Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Kovačević

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, poštovani ministre, u članu 3. Zakona o ratnim memorijalima govorimo o formiranju Saveta koji će se baviti negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova Srbije.

Nije nikako sporno i jasno je da će ova institucija funkcionisati tako da će biti krovna institucija za vođenje računa o ratnim memorijalima, ali je takođe nesporno i činjenica je da srpski narod ima duboku tradiciju, kulturu i poštovanje prema ratnim vojnim memorijalima.

Naravno da će u narednom vremenskom periodu, kako pojedincima tako i institucijama na lokalnom i republičkom nivou, nevladinom sektoru, biti mnogo lakše da vode računa i o institucionalnom smislu i u fizičkom smislu i u održavanju tih memorijala, ako imamo na umu činjenicu da je Republika Srbija danas ekonomski prilično jaka i uređena država.

Ako imate rast BDP, koji je u prvim mesecima 2018. godine na nivou 4,6%, i da je to drugi praktično rast u Evropi, onda to govori da naši preci, a svaka od naših porodica, praktično, ima nekoga u tom memorijalu i tim memorijalima, može aktivnije i efikasnije da vodi računa o svojoj tradiciji.

Kada govorimo o rastu BDP, onda u stvari govorimo o tri stvari u teoretskom smislu. Govorimo o razvoju industrije, o industrijalizaciji, kupovini novih mašina, govorimo o povećanju broja zaposlenosti i te dve kombinacije naravno da daju treću kombinaciju, a to je nivo produktivnosti.

Ako pogledate nivo stranih investicija u Srbiju u 2017. godini, koji iznosi 2.6 milijardi, sa pretpostavkom da će strane investicije u Srbiji iznositi 2,7 milijardi u 2018. godini, to je svakako najveći rast stranih investicija i najveći nivo stranih investicija na Balkanu u ovom trenutku. To, kao i druge pretpostavke ekonomskog razvoja, doprinose da poštovanje i čuvanje naše tradicije budu samo još jače i upečatljivije.
Dame i gospodo, ministre, poštovanje ratnih memorijala svakako jeste star kulture, tradicije i istorije jednog naroda. Ratni memorijali su u stvari priča o velikim srpskim pobedama i velikim srpskim stradanjima. Ni jedna velika ratna srpska pobeda nije ostvarena a da nije bilo velikog stradanja te generacije koja je bila spremna da strada za slobodu Srbije.

Kada se stradalo, a to je najveća cena koja je plaćena, plaćena je i ekonomska cena gubitaka materijalnih resursa u tom vremenu, ali Srbija ima tu nesreću ekonomski ne strada samo za vreme ratnih dešavanja. Srbija strada i od pogrešnih ekonomskih odluka u mirnom vremenu. Od 2008. godine do 2012. godine ako krenete od makroekonomskog parametra koji se najčešće ističe, gubitak radnih mesta, Srbija doživljava veliko stradanje, 400 hiljada, 375 hiljada, 260 hiljada po godini znači nedostatak radnih mesta u Srbiji u tom vremenskom periodu.

Ako danas pogledate kako Srbija izgleda, onda tog stradanja više nema od 2015. godine. Samo u 2017. otvoreno je 75.000 novih radnih mesta. Sa stopom nezaposlenosti koja je 2008. bila na 14,4%, 2012. godine došla je do 25,5%. Srbija se danas, u ovom trenutku, nalazi na stopi nezaposlenosti od 12%.

Ono što posebno treba istaći jeste da raste broj zaposlenih. Sa 48,6% Srbija ima, praktično, istorijsku nezaposlenost. Treba istaći, naravno, i da nivo neaktivnog stanovništva opada. Praktično, nova radna mesta se otvaraju u novim kompanijama, posledice su stranih direktnih investicija i rasta malih kompanija.

Sve je to moguće zato što Vlada Republike Srbije uvažava makroekonomsku politiku i vodi je ispravno. Zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovani ministre, iako se može zaključiti, to i jeste tačno, da ekonomski rezultati jesu posledica operativnog delovanja u jednoj fiskalnoj godini, nemojmo nikako smetnuti s uma da funkcionisanje jedne nacije u stvari u ekonomiji zavisi od njenog nasleđa.

Ekonomski memorijali, uspomene, sećanja u Srbiji jesu nešto što nam stoji uvek tu negde, jesu manje bolni nego ratni memorijali. Ali, svakako, posledice tog sećanja i pogrešnih odluka mogu da budu bolne i ostavile su velike posledice za funkcionisanje države Srbije. I ekonomska teorija to kaže. Kada govorimo o budžetu kao ključnom fiskalnom parametru za jednu naciju, onda jedna od podela budžeta kaže da je budžet u stvari sve ono što smo nasledili od prethodnih generacija u oblasti investicija, mašina, opreme koja omogući da u jednoj fiskalnoj godini naša generacija, to je drugi kriterijum, napravi to što napravi. I, treća stvar kod budžeta jeste da pozajmi, odnosno ostavi budućim generacijama ono što ostavi.

Kada neke buduće generacije budu sagledavale ono što smo mi od 2015. godine radili i kada se budu sećali i memorijala naših ekonomskih, onda s pravom možemo da budemo ponosni na Vladu Republike Srbije, predsednika države Aleksandra Vučića, jer smo mi od 2015. godine u sećanju Srbije, u ekonomskoj politici ugradili makroekonomsku stabilnost. Sećanje i parametri makroekonomske stabilnosti od 2015. godine koji se tiču rasta društvenog bruto proizvoda u 2018. godini od 4,5% i u 2016. i 2017. godini. Pad nivoa nezaposlenosti, odnosno rast nivoa zaposlenosti, stabilna stopa inflacije jeste sećanje koje je, takođe, bitno za buduće generacije, kao i sećanje naše na ratne memorijale generacija pre nas.
Dame i gospodo, opštine i gradovi imaju veliku odgovornost i veliki značaj za svakodnevni značaj građana Srbije. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi u stvari znači da taj značaj postaje još veći. Ovim zakonom transparentnost u donošenju odluka i uključenje mesnih zajednica postaje još značajnije.

Većina ključnih odluka koja se donosi danas u opštinama u kojima vlast čini SNS svakako se bazira i te odluke se donose na volju građana, ali zakonskim rešenjem mi praktično činimo da te odluke postanu institucionalne, odnosno kada lokalne uprave, odnosno najniži nivoi odlučivanja – mesne zajednice i građani, počinju da odlučuju i daju svoje preporuke u investicijama na svojoj teritoriji, onda, gospodine ministre, dolazimo do malih budžeta. O nečemu što smo pričali pre jedno 10-20 godina kada smo govorili da Srbija u idealnoj situaciji mora da investicione budžete na nivou lokalnih uprava spusti do tzv. malih budžeta mesnih zajednica. To je ideal u svakom uređenom, normalnom društvu kojem mi težimo.

Kada govorimo o ovom zakonu, onda svakako govorimo da je uloga lokalnih zajednica, nevladinih organizacija i građana još više izražena u procesu donošenja budžeta. Budžet je realna i planska kategorija na nivou lokalne uprave i upravo zahvaljujući državi Srbiji, njenim makroekonomskim parametrima i stabilnostima možemo da govorimo o lokalnim budžetima kao realnoj i planskoj kategoriji.

Znate, teško je bilo govoriti o budžetu lokalne uprave, kao i o budžetu Republike Srbije, o lokalnim budžetima i budžetima svima nas, ako smo imali stopu inflacije koja je bila 10-12%. Tu niste imali ni planiranje, tu niste imali ni razvoj. Kada je stopa inflacije danas u Srbiji na 1,1, odnosno bazna na 0,5, još bitnije, kada ne postoje inflatorna očekivanja, onda to lokalnim upravama i svakome od nas, građanima Srbije, omogući da realno i maksimalno korektno planiramo svoje budžete. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, brojna zakonska regulativa i normativni akti u Republici Srbiji regulišu funkcionisanje između različitih nivoa vlasti.

Ovaj zakon o kojem danas raspravljamo, odnosno Predlog zakona o dopuni Zakona o lokalnoj upravi suštinski služi da funkcionisanje različitih nivoa vlasti u Republici Srbiji bude što transparentnije.

Jedan od ključnih zakona koji definiše funkcionisanje svakako jeste Zakon o budžetskom sistemu kojim se precizno definiše fiskalni poredak Republike Srbije. Kada pogledate sve odluke i sve normativne akte koji definišu funkcionisanje tih institucija onda možete da shvatite da je vrlo precizno i jasno definisana uloga republičkog parlamenta Republike Srbije, Odbora za budžet, možete da shvatite da je to uloga Fiskalnog saveta, ali istovremeno Zakon o budžetskom sistemu kao jedinstvenom odlukom koja definiše fiskalni sistem definiše se i uloga lokalne uprave i definiše se uloga lokalnih parlamenata, definiše se uloga lokalnih odbora za budžet i svakako definiše se donošenje lokalnog budžeta.

Republički budžet i lokalni budžeti su sastavni deo makroekonomskog poretka Republike Srbije i pre svega služe za definisanje cene koštanja opšte države. Ako imate makroekonomske parametre koji se uređuju fiskalnom politikom od strane republičke Vlade i koji pokazuju opšti rast i razvoj države Srbije, onda je nesporno da možemo da konstatujemo da je u poslednjim godinama sve izraženije i sve jasnije definisanje efikasnog funkcionisanja budžeta lokalnih samouprava.

Više nemate tako velike gepove u funkcionisanju lokalnih uprava i svakako promene koje se dešavaju na nivou opšte države doprinose da budžeti lokalnih uprava, samim tim makroekonomski parametri, čiji su sastavni deo i oni, izgledaju mnogo bolje nego u vremenu pre funkcionisanja ove Vlade.
Član 106, šest minuta, nekako se koincidencija pravi, je prethodni narodni poslanik govorio, a da ni jednog trenutka se nije dotakao amandmana o kome danas raspravljamo, šest minuta vremena kritike na rad republičke Skupštine, šest minuta kritike na rad vladajuće koalicije, šest minuta statične kritike, na rad Vlade Republike Srbije koja predlaže zakone i koja u ovom zasedanju ima nebrojano puno zakona, nebrojano puno dana Skupština Republike Srbije radi, šest minuta omalovažavanja rada Vlade Republike Srbije, odnosno parlamenta Republike Srbije.

Prosto, kada imate takvu ideju da učinite da obesmislite rad Narodne skupštine, onda nisu bitni razlozi, onda vam nije dovoljno ni šest minuta, nije vam dovoljno ni 60 dana, rezultati su ti koji govore. Rezultati rada Vlade Republike Srbije, Skupštine Republike Srbije su jasni. Novi zakoni, nova normativna rešenja kojima se uređuje život građana Srbije čine da pojedini narodni poslanici opozicije danas jesu malo nervozniji, neki ne dolaze, neki dolaze, pa ne govore o tačkama dnevnog reda.

Svakako da je zadovoljstvo narodnih poslanika SNS radom Vlade i da ćemo nastaviti i dalje da funkcionišemo na ovakvim istim principima, doprinoseći da normativni akti koje predlaže Vlada Republike Srbije, u ovom slučaju NBS, imaju podršku u parlamentu, ma koliko se to ne sviđalo pojedinim poslanicima u srpskom parlamentu.
Dame i gospodo, prosto je nedopustiv ovaj nivo obraćanja, da jedni drugima, bez obzira da li su na vlasti ili u opoziciji, koristimo ovakve izraze.

To ne znači i ne govori o tome kome su te reči upućene, to govori o onome ko je te reči uputio. Nije nikakav problem da poslanici SNS na isti način odgovaraju.

Nije velika mudrost, pamet koristiti teške reči, pogotovo u nedostatku argumenata koji se tiču obrazlaganja zakona. Svako od nas je i suviše dugo u politici i svako od nas prolazi različite faze, ali lična kultura i stvar dostojanstva je da poštuješ svog političkog protivnika.

Nije nikakav problem da polemišemo oko amandmana, da polemišemo ekonomsku situaciju u Srbiji, da sačekamo izborne rezultate kada oni dođu, da vidimo kakvi god oni da budu, ali je svakako, čini mi se, za ovaj parlament nedopustivo da koristimo ovakve izraze.
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovora na daljinu svakako ne bi mogao da bude uopšte predmet analize Skupštine Republike Srbije da Republika Srbija od 2015. godine nije svoje makroekonomske parametre dovela u stabilan nivo.

Kada govorimo o tom stabilnom nivou, onda moramo da se setimo ugovora sa MMF, koji je zaključen u februaru 2015. godine, koji je omogućio između tri stvari koje smo trebali da uradimo, a to je svakako fiskalna konsolidacija, jačanje finansijskog sektora i strukturne reforme, da Narodna banka Republike Srbije vodi stabilnu monetarnu politiku.

Sa stopom inflacije koja se nalazi danas na 1,1% u prvih šest meseci i baznom stopom inflacije od 0,8%, sasvim je izvesno da u narednih šest meseci 2018. godine Srbija, odnosno Narodna banka Republike Srbije, ostvaruje planiranu zacrtanu inflaciju od 3%, plus-minus 1,5%.

Opasnosti koje mogu da dođu u narednih šest meseci svakako se tiču međunarodnog dešavanja, odnosno dešavanja na robnim i finansijskim međunarodnim tržištima i moguće su posledice u oblasti poljoprivrede, koje su pre svega posledica suše.

Pored neverovatno dobrih rezultata koji govore o nivou inflacije, ono što još više raduje jesu inflatorna očekivanja i kada ta inflatorna očekivanja pogledate, onda možete da shvatite da kratkoročna inflatorna očekivanja sektora privrede se nalaze na 2,5, odnosno finansijskog sektora na 2,8. Srednjoročna očekivanja inflacije u narednom vremenskom periodu se nalaze negde na oko 2,8, što sve svakako govori da Srbija i u 2019. godini neće ići sa stopom inflacije iznad 3%, odnosno iznad precizno i jasno zacrtane inflacije.

Ako imate takav nivo stabilnosti u narednom vremenskom periodu, onda je sasvim normalno da se zaštite interesi finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu korisnika, a u interesu građana Srbije.
Kada govorimo o sigurnosti u finansijskom sektoru, onda svakako da nije sporno da je za nizak nivo inflacije ključna uloga Narodne banke, ali nije samo jedina. Stabilnost u finansijskom sektoru koja bi omogućila zaštitu korisnika finansijskih usluga, takođe, zavisi od stabilnosti koja postoji na finansijskom tržištu, odnosno od ključnih igrača na tom tržištu.

Visok nivo kapitalizacije koju čini 90% najkvalitetnijih akcija u kapitalu čini bankarski sektor Srbije jednim od najstabilnijih. Ne možemo da kažemo da je potpuno stabilan zato što je to prosto nemoguća kategorija, ali nas čini vrlo izvesnim da u uslovima finansijskog i poslovnog leveridža naš bankarski sistem može da izdrži velike napore.

Takođe, ako imate 36% potpune aktive likvidnih sredstava, odnosno kada vam je 95% odnos između kapitala i depozita. To govori da finansijski, odnosno bankarski sektor u Srbiji zavređuje svako poštovanje i svaku pažnju. Naravno da je tu ključna uloga NBS. Ja se potpuno slažem sa mojim prethodnicima koji govore da Narodna banka mora da radi na daljoj izradi normativnih akata, ali i na funkciji kontrole.

Ono što je Narodna skupština Republike Srbije učinila u prethodnim mesecima, povratila je neke od ključnih uloga Narodne banke koje je u ranijim vremenskim periodima, svakako, imala. Radi se o menjačkim poslovima koji prelaze, odnosno davanje i oduzimanje licenci prelazi u nadležnost Narodne banke. Još značajnije, što bih posebno istakao, jeste da funkcije supervizije nad svim finansijskim transakcijama sa devizama, ustvari za fizička i pravna lica, odnosno korporacije prelazi u superviziju Narodne banke.

Potpuni sistem funkcionisanja znači da mi danas zaokružujemo koji smo krenuli da zaokružujemo 2012. godine. Godine 2012. niste mogli da se bavite objektivno, za Narodnu banku, nedovoljno ključnim, već perifernim stvarima u uslovima kada je inflacija 12%, morali ste da radite da preživite, da spasite domaću valutu i funkcionisanje države Srbije. Sada polako uređujemo sistem kontrole. Zahvaljujem se.
Dame i gospodo mi danas raspravljamo o Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu.

Rasprava se tiče drugog zakona i ne govori uopšte o javnom dugu Republike Srbije. Javni dug Republike Srbije u interesu građana Srbije, svakako treba neprekidno saopštavati, pre otprilike nekoliko dana iznosi 59 procenata javnog duga u odnosu na budžet Republike Srbije, odnosno na nivou opšte države, to znači javni dug republičkog budžeta i lokalnih uprava, 59,9%.

Potpuno je nebitna količina u apsolutnim iznosima u ekonomskoj teoriji u životima građana, on se računa koliko smo mi kao društvo sposobni da servisiramo svoj dug.

Kada se danas zadužujemo po kamatnim stopama od 0,75%, onda to predstavlja osnov za rast i razvoj države Srbije. Kada se neko nekada zaduživao po kamatnoj stopi od 7,8% onda je to bilo dužničko ropstvo iz koga Srbija nikada ne bi izašla da nije bilo Aleksandra Vučića, NBS i Vlade Republike Srbije.

Zahvaljujući tad te tri funkcije i napornog i pregalačkog rada, Srbija ima šansu da raste i da se razvija. Uzimaćemo zajmove zato što ti zajmovi znače nove škole, nove bolnice, nove auto-puteve, ako su ti zajmovi takvi da Srbija nema nikakav problem da ih servisira i da ih učini likvidnim u odnosu na interes građana Srbije.

Ako pogledate međunarodne institucije MMF, Svetsku banku, kreditne rejtinge, onda je jasna uzlazna putanja, odnosno trend koji govori da Srbija u ekonomskom smislu stoji sve bolje i bolje. Apsolutni iznosi ne znače ništa. Stepen zaduženja u odnosu na javni dug govori o snazi i sposobnosti srpske ekonomije da servisira svoj razvoj.
Teško je reći da jedina država Srbija u Evropi nije rešila problem kredita indeksiranih u švajcarskim francima. Nesporno je da u izbornim kampanjama mnoge političke stranke koje su dolazile ili su učestvovale u izborima u različitim zemljama EU jesu predlagale rešenja koja se u se posle izbora završavala tragično za one koji su poverovali u to.

Nemate u gotovo nijednoj zemlji posle završenog izbornog procesa vlade koje su predlagale i dolazile vođene tim obećanjima do vlasti da su mogle da realizuju ono što su obećavale.

Zašto? Zato što Srbija nije izdvojeno ostrvo u svetu. Krediti u švajcarskim francima i problem je posledica funkcionisanja svetskog finansijskog sistema, a Srbija je samo deo, segment u celoj toj priči. To nije problem Srbije. Ne možete vi da odnose između banaka i fizičkih lica i poslovnih lica, koji se već vekovima baziraju na deviznim klauzulama, prevedete odlukom Skupštine Srbije i kažete da to ne postoji. Mi to možemo kao Skupština da uradimo, ali bismo prosto uništili ceo bankarski sistem, kako funkcioniše u svetu.

Mi smo četrdesetak godina bili u sistemu gde je izvršna vlast odlučivala o funkcionisanju svih ekonomskih segmenata i to se pokazalo kao potpuno loše. Narodna banka, Republika Srbija treba svakom svom građaninu, fizičkom i pravnom licu, da predoči jasne posledice njegovih finansijskih odluka. Kada su ljudi uzimali kredite u bilo kojoj valuti oni su uzimali kredite zato što su mislili da će biti povoljnija kamatna stopa u odnosu na euribor. U tom trenutku to je tako izgledalo. Finansijska tržišta su posle određenog vremena reagovala drugačije.

Da li vi znate kako će izgledati finansijsko tržište na euriboru u narednih pet godina? Ko će snositi posledice zaduživanja sa deviznom klauzulom u ovom trenutku? Država Srbija ne sme da se vraća više, poštujući ne svoja pravila, nego pravila EU, svetskog finansijskog tržišta, ta pravila moraju da se poštuju. Zato je nesporno da država Srbija treba da uradi sve što se tiče ljudi koji imaju problema sa bankarskim sektorom, ali nikako ne sme da ulazi u rešavanje konkretnih slučajeva u odnosu između banaka i fizičkih lica.
Uvažene kolege, u suštini rekli ste na početku svog izlaganja da se razlikujemo zato što vi to tumačite sa pravne osnove, ja sa ekonomske.

Mislim, i ceo svet verovatno, da je ovo primarno ekonomsko pitanje, pravno jesu posledice. Ako ovo što vi kažete jeste tačno, onda indeksacija, devizna kaluzula u međunarodnim bankarskim odnosima treba da se ukine i da ne postoji, sa vama, bez vas. Vi u parlamentu, ja u parlamentu, za deset, sto godina devizna klauzula će postojati kao što je postojala 1785. godine i to se neće promeniti.

Skupština Srbije može da donese odluku da to ne postoji, Skupština Srbije je 1946. godine verovatno takvu odluku i donela, ali to ne može dugoročno da funkcioniše. Bankarski sistem ne zavisi od mene, vas, guvernerke, on se bazira na principima. Devizna klauzula, indeksacija je stvar koja postoji stotinama godina, a postojaće i hiljadama godina. Svako je znao kada uzima kredit da je mogao da ga uzme u dinarima, da je mogao da ga uzme u evrima, da je mogao da ga uzme u bilo kojoj stranoj valuti.

Danas to radite, danas uzimate kredit indeksiran u evrima, u švajcarcima, u dinarima. Kamatna stopa je potpuno različita u zavisnosti od modela koji izaberete. Odgovornost je lična svakoga ko se bavi na finansijskom tržištu. Banke postoje kao institucije tu da zarađuju, nije ništa sporno. Slobodna trgovina, konkurencija u bankarskom sektoru, ono što radi NBS, smanjuje kamatne stope, nikada u Srbiji kamatne stope nisu bile niže, 2,9%, posledica rada NBS, slobodne konkurencije, ne uređenja, ne pritiska države, Skupštine Srbije da mora da menja sistem. Različiti smo i nije ništa sporno, vi imate pravo na svoje mišljenje. Ja imam na svoje. Samo neću nikako da pristajem na ideje koje su bile i 1946. i 1947. godine, 2008. godine i gospodina Jelašića, a koje su i Srbiju i nas koštale da se nađemo u situaciji 2014. godine.

Imam pravo kao neko ko veruje u ekonomiju, ko možda i ne zna da vodi ekonomiju, da verujem da šta je ekonomska teorija u bankarstvu jeste mnogo bitnije od onoga šta ja ili bilo koji narodni poslanik misli.
Mi u Narodnoj skupštini kao narodni poslanici u stvari, predstavljamo građane. Kada bi neko danas sa strane gledao Skupštinu Republike Srbije, on bi došao do zaključka da su banke u Srbiji zle, nikakve i da to ne funkcioniše, na osnovu izlaganja pojedinih poslanika.

Kako komentarišete da je kreditna aktivnost poslovnih banaka sa sektorom stanovništva i privrede porasla u prvih nekoliko meseci 7,5%? Znači, građani Srbije, privreda, veruju tim bankama i ulaze u kreditne odnose od 7,5% više nego 2017. godine. Kako komentarišete činjenicu da su MPL-ovi, nenaplativa potraživanja, nikada manji, 9,2%? Dakle, za kredite koje uzimaju od poslovnih banka, sektor privrede i stanovništva izmiruje svoje obaveze pod uslovima koji su definisani ugovorom. To je, naravno, zasluga Narodne banke Republike Srbije, koja je uredila tržište bankarskih usluga i funkcionisanje slobodne konkurencije na tom tržištu.

Da se osvrnem na izlaganje mog prethodnika, Zakonom o budžetskom sistemu jasno su definisani principi i pravila, više ne postoji republički budžet, odnosno lokalne uprave koje imaju depozite kod poslovnih banaka, sva ta finansijska sredstva se nalaze u Trezoru. To je razlog zato što država Srbija više ne želi da svoja finansijska sredstva drži kod poslovnih banka, pa od njih uzima ta ista sredstva po većim kamatama, a istovremeno nema manje-više nikakvog poslovnog nejasnog odnosa. Besmisleno je da Srbija vrši pritisak na poslovne banke nekim mehanizmima koji nisu jasno regulisani Narodnom bankom i dobrom poslovnom praksom u skladu sa Evropskom unijom. Ja vam se zahvaljujem.
Dame i gospodo, poštovana guvernerko, podneo sam amandman na član 1. zakona i svakako ono što je bitno jeste da finansijski sektor jeste jedan od sektora koji se najbrže razvija i prati najbrže tehnologiju.

Od samog početka, praktično, funkcionisanja bankarskog sistema vi imate razvoj i praćenje tehnologije zato što je suština ostala ista, ali se tehnologija menjala. Ta tehnologija danas napreduje i bankarski sektor i finansijski sektor, svakako, je finansira, ali istovremeno i najbrže prihvata.

Sa razvojem i ubrzanim funkcionisanjem IT sektora, sektora telekomunikacija, otvara se potpuno novo područje delovanja koje znači da sistem funkcionisanja, koji se bazira na poverenju, komunikaciji, transparentnosti mora da ostane isti. To zahteva od države Srbije da sistem i normativna akta koja se prilagođavaju takvom načinu funkcionisanja moraju da se menjaju i da se prilagode. To je neophodno da bi sistem finansijskog sektora mogao da funkcioniše sa potpuno novim uslugama u vremenu koje NBS mora da definiše, a sve to jeste posledica činjenice da i javne finansije budžeta Republike Srbije, odnosno budžeta lokalnih uprava na nivou opšte države, funkcionišu u finansijskom sektoru.

Kada govorimo o sigurnosti usluga na daljinu, ustvari govorimo o sigurnosti makroekonomske stabilnosti koja omogućava da ovakvi zakoni i ceo sistem funkcioniše što sigurnije i stabilnije.

Širokom akcijom koja je preduzeta 2014. godine i koja se ticala mera koje se tiču makroekonomske stabilnosti, država Srbija omogućila je, pored političke stabilnosti koja je neophodna za bilo kakvu makroekonomsku stabilnost, fiskalnu i monetarnu stabilnost koja nas je dovela do rezultata da Srbija danas predstavlja vodeću snagu na ovom delu Balkana koja omogućava svojim građanima da žive iz dana u dan sve bolje.
Ne ulazeći uopšte u ocenu kako doživljavamo i kakva je naša percepcija kako građani Srbije žive, a to je različita percepcija zato što je neko ko je opozicioni političar i neko ko je političar na vlasti, ima svakako različitu percepciju. Suštinski, tu percepciju i zašto mi nalazimo u različitim pozicijama kažu građani Srbije. Građani Srbije na izborima od 2012. godine jasno govore da sa izbornim rezultatom od preko 50% Aleksandar Vučić nosi promeni u Srbiji, jeste neko ko zaslužuje i ima potpunu podršku građana Srbije, pa i za ekonomske reforme.

Ovde je bitno da govorimo o jasnim i čistim pokazateljima. Ono što se tiče makroekonomskih parametra i što vrlo često čujemo, ne kaže guvernerka NBS, kaže i ona, kaže i predsednik Vlade, kažu narodni poslanici, ali kaže i MMF, kaže Svetska banka, kažu sve relevantne svetske institucije i naspram tog mišljenja imate mišljenje jedne grupe poslanika koji pripadaju opozicionoj političkoj stranci. Javni dug je 59,9% opšte države Republike Srbije. Znači, to je toliko veliki rezultata da se meri sa istorijskim uspehom, 59% je javni dug Republike Srbije na nivou budžeta Republike Srbije.

Dakle, kada pogledate sve te makroekonomske parametre, onda možete da shvatite da je zaduženost, nelikvidnost, problem sa budžetom Srbije daleko je iza nas i Srbija će u narednom vremenskom periodu da uzima kredite za investicije i za razvoj. Kada uzimate kredit od 0,75% po kamatnoj stopi i koristite činjenicu da je euribor danas u minusu, onda je to vreme kada treba koristiti likvidna finansijska sredstva koje imate na finansijskom tržištu za rast i razvoj. Nije bilo u redu kada ste u prethodnom vremenskom periodu uzimali kredite od 7,8% i gušili mogućnost Srbije da se razvija u budućnosti zato što su tako velike kamatne stope ne možete da servisirate, a sve ste tu u stvari finansirali izborne rezultate i ličnu potrošnju. To su potpuno različiti koncepti. Politika je jedna stvar. Ekonomski parametri druga stvar. Naravno, da je SNS i za politiku i za ekonomiju i to dobro radimo zato i imamo podršku građana. Hvala.