DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 8 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu kao i razlozima za njegovo donošenje. Razlozi za izmene i dopune Zakona o poljoprivrednom zemljištu sadržani su u članu 63. Zakona o potvrđivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropske zajednice i njihovih država članica.

Novim Predlogom zakona bliže se propisuju uslovi sticanja poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini državljanima članicama EU u skladu sa važećim Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, između sa jedne strane evropskih zajednica i svih njenih država članica i sa druge strane Republike Srbije. Osnovne izmene i dopune postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu koje su date i u predloženim izmenama, sadržane su u članu 72đ. Ne bih, kao i moje mnogobrojne kolege koji su i juče i danas govorile preciznije o suštini ovih izmena, ali bih da kažem sledeće zašto mi danas zapravo raspravljamo, prethodna ova dva dana, zašto raspravljamo i zašto je neophodno izmeniti, doneti Zakon o poljoprivrednom zemljištu.

Naš zadatak je da ispravimo greške prethodnika, da ispravimo one greške koje su učinjene pre deset godina kada je usvajanja SSP, koji je podsećam, potpisan 29. aprila 2008. godine. Znači, niti je Aleksandar Vučić tada niti je SNS pisala taj tekst niti se dogovarala sa međunarodnim zvaničnicima, činili su to oni koji se sada kriju u mišije rupe. Imali smo juče konferenciju za štampu na kojoj aktuelni narodni poslanik iz tadašnjeg perioda, iz perioda dos-a nije se udostojio da odgovori na pitanje novinarima, da li je i zašto je loše ispregovaran SSP. Upravo smo mi zato danas ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije da upravo te greške, stare greške, dosove greške ispravimo.

Predlagač zakona je zaista vodio računa o svim detaljima. U zakon je uključio sve one kumulativne mehanizme ugledajući se na dobru praksu nekih zemalja EU. Takođe, sve te dobre primere je inkorporirano u ovaj predlog postojećih izmena datog zakona. Znači, slični mehanizmi su mnoge zemlje koji su bili kandidati uključili u svoje zakonodavstvo.

Usvajamo zapravo ovaj zakon, jer želimo da zaštitimo interese srpskog seljaka, ali i interese Republike Srbije.

Tako da, zaista se vodilo računa o svemu, o svim detaljima, da je potrebno da potencijalni kupci budu rezistenti konkretne lokalne samouprave kada kupuju određeno poljoprivredno zemljište, zatim da imaju registrovano aktivno poljoprivredno gazdinstvo, znači ne ono koje je u pasivnom sastavu, koje je pasivnom statusu, nego ono koje je aktivno, koje zaista obrađuje i proizvodi poljoprivredne proizvode, zatim da ima vlastitu mehanizaciju.

Takođe, tačno smo predvideli da stranac može kupiti zemlju u određenoj visini, ta visina je dva hektara, znači predmet kupovine može biti zemlja do dva hektara. Da je predlagač zakona zaista vodio računa o svim detaljima, govori o tome da je u ove predloge zakona inkorporirao određene bezbednosne aspekte. Tako na primer predmet kupovine ne može biti zemljište koje pripada i koje se graniči sa vojnim postrojenjima, vojnim kompleksima, vojnim poligonima. Stranac zapravo ne može kupiti zemljište koje se nalazi u blizini vojnih poligona, jer prosto želimo i da zadovoljimo i taj bezbednosni aspekt.

Još jedan kontrolni mehanizam je uključen u ovoj izmeni i dopuni Zakona o poljoprivrednom zemljištu, je pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u poljoprivrednoj svojini. To pravo zapravo ima Republika Srbija, formirana je i komisija koja odobrava kupovinu Vladi. Tu komisiju čine resorna ministarstva Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo finansija. Znači, vodilo se računa zaista da se mi kao država, koja je kandidat za članstvu u EU, zaista zaštitimo i na sve načine nedozvolimo apsolutnu liberalizaciju tržišta poljoprivrednog zemljišta.

Kao što sam već rekla, Sporazum, podsećanja radi, zarad istine i zarad podsećanja građana Republike Srbije, SSP je potpisan dalekog 29. aprila 2008. godine, imamo punih deset godina od primene ovog međunarodnog ugovora.

Podsećam vas, SSP ima snagu međunarodnog ugovora, on vam je odmah ispod Ustava. On je samim usvajanjem u Skupštini i njegovom ratifikacijom, on postaje sastavni deo domaćeg zakonodavstva i izvor domaćeg prava. Imali smo prilike da u ova dva dana slušamo zašto niste izmenili SSP, mogli ste da izmenite SSP, a podsećam vas, sve izmene SSP zahtevaju saglasnost svih zemalja članica EU.

Jedno elegantno rešenje je upravo to. Ne možemo da izmenimo SSP, ali možemo da izmenimo Zakon o poljoprivrednom zemljištu i prosto da uskladimo taj prelazni rok koji u njemu postoji, a koji ističe 1. septembra 2017. godine. Znači, zaključak koji se nameće je da je SSP loše ispregovaran, da je pre deset godina donet u cilju jedne predizborne kampanje za izbore 2008. godine i da mi upravo danas ispravljamo ono što je DOS-ova vlast potpisala, što se obavezala u ime građana Republike Srbije.

Kada smo prosto u toj DOS-ovoj vlasti koja je bila, da se vratimo malo u 2008. godinu, oni su imali dve politike.

Imali su jednu politiku koju su imali na međunarodnom planu i drugu politiku koja je bila usmerena za unutrašnju politiku, a drugo su pričali građanima Republike Srbije.

Podsećam vas, tada nije bio na vlasti Aleksandar Vučić i SNS, nismo mi pregovarali o SSP-u, nismo se mi obavezali za potpunu liberalizaciju poljoprivrednog zemljišta.

To je činio neko drugi, ko se sada krije od svoje odgovornosti i obaveza na koje su se svojim ugovaranjem i potpisivanjem obavezali. Obavezali su se donošenjem jednog jako važnog međunarodnog sporazuma.

Slažem se sa svojim kolegom Vladom Orlićem koji kaže da ovim zakonom mi zapravo činimo dve dobre stvari.

Prvo, ova rešenja su zaista korisna za građane Republike Srbije. Sa druge strane, mi ispunjavamo međunarodne obaveze kao jedne odgovorne države, jedna odgovorna vlast.

Ovim zakonskim rešenjem popravljamo sve one nedostatke SSP štiteći interese Republike Srbije, pre svega, ali i interese srpskih poljoprivrednika i interese srpskih oranica. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu mi ne želimo da sprečimo dolazak stranih investitora, domaćih ili stranih investitora, već naprotiv, želimo da sprečimo onaj neravnopravan položaj, onaj monopolski položaj koji su neki od tajkuna u Srbiji imali. Reč je o nefer tržišnoj utakmici kao i o tome da ovo malo preostalih poljoprivrednih kombinata prodamo u bescenje kako bi se neki dograbili i dočepali poljoprivrednog zemljišta.

Tu mislim na sve one koji su na lak način, mimo procedure, mimo javnosti dolazili kroz proces privatizacije od 2000. godine, u posed sa više od 120 hiljada hektara najkvalitetnijih srpskih oranica.

Ovim zakonom ne želimo da zabranimo bilo kojoj novoj firmi i bilo kom novom investitoru da investira u poljoprivredu Srbije. Naprotiv, poljoprivreda je jedna od najvažnijih razvojnih grana u Republici Srbiji. Značajan deo BDP je upravo iz poljoprivrede, tako da mi želimo da otvorimo vrata svim domaćim i stranim investitorima koji žele da ulažu u oblast poljoprivrede.

Poljoprivreda je naša razvojna šansa i upravo tim novim ulaganjem u poljoprivredi, vidim i prosto priliku i šansu da uvodimo nove tehnologije, da modernizujemo poljoprivredu, da osvajamo nova tržišta za proizvode koji su proizvedeni na srpskoj zemlji, ali i da zapravo otvorimo šansu i otvorimo mogućnost za kreiranje novih radnih mesta.

Slažem se sa ministrom Nedimovićem da ne smemo i da ne možemo izrađivati zakone po meri pojedinaca. Mi moramo izrađivati zakone koji su prosto jednaki za sve.

Srpska napredna stranka upravo čini, upravo radi drugačiju politiku i nema više donošenja zakona po meri jednog pojedinca i jednog tajkuna. Zakoni su isti za sve, zakoni se moraju poštovati, bez obzira ko iz koje sfere društva dolazi.

Svako mora danas da se izbori na svoje mesto pod suncem. Ako smo zaista ozbiljni i ako zaista želimo da uđemo u EU, onda moramo da zaslužimo svoje mesto na tržištu, ali i na državi je da uradi svoj deo posla. Na državi je da kreira povoljan ambijent kako bi poljoprivrednici koji proizvode u ovoj zemlji, vlasnici poljoprivrednih gazdinstava mogli da žive od svoje njive i od svoje oranice.

Rezultati Vlade u prethodnom periodu i Ministarstvo poljoprivrede i šumarstva i vodoprivrede su zaista impozantni i imali smo primere u medijima da vidimo zaista veliko interesovanje, pre svega za nabavku nove mehanizacije, novih traktora. Imali smo redove poljoprivrednika koji su zaista spremni da svoju dojučerašnju zastarelu dotrajalu tehnologiju zamene novim mašinama i novom mehanizacijom.

Nagomilani su problemi u poljoprivredi, ali i u svim segmentima društva. Te nagomilane probleme neko mora rešavati.

Zaista podržavam napore sadašnjeg aktuelnog ministra koji zajedno sa GIZ-om i NALED-om, pokrenuo je jedan projekat, povećanje prilika za zapošljavanje sezonskih radnika, potpisan je 17. avgusta 2017. godine, znači ove godine pre samo par dana i Memorandum o saradnji, jer želimo da više od 100 hiljada radnika izvedemo iz sive zone. Istraživanje je pokazalo da 65% od tih sezonskih radnika su upravo sezonski radnici koji rade u poljoprivredi.

Kao što sam rekla, dosta je nagomilanih problema, potrebno je vreme da se svi ti problemi, nemamo čarobni štapić da se oni preko noći reše.

Na samom kraju želim da kažem sledeće, svojim kolegama iz opozicije zaista preporučujem jednu publikaciju koju možete naći na sajtu Ministarstva za evropske integracije, a to su mitovi o EU.

Zaista razumem potrebu dela srpske opozicije, pošto svi pripadamo određenim političkim partijama, određenim pokretima, zaista se iz dana u dan borimo za podršku građana Republike Srbije. Svaki birač i svaki glas nam je bitan i u toj političkoj borbi često se služimo svim sredstvima kako bi došli do tog birača, do tog glasa.

Deo srpske opozicije upravo koristi sva ta sredstva kako bi se dokopao podrške, jer se podrška ne dobija tako lako i upravo deo srpske opozicije koristi mitove i stereotipe o EU, da će stranci pokupovati sve što je srpsko, da će prestati proizvodnje rakije, da nećemo proizvoditi krive krastavce i krive šargarepe, zatim stereotipi koji postoje o svinjokolju, da ćemo prestati sa proizvodnjom srpskih proizvoda, kao što su futoški kupus, homoljski med, pirotski sir.

U istoj situaciji, samo da vas podsetim, nalazili su se i brojni kandidati koji su sada punopravne članice EU - Hrvatska, Rumunija i Bugarska.

Imala sam prilike da kao član Odbora za evropske integracije, zaista imam brojne susrete sa svojim kolegama iz hrvatskog Sabora, upravo mi je gospođa Jadranka Kosor i rekla o situaciji u kojoj se Hrvatska našla pred njeno pristupanje u EU 2013. godine. Upravo su deo nevladinih organizacija i deo opozicije u Hrvatskoj govorili o tim mitovima i stereotipima, da će prestati Hrvati da proizvode sir i vrhanj, da se neće proizvoditi vino, po čemu je Hrvatska bila poznata. Kao što znamo, Hrvatska je ušla u EU i sve je to ostalo na nivou priča i mitova.

Razumem opoziciju u Srbiji, jer opozicija u Srbiji je poput onog davljenika koji se hvata za slamku kako ne bi potonula, ali zarad istine i zarad javnosti želim sa ovog mesta da poručim svim građanima Republike Srbije, svim poljoprivrednim proizvođačima, a to je da budu spokojni kada je reč o kupovini i otimanju poljoprivrednih parcela, da budu spokojni kada je reč o srpskoj zemlji i srpskim oranicama.

Na samom kraju, SNS će u danu za glasanje podržati sve izmene predloženog zakona. Pozivam svoje kolege narodne poslanike i poslanice i sa one druge strane koji su bili deo DOS režima, koji su usvajali Sporazum o stabilizaciji pridruživanju, koje su stari preživeli delovi DOS-a, a i ove nove koje su sada nedavno ušli u Narodnu skupštinu, da podrže ove rezerve i da podrže ove izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, jer zaista ovaj zakon prevazilazi politiku. Zahvaljujem.

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 14. jula ove godine.

Procedura kandidovanja je protekla u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, pre svega mislim na Zakon o Zaštitniku građana. Odbor je, u skladu sa stavom 4. Zakona o Zaštitniku građana, razmotrio i utvrdio predlog za izbor Zaštitnika građana. Na ovoj sednici pomenutog odbora doneta je odluka da se predlog gospodina Zorana Pašalića, kandidata za Zaštitnika građana, uputi Narodnoj skupštini na razmatranje, i mi, evo, već ova dva dana o tome i raspravljamo.

Biografija gospodina Zorana Pašalića je zaista impresivna. Imamo 11 strana teksta koji je dostavljen svim poslanicima u Narodnoj skupštini. Takođe, dostavljen je i široj javnosti i svako može da se informiše i da se upozna sa bogatom radnom biografijom i iskustvom gospodina Pašalića.

Kao što sam već rekla mi danas pored Zaštitnika građana, takođe, još diskutujemo i o reizboru članova Fiskalnog saveta, zatim članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i u današnjem govoru ću se zapravo baviti kandidaturom Zaštitnika građana.

Kandidat za Zaštitnika građana, gospodin Zoran Pašalić, završio je Pravni fakultet u Beogradu, završio je magistarske studije na Fakultetu organizacionih nauka. Takođe, trenutno je na doktorskim studijama i ima bogato radno iskustvo. Počeo je od advokatske kancelarije, preko Gradskog suda za prekršaje u Beogradu, došao je do funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda i od 31. oktobra 2017. godine je imenovan za predsednika Prekršajnog apelacionog suda. Znači, zaista bogata radna biografija na preko 11 strana. Neću navoditi sve detalje iz njegove biografije. Apsolutno ima moju podršku i podršku SNS i svih onih poslaničkih grupa koje su potpisale i predložile njegovu kandidaturu.

Ono što želim da kažem, gospodin Pašalić je bio rukovodilac brojnih projekata. Sve vreme se permanentno usavršavao u oblasti pravnih nauka. Međutim, ja neću kao moji prethodnici, koji su hvalili gospodina Sašu Jankovića kada je on izabran 2007. godine, koristiti suviše pohvala, nego ću pratiti njegov rad kao narodni poslanik i ceniću na osnovu njegov dela, jer dela uvek više govore od reči koja možemo da sudimo o nekom funkcioneru i nekom izabranom i postavljenom licu.

Kandidatu za Zaštitnika građana Zoranu Pašaliću želim da poručim sledeće: da ne bude kao lažni Zaštitnik građana. Prethodni Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je radio sve suprotno Zakonu o Zaštitniku građana. To govore činjenice. Čovek je sve vreme, puna dva mandata, koristio svoje, da tako kažem, pravo koje nije pisalo u zakonu, bavio se politikom, takoreći, bavio se politikanstvom, jer to nije prava politika. Prava politika je politika kada vi izađete pred građane, kada imate svoje program, kada kažete koja je to nova politička ideja kojom želite da se bavite, a ovo je jedno prosto politikanstvo.

Takođe, taj lažni Zaštitnik građana podneo je ostavku tek u onom trenutku kada je skupio sredstva za svoju ličnu kampanju, kada je okupio svoje sponzore, kada je okupio stare relikte DOS-a, one otpatke koji su ostali od DOS-a i tada se odvažio da izađe na izbore i da prihvati kandidaturu na predsedničkim izborima. Iako je bio lažni Zaštitnik građana, ovaj Zaštitnik građana je primao pravu platu. Ta prava plata je iznosila celih 370 hiljada dinara. Šta je za tako visoke novce taj Zaštitnik građana radio? Šta je radio u radno vreme? Kako je izgledao njegov radni dan?

Lažni Zaštitnik građana za vreme radnog vremena je tvitovao, šetao svoje kuče, vozio biciklu, koristio državne resurse za svoju ličnu predsedničku kampanju, takođe, koristio je, kao što je gospodin Martinović rekao, svoje službene automobile, sekretarice, svoje gorivo, telefone, štampače, neke državne resurse koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.

Da li je radio u interesu građana kako svaki ombudsman u svetu radi? Nije. Da li je štitio njihova prava? Da li su građani koji su mu se obraćali za pomoć zadovoljni sa njegovim radom? Nisu. Da jesu, dobio bi više od tričavih 14, 15%, koliko je već dobio na predsedničkim izborima. NJegovu politiku Zaštitnika građana građani Srbije su na vreme prepoznali.

Ne možete vi tako lako prevariti srpskog domaćina da vam da svoj glas. Ne možete ga tako lako slagati da vam da podršku glasanjem na dan izbora, zaokružujući ime na predsedničkim izborima. Pametniji su ti srpski domaćini od bilo kog takvog kandidata za predsednika Srbije. Politika lažnog Zaštitnika građana doživela je fijasko na prethodnim predsedničkim izborima. Pobedila je politika SNS i politika Aleksandra Vučića. Podsećam građane Srbije, Aleksandar Vučić je osvojio 56% glasova, to je istorijska pobeda. To je pobeda koja će mnogima u opoziciji dugo, dugo vremena zaista biti nedostižna.

Sada bih želela da postavim jedno pitanje. Kako lažni Zaštitnik građana može da ocenjuje zakonitost drugih organa u Republici Srbiji, kad se on sam nije pridržavao zakona i Ustava Republike Srbije? Istini za volju, građani Srbije mesečno plaćaju više od tri hiljade evra da taj Zaštitnik građana štiti njihova prava, da se stara o dobroj upravi. Prethodni, lažni Zaštitnik građana se samo starao o svojim ličnim interesima. NJemu je bilo važno zadovoljenje svog ličnog džepa, njemu je bilo zadovoljenje da se on bavi svojom predsedničkom kandidaturom, iako još izbori nisu bili raspisani. Bavio se javnim nastupima u medijima širom Srbije, napadajući Aleksandra Vučića i njegove najbliže saradnike. Zaključak se nameće sam, bio je preplaćen za svoj nerad. Jasno je da nije štitio građane koji su mu se obraćali za pomoć. Štitio je isključivo sebe, svoj džep i svoje bolesne političke ambicije.

Danas na sednici Administrativnog odbora smo doneli Odluku o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka. Te, ja neću govoriti o aferi „Pištolj“ i neću govoriti o tome, neću postavljati pitanje kako je ubijen Predrag Gojković, odakle barutne čestice na rukama dotičnog, neću koristiti te detalje, ali ono što ću reći to je zamoliću nadležne organe Republike Srbije da ispitaju ovaj slučaj, zarad istine i zarad šire javnosti, da nas informišu dokle se sa tim slučajem došlo.

Privodim kraju svoje izlaganje. Zaista želim da kažem da poštujem ulogu institucije koju Zaštitnik građana ima u Republici Srbiji. Zaštitnik građana je, po zakonu, nezavistan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanja slobode i prava, on uživa imunitet koji mu omogućava nezavisnost i samostalnost u svom radu. Podsećam vas, Ombudsman je institucija koju je usvojio švedski Parlament davne 1809. godine, u cilju kontrole izvršne vlasti. Sama reč „Ombudsman“ potiče iz švedskog jezika i označava osobu koja ima sluha za svoj narod. Da li je prethodnik imao sluha za svoj narod?

Danas je Ombudsman inokosni državni organ koji se stara i unapređuje ljudska prava i slobode. Podsećanja radi, Republika Srbija je u svoj pravni poredak još 2005. godine donela Zakon o zaštitu građana. Postojanje ove institucije utvrđeno je Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a Zaštitnika građana Narodna skupština Republike Srbije je usvojila, odnosno Saša Janković je stupio na dužnost 23. jula 2007. godine. Imao je još jedan mandat koji mu je Skupština usvojila 2012. godine.

Ono što želim da kažem, zaista, još jednom ponavljam, poštujem nezavisnost institucije, jedna takva institucija je važno da postoji u Republici Srbiji, ali da li i sadašnji v.d. isto neki Janković, Miloš Janković, da li on i dalje radi svoj posao? Da li on radi posao za koji je plaćen budžetskim novcem Republike Srbije? Taj Miloš Janković ne reaguje na natpise jednog tabloida koji već danima, nedeljama iznosi najgnusnije laži i neistine o predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zašto taj vršilac dužnosti ne reaguje u ovakvom slučaju? Zašto ne vodi računa za svoj posao, zašto nije odgovoran za svoj posao, za koji je debelo plaćen? Zašto jednostavno čovek, koji se isto preziva Janković, a trenutno je na funkciji vršioca dužnosti, ne reaguje kako bi se ovaj javašluk zaustavio?

Znate, vama se na tviteru pojavi umrlica predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića i v.d. Zaštitnika građana ne reaguje. Neću sada citirati brojne neregularnosti o kojima je pričao moj kolega Martinović, koji su to sve slučajevi sve, kada nezavisni organi Republike Srbije nisu reagovali. Ima još mnogo slučajeva, mogu navesti još brojna pitanja.

Zašto se Miloš Janković v.d. Zaštitnika građana nije ogradio od političkog delovanja njegovog prethodnika, tako da ima još dosta pitanja, ali ne bih sada, daću prilike i ostalim narodnim poslanicima da se uključe u diskusiju.

Želim sledeće da kažem. Pojave koje nam se dešavaju na srpskoj političkoj sceni moramo javno osuditi. Imamo današnji broj „Blica“ koji je preneo izjavu „Nedeljnika“ – ne mogu vam reći ko mi je od političara sugerisao da se kandidujem za gradonačelnika. Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka izjavio je da su do njega dolazili predlozi za kandidaturu za gradonačelnika Beograda, ali nije jasno rekao da o njima nije ozbiljno razmišljao.

Znači, da li vama institucija nezavisnog državnog organa omogućava da se vi kandidujete, bilo to gradski, lokalni, predsednički izbori, da li vi tu funkciju koristite da štitite interese građana? Da li postupate u skladu sa Zakonom koji jasno propisuje vaše nadležnosti ili se vi bavite politikom?

Prosto gospodo Šabiću, Jankoviću, odlučite se. Vi primate platu iz budžeta RS da obavljate svoj posao, a ne da se bavite politikom. To je moje viđenje Zaštitnika građana. Na samom kraju želim da kažem da ću u danu za glasanje svoju podršku dati Zoranu Pašaliću za Zaštitnika građana. Takođe, glasaću i za reizbor dosadašnjih članova Fiskalnog saveta. Podržaću i predlog kandidata Agencije za borbu protiv korupcije, jer ovu kandidaturu su već do sada podržali i SNS, SPS, JS, PUPS, SVM i mnogi drugi. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih sa statutom ove organizacije.

Podsećanja radi, u okviru Samita o zapadnom Balkanu, koji je bio u Parizu 4. jula 2016. godine, kada je svečano i potpisan Sporazum o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, njeno osnivanje inicirao je srpski premijer gospodin Aleksandar Vučić, a njegov predlog je prihvatio albanski premijer gospodin Rama. Oni su zajedno inicirali kod lidera zemalja zapadnog Balkana uspostavljanje jedne ovakve kancelarije.

Cilj uspostavljanja ove kancelarije je pre svega da se povežu mladi iz susedstva. Neophodno je da povežemo mlade zapadnog Balkana, neophodno je da im damo priliku da se oni povezuju uspostavljanjem projekata, projekata u oblasti obrazovanja, sporta, kulture, kako bi zajedno konkurisali ili preko nevladinih organizacija ili preko zvaničnih institucija iz zemalja iz kojih dolaze.

Podsećanja radi, jedna ovakva kancelarija je postojala nakon Drugog svetskog rata između Francuske i Nemačke, Kancelarija za mlade koja je uspostavljena davne 1963. godine u okviru Jelisejskog ugovora o prijateljstvu između Francuske i Nemačke. Praksa je pokazala da su studentske razmene upravo odigrale ključnu ulogu u prevazilaženju netrpeljivosti između dve zemlje koje su kroz istoriju najviše ratovale. Upravo su studentske razmene doprinele zalečenju onih posleratnih rana i uspostavljanju jednog procesa pomirenja i saradnje.

Želela bih da kažem dalje da je zaista i statut, ali i sporazum koji se nalazi pred svim narodnim poslanicima do najsitnijih detalja predvideo sve moguće situacije, kao što je koji je to mandat ove kancelarije, koji su to ključni organi koji deluju u okviru ove regionalne kancelarije, ali i koji je budžet kojim raspolaže ova kancelarija. Budžet je dva miliona evra za period od tri godine, za svaku godinu, s tim što je kontribucija potpisnica takva da je Srbija najveći kontributer sa 38,9%, dok je Crna Gora najmanja sa 4,4%. Organi koji su uspostavljeni i koji će doprineti boljem radu ove regionalne kancelarije su upravni odbor, sekretarijat, sedište ove kancelarije koje se nalazi u Tirani, zatim savetodavni odbor i brojne radne grupe. Podsećanja radi, u svakoj zemlji potpisnici biće formirane i lokalne kancelarije.

Čemu će doprineti zapravo rad ove regionalne kancelarije? Praksa je pokazala da su problemi mladih isti ili slični, bez obzira iz koje zemlje zapadnog Balkana dolazili. Ali, problemi mladih pre svega se tiču nezaposlenosti, zatim nedovoljne mobilnosti, nepriznavanje diploma. Ovakvi slični sporazumi će upravo doprineti da se ti problemi na jedan bolji i brži način reše. Dosadašnja praksa je upravo pokazala da je mobilnost mladih ljudi i mogućnost da saslušaju jedni druge, da sede za istim stolom će doprineti zapravo rešavanju društveno-političkih problema koji postoje u regionu zapadnog Balkana, ali i da se prosto preovladaju tekovine ratne prošlosti iz prethodnih decenija. Doprinos regionalne kancelarije ide u pravcu procesa pomirenja, veće mobilnosti među mladima, jačanju mira i stabilnosti u regionu i istovremeno eliminisanju dodatnih etničkih i verskih predrasuda i stereotipa u zemljama regiona.

Želim takođe da vam kažem da je uspostavljanje Regionalne kancelarije zapravo deo započetog Berlinskog procesa, da rezultati berlinskog procesa, koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, zapravo doprinese da imamo konkretne rezultate. Nedavno je Narodna skupština usvojila Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. Zatim, ljude možemo povezati mostovima, prugama i autoputevima. Jedan deo Berlinskog procesa je upravo i to da nastavimo ka daljem regionalnom povezivanju i jačanju infrastrukturnih projekata. U toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju autoputa Niš-Priština-Drač, kojim će se povezati Koridori 10 i 7 i povezaće se ovi koridori sa albanskim lukama, ali isto tako i izgradnjom pruge Kraljevo-Rudnice-Priština-Skoplje.

Dakle, ovakvi i slični projekti će zapravo doprineti da imamo stalne kontakte među liderima zapadnog Balkana, među građanima koji žive u ovim državama, ali isto tako mi ćemo sesti za isti sto, mi ćemo se bolje međusobno razumeti, međusobno poštovati i samim tim doći će do smanjenja tenzija na celokupnom prostoru.

Iskoristila bih priliku da pozovem sve mlade iz Beograda, Prištine, Sarajeva, Tirane, Skoplja i Podgorice, da se aktivno umreže i da se uključe u rad Regionalne kancelarije preko svojih nevladinih organizacija, preko svojih lokalnih kancelarija u zemljama potpisnicama iz kojih dolaze i preko svojih zvaničnih institucija.

Takođe, želela bih da iskoristim ovu priliku i da pozovem sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike, jer ovaj sporazum i ovi sporazumi 21 koji se nalaze danas na dnevnom redu zaista nemaju veze toliko sa politikom, hajde da pokažemo da smo solidarni, hajde da svoje stranačke dresove bar danas ili do dana za glasanje ostavimo po strani i da u danu za glasanje podržimo usvajanje ovog i sličnih sporazuma. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Nema informacija
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:01