GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 23
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 27 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Komlenski, mislim da vi tražite nešto uzaludno. To što vi tražite to je nemoguće. Bez obzira koja tačka dnevnog reda dođe na raspravu mi slušamo o dve, tri teme koje se vrte neprekidno u krug. Tako da ćemo i ubuduće slušati istu priču sa ove suprotne strane.

Da podsetim da je danas na dnevnom redu jedna od stvari o kojoj glasamo izbor Fiskalnog saveta. Mislim da kada dana biramo Fiskalni savet, mi u stvari šaljemo trojaku poruku. Ta poruka je vrlo jednostavna. Prva se tiče funkcionisanja, odnosno ekonomske politike koju država Srbija treba da vodi. Druga stvar je razvoj institucija, odnosno napredak u funkcionisanju Fiskalnog saveta i treći je sam izbor Fiskalnog saveta.

Kada danas biramo Fiskalni savet u stvari mi kao država šaljemo poruku koju ekonomsku politiku hoćemo da vodimo. Mi se zalažemo u ime SNS sa ove strane vladajuće opozicije za čistu tržišnu ekonomiju koja podrazumeva potpunu slobodu kako na tržištu rada, tako na tržištu usluga proizvoda, kako na tržištu kapitala. Ovo nije tema koja je bitna za nacije, za parlamente koji nisu imali tu sreću da se nalaze u jednom sistemu u kome smo se mi nalazili, ali ovo je strašno bitno da se kaže, da se Srbija zalaže u ekonomskoj politici za poštovanje jasnih ekonomskih principa. Zašto je bitno? Zato što danas u Srbiji, pa i u ovoj Skupštini imate praktično reviziju ekonomske istorije. Mi danas možemo da čujemo nešto što davna prošlost. Mi danas, polemišući u Skupštini možemo da čujemo kako izgledaju omiljena tema subvencije stranim investicijama. I, ne možemo mi da se dogovorimo, čujemo, građani Srbije ne mogu da shvate da šaljemo istu poruku, niti ćemo je ikada slati. Zašto? Zato što različito čitamo podatke.

Ako uzmete izveštaj o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, prvih šest meseci, na strani subvencija imate 36 milijardi, odnosno 6,9% budžeta, ali to nisu subvencije koje se daju stranim investicijama.

Za subvencije u privredi daje se 3 milijarde 339 procenata ili samo 0,6% ukupnih rashoda odnosno nešto manje od 0,6% ukupnih prihoda.

Onda, imate subvencije poljoprivredi koje su četiri puta veće, subvencije železnici koje su tri puta veće i kada raspravljamo danas i kada slušamo kritike za subvencije koje dajemo preduzećima da bi opstala i da bi investirala, mi slušamo jednu priču koja se tiče 0,6% budžeta i nema lepše slike.

Građani Srbije treba da znaju u vezi subvencija umesto one koje smo danas i ovih dana mogli da čujemo, kada čujemo da jedna strana evropska zemlja hoće da finansira prelazak jednog modela u svoju zemlju i da to košta nekoliko stotina miliona evra, onda se postavlja pitanje - čemu su različiti principi u funkcionisanju? Kako oni u EU imaju pravo da finansiraju proizvođača koji treba da ode od nas i to nije problem, a jeste problem kada mi to radimo?

To su besmislene teme. To je razlika koju mi iz SNS šaljemo i potpuno se slažem da ova ekonomska demagogija vrlo često nailazi na plodno tle u stranim zemljama. Zašto? Zato što danas imate u svetu problem koji se tiče protekcionizma. Vodeće ekonomske zemlje koji su bile dominantne u liberalnoj ekonomiji danas se zalažu za protekcionizam.

Samo pre dva dana mogli smo da čujemo da je predsednik parlamenta Kine rekao da se Kina zalaže za slobodnu ekonomiju, za slobodno tržište i da je protiv bilo kakvih subvencija, a ovi koji ne razumeju to, naravno da nikada neće da shvate šta oni znaju o ekonomiji.

Suštinski fiskalna politika, odnosno Fiskalni savet definiše kako želimo da funkcionišemo, kakvu ekonomsku politiku želimo da vodimo.

Druga bitna stvar jeste kada biramo Fiskalni savet, mi u stvari želimo da nastavimo funkcionisanje jedne fiskalne institucije koja je bitna. To nije institucija koja dugo vremena funkcioniše u Srbiji, ali jeste svakako institucija koja je značajna za fiskalni poredak.

Kada govorimo o Fiskalnom savetu, nesporno je da Fiskalni savet nikada nije vodio računa, odnosno da on ne određuje funkcionisanje makroekonomskih parametara. On je suštinski tu da pomogne dvema ključnim institucijama, pre svega Vladi Republike Srbije, koja je zadužena za makroekonomske parametre, odnosno Ministarstvo finansija za fiskalne parametre i Narodnoj banci za monetarne parametre. Fiskalni savet je tu da daje savete.

Kada danas govorimo o makroekonomskim parametrima onda treba da se zahvalimo Vladi Republike Srbije i bivšem predsedniku Aleksandru Vučiću, zato što Srbija predstavlja praktično ekonomski izuzetak koja je ostvarila neverovatne makroekonomske parametre.

Fiskalna politika koja je u domenu Ministarstva finansija svakako je najbolje ocenjena fiskalna politika od strane MMF u istoriji Srbije.

Šta reći o Narodnoj banci Republike Srbije, koja ima stopu inflacije od 1,6%, a rast strane valute od 0,6% u poslednjih tri godine?

To su sve parametri koji dovoljno govore i jasno ukazuju da fiskalna monetarna politika odnosno makroekonomski parametri, a Fiskalni savet je samo deo te ekonomske politike, predstavlja značajan pomak u odnosu na ono što smo imali u prethodnom vremenskom periodu.

Naravno da danas biramo ljude od krvi i mesa. Kada biramo članove Fiskalnog saveta, u stvari biramo Pavla Petrovića za predsednika Fiskalnog saveta i ne postoji danas u ekonomskoj stručnoj javnosti, ne postoji u političkoj javnosti, gotovo niko, pa ni u Skupštini Srbije, ko će polemisati sa imenom predsednika Fiskalnog saveta.

Predsednik Fiskalnog saveta je čovek od ogromnog ekonomskog ugleda i zajedno sa ministrom Vujovićem, verovatno živa ekonomska legenda i čast je biti deo i slušati ponekad i u Skupštini Srbije i na Odboru za budžet.

Ključno je da shvatimo da ekonomija Srbije mora da ide napred. Da bi išla napred mora da postoje institucije.

Jedna od institucija koja doprinosi drugačije izgledaju jeste i Fiskalni savet, ali jeste svakako i DRI čiji predsednik sedi ovde. Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Ministarstvo finansija, Narodna banka i Vlada Srbije menjaju ekonomski poredak Srbije i to izgleda drugačije, svako iz svog ugla.

Naravno da su različite uloge ali je rezultat savršeno dobar i savršeno jasan. Prosto, danas i kada sutra budemo glasali za Fiskalni savet, glasamo za drugačiji ekonomski poredak koji nekako menjamo i koji daje rezultate od 2015. godine. Suviše je teško i nije u redu da vraćamo u Srbiju na taj način, da šaljemo vrlo često populističke ekonomske poruke koje su Srbiju koštale strašno puno od 1946. Zato je veliko zadovoljstvo kada praktično možete da podržite u širem smislu tim, a u konkretnom slučaju sutra predsednika Fiskalnog saveta Pavla Petrovića.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Dame i gospodo, poštovana premijerka, okruženje u kome danas živimo, odnosno početak 21. veka je kompleksna stvar danas u svetu. Meni se čini da ga najbolje oslikava Toni DŽad u svojoj knjizi „Teška zemlja“ koji u dve rečenice kaže suštinu problema. Neregulisani kapitalizam sam po sebi je neprijatelj. Pre ili kasnije on se mora suočiti, a pritisnuti sopstvenom neodgovornošću sa potrebom da ga država spasi. U takvim uslovima mi danas biramo Vladu Republike Srbije.

Vladu Republike Srbije koja u svom okruženju treba da promeni osnovne stvari. Danas u svetu nemate laka ekonomska rešenja. Danas nemate rešenja koja su uobičajena. Danas je vreme evolutivnih rešenja, vrlo često i revolucionarnih. Danas kada biramo predsednika Vlade Republike Srbije mi ga u stvari biramo sa jednim istim ciljem, sa istom vizijom i misijom da Srbiji bude bolje. Ta vizija i misija u Srbiji traje već 100 godina. Nema ni jednog predsednika Vlade, nema ni jednog kandidata za ministra i nema ni jednog narodnog poslanika koji ne glasa i ne veruje tom cilju.

Uspešan predsednik Vlade ne nastaje onog trenutka kada se bira. Uspešan predsednik Vlade nastaje na osnovu rezultata. Kada nas u Srbiji pitate – ko je uspešan predsednik Vlade, do skora mi smo se uvek sećali Nikole Pašića. Ekonomski rezultati su suština jednog uspešnog premijera jedne uspešne Vlade. obrazovanje, kultura, zdravstvo, vojska, sve se to bazira na ekonomiji. Kada imate rast i razvoj ekonomije, imate rast i razvoj društva.

Srbija posle desetine godina, bolje reći posle jednog veka ima tu sreću da ima ključne makroekonomske parametre dobre i to je zasluga pre svega jednog čoveka, predsednika Vlade Aleksandra Vučića koji je imao viziju, koji je imao misiju da Srbija izgleda drugačije.

Vlada Republike Srbije, parlament Srbije bili su tu samo da ga prate. Danas kada slušamo raspravu u parlamentu Srbije, vrlo često od opozicije čujemo teatralna objašnjenja, jer kako drugačije shvatiti da društveni bruto proizvod u Srbiji sa 1,8 raste na 2,8 2016. godine, kažemo i biće 3% 2017. godine.

Kada imate stopu inflacije oko 1,6% na nivou EU, kada vam je stopa zaposlenosti 46,7%, a stopa nezaposlenosti 13%, o čemu mi danas da pričamo? To su suviše jaki argumenti i za nas narodne poslanike i za Vladu, ne danas u raspravi, nego za generacije posle nas. Niko danas u raspravi nije govorio o ceni valute koja je u prethodne tri godine porasla 6%. Niko se od opozicionih poslanika nije setio propalih privatizacija, privatizacija, otpuštanja.

Dame i gospodo, Aleksandar Vučić, Srpska napredna stranka, Vlada koju je on vodio, pomerili su raspravu u Skupštini Republike Srbije o temama kod izbora mandatara, više nema tih tema. Gospođo premijerka, preuzimate Vladu Republike Srbije sa suficitom od 1,2% na nivou opšte države. Prethodni premijer je podnosio svoj ekspoze kada je deficit bio 6,6%. To je uobičajen deficit, 2012. godine je bio 6,8%. Rast izvoza je 37,4%, odnosno investicije 10% u odnosu na 2014. godinu. Pokrivenost izvoza uvozom je 77,4%, a ranijih godina je bio oko 40%.

Govore ovde o dugu Republike Srbije i kažu da je dug preko 70%. Bio je. Dug Republike Srbije u odnosu na društveni bruto proizvod je 66,8%. Neverovatan pad u poslednjim mesecima i to nas vrlo brzo približava 60% Mastrihta kada ćemo moći da imamo 0,9% deficita sasvim normalno kao i evropske zemlje.

Kada sam danas govorio ove prilično jednostavne i tačne ekonomske podatke, možda to izgleda suvoparno, možda to izgleda jednostavno, možda to izgleda lako, ali to nije tako. To je rezultat napora i rada, rezultat teških odluka. Da krenemo od odluke o Zakonu o radu. To je pre svega stvar poverenja koje je ovaj parlament i prethodna Vlada imala prema Aleksandru Vučiću.

Kada nas danas hvale i na zapadu i na istoku za ekonomske mere koje sprovodimo, za spoljnu politiku koju vodimo, mi u Srbiji znamo da smo tek počeli, da smo tek počeli da vraćamo Srbiju na mesto koje joj pripada. Srbija je imala tešku svakakvu, pa i ekonomsku prošlost. Ta ekonomska prošlost predstavlja problem u društvenim odnosima. Danas u Srbiji naravno da imate segmente društva koji funkcionišu jedinstveno u Evropi.

Gospođo mandatarka, ja mislim da je vaš ključni problem u narednom vremenskom periodu da kao mlada osoba shvatite da ne postoji prošlost, tj. da postoji, ma koliko ona ekonomska bila, ona nama danas u savremenom svetu nije potrebna, mi je moramo menjati. Društvo, država, ekonomija, ne može više da se vodi, a da se ne poštuju ekonomska pravila, principi i teorija. Srpska rešenja u svim tim oblastima vrlo često davala su srpski loše rezultate.

Ono sa čime ćete se vi suočiti kao mandatar i ključni ekonomski problem jeste kretanje cene kapitala. Ako imate rast stope feda, a Centralna evropska banka će vrlo brzo to morati da prati, to će imati posledice na rast euribora. Mi danas govorimo o problemu koji je izvan Srbije. Znači, imaćemo problem kao i ostale evropske zemlje, kao i ceo svet. Da li vi pamtite kad je to tako bilo? Srbija jeste svet i Srbija ne može da se bori protiv međunarodne globalne konkurencije. Srbija ne treba to da radi. Srbiji je mesto u toj konkurenciji. Sloboda i pravda je ono što je sraslo sa Srbijom. Bez slobode i pravde nema ni rasta i razvoja društva. Mi to treba da pružimo, jer smo vrlo često u prošlosti bili u situaciji da nam je to uskraćivano.

Da se vratim na početak, DŽad kaže – neregulisano društvo, kapitalizam. Neregulisano društvo je ono što vi kao premijer Srbije, Skupštine Srbije i Vlada Srbije ne treba više da vrati u Srbiju. Teško stečeno poverenje, ne u mere Vlade, već u namere Vlade, koje je iskazano na izborima je suština napretka razvoja Srbije.

Gospođo premijerka, čini mi se da imate dovoljno hrabrosti i dovoljno srpskog inata da preuzmete Vladu Republike Srbije, zato što vam mi verujemo, mi smo tu da vas podružimo, zato što verujemo vašem timu od poštenih i ljudi koje uvažavamo, ali pre svega verujemo zato što ste predlog predsednika države Republike Srbije Aleksandra Vučića.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Mi kod ovog amandmana, konkretno ja lično, poštujući obrazloženje koje sam čuo, imam nekoliko tehničkih problema.

Prva stvar koju sam ovde zapisao je hitnost postupka. Ta sredstva se ne nalaze danas trenutno na računu kod Agencije za osiguranje depozita. To su sredstva i tu ste napravili još jednu grešku.

Agencija za osiguranje depozita ne plasira sredstva stranim bankama, ona to radi, u stvari za nju to radi Narodna banka Republike Srbije, koja je komitent, odnosno radi u njihovom interesu, a za račun Agencije. Zato ta sredstva se trenutno nalaze na računu da mi možemo promptno da reagujemo danas, sutra ili prekosutra.

Mi ovim zakonom u stvari stvaramo gep Narodnoj banci, dajemo ovlašćenje za sredstva koja se nalazi, a koja potiče iz Agencije za osiguranje depozita. Mogu u narednom vremenskom periodu da budu plasirana danas, za pet dana, ta sredstva su već plasirana po nekim oročenim uslovima i ne mogu se tako brzo, trenutno povući. Kada kažem trenutno, to znači da se ona mogu povući verovatno za dva, tri dana, ali, danas ništa ne znači. Radi se o sredstvima koja su visoko likvidna i kada kažete da je ovo koncept neoliberalizma, u stvari to je koncept koji funkcioniše u bankarskom sektoru centralnih banaka već 200 godina, 100 godina od kako postoje centralne banke. Nije primarno da ova sredstva budu i da donose prihod, primarno je da ova sredstva budu likvidna.

Ministar Vujović, a i ono što znam da mi je vrlo rekao u raspravi, ova sredstva Narodna banka ne plasira ni u jednoj banci, pa ni stranoj koja postoji na domaćem tržištu. Pre svega, radi se o hartijama od vrednosti tri-četiri zemlje, koje imaju pravo vučnja, i koja su kreditni rejtinzi AA plus, u stranim bankama, verovatno ih ima tri-četiri, koje su visoko profitabilne i likvidne banke, i koje, praktično, nema na domaćem tržištu, a da ih i ima ne bismo ih plasirali.

Suština je, vi jeste u pravu, mi jesmo pomerili u Odboru za budžet ovim zakonom da 25% sredstava budu plasirana u hartije od vrednosti domaćih izvora, ali kratkoročno, zato što ne postoji i neće postojati nijedan drugi mehanizam koji će omogućiti efikasno raspolaganje sredstvima Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke, sem plasiranja u najlikvidnija finansijska sredstva stranih država u hartije od vrednosti i stranih banaka.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31