Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Kovačević

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 4. predloženog zakona podneo sam amandman kojim ističem ulogu ovog zakona na ekonomski rast i razvoj i makroekonomsku stabilnost.

Mi danas i ovih dana govorimo pre svega o fiskalnom poretku države Srbije i ovi zakoni su vezani za fiskalni poredak države Srbije. Ali, nekako po strani ostaje drugi ključni faktor makroekonomske stabilnosti u državi Srbiji, a to je monetarna stabilnosti. Narodne banke mnogih zemalja, u stvari svih zemalja, vode jednu tešku borbu između dva ključna faktora, između cene novca i ekonomskog rasta i razvoja. Ako hoćete da rastete, onda morate da imate jeftin novac, a jeftin novac vrlo često pređe u inflaciju, pa onda imate problem sa jeftinim novcem kada imate inflaciju, odnosno nemate rast.

U Srbiji Narodna banka Republike Srbije svojim makroekonomskim pokazateljima koji se tiču monetarne politike jasno govori da je na pravom putu. Od 2008. do 2012. godine imali smo zbirnu inflaciju za te četiri godine 47,7%. U narednom vremenskom periodu, od 2012. do 2016. godine, inflacija je zbirno iznosila 7%. Da li, gospodine ministre, možemo da govorimo o bilo kakvom rastu i razvoju ekonomije, bilo kakvim uslovima i osnovama za ekonomski rast ako vam je inflacija u četiri godine 50%? Naravno da ne možemo. Srbija u 2018. godini ima stopu inflacije od 2,2% i to je evropska stopa inflacije.

Pored uloge monetarne politike koju Narodna banka Republike Srbije ima, Narodna banka sređuje i uređuje bankarski sistem, koji je doveden do praktično perfekcije, MPL-ovi su nam na 6%, a pre samo tri godine, 2015. godine, bili su nam na 21% i predstavljali su problem. Kao nikad, referentna kamatna stopa u Srbiji je na 3% i sve te mere koje sprovodi Narodna banka, Vlada Republike Srbije i ovi zakoni o kojima glasamo, pre svega budžet Republike Srbije za 2019. godinu, garant su stabilne i sigurne budućnosti države Srbije. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman i u suštini ovim amandmanom želim da kažem da je makroekonomska stabilnost ključna za rast i razvoj Republike Srbije.

Makroekonomska stabilnost u Srbiji kreće se pozitivno i svi ekonomski parametri govore, ne samo ključni, već i svi drugi, imaju trend rasta i razvoja, što svakako govori da Republika Srbija jeste na dobrom putu, ali je taj put krenuo negde 2015. godine, kada smo doneli Zakon o radu, u stvari, to je bio prvi zakon kojim smo krenuli reformski kurs i kada smo doneli taj zakon, u stvari, krenuli smo da regulišemo oblast koja se tiče radnih prava. Radna prava svakako su jedna od ključnih i mi u ovom zakonu pokušavamo da ih rešimo. Ali, Vlada Republike Srbije je učinila niz napora u prethodne tri godine da ovaj zakon bude ovakav kakav jeste.

Ako pogledate kako izgleda stopa nezaposlenosti u Srbiji, sa 11,3%, ona svakako jeste negde na istorijskom minimumu, jer samo pre nekoliko godina imali smo stopu nezaposlenosti od 25,9%. Toliki stepen nezaposlenosti ne može pozitivno da utiče na rast makroekonomije i Srbija u ovom trenutku, pored toga što smanjuje stopu nezaposlenosti, za 370.000 povećava nivo zaposlenosti. Nivo zaposlenosti ima pozitivne efekte ne samo na ekonomiju tih porodica koje dobijaju plate, već je jedan opšti društveni trend koji podrazumeva da fiskalni prihodi u državi Srbiji rastu. Istovremeno, kako smanjujemo broj nezaposlenosti i povećavamo nivo zaposlenosti, dolazi do povećanja realnih prihoda tih porodica, odnosno ljudi koji se nalaze u tom sektoru.

Kako rastu plate u realnom sektoru da u ovom trenutku dolazi do povećanja tih plata, tako rastu plate i u javnom sektoru. Sa 10% praktično povećanja ličnih rashoda u narednom vremenskom periodu, možemo očekivati da budžet Republike Srbije, po osnovu prihoda, po osnovu oporezivog dela na rad, ostvaruje veće prihode, pa samim tim to doprinosi rastu društvenog bruto proizvoda. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministri, na član 3. zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja podneo sam amandman.

U članu 3. ovog zakona jasno se definiše da su tri ključna principa – ekonomičnost, efikasnost i nezavisnost u realizaciji ciljeva koji su neophodni za funkcionisanje države Srbije.

Država Srbija u 2018. godini beleži rast BDP-a od 4,5%. Taj rast svakako jeste jedan od najvećih porasta koji država Srbija u svojoj istoriji ima, a istovremeno je drugi rast društvenog bruto proizvoda u Evropi u ovom trenutku.

Ako pogledate krivu koja jasno definiše da rast BDP-a je nemoguć bez rasta nivoa zaposlenosti, onda je jasno da Srbija u makroekonomskim parametrima, pored rasta BDP-a, istovremeno ima i rast zaposlenih, ali i to svakako nije moguće i ne može se ostvariti bez investiranja.

Ako nemate investicije, bilo one da su domaće ili strane, ne može se govoriti o makroekonomskoj stabilnosti u državi Srbiji.

U ovom trenutku Srbija jeste lider u regionu po nivou stranih direktnih investicija. Sa 2,6 milijardi stranih direktnih investicija, koje ima u ovoj godini, odnosno rastu od 3,2%, Srbija beleži ključni ekonomski iskorak po nivou broja zaposlenih koji dolaze po osnovu stranih direktnih investicija. Od direktnih stranih investicija potiče 6,7% BDP-a i te direktne strane investicije utiču, naravno, na fiskalne prihode države Srbije.

Fiskalni prihodi države Srbije, po osnovu povećanja broja zaposlenih, neprekidno rastu. Ako pogledate budžet iz 2017. godine, one rastu u ovom budžetu za 4,5%, a u odnosu na realizaciju za budžet iz 2018. godine, budžet za 2019. godinu će biti veći za 3,3%. To znači da Vlada Republike Srbije, budžet Republike Srbije, makroekonomski parametri jesu stabilni i jesu u kontinuitetu. Zahvaljujem vam se.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na član 1. Zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podneo sam amandman jer je nesporno da ovaj predlog zakona podrazumeva da jedan od ključnih parametara makroekonomske stabilnosti, a to je radna snaga, bude uređen potpuno drugačije i kvalitetnije.

Makroekonomska stabilnost ne može se zamisliti bez ključnog parametra, a to su ljudi. Većina evropskih zemalja 2016. godine ušla je u problem sa rastom produktivnosti iz radne snage. I to je jedan od osnovnih izvora migracije i problema koji Srbija u ovom trenutku ima, zato što većina evropskih zemalja od 2006. godine ne može u privredi, u produktivnosti da raste na osnovu radne snage.

Jedna ekonomija, jedno uređeno društvo u stvari ima jedan osnovni kriterijum, a to je da ona mora da iskoristi sve svoje raspoložive resurse i ti resursi moraju da budu iskorišćeni u skladu sa principima tržišne ekonomije i slobode. Humani resursi, odnosno radna snaga su suština svega.

Masovna nezaposlenost, koja se poslednji put u Srbiji desila od 2008. do 2012. godine, svakako, imala je niz negativnih posledica po makroekonomsku stabilnost. Te posledice su evidentne i jasne, ne samo po broju smanjenja zaposlenih, već i u nerastu broja novozaposlenih.

Naravno, kada pogledate koliko su plate realno rasle u tom periodu, a koliko je inflacija rasla, onda svakako možemo da polemišemo i u nastavku ćemo polemisati, ali pre bilo kakve političke analize, pogledajte statističke izveštaje koje ste vi i vaša Vlada u tom trenutku radili, čiji pokazatelji, ako ih imate pred sobom, jasno govore da makroekonomski parametri koji se tiču radne snage nisu bili dobri. To je osnov zašto ste 2012. godine i izgubili izbore.
Poštovani ministri, naravno da je budžet najznačajniji pravni akt koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini u jednoj Skupštini i naravno da je budžet najznačajniji fiskalni dokument koji se donosi u jednoj fiskalnoj godini.

Budžet je planska i realna kategorija. Budžet Srbije za 2019. godinu je realan budžet i on zadovoljava sve principe budžetskog planiranja. To je budžet koji podrazumeva da smo prihode planirali konzervativno, rashode realno, nalazi se u ravnoteži. Svoj stav je dao Fiskalni savet, MMF i, gospodine ministre, ja bih mogao ovde da završim svoje izlaganje, pa bih mogao ovde da završim svoje izlaganje.

Ovo je budžet. Javna rasprava u Skupštini Srbije u javnosti Srbiji, prosto, za mene je iznenađenje – suviše vam je lako. To je posledica dobrog budžeta. Budžet je slika vremena u kome živimo, ove generacije i odnosa prema nasleđenim nacionalnim dobrima.

Budžet Republike Srbije svakako jeste bitan i on podrazumeva da u narednom vremenskom periodu funkcionišemo sve bolje i bolje. Kada bih se osvrtao na probleme koje su navodili, na kritike, da ne govorim teoretski o budžetu, u stvari, možemo da čujemo i čujemo da postoji samo jedan problem, a taj problem je Srbija ne raste dovoljno brzo u ekonomiji. To nije problem koji se tiče budžeta 2019. godine, nije tema rasprave, to je makroekonomski pokazatelj. Fiskalni savet kaže ne rastemo dovoljno brzo, opozicioni poslanici kažu nam da ne rastemo dovoljno brzo, a rastemo po 4,5% u ovoj godini. Rastemo po prosečnoj stopi od 3,5% i to je suština funkcionisanja u prethodne tri godine.

Porede nas sa zemljama EU. Kažu – ne, vi niste dobri kao zemlje EU, ne govoreći da zemlje EU imaju na desetine prednosti u rastu ekonomije u odnosu na nas. Sve zemlje sa kojima nas porede odavno su u EU, imaju jedinstveno tržište, imaju pristup evropskim fondovima, imaju sve ono što će Srbija tek imati. U takvim uslovima mi rastemo onoliko koliko i te zemlje.

Kada govorimo o budžetu, u stvari govorimo o potpuno novom sistemu funkcionisanja, o sistemu vrednosti u kome je čovek na prvom mestu, čovek. I, kada gradimo nove bolnice, gradimo ih za Srbiju i Srbe. Kada gradimo nove auto-puteve, gradimo ih i za Srbe i za Srbiju i za sve građane Srbije. Kada podižemo plate, a podižemo plate tako što podižemo plate u realnom sektoru i u javnom sektoru, podižemo i penzije, u stvari, radimo za ljude koji žive u Srbiji.

Suviše smo se mi, gospodine ministre, nagledali pogrešnih ekonomskih procesa. Suviše su ekonomski procesi koje smo mi gledali bili na ivici siromaštva države Srbije. Zato je borba za ekonomsku istinu, a protiv ekonomske laži, takođe rasprava o ovom budžetu.

Ključni sprski ekonomski parametar, i ne tiče se ekonomije, je politička stabilnost. Bez političke stabilnosti nema jake ekonomije u Srbiji. Bez političke stabilnosti u regionu nema jakog srpskog ekonomskog naroda i srpskog ekonomskog prostora. To je suština. Prvi makroekonomski parametar rasta srpske ekonomije manje-više sam apsolvirao. To je prosto netačna tema i srpska ekonomija raste i u narednom vremenskom periodu.

Niko nije pomenuo, sem vas, monetarnu stabilnost. To nije tema. O tome se ne govori, iako je monetarna stabilnost ključni faktor ekonomski i pretpostavka za uspešnu ekonomiju. Inflacija od 2,2% nije inflacija u Srbiji, nego je inflacija u EU, a inflacija u Srbiji je takođe 2,2% u oktobru mesecu. Građani Srbije, kada je inflacija u Srbiji u poslednjih šest meseci otprilike bila ista, nije otprilike nego potpuno identična sa inflacijom u EU 2,2%? Kada je valuta bila na 0,35 rasta, čak u ovim trenucima beležimo i pozitivan rast u odnosu na strane valute. Znači, ne govorimo o drugom parametru makroekonomske stabilnosti.

Kada govorim o trećem parametru, vi ste lepo rekli 370 hiljada ljudi je zaposleno. Pada nivo nezaposlenosti na 11,3%, ali 370 hiljada novih radnih mesta, a pada nam, ministre, i broj zaposlenih u javnom sektoru, pa je u realnom sektoru broj zaposlenih još mnogo veći. I, koje kritike da neko nama kaže iz vladajuće političke stranke? Šta da nam kaže? Da pričamo o budžetu? Oni o tome nisu pričali.

Vi ste vrlo lepo i jasno rekli. postoje, u stvari, četiri ključna parametra koja govore o ovom budžetu. Srbija finansira povećanje plata i penzija, povećava ličnu potrošnju, povećava javnu potrošnju za 4% BDP, ono što smo sanjali i težili. Srbija rasterećuje privatni, poslovni sektor za 120 milijardi dinara. To je, u stvari, rasprava o budžetu i u toj raspravi nemate nijednu ozbiljnu temu.

Ja bih mogao ovako da pričam desetine i desetine minuta, o deficitu, koji je na 0,5% na nivou opšte države, odnosno 0,3% na budžetu Republike. Planiran, biće suficit. Ja, za razliku od vas, ministre, mislim da treba da idemo u deficit od 0,5% u realizaciji, zato što srpska ekonomija u ovom trenutku može da izdrži deficit od 0,5% na nivou opšte države. To bi nam bio prostor za još veći rast.

Da govorim o javnom dugu, koji je 50% ispod za nekih mesec dana, da govorim o kamatama od 102 milijarde, odnosno njihovom umanjenju od 12,5% i to je osnovni izvor, jedan od osnovnih izvora budžetskog suficita koji država Srbija ima. Da pričamo o ekonomskim parametrima, ali zašto da pričamo, možemo da se hvalimo. Vi to radite, predsednik Vlade radi, predsednik države radi. Skupština nema razloga, kao poslanik da pominjem ono što niko nama ne kaže da nije tačno.

Govore samo o rastu. Kažu – Srbija ne raste. Ponovo, da kažem građanima Srbije, kada smo u Skupštini govorili zadnji put da Srbija ne raste dovoljno brzo, 4,5% nije dovoljno, odnosno 3,5% verovatno?

Kažu nama u Skupštini da mi branimo politiku. U stvari, njihova rasprava o ekonomiji je samo politička tema. Mi potpuno jasno razumemo da Srbija u ovom trenutku ima ideju, viziju i misiju da građanima Srbije bude bolje.

Kada mi glasamo za budžet, u stvari, mi glasamo da ispričamo san Srbije, da Srbija bude ekonomski uređena zemlja. Glasamo za Srbiju da više nikad ne doživi inflatorne devedesete i nacionalno ponižavajuće dvehiljadite. U stvari, glasamo, gospodine ministre, za 1000 mojih malih komšija iz Kragujevca, da danas po hladnom vremenu igraju košarku u školskoj sali, u dve škole u Kragujevcu. Jedna je stara 40, druga je stara 108 godina. Glasamo, u stvari, da ne ugrozimo ničiji ekonomski san, kao što su naše ugrožavali.

Ja mogu o budžetu da pričam još 50 minuta i ne bih rekao i ne bih pomenuo sve što je pozitivno, ali da ne ugrozim ničiji san i da napravim Srbiju kakva jeste, da bude mali deo te Srbije i tog cilja. E, zato, gospodine ministre, glasam za budžet Republike Srbije za 2019. godinu.
Dame i gospodo, poštovana ministarka, na član 3. predloženog zakona podneo sam amandman i u članu 3. predloženog zakona jasno se govori da ne može biti nikakve diskriminacije u uslovima kada je život ljudi ugrožen.

(Nemanja Šarović: Znači nema diskriminacije?)

Ovakav način diskriminacije praktično se nalazi na Agendi 2030 UN koje govore o održivom ekonomskom i uopšte razvoju.

Ako pogledate član 6. Agende, onda shvatite da je jedan od ključnih ciljeva u Agendi broj 6. – obezbeđenje pijaće vode. Ako pogledate tih šest agendi, odnosno sedam podciljeva, možete da shvatite koliki je značaj pijaće vode. U prvom potcilju govori se da pijaća voda mora da bude dostupna svima i da mora da bude jeftina. U drugom cilju govori se o potrebi da voda bude dostupna celoj populaciji i uvodi se pojam ravnopravnosti polne. U trećem cilju govori se o neophodnosti da postoji koordinacija u funcionisanju između organa u okviru države, pa i međugranična saradnja. U četvrtom cilju govori se o potrebi zaštite izvora pijaće vode. Sedmi cilj govori da je neophodno utvrditi međudržavnu saradnju u procesu obezbeđenja funkcionalnih uslova za obezbeđenje pijaće vode. Sedmo, što je strašno značajno i što Vlada Republike Srbije svakako čini, govori se o povećanju lokalnih resursa, lokalnih zajednica da vodotokovi, pijaća voda bude prihvatljiva.

Nesporno je da Srbija u ovom trenutku nema problem sa pijaćom vodom, ali ako pogledate da je u prethodnih stotinak godina samo 17 godina je imalo normalne uslove u funkcionisanju, da je 51 godina bila sušna, onda je svakako normalno da ovaj zakon pokušava da otkloni opasnosti koje prete i naravno, da Vlada Srbije jeste tu da te probleme rešava. Zahvaljujem se.

(Nemanja Šarović: Po Poslovniku.)
Dame i gospodo, poštovana ministarko, na član 4. podneo sam amandman kojim kažem i sugerišem Vladi da ovaj zakon, koji se suštinski ne tiče ekonomije, ne direktno, indirektno svakako ima veze, jer utiče na rast i razvoj Srbije. Ako pogledate ono što mi napravimo u BDP u toku jedne godine, onda ako pogledate konkretno 2000. godinu, imali smo za oko 850 miliona dolara manje kao posledicu suše. Godine 2003. imali smo milijardu dolara minusa, 2007. godine imali smo 700 miliona dolara kao posledice suša, 2012. godine blizu dve milijarde dolara. Za toliko je bio umanjen BDP kao posledica suše. Ako pogledate poljoprivredne grane, ako pogledate, na primer, konkretno proizvodnju kukuruza, onda je to bilo, recimo, 20% po pojedinim godinama sojine sačme, repe, znači 20%, 30% imamo kao posledicu loših vremenskih uslova, odnosno kriza koje postoje u oblasti poljoprivrede.

Ne samo to, već i činjenica da u posledice požara svakako utiču na ono što stvaramo u toku godine, i ako imate 40 hektara u poplavama, odnosno blizu 80 hektara imate zahvaćene požarom u jednoj godini, od toga 16 hiljada pod šumama, svakako jesu ozbiljni problemi za budžet Republike Srbije.

Vlada Republike Srbije čini brojne napore. Sedamdeset hiljada parcela praktično se navodnjava, oko 44 hiljade se intenzivno navodnjava, 50 miliona kubnih metara vode, od toga 95% direktno iz reka se navodnjava, ali Vlada Srbije je svesna da u budućem vremenskom periodu mora da učini još napora, Ministarstvo poljoprivrede, da učini da sistemi za navodnjavanje izgledaju bolje i drugačije. To se ne može učiniti ako nemate dobre ekonomske rezultate, ako nemate suficit u budžetu, ako nemate odakle da investirate.

Zato Vlada Srbije, kada čini napore u oblasti finansija, ono čini napore i u oblasti poljoprivrede i zaštite od elementarnih nepogoda koji mogu da nam se dese u narednom vremenskom periodu. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 2. jasno su definisani izrazi i njihovo značenje, a koji se tiču predloženog zakona.

Srbija danas beleži značajan rast i razvoj, ne samo u oblasti ekonomije, već celog društva, a ključni doprinos za to jeste svakako politička stabilnost. Bez političke stabilnosti ne može se govoriti o napretku.

Kada govorimo o rastu i razvoju, obično govorimo o ekonomskim kategorijama i država Srbija jeste, zahvaljujući Aleksandru Vučiću i toj stabilnosti koju imamo u oblasti politike, ali i u oblasti ekonomskih reformi, ostvarila izuzetno značajne ekonomske pokazatelje u prethodne tri godine.

Govorimo o rastu BDP-a, o povećanju broja zaposlenih, o smanjenju broja nezaposlenih, o stabilnoj monetarnoj politici, ali svakako da izazovi koji su pred nama mogu da predstavljaju značajan problem u funkcionisanju ekonomije i ti izazovi uglavnom dolaze spolja.

Ono što nikako ne treba da zanemarimo jeste činjenica da na rast BDP-a u Srbiji u ovom trenutku ne utiču sistemski zakoni, već mogu da utiču klimatske promene.

Godine 2014. imali smo slučaj sa poplavama. Godine 2017. sa sušama. Suša je nešto što može da utiče na rast BDP-a u Srbiji. Teško je danas i ne može se precizno definisati suša. Još teže se može sistemski reći šta je to. Ako se ima u vidu činjenicu da ne postoji sveobuhvatna analiza i rezultati funkcionisanja suše, to svakako predstavlja problem, ali je nesporno da suša može da ima pogubne posledice ne samo po ekonomiju jedne nacije, pre svega u oblasti poljoprivrede, može da ima posledice i po nedostatak vode, po meteorološke faktore, po poljoprivredu.

Činjenica je da se suša najviše istražuje u Vojvodini i u centralnoj Srbiji, da u prethodnih 17 godina imamo periode kako suše, tako i periode kada smo imali poplave. Sve to utiče da moramo da vodimo računa da katastrofalne posledice klimatskih promena mogu da utiču i na ekonomski rast i razvoj.
Dame i gospodo, poštovani potpredsedniče Vlade.

Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari uređuje oblast tako da zaštitimo ljudske živote i materijalne resurse koji su nužni. Govorimo o ulozi svakog pojedinca do nivoa države kada želimo da zaštitimo naše društvo.

U skupštinskoj raspravi danas u raspravi o amandmanima uglavnom slušamo o posledicama od poplava. Tiha i velika pretnja u budućem vremenskom periodu svakako jesu nedostatak pijaće vode i posledice suše.

Svet se danas nalazi u situaciji da je potreba za pijaćom vodom neprekidno u porastu i ona raste po stopi od 8% do 2025. godine. Znači, 54% za osam godina će biti neophodna veća količina vode nego što danas imamo na raspolaganju, 71% zemljine kore je voda, ali nažalost samo 2,5% je pijaća voda od toga 1% voda koja je prihvatljiva i koja je lako dostupna.

Država Srbija se ne nalazi ugrožena. Ona se nalazi sa 0,3% svetskih rezervi u situaciji da može relativno lako da reguliše svoje izvore pijaće vode, ali svakako činjenica da je ključni faktor i problem sa kojim se država susreće proces zagađenja: 50% zagađenja dolazi od industrije, 50% od sektora stanovništva. Kada pogledate da danas milijardu ljudi nije dostupna pijaća voda, onda to svakako predstavlja jedan od bitnih faktora da se povede računa i da država Srbija u narednom vremenskom periodu više pažnje posveti ključnom faktoru koji će dovesti u situaciju državu Srbiju da ima budućnost. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, nemoguće je odvojiti sektor građevine od drugog člana zakona o građevinskim proizvodima od pojma investicija, i gotovo da ne postoji nijedna ljudska delatnost, koja je direktnije i neposrednije povezana sa investicijama.

Kada gradite, investirate, ustvari trošite kako ljudske, tako i materijalne resurse, praktično gradnja, to su investicije. Bez obzira da li one potiču od državne potrošnje ili lične potrošnje, one su dokaz da ste akumulirali dovoljnu količinu kapitala da možete da investirate.

Vlada Republike Srbije u prethodne 3 godine sređujući fiskalnu politiku, dovela je državu Srbiju u situaciju da može da investira i lični budžeti su nam takvi da možemo da investiramo.

Ako 23% bruto domaćeg proizvoda odlazi na investicije, onda to govori da Vlada Republike Srbije dovoljno dobro radi i da Srbija i da privreda Srbije imaju budućnost.

Kada pogledate koliko iznosi set finansijskih sredstava koja su potrošena u sektoru građevine u prvom tromesečju 2017. godine od 33 hiljade milijarde, u zadnjem tromesečju 59 hiljada milijardi, rast od 180%, to jasno govori da Srbija ide napred.

Naravno, pored domaćih investicija, bitan faktor predstavljaju i strane investicije. Mi se nalazimo na globalnom tržištu i kada sagledate da 2,6 milijarde dolazi iz stranih investicija, da 6,6% praktično bruto domaćeg proizvoda dođe u obliku investicija, onda je to ono što nas čini jako ponosnim na ovu Vladu i predsednika Republike Srbije. Te strane investicije rastu po 0,4% ove godine i sve to ukazuje da sektor građevine, Vlada Republike Srbije, Skupština Republike Srbije, vodi Srbiju u pravom putu.
Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, u članu 3. pobrojani su proizvodi koji se razvrstavaju po različitim oblastima građevinskih proizvoda.

Građevinarstvo nije samo za sebe, ono praktično kada raste, raste još oko 30 industrijskih grana. U ovom trenutku u Srbiji u oblasti građevinarstva radi oko 110.000 ljudi, odnosno oko 11.000 kompanija i kada raste građevinarstvo onda imate uzročnu vezu sa rastom BDP, dolazi do povećanja nivoa zaposlenosti, dolazi do smanjenja nivoa nezaposlenosti. Ako imate, a imate dobre finansijske bilanse, onda svakako dolazi i do stabilnosti u funkcionisanju valute.

Građevinska industrija u Srbiji nije sama za sebe, ona je sastavni deo građevinske industrije u svetu. Velika ekonomska kriza, kaže MMF 2008. godine, izazvana je pre svega krizom na finansijskom sektoru od 2007. do 2008. godine, a onda krizom na hipotekarnim kreditima od 2007. do 2009. godine.

Izgleda, gospođo ministarka, da se balon ciklične ekonomske krize nekako duva. Razlog za to treba tražiti pre svega u razlici između kamatnih stopa u Fedu, koji rastu i rašće u narednom vremenskom periodu do kraja godine od 2,2 i kamatne stope u EU zoni.

Rast kamatne stope u EU zoni svakako će dovesti do poskupljenja cene kredita. Krediti jesu legitimni izvor za sektor građevine. Ti krediti će verovatno biti skuplji i za fizička lica i za državu i za kompanije. Država Srbija radi i uradiće, da u narednom vremenskom periodu sve te ciklične posledice koje mogu da nastanu na globalnom tržištu budu što manje primetne za građane Srbije. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovana potpredsednice Vlade, na član 1. Zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman i manje više, u vašem prethodnom izlaganju, a i svi poslanici u ovoj sali se slažu da bez razvijenog građevinskog sektora, bez razvijene proizvodnje građevinskih proizvoda ne možemo da govorimo o makroekonomskoj stabilnosti.

Rast BDP je 4,8 odnosno 4,9% zavisno od izvora u prvih nekoliko meseci ove godine. To je rast koji ova generacija ne pamti. Nikada u istoriji Srbije nismo imali 4,9% rast BDP. Ne samo da je taj rast bitan za istoriju Srbije, taj rast je jedan od tri najveća rasta ekonomije u Evropi u ovom trenutku.

Evropska unija, evropska zona ima rast od 0,5% i mene još više raduje, a nije pomenuto u ovim diskusijama da struktura BDP izgleda drugačije. Ne bazira se više na prodaji, privatizaciji, na pozajmljivanju, već na investicijama, kao jedan. Kao dva, na ličnoj potrošnji i kao tri na izvozu, pri čemu nam izvoz može i brže da raste, ali imamo problem zato što EU u ovom trenutku ne raste dovoljno brzo, onaj ključni ekonomski pokazatelj i partner Srbije u ovom trenutku.

Raste nam industrijska proizvodnja po stopi od 2,8% prerade po 2,7% i kada to spojite sa građevinskim dozvolama kojih je u avgustu mesecu 2018. godine izdato 1958 odnosno 4% više u istom mesecu 2017. godine. Vrednost investicija za tim dozvolama je 20,9% veća nego 2017. godine u avgustu. Onda je jasno da građevina i građevinski proizvodi predstavljaju jedan od osnovnih pokazatelja rasta BDP. Taj rast za 3% na 5,5% govori koliko je građevina bitna za makroekonomsku stabilnost države Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, poštovani ministre, svakako da Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine pozitivno utiče na floru i faunu i doprinosi očuvanju i razvoju sveukupne Republike Srbije.

Ultimativna zaštita životne sredine i zakonski je regulativa koja se menja iz dana u dan, a s obzirom na ogromne ekološke izazove, ključni je zadatak vašeg Ministarstva i Skupštine Republike Srbije.

Održivi razvoj jednog društva nemoguće je zamisliti bez održive ekologije. Ja bih se tu nadovezao na UN, na Agendu 2030. To je Agenda koja je prisutna danas u svim skupštinama u svetu. Kada govorimo o tome, onda govorimo o obezbeđenju sanitarnih uslova i pijaćoj vodi, cilj šest. Govorimo o održivim i relevantnim izvorima moderne energije, o hitnoj potrebi da se reše klimatski problemi, stav 13. Mogu da govorim o stavu 15, stavu 16, ali suština je da u održivom razvoju naše planete Zemlje, UN kažu da je pet tačaka iz oblasti ekologije.

Reformsko delovanje u oblasti normativnih akata, jasni, sigurni, održivi izvori finansiranja, ja bih dodao dostupni svima, jasna, potpuna i jednostavna kontrola sprovođenja normativnih akata, svakako jedno društvo u oblasti ekologije čini prihvatljivim i različitim u odnosu na druge.

Kada danas govorimo o ekologiji, govorimo i o poljoprivredi, govorimo i o finansijama i to su sastavni delovi jedne iste priče, direktno su povezani. Indirektno govorimo o zdravlju, o obrazovanju, i jedno društvo u stvari ne može da napreduje, da raste, da se razvija, ako tih pet temelja jednog društva ne funkcioniše.

Zato mi kao Vlade Republike Srbije, odnosno vi kao Ministarstvo, Skupština Republike Srbije, čini sve da tih pet temelja izgleda bolje za generacije koje dolaze. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, članom 2. predloženih izmena zakona stvaraju se novi finansijski impulsi, pre svega u dve ključne oblasti koje su bitne za državu Srbiju, to je za poljoprivredu i ekologiju.

U suštini mi kada usvajamo ovaj član 2. širimo osnov, obuhvat institucija koje mogu da konkurišu za IPARD fondove. Ovim Predlogom izmena u stvari dajemo šansu malim poljoprivrednim gazdinstvima da mogu da konkurišu i da dobiju bespovratna finansijska sredstva, pre svega za fiksnu imovinu u oblasti prerade poljoprivrednih proizvoda i ribe i marketing proizvoda.

Sad bih ja tu napravio, tako se kaže u objašnjenju i razjašnjenju ovog zakona, jednu malu digresiju. Gospodine ministre, ne treba, meni se čini, da stoji marketing proizvoda poljoprivrednih, nego marketing miks poljoprivrednih proizvoda, jer možda tu nije dobar prevod, prosto, različiti su izrazi. Više odgovara marketing miks. Trista pedeset hiljada poljoprivrednih gazdinstava je u vlasništvu fizičkih lica. Još oko dve hiljade je registrovano na nivou privrednih organizacija, institucija. Svi su oni zainteresovani za IPARD fondove.

Kažu, IPARD fond 160 miliona evra. Imamo još otprilike dve godine do 2020. Da li ćemo iskoristiti? Postoje brojni uslovi, ali posle IPARD fonda dva biće novih finansijskih sredstava koji će biti u veličini od pola milijarde evra, a i da ih nema, 160 miliona za srpsku poljoprivredu koja se daje direktno u fiksnu imovinu. Zar je to malo i da li postoji i jedan drugi fond na svetu na takav način da možemo da koristimo? Zato je ovaj zakon bitan i zato ovaj zakon utiče, kako na ekologiju, tako na poljoprivredu, tako i na finansije Republike Srbije. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o zaštiti životne sredine, na član 1, podneo sam amandman koji se tiče člana 90. osnovnog zakona. I, u raspravi mi slušamo, a nije ništa sporno, politički SNS se zalaže da se polako približavamo EU i da ispunjavamo manje, više sve standarde, ali da će proces trajati.

Kada govorimo o procesu, onda govorimo i o standardima, a standardi u oblasti ekologije tiču se 27 Poglavlja, strašno bitnog. Znamo da je trećina normativnih akata u EU u stvari iz oblasti ekologije. Kada to potenciramo, onda mi nekako zaboravimo da ustvari životna sredina, okruženje Srbije u kojoj mi živimo jeste osnova. Ne EU, ne standardi, nego životna sredina koju smo nasledili od naših predaka i osnovna je naša generacijska dužnost da barem onoliko kvalitetnu koliko smo je nasledili mi je i vratimo.

U uslovima savremenog tehničkog napretka i promena industrijalizacije i svega onoga što ide sa tim ustvari ekologija postaje strašno značajna. Dva su posebna aspekta koja bih ja pomenuo. To su stepen kontrole i finansijski aspekt. Ekologija je strašno zanimljivo finansijsko područje, ne samo u oblasti investiranja, već i u oblasti subvencija. Različiti su finansijski interesi. Ključna uloga jeste i da u procesu kontrole i u različitim finansijskim interesima svi građani Srbije budu uključeni, da imamo potpunu populaciju uključenu u proces ekologije, jer je to širi i ozbiljniji proces.

Ovim zakonom, kada ga menjamo, odnosno dajemo šansu jednoj značajnoj populaciji, populaciji malih preduzetnika da mogu da koriste IPARD fondove Dva. To možda neće biti lako, možda neće biti dovoljno, možda neće biti na zadovoljstvo svih koji to žele, ali 176 miliona evra je svakako ono za šta se treba boriti. Zahvaljujem se.