GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Mi kod ovog amandmana, konkretno ja lično, poštujući obrazloženje koje sam čuo, imam nekoliko tehničkih problema.

Prva stvar koju sam ovde zapisao je hitnost postupka. Ta sredstva se ne nalaze danas trenutno na računu kod Agencije za osiguranje depozita. To su sredstva i tu ste napravili još jednu grešku.

Agencija za osiguranje depozita ne plasira sredstva stranim bankama, ona to radi, u stvari za nju to radi Narodna banka Republike Srbije, koja je komitent, odnosno radi u njihovom interesu, a za račun Agencije. Zato ta sredstva se trenutno nalaze na računu da mi možemo promptno da reagujemo danas, sutra ili prekosutra.

Mi ovim zakonom u stvari stvaramo gep Narodnoj banci, dajemo ovlašćenje za sredstva koja se nalazi, a koja potiče iz Agencije za osiguranje depozita. Mogu u narednom vremenskom periodu da budu plasirana danas, za pet dana, ta sredstva su već plasirana po nekim oročenim uslovima i ne mogu se tako brzo, trenutno povući. Kada kažem trenutno, to znači da se ona mogu povući verovatno za dva, tri dana, ali, danas ništa ne znači. Radi se o sredstvima koja su visoko likvidna i kada kažete da je ovo koncept neoliberalizma, u stvari to je koncept koji funkcioniše u bankarskom sektoru centralnih banaka već 200 godina, 100 godina od kako postoje centralne banke. Nije primarno da ova sredstva budu i da donose prihod, primarno je da ova sredstva budu likvidna.

Ministar Vujović, a i ono što znam da mi je vrlo rekao u raspravi, ova sredstva Narodna banka ne plasira ni u jednoj banci, pa ni stranoj koja postoji na domaćem tržištu. Pre svega, radi se o hartijama od vrednosti tri-četiri zemlje, koje imaju pravo vučnja, i koja su kreditni rejtinzi AA plus, u stranim bankama, verovatno ih ima tri-četiri, koje su visoko profitabilne i likvidne banke, i koje, praktično, nema na domaćem tržištu, a da ih i ima ne bismo ih plasirali.

Suština je, vi jeste u pravu, mi jesmo pomerili u Odboru za budžet ovim zakonom da 25% sredstava budu plasirana u hartije od vrednosti domaćih izvora, ali kratkoročno, zato što ne postoji i neće postojati nijedan drugi mehanizam koji će omogućiti efikasno raspolaganje sredstvima Agencije za osiguranje depozita i Narodne banke, sem plasiranja u najlikvidnija finansijska sredstva stranih država u hartije od vrednosti i stranih banaka.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Vrlo je zanimljivo danas slušati, a i vrlo često, raspravu u srpskom Parlamentu i ono što mogu da kažem da uživam. Uživam, zato što ponekad pomislim da se vratim, sa teorijske i ekonomske tačke gledišta, u 17. vek. Tamo gde je svet bio u 17. veku i ključne ekonomske zemlje, danas se nalazimo mi.

Ovo je rasprava o amandmanu. U 17. veku Sej i Matus su završili raspravu oko teme o kojoj se mi danas raspravljamo. Ono što je zastupao, a ne Sej, nego Matus, je od tada definisano kao monetarno krekovanje, odnosno ekonomski zilotizam. O tome danas mogu da pričam i da navodim potpuno i teže izraze koje je kroz ekonomiju korišćeno.

Šta je problem sa ovim amandmanom? U pravu su kolege kada govore da se ekonomija može podizati i ulaganjem u domaću infrastrukturu. To nije ništa sporno. Ali, ulaganje u domaću infrastrukturu podrazumeva, suštinski, da vi mora da znate koji novac gde ulažete. Srbija danas ima rast društvenog bruto proizvoda od 2,7, osam, 2,7, četiri procenta što govori o uspešnosti ove Vlade. Ali, ovim amandmanom mi menjamo stvari, mešamo stvari. Mi govorimo o tri komponente, o društvenom bruto proizvodu, koji raste i raste, o smanjenju stope nezaposlenosti, koja se smanjuje, i onome što vi grešite, a to je monetarnoj politici. Ne možete da imate rast društvenog bruto proizvoda, smanjenje stope nezaposlenosti, a nestabilnu monetarnu politiku.

Kako nemate zlatno bankarsko pravilo, odnosno zlatno pravilo u moneti, vi mora da imate devizne rezerve. Znači, teorija, praksa, mora da imate u centralnoj banci, Narodnoj banci, devizne rezerve, kao i primarnu emisiju koju jasno definišete. Ovo je sve povezano zato što Narodna banka, da pojasnim nekim narodnim poslanicima, Narodna banka je komintent Agencije za depozite, pa ona raspravlja i koristi sredstva Agencije za depozite na isti način kako koristi i sredstva koja služe za devizne rezerve.

Idemo dalje. Morate da vodite računa kako ih plasirate. Ako ih plasirate na pogrešan način, vi možete da izazovete inflaciju, odnosno izazivate sigurno inflaciju. Kada izazovete inflaciju onda se gubi svaki smisao monetarne, slobodne i tržišne ekonomije. Uživam danas ovde slušajući loše stvari o liberalizmu. U suštini to je pogrešan prevod. Liberalizam se prevodi kao sloboda u ekonomiji i on je krenuo od slobode ljudskih prava i slobode ekonomije. Sve je povezano sa amandmanom.

Ako prihvatimo ovaj amandman i dovodimo u situaciju Narodnu banku da depozit Agencije za osiguranje plasira pogrešno, samim tim ćemo imati inflaciju dugoročnu. Ali, danas i Narodna skupština Republike Srbije, i druge skupštine i ekonomski teoretičari, nalaze se, mogu da kažem, pretenciozno u istorijski jedinstvenoj situaciji. Nikada u istoriji se nije desila situacija da kamate koje su prihod na plasirani kapital, odnosno novčana sredstva, budu negativne. Da li neko zna, od nastanka ljudske civilizacije, ekonomske teorije, da je kamate na plasirana sredstva bila negativna? Nije. Da li će se to ponovo desiti? Verovatno posle jednog kraćeg vremenskog perioda koji traje, prestaće da se dešava.

Mi danas imamo problem sa euro zonom. Da podsetim, znam da narodni poslanici to znaju, 2008. godine euribor, odnosno Evropska centralna banka je imala kamatnu stopu na 5,5, 5,4, 5,25, na 6,3 i jedan mesec. Godine 2015. euribor je, na mesečnom nivou, ušao u minus u januaru mesecu. U decembru mesecu 2015. godine euribor je ušao šestomesečni minus. Imate negativne kamatne stope, sad pa nikad. Dolar izlazi iz toga zahvaljujući kamatnoj stopi Feda, koji podiže to.

Centralna evropska banka verovatno će podići referentnu kamatnu stopu sa nula, u koji je ušla 2016. godine, pratiće euribor koji će ići u plus. Tog trenutka nećemo imati problem. Kada pišemo, vraćam se na amandman, zakon mi kažemo – dok traju ovakvi uslovi koji su izuzetni, neverovatni, nemogući, da plasirate svoja sredstva, za ta sredstva ne ostvarujete kamatu, već plaćate za plasiranje svojih sredstava. Ali, istovremeno to podrazumeva da Narodna banka mora da poštuje pravila iz 17, 18, 19. i 20. veka, koje su nastale kao posledica činjenja, nečinjenja, raznih centralnih banaka, gde ste na kraju ako niste tad poštovali pravila imali inflaciju koja se završavala u rasturanju ekonomskog poretka i gašenju sloboda. Bez ekonomskih sloboda i pravo na slobodu u ekonomiji, nemate pravo. Velike zemlje imaju pravo da ne poštuju ekonomska pravila, odnosno imaju pravo, ali posledice stižu decenijama unazad ili unapred, kako god.

Male zemlje, kao što je Srbija, nema pravo da ne poštuje ekonomska pravila, jer kad ih ne poštuje posledice stižu vrlo brzo, transparentno i onda imate posledice po funkcionisanje društva. Ma koliko to izgledalo da ne treba politički podržavati, uvek ću da budem za slobodnu ekonomiju. Bez slobodne ekonomije nema ni ljudskih sloboda. Slobodna ekonomija je suština funkcionisanja društva, ako nemate slobodnu ekonomiju, a recite mi, koji je model drugi koji postoji u ekonomiji i u društvu.

(Boško Obradović: Replika.)

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Po amandmanu.

Po amandmanu, naravno da nije tema fiskalna konsolidacija, ali pošto je danas široka tema, onda svakako treba nastaviti. Meni je lično kao nekome ko je 2014. i 2015. godine u ovom parlamentu, u Odboru za budžet, zabolelo poređenje sa nekim reformama koje su bile prethodno. Zašto? Zato što reforme koje su krenule 2015. godine, a koje su trebale da se završe u decembru 2017. godine, danas smo mi još u njima, pokazale su i matematički dokazale i pokazale bolje ekonomske rezultate koje su posledica odluka koja je donosila Vlada, a podržavala Skupština Republike Srbije.

Mi smo u fiskalnu konsolidaciju krenuli iz dva ključna razloga, zato što nam je javni dug bio prevelik i zato što nam je deficit bio na 6,5%, da podsetim one koji nas porede sa Milkom Planinc i što nam je BDP 2014. godine bio minus 1%.

Dalje, 2017. godine, danas, nalazimo se na rastu BDP, koji je 2016. godine bio 2,74%. Devizne rezerve su nam porasle, a spoljni dug nam je na 23,9 milijardi.

Znači, fiskalna konsolidacija je dala rezultate. Da li se to nekome sviđa, da li neko misli da može drugačije, odlično, super, ali ono što radi Vlada Republike Srbije, ekonomski zakoni koji se donose, koje Skupština prihvata od strane Vlade, mogu nekome da se sviđaju ili ne sviđaju.

Ali, matematički, vi imate jasne pokazatelje koji govore, da makroekonomski parametri Srbije rastu. Ako imate 2014. godine minus 1% BDP, 0,8, 2,8%, preko 3%, Svetska banka, MMF, ako imate deficit koji je bio 6,5%, trebalo je u decembru mesecu 2017. godine po završetku fiskalne konsolidacije da budemo na 2,9%, da bi ispunili uslove mastrihta, danas smo na 1%, malo više od toga.

Šta ne valja u merama Vlade Republike Srbije? Mi naravno da politički možemo da se osporavamo, možemo uvek da nalazimo nove različite teme, ali u makroekonomskim parametrima smo tu gde jesmo i ne bih naravno da podsećam da pored dva, imamo inflaciju koja je kao u zoni evra.

Kada je to u Srbiji bilo? Kada je inflacija bila na nivou evropske zajednice? Kada je rast BDP, i u pravu je tu gospodin Arsić kada kaže, nikada se nije desilo da se po završetku programa, a mi ga još nismo završili, mi ga završavamo 2017. godine, jedna zemlja beleži rast BDP i smanjenje nivoa nezaposlenosti.

U redu, ne vidimo, nije ni bitno, neki vide, neki ne vide, a bitno je da, kada donosimo teške odluke, građani Srbije nama veruju, a to pokažu rezultati izbora.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31