DUŠICA STOJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 6. avgusta 1979. godine u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana politikološkinja za međunarodne poslove.
Maturirala je u Petnaestoj beogradskoj gimnaziji. Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu na katedri za međunarodne odnose. Dobitnik je stipendije nemačke fondacije Konrad Adenauer. Završila je specijalističke strukovne studije na Fakultetu političkih nauka u Beogradu na katedri za političke partije i izbore.

Bila je saradnica domaćih nevladinih organizacija na projektima posvećenim razvoju demokratije, ljudskih prava, omladinskih politika i preduzetništva.

Načelnica je Službe za informisanje Gradske opštine Rakovica.
U Srpskoj naprednoj stranci je od osnivanja. Članica je Glavnog odbora i predsednica je Saveta za medije OO SNS Rakovica od 2009. godine. Nakon izbora 2014. godine izabrana je za narodnu poslanicu. Bila je kandidat za gradsku odbornicu u Skupštini grada Beograda 2014. godine. U prethodnom sazivu bila je članica odbora za evropske integracije, odbora za spoljne poslove i odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, kao i odbora za kulturu i informisanje. Od 2014. godine članica je Ženske parlamentarne mreže.

Učesnica je brojnih međunarodnih i domaćih konferencija i seminara.

Pohađala je specijalne programe i kurseve u zemlji i inostranstvu u oblasti organizacije izbornih kampanja i odnosa sa javnošću.
Završila je Londonsku školu za odnose sa javnošću 2013. godine.
Polaznica je seminara fondacije Konrad Adenauer u Beogradu (2007/2008).
Polaznica je Godišnjeg seminara Beogradskog fonda za političku izuzetnost uz pokroviteljstvo Saveta Evrope (2014/2015).
Polaznica je Akademije ženskog liderstva 2016. godine u organizaciji Beogradskog fonda za političku izuzetnost, Centra za podršku ženama Kikinda, Centra modernih veština i USAID.

Članica Glavnog odbora Srpske napredne stranke
Članica je Delegacije u parlamentarnoj skupštini OEBS-a.
Članica je parlamentarnih grupa prijateljstva sa Nemačkom, Francuskom, Norveškom, Holandijom, Slovenijom i SAD. Takođe, zamenik je člana u Parlamentarnom odboru za stabilizaciju i pridruživanje Evropske unije i Srbije.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu sa liste Srpske napredne stranke.

Živi u Beogradu i ima ćerku Milicu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 15 dana i 5 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Jedanaesto vanredno zasedanje , 11.02.2019.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovo je zaista dobar trenutak da pokažemo po čemu se mi kao SNS razlikujemo od dela opozicije koji je danas doneo odluku da bojkotuje rad srpskog parlamenta, dok su na dnevnom redu zaista jako važni i jako značajni zakoni koji će ići u korak napred, koji će modernizovati srpsko društvo, koji će zaista poboljšati poslovni ambijent. Mi danas raspravljamo o važnim međunarodnim sporazumima, raspravljamo o značajnim izmenama i dopunama zakona iz oblasti prosvete, studentskog standarda, Srpskoj književnoj zadruzi i mnogo značajnim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

S druge strane, imamo one koji bojkotuju svoj posao, ali rekla bih, ne bojkotuju svoju platu, ne bojkotuju paušal, ne bojkotuju sve one privilegije koje imaju kao narodni poslanici. Ali, mogla bih da kažem kao neko ko dolazi iz Beograda da je to već viđen manir Dragana Đilasa, koji iako nije radio niti u gradskoj Skupštini, niti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, i te kako je podizao dnevnice, i te kako je primao platu.

No, ja ću se vratiti na važne međunarodne sporazume, na sporazume i zakone koji će modernizovati srpsko društvo.

Jedan od takvih sporazuma je sporazum koji je pred nama. Reč je o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice. Podsetiću vas, to je nastavak sprovođenja Ugovora o osnivanju Transportne zajednice, koji je Narodna skupština usvojila decembra 2017. godine.

Šta nam donosi Transportna zajednica zapadni Balkan i koje su to koristi za građane i srpsku privredu? Transport je generator razvoja svakog društva. Transportna zajednica zapadnog Balkana će predstavljati zaista jednu novu energiju u regionu zapadnog Balkana, koja nam je i te kako nedostajala.

Slušamo decenijama, ja od kada sam se rodila, u Beogradu i Republici Srbiji, zaista slušam decenijama o našem geostrateškom položaju, o prednostima koje ima takav položaj, ali hajde da se pogledamo u oči i da vidimo šta smo zaista uradili po pitanju naših ključnih koridora, po pitanju saobraćajne povezanosti, po pitanju izgradnje naše infrastrukture. Kakvo smo to stanje nasledili i šta smo u ovom prethodnom periodu mi kao SNS uradili? To su odgovori na pitanja kojima ću se ja u svom današnjem izlaganju baviti.

Želela bih da sve narodne poslanike i sve građane Srbije i te kako upoznam kakva je to svakodnevica na srpskim putevima i na našim graničnim prelazima. Prema podacima MMF, procenjuje se da gubimo 26 miliona sati godišnje zbog čekanja kamiona sa robom na granici. Od 22 dana, kamioni u Srbiji čekaju u proseku od sedam do dva dana, odnosno 48 sati.

Kada gledamo nivo realizacije, realizacija je 50% manja nego kolega kamiondžija u inostranstvu. Rekla bih da imamo jednu zemlju koja nije članica EU, mislim na Republiku Gruziju, gde na graničnim prelazima kamioni čekaju samo sedam minuta.

To su stvari o kojima moramo razmišljati. To su stvari na koje moramo ponuditi adekvatne odgovore i naći adekvatna rešenja i ovaj sporazum o kome danas raspravljamo, Sporazum između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju Stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, će itekako ukloniti ove, rekla bih, fizičke, ali i administrativne barijere koje su do sada postojale na našim graničnim prelazima i kada je reč o transportu, ne samo u Republici Srbiji, nego u čitavom regionu zapadnog Balkana.

Ne smemo zanemariti ovo tržište. Reč je o obimu poslovanja reda veličine oko 800.000.000 evra, koliko se plaća za različite vrste usluga na graničnim prelazima. Moramo nastaviti da razvijamo naše putne pravce, železnički saobraćaj, da proširujemo naše granične prelaze, poput graničnog prelaza Batrovac čime je povećan kapacitet protoka saobraćaja za čak 50%. Republika Srbija, Vlada Republike Srbije je realizovala uspešno rekonstrukciju graničnog prelaza Batrovac, čime je povećan nivo saobraćaja sa 12 na 18 saobraćajnih traka.

Prošle nedelje imali smo prilike da u sredstvima javnog informisanja vidimo da je, takođe, rekonstruisan i granični prelaz Bajmok koji je finansiran sredstvima EU, i to su te dobre vesti za građane Republike Srbije i za srpsku privredu koje su nam itekako u ovim prethodnim godinama nedostajali.

Ulaganjem u infrastrukturu mi ćemo zaista imati i više benefita. Sa jedne strane privući ćemo nove strane investitore i kreiraćemo nova radna mesta. Sa druge strane, u uslovima svetske globalizacije važan preduslov svake zemlje je upravo da ima dobro razvijenu transportnu infrastrukturu i efikasan transport.

Međutim, izgradnja transportne infrastrukture je jedan zaista zahtevan, obiman, kompleksan posao, posao pun izazova. Vi morate kreirati dugoročne planove. Ti planovi se moraju odnositi na period od četiri, od osam godina. Morate imati dobre projekte. Morate imati stabilne izvore finansiranja. Takođe, morate imati i kontrolu čitavog procesa kako ne bi došlo do raznih zloupotreba.

Naš cilj je da zaista stvorimo jedan atraktivan ambijent i za naše domaće investitore, kako bi imali nove tehnologije, nova radna mesta, veću produktivnosti i otvaranje naših tržišta.

S obzirom na malopre pomenut strateški položaj naše zemlje, mogla bih reći da u čitavom ovom regionu zapadnog Balkana zaista imamo veliki broj kompanija koje posluju u EU, ali i domaćih kompanija koje svoje proizvode, svoje usluge, svoju robu izvoze na regionalno tržište, evropsko tržište i svetsko tržište i njima moramo ponuditi adekvatne odgovore. Oni više ne mogu da čekaju, jer ako budu čekali bojim se da će pogledati na drugu stranu i da će pravac svog poslovanja usmeriti na drugu stranu, čime će zaobići ovaj region.

S obzirom na taj strateški položaj naše zemlje, same evropske integracije Republike Srbije, doprineće jednom dubljem integrisanju transportnog sistema u regionalni transportni sistem, a konačno i u sam sistem EU. Dobar pokazatelj za to pored ovog Sporazuma o osnivanju Transportne zajednice koji je Narodna skupština potpisala decembra 2017. godine predstavlja još i Dunavska strategija, ali i Jadransko-jonska strategija. Ugovor koji je Narodna skupština Republike Srbije potpisala decembra 2017. godine, a koji se odnosi na formiranje transportne zajednice, je prosto jedna vrsta novog zamajca za čitav ovaj region.

Podsetiću vas, na Samitu u Londonu, jula meseca prošle godine, Republika Srbija je zajedno sa Evropskom komisijom potpisala Sporazum o osnivanju Stalnog sekretarijata Transportne zajednice sa sedištem u Beogradu i Beograd će postati jedno čvorište regionalne transportne povezanosti čitavog regiona zapadnog Balkana, što je zaista odlična vest za građane i za privredu naše zemlje.

Takođe, ovaj i prethodni Sporazum o kome danas raspravljamo će na jedan bolji način definisati dugoročne planove izgradnje transportnih, infrastrukturnih projekata i zajedno ćemo ih realizovati sa svim potpisnicima zapadnog Balkana, ali kao garant svega toga će biti EU.

Podsetiću vas, onog trenutka kada je doneta Odluka da će sedište biti u Beogradu obezbeđeni su stabilni izvori prihoda, 80% finansijskih sredstava će obezbediti EU, deo koji se odnosi na transport, dok će ostali novac biti obezbeđen kroz finansiranje kotizacija, odnosno Republika Srbija, kroz nabavku neophodne opreme i nameštaja.

Ti projekti koji se tiču bolje transportne povezanosti odnosi će se na modernizaciju železnice, na izgradnju luka, puteva, aerodroma, kontejnerskih terminala i logističkih centara, svega onoga što nam je na prostoru bivše Jugoslavije u prethodnim godinama, prethodnim decenijama, prethodnim vekovima zaista nedostajalo. Mi možemo danas da vidimo mnoge azijske zemlje koje su ispred nas. I Azerbejdžan i Gruziju i mnoge druge azijske zemlje koje i te kako mogu da nam budu dobri primeri kako možemo da koristimo benefite tranzitne zemlje i benefite zemlje koja se zaista nalazi na strateškim koridorima.

Takođe, na Ministarskom samitu, želela bih da podsetim sve svoje narodne kolege, u Briselu je 6. decembra 2017. godine doneta ta značajna Odluka da Stalni sekretarijat transportne zajednice bude u Beogradu. Ovo su sporazumi koji zaista, mogla bih reći, predstavljaju politiku budućnosti, a ne politiku prošlosti, politiku linča, nasilja, prostakluka, različitih uvreda, politiku vešala koje svakoga dana možemo videti i na ulicama Srbije, koje deo srpske opozicije, deo Saveza za Srbiju propagira.

Po tome se mi razlikujemo od njih. Mi se razlikujemo od njih zato što zaista nudimo konkretne odgovore na probleme građana Srbije, na probleme srpske privrede. Mi nudimo konkretna rešenja i ovi zakoni predstavljaju jednu vrstu sistemskog pristupa kako možemo da poboljšamo infrastrukturu u našoj zemlji, kako možemo da kreiramo dualno obrazovanje, kako možemo da zapošljavamo neku novu mladu snagu i da sprečimo odliv mozgova, odliv mladih visoko obrazovanih ljudi iz naše zemlje. Nikada se nije toliko, rekla bih, ulagalo, kao što se ulaže u ove prethodne četiri godine.

Možemo da vidimo statistiku u prethodnih 40 godina, ministre Šarčeviću, kada je reč o izgradnji autoputeva. U samo četiri godine u Republici Srbije, Vlada Republike Srbije je zajedno sa svojim inostranim partnerima zaista pokazala kako se sa pažnjom ulaže u izgradnju infrastrukture. U prethodne četiri godine uloženo je 200 kilometara autoputeva. Nećemo stati sa tim radovima. Odgovorna politika SNS i predsednika Aleksandra Vučića je takva da ćemo mi započete projekte, koje su neke druge vlasti u prethodnom periodu počele, završiti.

Dolazim iz Beograda, iz gradske opštine Rakovica, živim blizu beogradske obilaznice, i zaista sam mogla da ispratim brojne ministre, brojne funkcionere prethodnih režima koji su se slikali na beogradskoj obilaznici i rekli su – završena je, samo što nije, evo biće završena. Ni do dana danas beogradska obilaznica nije završena, a gradi se. Vlada Republike Srbije je obezbedila značajna finansijska sredstva za završetak projekta beogradske obilaznice, za sektor B u dužini od 19,5 kilometara. Grade se i brojni drugi pravci i zaista odgovorna politika SNS počiva na realnim obećanjima. Sve ono što obećavamo narodu, mi to do kraja realizujemo, bez obzira ko je taj projekat započeo ili ne.

Da se vratim na Transportnu zajednicu, projekti Transportne zajednice zaista počivaju na dobro isplaniranim i utvrđenim projektima koji imaju za cilj, realizaciju, izgradnju autoputeva.

Ti autoputevi će se graditi u prethodnom periodu i Republika Srbija je pokazala da je odgovorna i da je spremna da zaista ima dobro projekte. Reč je o autoputu Mir, koji će spajati Beograd-Niš-Merdare i Prištinu, ali i autoputu Beograd-Sarajevo, rekonstrukcija železničke pruge koja će povezivati Beograd-Niš ali i bolju saobraćajnu povezanost sa našim susedima, sa Bugarskom, Rumunijom, Mađarskom i ostalim zemljama koje se nalaze u našem susedstvu.

Usvajanjem ovog sporazuma između Republike Srbije i Transportne zajednice o osnivanju stalnog sekretarijata sa sedištem u Beogradu, mi ćemo zapravo pravno uokviriti jednu dinamiku koju smo započeli Ugovorom o osnivanju Transportne zajednice, a benefiti od usvajanja ovog i prethodnog sporazuma će zaista biti višestruki.

Iz svih ovih razloga, ja podržavam formiranje jedinstvene Transportne zajednice koja će funkcionisati po standardima EU. To su oni standardi u poslovanju koji su nam i te kako u prethodnom periodu nedostajali.

Smatram da je ovo zaista dobra prilika i da povećamo efikasnost i smanjimo troškove poslovanja naših privrednih subjekata u Republici Srbiji, bilo da su oni domaći ili inostrani, da roba bude jeftinija, ali i da domaća transportna preduzeća budu konkurentnija i da mogu zaista da odmere ravnopravno snage sa svojim kolegama iz EU.

Dobrobiti te višestruke koristi se ne ogledaju samo u tome da ćemo mi zapravo prepisivati i harmonizovati određene propise sa EU, da ćemo usklađivati naše zakonodavstvo, već ćemo otklanjati sve one administrativne barijere koje su se odnosile na uklapanje u evropsku carinsku uniju, takođe i nastavak izgradnje autoputeva, nastaviti izgradnje luka, carinskih terminala, kontejnerskih terminala, ali i kreiranje jednog novog poslovnog ambijenta koji će i te kako privući nove strane investicije i koji će kreirati nova radna mesta u našoj zemlji.

Pored političkih interesa, koji su zaista važni, rekla bih da su još značajnija zadovoljenja tih ekonomskih interesa Republike Srbije, kada govorimo o transportnoj zajednici. Ekonomski interesi se ogledaju u toj regionalnoj povezanosti, jel je regionalno povezivanje jedini pravi put da se potpisnice, a to su potpisnice zapadnog Balkana i tako i za samu EU.

Rekla bih, Republika Srbija, odnosno EU, zaista imaju veliki interes da se tranzit kroz Zapadni Balkan ubrza, jel želim da podsetim sve svoje kolege narodne poslanike, sve građane Republike Srbije da kada govorimo o tranzitu i transportu kroz Zapadni Balkan govorimo o ruti koja je najjeftinija i ruti koja je najkraća. Pogrešno je mišljenje cele srpske javnosti da Transportna zajednica obuhvata samo oblast infrastrukturnih projekata. To je uvek nešto više, kroz realizaciju ovog projekta imamo važne dodirne tačke i sa ostalim oblastima, sa ostalim aspektima. Transport je često povezan i sa onim evropskim standardima koji nam nedostaju u našem poslovanju, na carinskim olakšicama. To se često odnosi i na ona socijalna pitanja, na zaštitu životne sredine i pristup tržištu.

Na prostoru Zapadnog Balkana zaista postoji veliki broj kompanija iz EU, ali i domaćih kompanija, kojima moramo dati odgovor na probleme sa kojima se u svom poslovanju svakodnevno suočavaju. Moramo dovesti do bolje regionalne povezanosti i otkloniti sve one fizičke i administrativne barijere koje su bile u prethodnom periodu kako bi domaći privrednici koji posluju i koji tranzitiraju sa svojom robom, uslugama, kapitalom, mogli da budu konkurentniji sa svojim kolegama na evropskom tržištu.

Na samom kraju želim da vas podsetim na jednu činjenicu. Ne možemo zanemariti ovo tržište. Kada govorimo o Zapadnom Balkanu govorimo o tržištu koje je oko 20 miliona ljudi, koje se nikako ne sme potcenjivati. Moramo kreirati ove standarde koji nam do sada nedostaju i moramo kreirati slobodan protok roba i usluga, kako bi se olakšalo poslovanje, jer posao ne može da čeka.

Oni koji ulažu novac, koji ulažu u nove investicije, koji posluju van naše zemlje, koriste ovaj prostor i za tranzit svoje robe i za plasman svoje robe i vrlo lako mogu da donesu odluku da pogledaju na drugu stranu i da se okrenu ka drugom pravcu.

Još jedna važna napomena. Izgradnjom boljih autoputeva mi ćemo zaista i u prvi plan staviti taj aspekt bezbednosti, sigurnosti na našim putevima u Srbiji, uklonićemo i smanjićemo one crne tačke i smanjićemo broj smrtnih slučajeva na našim putevima, uklonićemo sva ona uska grla na našim graničnim prelazima, da, kako pomenuti u mom uvodnom izlaganju, kamiondžije ne bi čekali od sedam do dva dana kako bi prešli granični prelaz.

Čitava EU počiva na jedinstvenom tržištu na četiri osnovne slobode, na slobodu kretanja roba, radne snage, kapitala i usluga. Imamo pozitivne primere tokom istorije evropskih odnosa. Mnoge zemlje EU su se prvo integrisale zajedno a onda su postali sastavni deo EU. Primer za to je Višegradska grupa koja je formirana u mađarskom gradu Višegradu, podsetiću vas, 1991. godine, koja se zajedno udružila. Nakon toga im je prišla i Slovačka i onda su kao delo velikog proširenja zemalja kandidata postali 1. maja 2004. godine i punopravne članice EU. Tako da u regionalnoj povezanosti vidimo zaista šansu kako možemo da pokrenemo čitav razvoj našeg društva, Republike Srbije ali i čitavog regiona Zapadnog Balkana.

S tim u vezi pozivam sve svoje kolege narodne poslanike, da podrže usvajanje ovog jako važnog međunarodnog sporazuma koji će omogućiti našoj zemlji, našim građanima zaista poboljšanje kvaliteta života, koji će našim privrednicima omogućiti humanije i bolje uslove za poslovanje.

Po tome se mi kao SNS razlikujemo od dela srpske opozicije jer mi pokazujemo politiku budućnosti na delu, mi radimo svakoga dana da kreiramo bolji poslovni ambijent za naše firme koje posluju u našoj zemlji, ali i za sve naše građene kojima želimo da imaju bolje uslove i bolji kvalitet života. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre Mali sa saradnicima, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi danas, evo već drugu nedelju za redom, raspravljamo o modernim zakonima koji će i te kako unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije.

Zaista, sa ovog mesta pozdravljam napore ministra finansija, gospodina Malog, za sve one reformske procese i sve one pozitivne rezultate koje svakog dana možemo zaista da vidimo na svakom mestu. Zaista ohrabruju veliki napori koje Vlada Republike Srbije na čelu sa premijerkom Anom Brnabić čini, ali i predsednik Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić.

Podnela sam amandman na član 2. koji se odnosi na definisanje pojedinačnih izraza Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Želim da informišem sve građane Republike Srbije šta je to zapravo Centralni registar o kome mi raspravljamo.

Centralni registar je elektronska baza podataka koja uvezuje četiri važne baze, četiri važne institucije u Republici Srbiji, reč je o Republičkom fondu za PIO, reč je o Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali i Nacionalne službe za zapošljavanje i poreske uprave.

Sada će građanima jako biti lako, dovoljan je samo jedan klik da se poseti portal Centralnog registra i da se provere podaci koji su zaista neophodni našim zaposlenim građanima, da se provere podaci o privrednim preduzećima, institucijama koje posluju i koje su u obavezi da prijavljuju i da izveštavaju građane Republike Srbije o svom radu, da nam se ne bi desile sve one negativne efekte i negativne pojave koje smo imali u prethodnom periodu, kada je reč o nepovezivanju radnog staža, kada je reč o tome da građani nisu dovoljno imali informacija o tome koje su im neophodne.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Poslednja rečenica.

Sve reforme koje činimo, činimo kako bi naši građani u Republici Srbiji bili bolji i kako bi kao Republika Srbija bili moderniji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.12.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući gospodine Arsiću, drage kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine želim da iskoristim svoje pravo i postavim pitanje ministarki Neli Kuburović i Ministarstvu pravde.

Za vreme vlasti DS radna mesta su se gubila na sat i u Beogradu i u čitavoj Srbiji. Podsećam vas, dugovi koje nam je žuto preduzeće ostavilo u gradu Beogradu iznosili su 1,2 milijarde evra. Ova vlast je uspela da ih smanji za 500 miliona. Svaki Beograđanin je manje dužan za 250 evra u ove prethodne tri godine. Ostavili su nam u Beogradu pustoš i u gradskoj kasi, ostavili su nam ogromne dugove i kada je reč o beogradskim opštinama, javno komunalnim preduzećima, bili smo na korak od bankrotstva.

Upravo ta koalicija na čelu sa Jankovićem, Šapićem, Đilasom i Jeremićem je koalicija DS u više kolona. Svi ovi ljudi su inače bili članovi DS ili su bili predstavnici najviših organa ove stranke kada je ona bila na vlasti. Vidim da je ta koalicija stvorena i danas i da je jedini njihov program upravo da se vrate na vlast. To nisu novi ljudi. Nije reč o novim ljudima na političkoj sceni Srbije. To nisu novi ljudi, ni Šapić, ni Jeremić, ni Janković, ni Đilas.

Podsećam vas da su Dragan Đilas i Šapić vodili i upravljali gradom Beogradom. Jedan je bio gradonačelnik, dok je Šapić bio pomoćnik. Oni su Beogradom vladali tako uspešno da su nam ostavili ogroman dug od 1,2 milijarde evra, povećali stopu nezaposlenosti, radnici u Beogradu su tokom noći ostajali bez posla, ostajali su radnici bez posla i u Rakovici, i u Mladenovcu, i u Grockoj, i u Barajevu.

Za to vreme šta smo imali sa druge strane što nam je ostavila DS u vreme dok je vladala Beogradom na čelu sa Draganom Đilasom i Šapićem? Imali smo propale investicije. Podsetiću vas samo na neke od propalih investicija. Imali smo maketu Terazija na Novom Beogradu koja je koštala 600.000 evra svakog građanina Beograda, umesto da ta sredstva budu utrošena pametnije, na izgradnju nekih škola, vrtića, bolnica, puteva, svega onoga što nam nedostaje. NJihove propale investicije i dan danas možete videti na svakom ćošku u Beogradu. Imate podzemne kontejnere, imate različite malverzacije, mahinacije oko rekonstrukcije Bulevara Revolucije, imate ogromne troškove i ogromne dugove koje su fabrikovali u vreme DS kada su upravljali javnim preduzećima u gradu Beogradu. Pomenuću samo neke od njih – Beogradput, Beogradski vodovod i kanalizacija imali su ogromne troškove i ogromne dugove koje su ostavili nama u amanet.

Podsećam vas, sa druge strane, dok su se zaduživali kao javnakomunalna preduzeća, nisu gradili i danas imamo situaciju da Beograd, znači okolina Beograda, pozivam vas da dođete i da vidite na šta liči okolina Beograda, nema ni kanalizaciju, ni put, ni vodu, ništa ono što građani jedne velike prestonice zaslužuju u 21. veku. NJih zaista nisu zanimali problemi građana Beograda. NJih je zanimalo nešto drugo.

Molim ministarku Nelu Kuburović da mi odgovori na sledeća pitanja. Do danas je ostala bez odgovora divlja gradnja žutog dr Šapića. Imali smo tako navode u medijima u aprilu 2013. godine, gde nas je jedan dnevni list izvestio, da je dr Šapić od grada Beograda dobio 18 ari zemljišta oko svoje vile na Dedinju, što pomenuti gospodin nikada do sada nije demantovao. Kako je moguće da je dr Šapić, desna ruka tadašnjeg gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa, iskoristio svoj uticaj da od gradske uprave na poklon dobije tačno 1.884 m2 atraktivnog zemljišta oko Autokomande. Reč je o pet parcela koje nose broj kat. opštine Savski Venac. Prema tržišnoj vrednosti, zakup za ovo zemljište po kvadratu u delu grada u kome Šapić ima vilu bezmalo košta oko 140 miliona dinara ili 1,16 miliona evra. Pitam vas – koliko je grad Beograd mogao da prihoduje da je to zemljište bilo ponuđeno na licitaciji?

Takođe, postavljam pitanje, mediji su izveštavali u 2013. godini da je dr Šapić uzurpirao ulicu Laze Lazarevića da bi proširio plac svoje vile na Dedinju. Predsednik opštine Rakovica i nekadašnji šef beogradskog odbora DS Aleksandar Šapić izgleda da zaista voli konfor, pošto je praktično prisvojio celu jednu beogradsku ulicu u opštini Savski Venac kako bi proširio svoje dvorište. Naravno, za to nije odgovarao, divlja gradnja se ne zaustavlja ni sada i sada bez dozvole dr Šapić gradi 627 kvadrata stambenog i pratećeg prostora.

Na žalost, pet minuta nije dovoljno da nabrojim sve mahinacije, čitav spisak Šapićevih malverzacija i šarenih laža. Neću spomenuti da je nelegalno sazidao kuću i bazen, da je državi dužan 2,5 miliona dinara na ime poreza, da je plaćao zakupninu vrtića po trostruko većoj ceni od tržišne.

Samo je za gorivo, za svoje džipove i svoje automobile trošio 600 hiljada dinara. Plagirao je svoj doktorat, o čemu navodi Komisija Univerziteta Union; privatizovao je opštinu Novi Beograd, gde vi danas ne možete ni jedan papir na toj opštini da dobijete bez veze sa dr Šapićem; odbio je da sruši i drugi ujakov objekat. Od Dragana Đilasa je dobio pet parcela na poklon, dok je Dragan Đilas bio predsednik opštine.

Verovatno da sve ove…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem predsednice.

Drage kolege narodni poslanici, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine, želim da iskoristim svoje pravo da kao narodni poslanik uputim pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Nižu se afere čelnika Demokratske stranke i Dragana Đilasa.Do sada je uhapšeno i procesirano 44 najbliža saradnika Dragana Đilasa i visokih funkcionera Demokratske stranke, ali činjenica je da su neki ipak prošli nekažnjeno. Upravo oni koji nam danas govore o kolapsu i o uništavanju, su isti ti koji su uništili budžet Republike Srbije, budžet Grada Beograda. Izgleda da su neki od njih, ipak, izbegli ruku pravde da za svoja nedela i nenamensko trošenje državnih para.

Želim da mi odgovorite na pitanje, da li su tačni navodi da je Vuk Jeremić, koji je bio ministar spoljnih poslova opustošio budžet građana Srbije za 3,6 miliona evra, za svoja luksuzna putovanja, za svoje dnevnice, hotele i privatne avione? Tačnije, bivši ministar Jeremić potrošio je 3,4 milione evra, samo za svoje luksuzne letove, i preko 200.000 evra za noćenja po luksuznim hotelima.

Moje pitanje je, koja turistička agencija je radila aranžmane za ova luksuzna putovanja? Ko je potpisivao i odobravao ova putovanja? Šta vam je ta preskupa šatl diplomatija dobroga donela? Zar nije bezobrazluk da upravo taj Vuk Jeremić, koji je ruku pod ruku sa Đilasom, Šapićem uništavao Grad Beograd i vodio ga u ambis, upravo sada govori o nefunkcionisanju grada i sada nam priča o poštenju? Šta je sve moglo u Beogradu da se izgradi i u Srbiji za 3,6 miliona evra građana Republike Srbije? Kada će neko za to da odgovara? Skandalozno je da Jeremić i njemu slični kritikuju gradsku vlast, zato što se u Beogradu sada radi, zato što se grad razvija i menja na bolje. Očigledno je da im je jedini program, program mržnje i kritike radi kritike, a sve u cilju borbe za vlast, sve u cilju fotelje, za funkcije, za privilegije.

Sa ponosom mogu da kažem da je zahvaljujući SNS-u u Beogradu, naš Beograd, naša predstonica je grad kranova. Imamo više od 1.111 aktivnih gradilišta danas u Beogradu. Sada se infrastruktura obnavlja, Beograd se modernizuje i sređuje iz dana u dan, i zbog toga sam zaista ponosna.

Odgovorna vlast, predvođena SNS uspela je da pored svih benefita za Beograd i Beograđane da vrati nagomilani dug koje nam je ostavilo žuto preduzeće, pa je tako SNS uspela da dug od 1,2 milijarde evra prepolovi, da vrati sva dugovanja za trudnice i porodilje, socijalno ugrožene kategorije.

Pored vraćanja dugova žuto preduzeće nam je ostavilo u amanet i da vodimo računa i o našim gradskim opštinama. Važno nam je i da se gradske opštine u Beogradu ravnomerno razvijaju, da više nemamo građane prvog i drugog reda. Nama su isti i građani Vračara, Rakovice, Savskog venca, kao i građani Sopota, Barajeva i Grocke. Upravo u tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 3,6 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo milione evra građana Beograda i Srbije. Mi znamo koliko je teško danas zaraditi taj novac da bi ga tako uzaludno trošili. Mi znamo koliko je teško vraćati njihove dugove, zato su nam sada budžetski prihodi, prihodi Grada Beograda uvećani i konstantno su u rastu, zato je budžet Grada Beograda u ovoj godini veći za više od 200 miliona evra. To je novac koji možemo pametno utrošimo, da gradimo naše škole, bolnice, vrtiće, parkiće, naše domove zdravlja, naše autoputeve i mostove po meri Beograđana, po meri građana Srbije. Nemojmo dozvoliti da nam žuto preduzeće i dalje kroji sudbinu u zemlji i sudbinu u gradu Beogradu.

Na samom kraju, molim nadležne organe da ispitaju trošenje budžetskih sredstava za luksuzna putovanja, hotelske troškove, dnevnice i avio karte Ministarstva spoljnih poslova u vreme dok je Vuk Jeremić bio ministar ali i svih ostalih ostataka tzv. žutog preduzeća koji su danas samo promenili dresove i zovu se drugačije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 27.09.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Gradska opština Rakovica (Načelnik za informisanje i upravljanje AI sistemima) Opština mesečno 63000.00 RSD 06.08.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika mesečno 27000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.12.2017, 13:24