DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Poštovana predsednice, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu odluke o izboru Zaštitnika građana koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo 14. jula ove godine.

Procedura kandidovanja je protekla u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, pre svega mislim na Zakon o Zaštitniku građana. Odbor je, u skladu sa stavom 4. Zakona o Zaštitniku građana, razmotrio i utvrdio predlog za izbor Zaštitnika građana. Na ovoj sednici pomenutog odbora doneta je odluka da se predlog gospodina Zorana Pašalića, kandidata za Zaštitnika građana, uputi Narodnoj skupštini na razmatranje, i mi, evo, već ova dva dana o tome i raspravljamo.

Biografija gospodina Zorana Pašalića je zaista impresivna. Imamo 11 strana teksta koji je dostavljen svim poslanicima u Narodnoj skupštini. Takođe, dostavljen je i široj javnosti i svako može da se informiše i da se upozna sa bogatom radnom biografijom i iskustvom gospodina Pašalića.

Kao što sam već rekla mi danas pored Zaštitnika građana, takođe, još diskutujemo i o reizboru članova Fiskalnog saveta, zatim članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i u današnjem govoru ću se zapravo baviti kandidaturom Zaštitnika građana.

Kandidat za Zaštitnika građana, gospodin Zoran Pašalić, završio je Pravni fakultet u Beogradu, završio je magistarske studije na Fakultetu organizacionih nauka. Takođe, trenutno je na doktorskim studijama i ima bogato radno iskustvo. Počeo je od advokatske kancelarije, preko Gradskog suda za prekršaje u Beogradu, došao je do funkcije predsednika Višeg prekršajnog suda i od 31. oktobra 2017. godine je imenovan za predsednika Prekršajnog apelacionog suda. Znači, zaista bogata radna biografija na preko 11 strana. Neću navoditi sve detalje iz njegove biografije. Apsolutno ima moju podršku i podršku SNS i svih onih poslaničkih grupa koje su potpisale i predložile njegovu kandidaturu.

Ono što želim da kažem, gospodin Pašalić je bio rukovodilac brojnih projekata. Sve vreme se permanentno usavršavao u oblasti pravnih nauka. Međutim, ja neću kao moji prethodnici, koji su hvalili gospodina Sašu Jankovića kada je on izabran 2007. godine, koristiti suviše pohvala, nego ću pratiti njegov rad kao narodni poslanik i ceniću na osnovu njegov dela, jer dela uvek više govore od reči koja možemo da sudimo o nekom funkcioneru i nekom izabranom i postavljenom licu.

Kandidatu za Zaštitnika građana Zoranu Pašaliću želim da poručim sledeće: da ne bude kao lažni Zaštitnik građana. Prethodni Zaštitnik građana gospodin Saša Janković je radio sve suprotno Zakonu o Zaštitniku građana. To govore činjenice. Čovek je sve vreme, puna dva mandata, koristio svoje, da tako kažem, pravo koje nije pisalo u zakonu, bavio se politikom, takoreći, bavio se politikanstvom, jer to nije prava politika. Prava politika je politika kada vi izađete pred građane, kada imate svoje program, kada kažete koja je to nova politička ideja kojom želite da se bavite, a ovo je jedno prosto politikanstvo.

Takođe, taj lažni Zaštitnik građana podneo je ostavku tek u onom trenutku kada je skupio sredstva za svoju ličnu kampanju, kada je okupio svoje sponzore, kada je okupio stare relikte DOS-a, one otpatke koji su ostali od DOS-a i tada se odvažio da izađe na izbore i da prihvati kandidaturu na predsedničkim izborima. Iako je bio lažni Zaštitnik građana, ovaj Zaštitnik građana je primao pravu platu. Ta prava plata je iznosila celih 370 hiljada dinara. Šta je za tako visoke novce taj Zaštitnik građana radio? Šta je radio u radno vreme? Kako je izgledao njegov radni dan?

Lažni Zaštitnik građana za vreme radnog vremena je tvitovao, šetao svoje kuče, vozio biciklu, koristio državne resurse za svoju ličnu predsedničku kampanju, takođe, koristio je, kao što je gospodin Martinović rekao, svoje službene automobile, sekretarice, svoje gorivo, telefone, štampače, neke državne resurse koji se plaćaju iz budžeta Republike Srbije.

Da li je radio u interesu građana kako svaki ombudsman u svetu radi? Nije. Da li je štitio njihova prava? Da li su građani koji su mu se obraćali za pomoć zadovoljni sa njegovim radom? Nisu. Da jesu, dobio bi više od tričavih 14, 15%, koliko je već dobio na predsedničkim izborima. NJegovu politiku Zaštitnika građana građani Srbije su na vreme prepoznali.

Ne možete vi tako lako prevariti srpskog domaćina da vam da svoj glas. Ne možete ga tako lako slagati da vam da podršku glasanjem na dan izbora, zaokružujući ime na predsedničkim izborima. Pametniji su ti srpski domaćini od bilo kog takvog kandidata za predsednika Srbije. Politika lažnog Zaštitnika građana doživela je fijasko na prethodnim predsedničkim izborima. Pobedila je politika SNS i politika Aleksandra Vučića. Podsećam građane Srbije, Aleksandar Vučić je osvojio 56% glasova, to je istorijska pobeda. To je pobeda koja će mnogima u opoziciji dugo, dugo vremena zaista biti nedostižna.

Sada bih želela da postavim jedno pitanje. Kako lažni Zaštitnik građana može da ocenjuje zakonitost drugih organa u Republici Srbiji, kad se on sam nije pridržavao zakona i Ustava Republike Srbije? Istini za volju, građani Srbije mesečno plaćaju više od tri hiljade evra da taj Zaštitnik građana štiti njihova prava, da se stara o dobroj upravi. Prethodni, lažni Zaštitnik građana se samo starao o svojim ličnim interesima. NJemu je bilo važno zadovoljenje svog ličnog džepa, njemu je bilo zadovoljenje da se on bavi svojom predsedničkom kandidaturom, iako još izbori nisu bili raspisani. Bavio se javnim nastupima u medijima širom Srbije, napadajući Aleksandra Vučića i njegove najbliže saradnike. Zaključak se nameće sam, bio je preplaćen za svoj nerad. Jasno je da nije štitio građane koji su mu se obraćali za pomoć. Štitio je isključivo sebe, svoj džep i svoje bolesne političke ambicije.

Danas na sednici Administrativnog odbora smo doneli Odluku o kodeksu ponašanja narodnih poslanika, o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka. Te, ja neću govoriti o aferi „Pištolj“ i neću govoriti o tome, neću postavljati pitanje kako je ubijen Predrag Gojković, odakle barutne čestice na rukama dotičnog, neću koristiti te detalje, ali ono što ću reći to je zamoliću nadležne organe Republike Srbije da ispitaju ovaj slučaj, zarad istine i zarad šire javnosti, da nas informišu dokle se sa tim slučajem došlo.

Privodim kraju svoje izlaganje. Zaista želim da kažem da poštujem ulogu institucije koju Zaštitnik građana ima u Republici Srbiji. Zaštitnik građana je, po zakonu, nezavistan i samostalan državni organ, zadužen da štiti i unapređuje poštovanja slobode i prava, on uživa imunitet koji mu omogućava nezavisnost i samostalnost u svom radu. Podsećam vas, Ombudsman je institucija koju je usvojio švedski Parlament davne 1809. godine, u cilju kontrole izvršne vlasti. Sama reč „Ombudsman“ potiče iz švedskog jezika i označava osobu koja ima sluha za svoj narod. Da li je prethodnik imao sluha za svoj narod?

Danas je Ombudsman inokosni državni organ koji se stara i unapređuje ljudska prava i slobode. Podsećanja radi, Republika Srbija je u svoj pravni poredak još 2005. godine donela Zakon o zaštitu građana. Postojanje ove institucije utvrđeno je Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine, a Zaštitnika građana Narodna skupština Republike Srbije je usvojila, odnosno Saša Janković je stupio na dužnost 23. jula 2007. godine. Imao je još jedan mandat koji mu je Skupština usvojila 2012. godine.

Ono što želim da kažem, zaista, još jednom ponavljam, poštujem nezavisnost institucije, jedna takva institucija je važno da postoji u Republici Srbiji, ali da li i sadašnji v.d. isto neki Janković, Miloš Janković, da li on i dalje radi svoj posao? Da li on radi posao za koji je plaćen budžetskim novcem Republike Srbije? Taj Miloš Janković ne reaguje na natpise jednog tabloida koji već danima, nedeljama iznosi najgnusnije laži i neistine o predsedniku Aleksandru Vučiću.

Zašto taj vršilac dužnosti ne reaguje u ovakvom slučaju? Zašto ne vodi računa za svoj posao, zašto nije odgovoran za svoj posao, za koji je debelo plaćen? Zašto jednostavno čovek, koji se isto preziva Janković, a trenutno je na funkciji vršioca dužnosti, ne reaguje kako bi se ovaj javašluk zaustavio?

Znate, vama se na tviteru pojavi umrlica predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića i v.d. Zaštitnika građana ne reaguje. Neću sada citirati brojne neregularnosti o kojima je pričao moj kolega Martinović, koji su to sve slučajevi sve, kada nezavisni organi Republike Srbije nisu reagovali. Ima još mnogo slučajeva, mogu navesti još brojna pitanja.

Zašto se Miloš Janković v.d. Zaštitnika građana nije ogradio od političkog delovanja njegovog prethodnika, tako da ima još dosta pitanja, ali ne bih sada, daću prilike i ostalim narodnim poslanicima da se uključe u diskusiju.

Želim sledeće da kažem. Pojave koje nam se dešavaju na srpskoj političkoj sceni moramo javno osuditi. Imamo današnji broj „Blica“ koji je preneo izjavu „Nedeljnika“ – ne mogu vam reći ko mi je od političara sugerisao da se kandidujem za gradonačelnika. Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka izjavio je da su do njega dolazili predlozi za kandidaturu za gradonačelnika Beograda, ali nije jasno rekao da o njima nije ozbiljno razmišljao.

Znači, da li vama institucija nezavisnog državnog organa omogućava da se vi kandidujete, bilo to gradski, lokalni, predsednički izbori, da li vi tu funkciju koristite da štitite interese građana? Da li postupate u skladu sa Zakonom koji jasno propisuje vaše nadležnosti ili se vi bavite politikom?

Prosto gospodo Šabiću, Jankoviću, odlučite se. Vi primate platu iz budžeta RS da obavljate svoj posao, a ne da se bavite politikom. To je moje viđenje Zaštitnika građana. Na samom kraju želim da kažem da ću u danu za glasanje svoju podršku dati Zoranu Pašaliću za Zaštitnika građana. Takođe, glasaću i za reizbor dosadašnjih članova Fiskalnog saveta. Podržaću i predlog kandidata Agencije za borbu protiv korupcije, jer ovu kandidaturu su već do sada podržali i SNS, SPS, JS, PUPS, SVM i mnogi drugi. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih sa statutom ove organizacije.

Podsećanja radi, u okviru Samita o zapadnom Balkanu, koji je bio u Parizu 4. jula 2016. godine, kada je svečano i potpisan Sporazum o uspostavljanju Regionalne kancelarije za saradnju mladih, njeno osnivanje inicirao je srpski premijer gospodin Aleksandar Vučić, a njegov predlog je prihvatio albanski premijer gospodin Rama. Oni su zajedno inicirali kod lidera zemalja zapadnog Balkana uspostavljanje jedne ovakve kancelarije.

Cilj uspostavljanja ove kancelarije je pre svega da se povežu mladi iz susedstva. Neophodno je da povežemo mlade zapadnog Balkana, neophodno je da im damo priliku da se oni povezuju uspostavljanjem projekata, projekata u oblasti obrazovanja, sporta, kulture, kako bi zajedno konkurisali ili preko nevladinih organizacija ili preko zvaničnih institucija iz zemalja iz kojih dolaze.

Podsećanja radi, jedna ovakva kancelarija je postojala nakon Drugog svetskog rata između Francuske i Nemačke, Kancelarija za mlade koja je uspostavljena davne 1963. godine u okviru Jelisejskog ugovora o prijateljstvu između Francuske i Nemačke. Praksa je pokazala da su studentske razmene upravo odigrale ključnu ulogu u prevazilaženju netrpeljivosti između dve zemlje koje su kroz istoriju najviše ratovale. Upravo su studentske razmene doprinele zalečenju onih posleratnih rana i uspostavljanju jednog procesa pomirenja i saradnje.

Želela bih da kažem dalje da je zaista i statut, ali i sporazum koji se nalazi pred svim narodnim poslanicima do najsitnijih detalja predvideo sve moguće situacije, kao što je koji je to mandat ove kancelarije, koji su to ključni organi koji deluju u okviru ove regionalne kancelarije, ali i koji je budžet kojim raspolaže ova kancelarija. Budžet je dva miliona evra za period od tri godine, za svaku godinu, s tim što je kontribucija potpisnica takva da je Srbija najveći kontributer sa 38,9%, dok je Crna Gora najmanja sa 4,4%. Organi koji su uspostavljeni i koji će doprineti boljem radu ove regionalne kancelarije su upravni odbor, sekretarijat, sedište ove kancelarije koje se nalazi u Tirani, zatim savetodavni odbor i brojne radne grupe. Podsećanja radi, u svakoj zemlji potpisnici biće formirane i lokalne kancelarije.

Čemu će doprineti zapravo rad ove regionalne kancelarije? Praksa je pokazala da su problemi mladih isti ili slični, bez obzira iz koje zemlje zapadnog Balkana dolazili. Ali, problemi mladih pre svega se tiču nezaposlenosti, zatim nedovoljne mobilnosti, nepriznavanje diploma. Ovakvi slični sporazumi će upravo doprineti da se ti problemi na jedan bolji i brži način reše. Dosadašnja praksa je upravo pokazala da je mobilnost mladih ljudi i mogućnost da saslušaju jedni druge, da sede za istim stolom će doprineti zapravo rešavanju društveno-političkih problema koji postoje u regionu zapadnog Balkana, ali i da se prosto preovladaju tekovine ratne prošlosti iz prethodnih decenija. Doprinos regionalne kancelarije ide u pravcu procesa pomirenja, veće mobilnosti među mladima, jačanju mira i stabilnosti u regionu i istovremeno eliminisanju dodatnih etničkih i verskih predrasuda i stereotipa u zemljama regiona.

Želim takođe da vam kažem da je uspostavljanje Regionalne kancelarije zapravo deo započetog Berlinskog procesa, da rezultati berlinskog procesa, koji je inicirala nemačka kancelarka Angela Merkel, zapravo doprinese da imamo konkretne rezultate. Nedavno je Narodna skupština usvojila Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. Zatim, ljude možemo povezati mostovima, prugama i autoputevima. Jedan deo Berlinskog procesa je upravo i to da nastavimo ka daljem regionalnom povezivanju i jačanju infrastrukturnih projekata. U toku je izrada projektne dokumentacije za izgradnju autoputa Niš-Priština-Drač, kojim će se povezati Koridori 10 i 7 i povezaće se ovi koridori sa albanskim lukama, ali isto tako i izgradnjom pruge Kraljevo-Rudnice-Priština-Skoplje.

Dakle, ovakvi i slični projekti će zapravo doprineti da imamo stalne kontakte među liderima zapadnog Balkana, među građanima koji žive u ovim državama, ali isto tako mi ćemo sesti za isti sto, mi ćemo se bolje međusobno razumeti, međusobno poštovati i samim tim doći će do smanjenja tenzija na celokupnom prostoru.

Iskoristila bih priliku da pozovem sve mlade iz Beograda, Prištine, Sarajeva, Tirane, Skoplja i Podgorice, da se aktivno umreže i da se uključe u rad Regionalne kancelarije preko svojih nevladinih organizacija, preko svojih lokalnih kancelarija u zemljama potpisnicama iz kojih dolaze i preko svojih zvaničnih institucija.

Takođe, želela bih da iskoristim ovu priliku i da pozovem sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike, jer ovaj sporazum i ovi sporazumi 21 koji se nalaze danas na dnevnom redu zaista nemaju veze toliko sa politikom, hajde da pokažemo da smo solidarni, hajde da svoje stranačke dresove bar danas ili do dana za glasanje ostavimo po strani i da u danu za glasanje podržimo usvajanje ovog i sličnih sporazuma. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre gospodine Lončar sa saradnicima, drage koleginice i kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o biomedicinski podmognutoj oplodnji, koji je još, podsećam vas, 16. decembra prošle godine ušao u skupštinsku proceduru, nakon sprovedenih javnih rasprava koje su bile tokom januara i februara prošle godine.

Najpre ću se osvrnuti na statistiku kada je reč o neplodnosti u Srbiji. Nažalost, statistika je poražavajuća. Četiristo hiljada parova u Srbiji ne mogu iz nekog razloga da imaju decu. To pokazuju zvanične procene i zvanični statistički podaci zdravstvenih ustanova u Srbiji koji su sprovedeni tokom 2016. godine.

Statistika takođe kaže i da svaki četvrti par u Srbiji ima neki od problema sa neplodnošću, zbog čega je populacija u našoj zemlji smanjena za 800.000 ljudi. Stručnjaci kažu da je osnovni razlog za to, pored polnih bolesti, česti abortusi, ali i odlučivanje parova da nakon 35. godine se odlučuju za proširenje porodice.

Prema podacima, neplodnost je jednako zastupljena kod oba pola. Znači, jednako je zastupljena neplodnost i kod muškaraca, ali i kod žena i u manjem broju slučajeva reč je o problemu koji imaju oba partnera. Iz svega ovog navedenog možemo reći da je neplodnost u Srbiji jedan od ogromnih problema, jednog od zaista značajnih problema i o ovoj tematici moramo pristupiti na jedan sistematski način.

Ovi podaci svrstavaju Srbiju na tu negativnu statistiku kada je reč o neplodnosti među razvijenim zemljama Zapadne Evrope. Takođe, ako ne želimo da izumremo kao nacija, ako želimo da nešto promenimo u našoj politici nataliteta, u našoj politici rađanja, jedan od prvih koraka ka toj promeni je upravo usvajanje jednog ovako kvalitetnog i dobrog zakona.

Prvo pitanje koje se postavlja pred nama šta ovaj zakon novo donosi zapravo u odnosu na postojeći stari zakon koji je usvojen 2009. godine? To pitanje zanima i našu stručnu javnost, ali i sve građane Srbije koji planiraju u neko doglednom vremenu da prošire svoju porodicu.

Zakon u celosti donosi određene delatnosti koje do sada nisu postojale u starom zakonskom rešenju, kao što su testiranje, dobijanje, obrada, zamrzavanje, odmrzavanje, čuvanje, skladištenje, distribucija reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, ali i uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija na nacionalnom nivou.

Takođe, novim zakonom je uređeno da postupak biomedicinski potpomognute oplodnje koristi u slučajevima postojanje medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti. Znači, ukoliko neka žena koja je sa da na procesu lečenja želi da zamrzne svoju ili jajnu ćeliju ili embrion, ona to može učiniti.

Ovim zakonom se izjednačavaju takođe i domaće zdravstvene ustanove i privatna praksa, odnosno privatne zdravstvene ustanove. Prvi put se na jedan dobar način uvodi inspekcijski nadzor, Uprava za medicinu. Inspektori za ove oblasti će kontrolisati svaki postupak, svaku instituciju, bila ona privatna ili državna.

Takođe, Vlada Republike Srbije usvaja plan mreža zdravstvenih ustanova koje mogu obavljati ovu delatnost. Osniva se takođe i banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona i s tim u vezi i Uprava za medicinu je obavezna da vodi jedinstveni registar postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje na teritoriji cele Srbije.

Donošenjem novog zakona stvoriće se uslovi za promociju donatorstva, što nažalost kod nas u Srbiji to nije bio slučaj. Poslanička grupa SNS, na čelu sa tadašnjim šefom poslaničkog kluba, gospodinom Zoranom Babićem, u prethodnom mandatu donela je odluku da svi poslanici SNS potpišu dontatorsku karticu. Na taj način želeli smo da podignemo svest građana o važnosti donatorstva i donatorskih organa. Ovaj zakon ima i tu dozu, da tako kažem, promocije donatorstva u Srbiji kada je reč o reproduktivnih jajnih ćelija i embriona.

Kada je reč o uspešnosti, statistika kaže sledeće. U periodu od 2010. do 2015. godine, kada je postojala Uprava za medicinu, ovakvih slučajeva je bilo preko 22.000. Statistika takođe kaže da je tih slučajeva bilo manje u državnoj praksi, negde oko 7.300, dok je ovakvih slučajeva u privatnoj praksi bilo oko 14.600. Procenat uspešnosti je takav da je bio između 25% i 30%, što nije dovoljno za Srbiju. Znači, moramo nastaviti dalje. Takođe, procenat uspešnosti govori samo o slučajevima kada je evidentirana trudnoća, a ne govori nam o novorođenoj deci, zato što u porodilištima, u zdravstvenim ustanovama ne vodi se zapravo evidencija prilikom rađanja ovakve dece iz ovakvih postupaka.

Na samom kraju želim da kažem da osnovni cilj donošenja ovog zakona je zapravo povećanje broja obavljenih postupaka biomedicinski potpomognute oplodnje, ali i povećanja uspešnosti u ovim postupcima. Koraci koji će nas voditi ka ostvarenju ovog cilja kroz ovo zakonsko rešenje je pre svega izgradnja institucionalnih sistema, institucionalnih kapaciteta kada je reč o ovakvim slučajevima, ali i stvaranju uslova za same parove i institucije za obavljanje ovih postupaka i uvođenje novih standarda u medicini koji su nam nedostajali. Pre svega mislim na standarde u medicinske nauke i prakse i propise koji već važe u razvijenim zemljama EU.

Takođe, nismo dovoljno vodili računa o kvalitetu obavljanja postupaka u ovoj oblasti. Nije do sada bio jasan i precizan inspekcijski nadzor i takođe nije postojao jedinstven informacioni sistem u delatnosti biomedicinski potpomognute oplodnje u svim ustanovama i centrima, kao i u Upravi za medicinu, što će ovo zakonsko rešenje to izmeniti.

Na samom kraju želim da kažem i sledeće stvari. Ovaj predlog zakona je razmišljao zaista do detalja o ovoj oblasti. Zaista je odlično razređen. On je restriktivan. Pre svega mislim na član 32. ovog zakona, koji predviđa zabranu nuđenja, odnosno darivanja reproduktivnih ćelija, to jest embriona radi sticanja imovinske ili bilo koje druge koristi, zatim zabrana trgovine reproduktivnim ćelijama, embrionima. Znači, predvideo je sve one vrste manipulacija koje možemo da dobijemo u praksi.

Takođe, u članu 53. Predloga zakona propisano je da je u onim slučajevima dozvoljeno korišćenje embriona, kada postoji za to pisana saglasnost pristanka supružnika da je dozvoljen naučno-istraživački rad. Isti je slučaj kada je reč o reproduktivnim ćelijama koje mogu da se koriste u naučno-istraživački rad, ako postoji pismena saglasnost iz pristanka osobe čije su reproduktivne ćelije. Uvođenjem pojačanog nadzora, još jednom želim da istaknem, i pojačanog nadzora koji će vršiti uprava za biomedicinu kroz jasan i precizan inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova, bilo one državne ili privatne, na precizan način će se rešiti sve one nepreciznosti, nejasnoće i one pravne praznine koje su postojale u starom zakonskom predlogu.

Iz svega ovog navedenog, pozivam sve svoje kolege i koleginice narodne poslanike, bez obzira iz koje su političke partije, da podržimo ovaj jedan odličan zakon, kako bi se u Srbiji stvorili uslovi za povećanje nataliteta, odnosno povećanje broja novorođene dece. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Nema informacija
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:01