GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 26
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 22 dana i 19 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 24 dana i 15 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Gospodine ministre, vi ste ministar za obrazovanje, a mi ovde neprekidno slušamo u stvari zamenu dve teze, gde raspravljamo o obrazovanju, a govorimo o tržištu radne snage. O tržištu radne snage govore nam oni koji su 2012. godine unakazili tržište radne snage dovodeći nas na stopu nezaposlenosti od preko 25%. Ali, suština svih teorija nalazi se u jednoj činjenici, u zameni tržišta radne snage i obrazovanja.

Skupština Srbije ovde se vraća na sistem koji je prevaziđen 1961. godine, jer 1961. smo govorili o radnoj snazi kojom ćemo mi iz države da komandujemo, upravljamo i odlučujemo. Godine 1961, za vreme komunizma, Komunistička partija Jugoslavije izašla je iz varijante socijalističkog upravljanja i dozvolila stranim investicijama da 1967. krenu u investiranje. Kakve ovo veze ima? Moramo da promenimo sistem i da shvatimo da je država, Ministarstvo obrazovanja samo jedan segment na tržištu radne snage. Tržište radne snage je isto kao tržište proizvoda i usluga gde vladaju slobodne konkurencije.

Ako mi hoćemo da isključimo poslodavce, ako mi hoćemo da isključimo privrednu komoru, pa kako mi mislimo da funkcionišemo u savremenom svetu? Kako mislimo da kritikujemo Kinu, Rusiju, zemlje koje u ovom trenutku imaju strašan rast društvenog bruto proizvoda, a da ne govorimo o Nemačkoj, gde je dualno obrazovanje takođe faktor na tržištu radne snage? Prosto, imate komplikovan sistem gde sve što je drugačije, što se menja, što daje rezultate, a ti rezultati se pre svega u obrazovanju na kraju vide na društvenom bruto proizvodu u stepenu nezaposlenosti, ne želi da se prihvati. Ovo je prosta matematika. Ako ovaj zakon bude dobar, mi ćemo imati smanjenje broja nezaposlenih u generacijama koje dolaze. Ako ovaj zakon ne bude loš, mi ćemo definitivno imati loše takve rezultate.

U poslednje tri godine, svi zakoni koje donosimo, a slušamo slična objašnjenja da oni koji su nam 2000. govorili o liberalnom, slobodnom tržištu danas se vraćaju na potpuno državnu ekonomiju. Mi danas imamo rezultate koji su posledica i ovakvih i sličnih zakona koje smo donosili od 2015. godine.

Zato, gospodine ministre, samo napred, dualno obrazovanje je samo jedan deo opšteg sistema obrazovanja i da menjamo, jer kad ne menjamo, kada se zadržavamo, kada pristajemo na stara rešenja, nama društveni bruto proizvod, u krajnjoj instanci, ne raste dovoljno brzo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Da, naravno da prihvatam odgovornost i prihvatam odgovornost u istom obimu kao kad smo je prihvatali kada smo donosili Zakon o radu.

Kada smo donosili Zakon o radu, u principu ovako slična rasprava je bila gde nam se spočitavalo da će Srbija da nestane, da će da bude jeftine radne snage, da će Srbija da stane i pretilo se sindikatima. Danas imamo, zahvaljujući tom zakonu, između ostalog, o radnoj snazi, nivo nezaposlenosti od 11% i rast BDP i nisku stopu inflacije. To je čista matematika.

Gospodine ministre, mislim da tu mladu generaciju, na koju se svi mi danas pozivamo, oni prate verovatno ovo što mi danas radimo, ali mnogo više zanima šta će o njima da misle njihovi poslodavci, oni koji će odlučivati i njihovim platama u 18, 19 ili 15 godina. Šta mi mislimo? Mi stvaramo uslove da njima bude bolje, ali lično, oni će zavisiti od ljudi kod kojih rade, a rade u domaćim i stranim kompanijama. Spočitavaju nam šta će biti kad strani kapital, koji je došao u Srbiju ode. To jeste veliki problem u globalnom svetu, ali da bi otišli, oni su morali da dođu, a da bi došli može, Srbija da zahvali predsedniku Aleksandru Vučiću i vladama u poslednje tri godine, jer je dovela u segmentu, možda neki kažu - jeftine radne snage, ogroman broj stranih investicija, ali je dovela i u visokoj tehnologiji.

Godine 1936. u Srbiji je bila skupa radna snaga, 1946. strašno skupa, 2000. godine, pa to je čudo koliko je bila skupa radna snaga. U Srbiji nikada nije bila radna snaga na nivou cene kolika je bila u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj. Ne idu Srbi danas za Grčku da rade, ne idu ni u Španiju, ne idu ni u Bugarsku, ni u Rumuniju. Danas je specifična situacija gde imate nekoliko zemalja koje privlače radnu snagu. To je suština funkcionisanja.

Kada tržište rada u Srbiji bude takvo da ponuda manja od tražnje, a tražnja može da bude veća samo ako imate strane investicije i domaće, onda će i cena radne snage biti veća. Sve drugo, pa i vaš zakon koji podrazumeva da moramo da se uskladimo sa novim trendovima je potpuna demagogija koja nas vodi ponovo i vraća u sistem u kome ćemo da objašnjavamo da kada imamo 400.000 nezaposlenih, to je dobro za nešto, da kad imate rast od 2%, inflacije od 5%, to je nešto. Srbija ima šansu da bude drugačija zemlja, drugačija od onoga što pamtimo. Srbija mora da bude kao sve normalne evropske zemlje, da bi mi živeli i imali životni standard kao one.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Dakle, zašto ja ne mogu da glasam za ovaj amandman, zato što ovaj amandman u stvari matematički nije tačan i mi se pozivamo na narodnog poslanika koji nam objašnjava da je to sve tačno, a u stvari matematički nije tačno, zato što imate 560 hiljada, njegova terminologija i njegovo objašnjenje, 560 hiljada učenika u osnovnoj školi, po 12 hiljada komplet, 240, 260 po 14 hiljada, to je 84 miliona evra, 84 miliona evra nije 20 miliona evra. Ako koristite argument da podelite sa 4, možete da koristite i argument da podelite sa 40, pa bi to bilo 2 miliona evra na nivou od godinu dana. Fiskalna godina ne traje četiri godine.

Ako bi mi usvojili ovaj amandman, to bi podrazumevalo fiskalni trošak ovog trenutka, ove godine. On bi iznosio 86 miliona evra. Zato ne mogu da prihvatim ovaj amandman konkretno, ali naravno da mogu da prihvatim ideju da generalno školstvo u Srbiji treba da bude besplatno. Šta to podrazumeva? Da kada dostignemo ekonomski nivo, da možemo kao država da finansiramo obrazovanje, udžbenike, hranu. To je stvar za koju se zalažemo svi i to je socijalna kategorija kojoj treba da težimo

svi. Obrazovanje u Srbiji treba da bude besplatno, bez obzira na socijalni status koji imaju roditelji u državi. Pre svega, zato što na taj način dajemo istu poruku i socijalnu, da ne razdvajamo decu i da Srbija treba da bude jedinstvena.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31