GORAN KOVAČEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 1970. godine. Živi u Kragujevcu.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Potpredsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke u Kragujevcu i zamenik predsednika odborničke grupe. Obavljao je funkciju savetnika Privrednog društva ED “Centar”.

Za narodnog poslanika izabran je na izborima 2014. godine, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 106
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 12 dana i 11 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 4. predloženog zakona podneo sam amandman kojim ističem ulogu ovog zakona na ekonomski rast i razvoj i makroekonomsku stabilnost.

Mi danas i ovih dana govorimo pre svega o fiskalnom poretku države Srbije i ovi zakoni su vezani za fiskalni poredak države Srbije. Ali, nekako po strani ostaje drugi ključni faktor makroekonomske stabilnosti u državi Srbiji, a to je monetarna stabilnosti. Narodne banke mnogih zemalja, u stvari svih zemalja, vode jednu tešku borbu između dva ključna faktora, između cene novca i ekonomskog rasta i razvoja. Ako hoćete da rastete, onda morate da imate jeftin novac, a jeftin novac vrlo često pređe u inflaciju, pa onda imate problem sa jeftinim novcem kada imate inflaciju, odnosno nemate rast.

U Srbiji Narodna banka Republike Srbije svojim makroekonomskim pokazateljima koji se tiču monetarne politike jasno govori da je na pravom putu. Od 2008. do 2012. godine imali smo zbirnu inflaciju za te četiri godine 47,7%. U narednom vremenskom periodu, od 2012. do 2016. godine, inflacija je zbirno iznosila 7%. Da li, gospodine ministre, možemo da govorimo o bilo kakvom rastu i razvoju ekonomije, bilo kakvim uslovima i osnovama za ekonomski rast ako vam je inflacija u četiri godine 50%? Naravno da ne možemo. Srbija u 2018. godini ima stopu inflacije od 2,2% i to je evropska stopa inflacije.

Pored uloge monetarne politike koju Narodna banka Republike Srbije ima, Narodna banka sređuje i uređuje bankarski sistem, koji je doveden do praktično perfekcije, MPL-ovi su nam na 6%, a pre samo tri godine, 2015. godine, bili su nam na 21% i predstavljali su problem. Kao nikad, referentna kamatna stopa u Srbiji je na 3% i sve te mere koje sprovodi Narodna banka, Vlada Republike Srbije i ovi zakoni o kojima glasamo, pre svega budžet Republike Srbije za 2019. godinu, garant su stabilne i sigurne budućnosti države Srbije. Ja vam se zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman i u suštini ovim amandmanom želim da kažem da je makroekonomska stabilnost ključna za rast i razvoj Republike Srbije.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji kreće se pozitivno i svi ekonomski parametri govore, ne samo ključni, već i svi drugi, imaju trend rasta i razvoja, što svakako govori da Republika Srbija jeste na dobrom putu, ali je taj put krenuo negde 2015. godine, kada smo doneli Zakon o radu, u stvari, to je bio prvi zakon kojim smo krenuli reformski kurs i kada smo doneli taj zakon, u stvari, krenuli smo da regulišemo oblast koja se tiče radnih prava. Radna prava svakako su jedna od ključnih i mi u ovom zakonu pokušavamo da ih rešimo. Ali, Vlada Republike Srbije je učinila niz napora u prethodne tri godine da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.

Ako pogledate kako izgleda stopa nezaposlenosti u Srbiji, sa 11,3%, ona svakako jeste negde na istorijskom minimumu, jer samo pre nekoliko godina imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%. Toliki stepen nezaposlenosti ne može pozitivno da utiče na rast makroekonomije i Srbija u ovom trenutku, pored toga što smanjuje stopu nezaposlenosti, za 370.000 povećava nivo zaposlenosti. Nivo zaposlenosti ima pozitivne efekte ne samo na ekonomiju tih porodica koje dobijaju plate, već je jedan opšti društveni trend koji podrazumeva da fiskalni prihodi u državi Srbiji rastu. Istovremeno, kako smanjujemo broj nezaposlenosti i povećavamo nivo zaposlenosti, dolazi do povećanja realnih prihoda tih porodica, odnosno ljudi koji se nalaze u tom sektoru.

Kako rastu plate u realnom sektoru da u ovom trenutku dolazi do povećanja tih plata, tako rastu plate i u javnom sektoru. Sa 10% praktično povećanja ličnih rashoda u narednom vremenskom periodu, možemo očekivati da budžet Republike Srbije, po osnovu prihoda, po osnovu oporezivog dela na rad, ostvaruje veće prihode, pa samim tim to doprinosi rastu društvenog bruto proizvoda. Ja vam se zahvaljujem.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Dame i gospodo, poštovani ministri, na član 3. zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman.

U članu 3. ovog zakona jasno se definiše da su tri ključna principa – ekonomičnost, efikasnost i nezavisnost u realizaciji ciljeva koji su neophodni za funkcionisanje države Srbije.

Država Srbija u 2018. godini beleži rast BDP-a od 4,5%. Taj rast svakako jeste jedan od najvećih porasta koji država Srbija u svojoj istoriji ima, a istovremeno je drugi rast društvenog bruto proizvoda u Evropi u ovom trenutku.

Ako pogledate krivu koja jasno definiše da rast BDP-a je nemoguć bez rasta nivoa zaposlenosti, onda je jasno da Srbija u makroekonomskim parametrima, pored rasta BDP-a, istovremeno ima i rast zaposlenih, ali i to svakako nije moguće i ne može se ostvariti bez investiranja.

Ako nemate investicije, bilo one da su domaće ili strane, ne može se govoriti o makroekonomskoj stabilnosti u državi Srbiji.

U ovom trenutku Srbija jeste lider u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Sa 2,6 milijardi stranih direktnih investicija, koje ima u ovoj godini, odnosno rastu od 3,2%, Srbija beleži ključni ekonomski iskorak po nivou broja zaposlenih koji dolaze po osnovu stranih direktnih investicija. Od direktnih stranih investicija potiče 6,7% BDP-a i te direktne strane investicije utiču, naravno, na fiskalne prihode države Srbije.

Fiskalni prihodi države Srbije, po osnovu povećanja broja zaposlenih, neprekidno rastu. Ako pogledate budžet iz 2017. godine, one rastu u ovom budžetu za 4,5%, a u odnosu na realizaciju za budžet iz 2018. godine, budžet za 2019. godinu će biti veći za 3,3%. To znači da Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, makroekonomski parametri jesu stabilni i jesu u kontinuitetu. Zahvaljujem vam se.

Imovinska karta

(Kragujevac, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Odbornik Skupština grada Kragujevca Grad Mesečno 15211.00 RSD 01.05.2005 -
- Elketroprivreda Srbije "Centar" d.o.o. Kragujevac (Vodeći stručnjak, saradnik) Javni Mesečno 85602.00 RSD 17.12.2015 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 10:31