredio kvalitet zdravlja i kvalitet života svih građana u Republici Srbiji.

Zaista u pripremi svog današnjeg izlaganja želim da se dotaknem i ovog trećeg zakona o kome danas raspravljamo, reč je o Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, i rezultatima MUP kada je reč o borbi protiv suzbijanja trgovine narkoticima.

Tokom samo prvih 10 meseci prošle godine MUP Republike Srbije, pripadnici ovog ministarstva ostvarili su zaista impresivne rezultate. Policija je u prvih 10 meseci 2017. godine zaplenila 3,44 tone različitih narkotika, kao i 342.303 opijata u komadima. To stoji u izveštaju MUP koji je dostavljen svim narodnim poslanicima i sa kojim je i javnost mogla da se upozna.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa ministrom Nebojšom Stefanovićem, samo tokom prethodne 2017. godine, zaplenili su 3,27 tona marihuane, 50 kilograma amfetamina, otkrivene su 33 laboratorije, jedna laboratorija u Beogradu. Uveden je video nadzor u svim osnovnim školama u Beogradu i naši đaci, naši roditelji, naši nastavnici, naši direktori, dolazim iz opštine Rakovica, mogu da kažem da su zaista spokojni, jer znaju da je video nadzor uvezan sa svim osnovnim školama i zaista mogu biti spokojni.

Molim vas da nastavite i dalje i da ne stanete sa ovim zakonskim rešenjima, važno je da usvajamo ovako kvalitetne zakone i predloge, ne samo zato što su to samo naše obaveze ka članstvu u EU za Poglavlje 28 i Poglavlje 24, kada je reč o narkoticima, već kako bi građani ove zemlje zaista živeli bolje. Zahvaljujem.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:24