Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Kovačević

Goran Kovačević

Srpska napredna stranka

Govori

Dame i gospodo, pre tačno 122 godine, nekako u ovo vreme, u novembru mesecu, odnosno 21. novembra 1894. godine napravljena je prva berza u Srba, prva Beogradska berza.
Do tada ono malo investitora i ono malo proizvođača trgovalo je na dve berze, na berzi u Beču i berzi u Pešti. Osam godina pre formiranja prve berze u Srba Vlada Kraljevine Srbije je donela zakon o javnim berzama, osam godina je trebalo da se napravi berza. Berzu je napravila privatna institucija, preduzeće koje se bavilo trgovinom. Trebalo je da prođe još nekoliko meseci da počne da se trguje na toj berzi. I trgovalo se, trgovalo se devizama, akcijama, obveznicama, robom. U periodu kada Srbija nije bila u ratu ne može da se kaže da je berza bila strašno uspešna, odnosno celo tržište kapitala. Na berzi je bilo kotirano 40 preduzeća, a pojavljivalo se još oko 100 kompanija koje su bile u funkciji kapitala.
Generalno, ovaj istorijski presek pravim iz jednog prostog razloga, zato što hoću da kažem da u Srbiji ni u 19, ni u 20, ni u 21. veku nije bilo razvijenog finansijskog tržišta. Kada se trgovalo, u stvari se trgovalo sa ključnim ekonomskim parametrom, a to je kada ste imali državu koja je bila u deficitu, pa nije mogla da podmiri svoje troškove i izdavala je obveznice. Najbolje trgovanje između dva svetska rata bilo je obveznicama ratne reparacije, kao što je u našem vremenu to bilo obveznicama stare devizne štednje.
Naravno da mi danas biramo Komisiju za hartije od vrednosti, jednu instituciju koja je strašno značajna za funkcionisanje finansijskog tržišta. Ako hoćete da kažete šta je suština Komisije za hartije od vrednosti, onda je njena osnovna uloga uloga regulacije koja treba da definiše i da funkcioniše, omogući da investitori, kao i oni koji nude svoje usluge na tržištu imaju jasne i pravilne principe. Naravno da je neophodna i transparentnost.
U Srbiji već dugo vremena, praktično od reosnivanja berze 1990. godine, imate dve škole različitog načina mišljenja. Imate jedan mali uzak krug ljudi koji je finansijski i poslovno vezan za berzu i koji očekuje da od berze ima profit, takva mišljenja možemo da čujemo danas u Skupštini, i surovu realnost koja kaže da u Srbiji je u stvari teško moguće govoriti o razvijenom finansijskom tržištu. Razlog za to treba tražiti pre svega u mentalitetu. Mentalitet je osnovni problem zašto finansijska tržišta u Srbiji i drugim balkanskim zemljama, kao i u Evropi ne mogu da funkcionišu. Pre svega, imate sklop da investitori u zemljama Evrope, centralni deo, više preferiraju investirajući svoja finansijska sredstva u imovinu, odnosno u svoje nekretnine ili u svoja preduzeća, dok manje rade kupujući akcije i obveznice na berzi. To nije slučaj sa situacijom kakva je u Americi, pa je zato teško govoriti i izjednačavati funkcionisanje berze preko Atlantika i berze koje funkcioniše i u Evropi i u Srbiji.
Danas radi 37 zaposlenih u Komisiji za hartije od vrednosti, relativno mali broj za ono što se od te komisije očekuje, ali prilično veliki broj, s obzirom na obim poslovanja koji ta komisija ima. Svakako da je uloga predsednika i članova Komisije značajna i oni mogu da daju svoj lični pečat u funkcionisanju Komisije, ali je funkcionisanje tržišta hartija od vrednosti i tržišta kapitala u stvari precizno i jasno definisano, definisano i zakonima države Srbije, definisano i međunarodnim sporazumima u kojima je Komisija za hartije od vrednosti na nivou države Srbije sastavni deo. Nemate vi tu mogućnosti suviše velikog prostora.
Svi su u pravu kada kažu da Komisija ostvaruje lošije finansijske rezultate u poslednjim godinama, to nije ništa sporno, zato što prodaje manje usluga. Kome ona prodaje usluge? Usluge prodaje investitorima, kupcima i kada pogledate kako izgleda taj listing usluga, onda narodni poslanici i građani u Srbiji treba da znaju da praktično nema novih dozvola za osnivanje kompanija u ovoj oblasti. Ne može Komisija za hartije od vrednosti ništa tu da promeni, loša finansijska situacija, plitko tržište suština je problema sa kojima se suočava funkcionisanje hartija od vrednosti. Ne možete da funkcionišete na tržištu kada nemate kvalitetne vrednosne hartije, kao i što ne možete da očekujete kupovinu ako imate mali procenat investitora koji žele da investiraju.
Oko kandidata za predsednike i članove Komisije ćemo se teško složiti, iz različitih smo političkih stranaka, to nije ništa sporno. Ono što je nesporno jeste da će dva člana koji su bili predsednik i član Komisije biti i u novom sazivu.
Mislim da je strašno bitno da članovi Komisije koji su predloženi od strane Odbora za budžet i članovi Komisije koji nisu prošli u ovom konkursu praktično danas gledaju Skupštinu Republike Srbije i da shvate suštinu problema sa kojima se suočava tržište hartija od vrednosti u Srbiji. Ako možete od narodnih poslanika, i ja to potpuno razumem da posle 50 godina nedostatka finansijskog tržišta imate prekid u razumevanju kako ono funkcioniše, u Narodnoj skupštini čujete ovakve stavove u vezi funkcionisanja tržišta hartija od vrednosti, samo da vam kažem da to što su oni predlagali, u svetu to ne postoji. To su izborne ideje o funkcionisanju tržišta hartija od vrednosti koje ne postoje nigde u svetu, koje su pomešana kombinacija levih ideja koje su nespojive sa funkcionisanjem slobodnog tržišta. To može da bude primamljivo i može da bude zanimljivo, ali to tako u svetu ne postoji.
Dakle, ako u Narodnoj skupštini imate ovakav stepen nerazumevanja problematike u vezi malih akcionara, nominalne vrednosti akcija, primarnog i sekundarnog tržišta kapitala, onda je sasvim normalno nerazumevanje kod investitora koji nisu shvatili funkcionisanje tog tržišta.
Moja lična poruka, čini mi se da imam pravo na to, ljudima koji će biti članovi Komisije jeste da je najveći problem danas u Srbiji u oblasti tržišta kapitala i hartija od vrednosti ako građanima Srbije mi političari i oni koji se bave tom institucijom šaljemo lažne poruke, a lažna poruka je da će biti nade na finansijskom tržištu hartija od vrednosti u Srbiji. Zašto? Svaka ta lažna nada u stvari podrazumeva investiciju nekog fizičkog lica ili preduzeća.
Kada dođete u situaciju da za godinu dana imate gubitak, odnosno neisplaćenu dividendu, razočarenje i gubitak poverenja u tržište hartije od vrednosti je mnogo veći nego što ćemo mi u Narodnoj skupštini pokušati da objasnimo svojim demagoškim idejama kako ono treba da funkcioniše.
Slažem se sa narodnim poslanicima iz opozicije, konkretno sa jednim narodnim poslanikom koji je rekao da je poverenje suština. Jeste poverenje, ali istovremeno i percepcija dešavanja, lična percepcija dešavanja na tržištu hartija od vrednosti, odnosno tržištu kapitala. Zašto? Zato što svako ko učestvuje i igra na finansijskom tržištu ima ideju da zaradi. On predviđa, pravi percepciju budućih finansijskih i poslovnih rizika i pokušava da, sagledavajući sve to kako treba, ostvari profit. To je percepcija događaja. Slažem se da je poverenje suština, jer ne treba omogućiti bilo kom učesniku na tržištu da kršeći poverenje dovodi u situaciju druge učesnike na finansijskom tržištu da rizik, koji je i onako prisutan, bude još veći.
Svakako da Komisija za hartije od vrednosti ima težak posao. Ovi ljudi koji će, pretpostavljam, biti izabrani, kreću se u uskom krugu nerazvijenog tržišta, plitkog finansijskog tržišta koje ne može da podnese očekivanja koja su velika i realnost je da u Srbiji generalno zadnjih 100 godina ljudi ne investiraju u finansijska tržišta, jer investiraju u svoja preduzeća i investiraju u svoje nekretnine.
LJude koje smo predložili danas da budu izabrani za članove, odnosno predsednika Komisije za hartije od vrednosti ispunjavaju sve zakonske i mislimo profesionalne norme. Danas je čast biti ispred Odbora za budžet, deo te ekipe jer se nadam da će Skupština Republike Srbije u danu za glasanje podržati predlog Odbora za budžet. To je ono, da budemo realni, što u oblasti ekonomije ova Skupština najbolje ima.
Dame i gospodo, poštovani gospodine ministre, predlozi zakona o kojima danas raspravljamo svakako predstavljaju različitu interpretaciju onoga što treba da glasamo. I kada danas raspravljamo, u suštini radi se o različitom shvatanju ne suštine zakona, ne onoga o čemu ćemo glasati, već o različitim uslovima, odnosno okruženju u kojima ove zakone donosimo. Danas i pre nekoliko dana mogli smo da slušamo o različitom shvatanju makroekonomskih parametara u kojima se Srbija nalazi. Raspravljali smo o fiskalnoj politici i rezultatima fiskalne politike Vlade Srbije na javne finansije, kao i o globalnim kretanjima, odnosno, pre svega, bavili smo se finansijskim tržištima, visinom kamatne stope, valutnim odnosima, pravili percepciju, a iz te percepcije izvlačili svaki mogući poslovni i finansijski leveridž.
Ono što je izvesno jeste svakako da je finansijska situacija danas u svetu prilično drugačija, gotovo neuobičajena u istoriji. Ovo je danas vreme koje ima svoj rok trajanja i teško će se ponovo desiti. Ako pođete od činjenice da su danas realne kamatne stope na finansijskom tržištu negativne, pa imate situaciju da su ne samo realne, nego i nominalne kamatne stope u minusu, danas je mesečni euribor minus 0,371, onda to govori o potpuno neuobičajenoj situaciji koja vlada na finansijskom tržištu.
Da uprostim i objasnim. Nikada se u istoriji čovečanstva nije desilo da onaj ko ima resurse plaća za korišćenje svojih resursa. To je ono što se danas dešava na globalnom tržištu i to je ono što Vlada Srbije i Skupština Srbije treba da iskoriste. Naravno da su razlozi zašto je takva situacija brojni i naravno da možemo da govorimo o prekomernom štampanju novca, optimističkoj monetarnoj politici koja vlada u pojedinim zemljama, pre svega u četiri zemlje vučenja u jednom udruženju. Naravno da možemo da govorimo o postojanju špekulativnog novca, nagomilanom bogatstvu. Ali, šta god da je bio razlog niske cene kapitala na finansijskim tržištima, to treba da omogući državi Srbiji da kao i druge države što efikasnije koriste mehanizme koje danas imaju na raspolaganju.
Kada govorimo o makroekonomskim parametrima, oni se u Srbiji mere sedamdesetak godina i to nije ništa novo. Ako pratite izveštaje Narodne banke, MMF-a, Svetske banke, Vlade, vi dobijate jasne statističke podatke i oko toga ne treba raspravljati. Ono što smo vrlo često u javnoj raspravi mogli da čujemo, to je da predstavnici pojedinih političkih stranaka, odnosno narodni poslanici, kada govore o makroekonomskim parametrima, govore o jednom makroekonomskom parametru. Tako možemo da slušamo da je u pojedinim trenucima u državi Srbiji bruto društveni proizvod rastao i nije ništa sporno, on može da raste. Još je Pol Samjuelson, govoreći o Kejnzovim modelima u svojoj, nagrađenoj Nobelovom nagradom, „Ekonomiji“ konstatovao da jedan makroekonomski parametar možete vrlo lako da pomerate gore ili dole, ali je suština sva tri makroekonomska parametra. Praktično, vi ste mogli da imate rast bruto društvenog proizvoda od 1,9% , a stopu inflacije od 6,5%.
Srbija kao retko kada, odnosno kao nikada u svojoj istoriji, ima rast bruto društvenog proizvoda za 2016. godinu od 2,8%, ima stopu inflacije koja se nalazi na nivou evropske stope inflacije, a da vas podsetim da je Narodne banke Srbije za 2016. godinu projektovala inflaciju 4 plus-minus 1,5%. Imate stopu nezaposlenosti koja se kreće negde na oko 15,2% i ubedljivo je najbolja od stope nezaposlenosti od 2007-2008. godine. To su makroekonomski okviri u kojima se država Srbija danas kreće.
Ako pogledate rezultate fiskalne politike, onda imate prvi put u budžetu Republike Srbije za 2016. godinu suficit. Imate za državu Srbiju opštu cenu koštanja države relativno mali deficit. Da ja vas podsetim da smo 2014. godine, gospodine Vujoviću, krenuli u fiskalnu konsolidaciju sa idejom da nam deficit sistemski opšti države bude ispod 3%, odnosno 2,9%, na nivou Mastrihta.
Mi smo danas, posle godinu i po dana, došli do deficita države od 2,9%, ispunili uslove i da vam kažem da je predviđena stopa deficita za Evropsku uniju od 2,4, odnosno 2,7%. Znači, i po stopi deficita od koštanja države mi se nalazimo i u rangu smo Evropske unije.
Kamatna stopa. Referentna kamatna stopa na nivou države Srbije danas je 4%, nikada manja u istoriji, bez bilo kakvih inflatornih očekivanja. To je drugi okvir, odnosno okvir funkcionisanja i rezultati fiskalne politike. Kada govorimo o stepenu zaduženosti, on se kreće na 70,8%. Toliko mali procenat javnog duga koji se smanjuje govori o dve stvari. Prvo, da bruto društveni proizvod raste, a on dovodi do procentualnog umanjenja, a istovremeno u apsolutnim iznosima nivo zaduženosti Srbije umanjen je za 600 miliona evra.
Kada pogledate još jedan kriterijum, a to je stepen zaduženosti Srbije u odnosu na izvoz, možete da konstatujete takođe da Srbija nikada nije stajala bolje. To su globalni i makroekonomski uslovi sa rezultatima fiskalne politike u kojima stiže set od pet zakona o kojima danas raspravljamo. Praktično, u idealnim uslovima za zaduženje na globalnom finansijskom tržištu i u ne idealnim uslovima, ali nikada boljim.
Ja sam ove zakone rangirao otprilike onako kako mislim da su značajni. Jedan od prvih zakona o kome treba da glasamo jeste svakako zakon za izgradnju zatvora u gradu Kragujevcu, odnosno kazneno-popravne ustanove od 17 miliona evra. Radi se o paketu projekta od 30 miliona evra. Projekat je krenuo da se realizuje u februaru 2012. godine. To je nastavak rešavanja ključnih problema u toj oblasti. Sličan zatvor je napravljen i u Pančevu. Javna nabavka po ovom zakonu biće urađena na osnovu odluke koju donese onaj ko daje finansijska sredstva, grad Kragujevac dobija investicije od 30 miliona evra. Trideset miliona evra u grad Kragujevac svakako je deo projekta koji podrazumeva da Kragujevac ostane centar administrativne regije, pri čemu treba da naglasimo da grad Kragujevac vrlo brzo, Skupština grada Kragujevca je donela odluku da opredeli lokaciju za izgradnju Palate pravde i to će biti nastavak tog trenda.
Drugi zakon je zakon o Apeks kreditu. U pravu su narodni poslanici koji kažu da je to peti kredit koji stiže ovakvog oblika. Radi se o drugoj tranši petog Apeks kredita i radi se o malim i srednjim preduzećima. Visina korišćenih sredstava je 150 miliona evra. Mi smo već povukli prvu tranšu od 150 miliona evra. Posle ove tranše od 150 miliona evra povući ćemo i treću tranšu od 200 miliona evra. Znači, peti put, Savezna Republika Jugoslavija, SFRJ, država Srbija uzima ovakav kredit. Kredit je izuzetno povoljan. Radi se o razvoju malih i srednjih preduzeća. Nesporno je kamatna stopa na bankarskom tržištu u ovom trenutku jeste niska. Razlog tome jesu mere monetarne politike Narodne banke Srbije, koje su omogućile da država Srbija ima nisku referentnu kamatnu stopu od 4%, a samim tim i krediti su bili jeftini. Ovaj kredit ide direktno od onoga ko daje kredit, preko agenta Narodne banke Srbije, do poslovnih banaka, malih i srednjih preduzeća koja će dobiti finansijska sredstva za razvoj osnovnih sredstava, obrtnih sredstava, za nove projekte sa posebnim osvrtom, što je definisano u ugovoru, na mlade Zapadnog Balkana.
Ne postoji nikakva mogućnost bilo kakve zloupotrebe. Ovaj kredit je potpuno fiskalno neutralan, što se tiče budžeta Republike Srbije. Odgovornost za funkcionisanje kredita preuzimaju poslovne banke. Ako poslovne banke od malih i srednjih preduzeća ne naplate finansijska sredstva, to će ići na njihova rizična potraživanja.
Treći kredit se odnosi na izgradnju 366 stanova u Kraljevu. Praktično, osam miliona evra u dve tranše će biti povučeno za jednu socijalnu politiku i rešavanje problema koji nije rešen još od vremena zemljotresa u Kraljevu.
Kada smo 2014. godine donosili budžet i ulazili u fiskalnu reformu, gospodin Vujović je predložio zakon o budžetskom sistemu i tada smo rekli da država Srbija mora da ima administraciju koja treba da se kreće u okvirima od cene za rashode za zaposlene od 7% od bruto domaćeg proizvoda. U budžetu Republike Srbije taj iznos je negde oko 24-25%. Znači, država Srbija mora da shvati da ono što im pruža javni sektor ne može da košta više od 7% bruto domaćeg proizvoda jer sva veća cena podrazumeva smanjenje konkurentne sposobnosti privrede države Srbije. Zakon od 69 miliona evra podrazumeva da pokušavamo da uredimo državnu administraciju koja nije reformisana, koja se reformiše, koja ima mentalni sklop koji podrazumeva da mi ne možemo da shvatimo da socijalizma u javnim preduzećima više nema.
Realni sektor ne može da izdrži i privreda ne može da izdrži, i poljoprivrednici ne mogu da izdrže da cena zaposlenih u javnom sektoru bude veća od 7%. To je direktan udar na njihovu efikasnost, efektivnost i to podrazumeva da ako možete, nije sporno, da rashodi za zaposlene u javnom sektoru budu veći od 7%, ali će vam konkurentska sposobnost privrede biti mnogo manja.
I, poslednji kredit od milijardu evra, koji dobijamo, jeste u stvari „heč“ fond. Milijardu evra ćemo provlačiti u narednih, pa praktično dve, tri godine, na svakih šest meseci, ako budemo efikasni i efektivni, provlačićemo po 200 miliona dolara, suštinski „heč“ fond koji će nam omogućiti efikasnije funkcionisanje i bolje obezbeđenje budžeta.
Kada sam danas govorio o zakonima, uglavnom nisam govorio ni o jednom uslovu koji dobijamo iz ovih kredita. Zašto? Zato što su ovi krediti prilično jedinstveni. Ako imate toliko nisu kamatnu stopu, da se ona kreće od 0,71 ili za 2,25, a inflacija u EU koja je planirana na 0,2 a biće 0,4 zbog rasta cene nafte, tako kaže prognoza, vi u stvari imate kamatnu stopu od 0,4, odnosno 1,8.
Da li ikada postoji kamatna stopa, za državu Srbiju, sa ovakvim referncijalima i ovakvim funkcionisanjem da je ovoliko niska? Da li se to ikada desilo? Praktično, ostali uslovi povlačenja sredstava, kada ćemo povlačiti sve ostalo što se tiče kredita, bez obzira da li vam kredit daje Evropska investiciona banka, Banka saveta Evrope za razvoj, Evropska banka za obnovu i razvoj, ili Fond za razvoj Abu Dabija, gotovo identičan, uslovi gotovo savršeni, kao da imate kreditni rejting A A A.
Šta to znači? Da mere Vlade Republike Srbije u funkcionisanju fiskalne konsolidacije i makroekonomski parametri ulivaju poverenje sa različitih delova investitorima, iz različitih delova sveta, da veruju u ono što radi Vlada Republike Srbije i što radi premijer Republike Srbije. Prosto, ne bi oni svoja sredstva plasirali na ovakav način, a da vas podsetim da je samo letos, jedna nama susedna zemlja u EU nije povukla finansijska sredstva zato što su kamatne stope bile za nju u tom trenutku neprihvatljive. Kretale su se od 4% pa do 5%. Znači, ovako savršeni kreditni uslovi praktično znače da Vlada Srbije ima poverenje za fiskalnu politiku i da su ti rezultati evidentni.
Naravno, da nikada nije lako zaduživati se, nije nikad lako uzeti kredit. U ekonomskoj teoriji kredit podrazumeva da je to problem, a problem je zato što plaćate cenu. Cena kredita je kamata, na odloženo, vi hoćete da imate trenutnu korist od prihoda koju će te ostvariti u budućnosti to je kamata, ali kada vi imate kamatu koja je toliko niska, da praktično ne predstavlja nikakvu cenu za vaše funkcionisanje, onda je sasvim normalno da koristite te mehanizma koji vam stoje na raspolaganju danas na finansijskom tržištu.
Koji su razlozi zbog toga, nije stvar Skupštine Srbije da raspravlja. Stvar Skupštine Srbije jeste da što može više iskoristi mehanizme koje ćete omogućiti građanima Srbije da budu efikasniji, bolji, da ekonomski poredak u Srbiji bude kvalitetniji. Ono što je bitno, mislim da je suština ovih pet zakona, u stvari je u jednoj rečenici. Srbija danas počinje da liči na druge zemlje u EU, razvijene zemlje. Postajemo kao drugi, možemo da se zadužimo u istim kreditnim uslovima, po kojima se zadužuju i najbolje zemlje, da nemamo kamatnu stopu od 6,7 i više procenata.
Zato poslaničkoj grupi SNS ne ostaje ništa drugo, ako su podršku Vladi Srbije dali, gotovo sve finansijske institucije, dajući ovakve vrste kredita, poslanička grupa SNS, naravno da će uvek podržati.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, strašno je teško danas u Skupštini Srbije raspravljati o predlogu zakona za koji objektivno opozicioni političari mogu da govore dva do dva i po minuta. Ovo je strašno jednostavan zakon.
Suština ovog zakona je u stvari ratifikacija međunarodnog sporazuma koji je zaključen 2. februara 2012. godine. Zaključila ga neka druga vlada u drugom sastavu. Ratifikovala Skupština Srbije, to je osnov, odatle smo krenuli. Ratifikovala ga Skupština Srbije u nekom drugom sazivu. Uslove kredita definisala neka druga vlada, neki drugi ministar finansija. Kamatna stopa od 4% do 2012. bila je regularna kamatna stopa na finansijskom tržištu.
Danas ovo što se dešava je ekonomski izuzetak u istoriji nezapamćen. Kada je niska kamatna stopa zato što FED drži nisu kamatnu stopu na 0,05 i ovo vreme se više neće desiti. Godine 2012. Kada smo ugovarali ovaj kredit sa grejs periodima naravno da je situacija bila potpuno drugačija. Jeste u pravu kada kažete da mi danas ratifikujemo sporazum o 22. septembra 2016. godine, ali u tom sporazumu mi suštinski, ugovoru, zajmu u stvari ništa ne menjamo. Sve ostaje isto.
Dakle, ako ratifikujemo sporazum koji je već ratifikovan, problem nastaje onog trenutka zato što nismo povukli sredstva po tom zajmu. Znači, postoji bitna razlika između izvođenih radova i povučenih sredstava i nije sporno da se kasni. Ali, znate da je izvođač radova ušao u posao oko izgradnje koridora tri do četiri meseca od trenutka zaključivanja ugovora. To je takođe vreme koje je otežalo sprovođenje ovog ugovora.
Kada se delimične situacije urade, koridorima Srbije, naravno da niko od poslanika sa strane neće ukazati, ostaje 7% od vrednosti ugovora da naknadno posle završene i konačne situacije ostave finansijska sredstva za period realizacije i da garancije koja može da nastane u vezi problema realizacije infrastrukturnog projekta u tom periodu. Nije sporno da će ova sredstva biti povučena u sledeća dva meseca. Ta sredstva će omogućiti državi Srbiji da realizuje i završi infrastrukturni projekat koji je suštinski strašno bitan.
Danas se ne postavlja pitanje, kada se postavlja pitanje zašto se kasni u realizaciji projekta od dva meseca, a plaćanje će biti realizovano u novembru mesecu, zašto Srbija kasni sa izgradnjom autoputeva? Govorimo o državi koja nema rešene svoje ključne infrastrukturne probleme, odnosno putne koridore. Četrdeset, pedeset godina, kada su sve ozbiljne evropske zemlje rešile svoje infrastrukturne probleme u oblasti koridora, mi se nalazimo u situaciji da ih danas rešavamo. Kada govore o problemu realizacije, onda u stvari govore o činjenici da je Vlada Srbije u 2015. i 2016. godini učinila najviše na izgradnji autoputeva. Mi danas možemo da čitamo te podatke koji su relevantni – 37 km autoputa izgrađeno je na Koridoru 10, 108 km u prethodnoj godini, do 2018. godine 108 km će biti izgrađeno na Koridoru 10, 50 km na Koridoru 11. Sve to govori da ova Vlada otklanja i premijer Aleksandar Vučić probleme koji su nasleđeni u izgradnji puteva u Srbiji u prethodnom vremenskom periodu.
Nije naš problem iz SNS to što imamo nesređenu infrastrukturu. Naš problem je da, ako posle nas, kao i pre nekih vlada koje su bile pre nas, ostane problem u koridorima i infrastrukturi.
Ministar Vujović je ovde rekao da mi treba da budemo ponekad i ekonomisti u duši. Gospodine ministre, ovde i ekonomisti postaju političari. Ovde ispravnih ekonomskih stavova ne možete da se naslušate.
Problem jeste u opozicionim političarima, poslanicima, ne želim bilo koga da omalovažim kada desničarske političke stranke, koje su na vokaciji to tu, zagovaraju socijalno utopističke ideje u vezi, npr, primarne emisije kojom će se finansirati rast i razvoj, a onda imate problem kada druge političke stranke koje bi po vokaciji trebale da budu u centru govore o pragmatizmu u funkcionisanju države. Tako jedan narodni poslanik, prosto moram da polemišem, govori i kaže da je u redu kada imate projekte, da ti projekti treba da budu uređeni i da budu shvaćeni, a onda treba da raspišete međunarodni tender, što sve inače i ova Vlada Srbije uradi, pa ko pobedi na međunarodnom tenderu, treba da dobije posao. Onda se vratimo na početak, a šta ćemo tu sa domaćim izvođačima? To je prosto besmislica. Hvale ovaj zakon i kažu da je mnogo dobro što 49% usluga ili roba će pružati srpske kompanije, i to je u redu.
Kada danas govore o protekcionizmu i favorizacije domaćih firmi, treba da kažu jednu ključnu stvar, a to je da domaće firme nisu na tim javnim tenderima, javnim aukcijama jeftinije od stranih izvođača. Vi možete, nije sporno, da favorizujete i u Zakonu o javnim nabavkama oni su favorizovani, ali ne možete da ih favorizujete preko Zakona o javnim nabavkama.
Na kraju, ključno pitanje – ko će to da plati? Da li hoćete vi iz svog džepa da platite srpskog izvođača autoputa skuplje ili će to da plate građani Srbije. Političkog i ekonomskog defetizma, ideje o novim ekonomskim teorijama, originalnim rešenjima u svetu je vazda bilo, i to nije nikakav problem i biće ih, ali normalne i uređene države, kakva Srbija pokušava da bude, razlikuju se, čini mi se, u jednoj stvari zato što poštuju ekonomska pravila i ekonomske zakone. Ekonomija postaje suviše dugo, svi principi postaju suviše dugo. Ne postoji i ne počinje ništa od nas. Ako primarna emisija nikada na svetu, sem u slučajevima kada ste četiri ili pet zemalja koje imaju pravo vučenja, nije dovela do rasta i razvoja, već je uvek dovodila do inflacije, onda neće ni u Srbiji finansiranje iz primarne emisije omogućiti rast i razvoj. Omogućiće iz realne ekonomije.
Ministar Vujović je u pravu, ali nije rekao jednu stvar. Godine 2012. u septembru mesecu u trezoru budžeta Republike Srbije nismo imali ni jedan evro. Mlađan Dinkić je u septembru mesecu morao da se zaduži za dve milijarde evra da bi bili uopšte likvidni, i to može da se pripiše SNS, nije nikakav problem. Pobedili smo na izborima i naša je odgovornost da vodimo Srbiju, ali ne treba da nam uzimate za zlo kada kažemo da nismo od vas, od nekih naših predaka nasledili uređenu ekonomski zemlju. Uređujemo je, teško je, teško je penzionerima, svima je teško. Ne treba da verujete ministru finansija, verujte Pavlu Petroviću predsedniku Fiskalnog saveta. Ako ne verujete MMF, u redu, nije sporno. Svetskoj banci, u redu. Ministru finansija, u redu. Pavle Petrović, Fiskalni savet vam kaže da Srbija menja trend. Nije ekonomski idealno, fiskalno smo i dalje u lošoj ekonomskoj situaciji, ali menjamo trend.
Znate, kada imate rast i razvoj koji se ne bazira na primarnoj emisiji, kada imate rast i razvoj koji se ne bazira na zaduženju, već imate koliko-toliko mali suficit, onda imate drugačije ekonomiste koji sprovode politiku koja se bazira na čistoj ekonomskoj teoriji i ekonomskim principima, a građani Srbije mogu da odluče na izborima za koga će da glasaju.
I ja da budem političar, nije problem opozicije sa ekonomskim parametrima, Pavlom Petrovićem, problem opozicionih političkih stranaka i juče sa istraživanjem javnog mnjenja i činjenicom da se nalaze oko ivice cenzusa, a da SNS sa reformama koje sprovodi, na čelu sa predsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem, kažu istraživanja, ima 52% podrške građana Republike Srbije.
Ako mislite da mi iz SNS treba da se stidimo zato što u istoriji Srbiji imamo najveću političku podršku, kao stranka i kao premijer, grešite. Mi imamo ideju koju sprovodimo i za koju mislimo da doprinosi boljitku građana Srbije, a izbori i istraživanja javnog mnjenja to samo potvrđuju. Mi danas kada glasamo za ratifikaciju ovog sporazuma nastavljamo put kojim idemo i koji podrazumeva da u spoljnoj politici i u izgradnji autoputa, sprovođenju fiskalne konsolidacije, Srbija ide napred.
Dame i gospodo, ja znam da pojedini poslanici pripisuju SNS odgovornost za sve što funkcioniše u ovoj državi, što je i prirodno. Ali, kada SNS pripišete odgovornost za raspad tržišta čelika, onda je to za mene stvarno frapantno. Kada danas govorite kako funkcioniše tržište čelika i zašto srpska čeličana, koja je 0,5% svetske proizvodnje čelika, loše stoji, onda je verovatno SNS odgovorna zato što je „Mitel“, najveća kompanija u proizvodnji čelika, 2015. godinu završio sa osam milijardi dolara gubitka. Onda je SNS i Vlada Republike Srbije odgovorna što čeličane u Engleskoj imaju gubitak koji je od 500 miliona funti pa niže. Osam do deset hiljada radnih mesta su izgubili u zadnjim mesecima. Italijanska najveća čeličana ide u privatizaciju zbog gubitaka. Srpska napredna stranka je kriva što je cena čelika bila 333 dolara ekstremno. Srpska napredna stranka je odgovorna što u Americi čeličane trpe pritiske dampiške politike na tržištu čelika EU, Amerike i Kine.
Jesu u pravu kada kažu da se ne držimo tačke dnevnog reda, ali moram prosto da podsetim narodne poslanike da Železara u Smederevu nije nastala voljom Josipa Broza Tita. Kada zaboraviš celu istoriju Srbije, koja je krenula negde u 19. veku i imala odgovorne lidere koji su hteli rast i razvoj Srbije, onda treba reći da je Železara u Smederevu krenula da se pravi 20. februara 1913. godine, pre otprilike 100 godina, da mudri i pametni ljudi jesu shvatili da bez industrije i rasta privrede ne može da raste jedno društvo. Nekako mi iz SNS, koji danas vodimo Srbiju, imali smo tu nesreću da u decenijama iza nas neki ljudi koji su vodili ovu Srbiju nisu suviše obraćali pažnju na privredu i da su doveli do loših pokazatelja funkcionisanja preduzeća u Srbiji.
Govoriti danas o privredi Srbije i o nasleđenom stanju u tom kompleksu, to je prosto misaona imenica. Govoriti o ekonomskim principima, teorijama u društvu koje ne funkcioniše, govoriti o kapitalu i negativnom kapitalu u privredi koja ne postoji, stvarno je izlišno. Zato je doprinos SNS i Aleksandra Vučića na realizaciji projekta „Hestil“ u Železari Smederevo u stvari jedna misija i vizija koja je otprilike ravna onome kada su ljudi krenuli da prave početkom 19. veka novu železaru. Ako danas u Srbiji, u uslovima kada je, kao što sam rekao, potpuni gotovo raspad na tržištu čelika, dovedite kompaniju koja je 239 po vrednosti kapitala u svetu, koja zapošljava 120.000 ljudi, 37 velikih peći, koja je najveći proizvođač čelika u prvoj ili drugoj najvećoj ekonomiji na svetu, kako god da gledate, onda možete samo da kažete da želje koje Srbija ima i cenu koju Srbija plaća za ekonomski rast jeste cena koja vodi Srbiju napred.
Autentično tumačenje u stvari je danas odgovor svih nas na lošu politiku i loše uređenje koje smo imali zadnjih 40 godina. Problem autentičnog tumačenja u stvari u svojoj osnovi ima društveni kapital. Kada su prolazili neki vodovi oko Železare 1945, 1948. i 1954. godine, ne da nije postojalo građevinske upotrebne dozvole, nisu rešeni imovinski odnosi. Nešto što je slagano decenijama pokušavate da rešite. To nije samo problem Železare u Smederevu, ovo autentično mišljenje odnosi se na nju, ali imate takav isti problem sa svim institucijama i javnim preduzećima koji su u vlasništvu mreža, kada nemate definisane imovinske odnose za vreme pre nas.
Mi kažemo i vrlo jasno govorimo da ovo autentično mišljenje u stvari treba da reši problem koji je nagomilan i tiče se imovinskih odnosa. Ja tu, iskren da budem, nemam šta da dodam na izlaganje eminentnih pravnika koji su sve objasnili, ali ovo tumačenje u stvari se zasniva na Zakonu o sticanju prava svojine i zemljišta. Ako pogledate taj zakon, odatle se on vuče, imate od 1. do 7. člana manje-više regulisane sve odnose, celokupnu imovinu. Ništa sporno i ne treba da bude. U 8. članu govorite o ekonomskim efektima funkcionisanja i ovog zakona i zakona koji se na njega naslanja i kakvi su ekonomski efekti.
Ekonomski efekti jesu 300 miliona evra investicija u „Železaru Smederevo“. Ekonomski efekti jesu 70% od Zakona o ozakonjenju jer kada smo govorili o ozakonjenju, onda smo govorili, a tiče se i Zakona o svojini na zemljištu „Železare Smederevo“, uglavnom o ozakonjenju objekata koji su vlasništvo fizičkih lica. Znate šta, i „Železara Smederevo“ je jedan ogroman projekat industrijski koji se razvija sto godina, nema rešene građevinske i upotrebne dozvole. To je srpska privreda, to je srpsko društvo, to je srpska industrija koju pokušavamo da promenimo i da učinimo boljom.
Zašto je doprinos Aleksandra Vučića i SNS značajan za funkcionisanje privrede? Danas kada prođete Koridorom 10 i pogledate ka Smederevu, tamo gori neka visoka peć. Tamo se lije neki čelik, tamo će za godinu, dve dana, iako neko možda ne veruje, biti investicije od 300 miliona evra za hladno valjane limove. Danas kada odete u Smederevo, ljudi imaju osećaj da ima nade za njih. Budućnost je ono što je promenjeno ovim ugovorom. Budućnost i za Smederevo i za Srbiju je ključni. Kada 5.000 ljudi radi u „Železari“, onda ne možete da govorite o stečaju, onda ne možete da govorite o besmislicama, o isplati plata, zarada, doprinosa, obaveza, jer ta firma ima negativan kapital. Ta firma ne postoji.
Ako Srbija pokuša da ne prati tempo industrijalizacije i pokuša da spasi sve ono što može, teško imamo ozbiljnu industrijsku budućnost. Voleo bih da mi, poslanici, verovatno nije tema, nije vreme, nije mesto, kada govorimo o investicijama koje država Srbija daje pojedinim stranim i domaćim investitorima, sednemo i raščistimo o čemu oni u stvari to pričaju, da li pričaju o klasičnoj ekonomskoj teoriji, da li pričaju o kejnzijanskom modelu, o Miltonu Fridmanu, o čemu pričaju kada govore o investicijama i subvencijama koje država Srbija daje svojim proizvođačima. Teško je danas verovati da u uslovima kada imate potpuno kejnzijanski sistem funkcionisanja u bliskom okruženju i u celom svetu, koji podrazumeva donacije za sektor privrede, vi se ponašate drugačije.
Ako država Srbija ima rast BDP-a u ovoj godini, ako je „Železara“ doprinela i sa 1% BDP-a, a očekujemo da to bude 3,40% u narednom vremenskom periodu, onda je sve ovo što se čini u okviru „Železare“ i zakoni koje mi u Narodnoj skupštini donosimo u stvari su samo podrška cilju Vlade da Srbija bude ekonomski jača i stabilnija, naravno, uređenja država.
Dame i gospodo, nije sporno da se mi politički razlikujemo, nije sporno da se razlikujemo u ekonomskim teorijama, nije sporno da vi ne verujete Vladi Republike Srbije, premijeru, narodnim poslanicima, ministrima, nije sporno da ne verujete MMF, Fiskalnom savetu. Danas je sporno što ne možemo da se dogovorimo oko proste matematike razlomaka za četvrti razred osnovne škole. To je problem.
Ja hoću da glasam za vaše amandmane. Nije nikakav problem, ako vi meni danas tri ključne teorije, koje iznosite, zašto mi treba da glasamo dokažete da su tačne. Prva stvar, vi kažete da se ovim izmenama zakona smanjuje i umanjuje i država Srbija čini, odnosno Skupština Srbije, jer Skupština Srbije donosi Fiskalni zakon, uništava lokalne uprave, kako smo mi protiv svega. Druga teorija vam je da tu postoji, kako kažete, 11,86, neko kaže 11,82 budžetskih prihoda. Sada tu meni nije jasno i pokušaću da objasnim šta ste hteli da kažete. Treći problem je decentralizacija ili centralizacija.
Hajdemo redom. Radi se o Zakonu koji se tiče poreza na zarade. Ja sam, ne zbog vas, vi ne verujete, građanima Srbije doneo relevantne podatke koji kažu da porez na dohodak građana u 2015. godini iznosi 141 milijardu dinara, a da je projekcija 143 milijarde. Nije tako bilo. Došlo je do rasta i taj rast je počeo tako što smo 2015 godinu počeli sa 149,5 milijardi dinara. Kaže Fiskalni savet da će u 2016. godini građani, evo izveštaj Fiskalnog saveta, to je otprilike negde četvrti, peti razred, ja čitam, završiti sa 155 milijardi. Šta se mi sada tu ne razumemo? Ne razumemo se zato što je Vlada Srbije merama koje je preuzela u 2015, 2016. godini podigla porez na zarade o kome mi danas raspravljamo za 14 milijardi dinara, 10,5 milijardi je porez na dohodak građana, 80% lokalnim upravama. Za dve godine lokalne uprave, zahvaljujući Vladi Srbije, fiskalnoj konsolidaciji, su dobile 8,4 milijarde. Mi govorimo o zakonu koji će krenuti da se primenjuje od 1. januara 2017. godine.
Kada govorite o porezu na zarade kako će u 2016, 2017. godini nastati havarija, vi treba realno da kažete – jeste, u 2016. zahvaljujući Vladi Srbije, uplaćeno je u budžete lokalne uprave preko 3,5 milijardi dinara. Fiskalni savet kaže, MMF kaže da će porez na zarade rasti po stopi od 3,5% svake godine. Ja razumem da se ne razumemo. Savršeno mi je jasno.
Znači, ako imate prostu matematiku u kojoj jedna strana raste, a druga opada, onda o čemu pričate. Ovo nije izveštaj fiskalnog saveta, ovo je moja čista prosta matematika da pojasnim građanima Srbije koji ne razumeju. Ako imate 100 dinara pa ih pomnožite sa 80%, to je 80 dinara. Ako imate 106 dinara pa pomnožite sa 77% to vam je 80 dinara. Gospođo ministarka, veliko je zadovoljstvo kada se razumemo, da su oni ovo razumeli, pa ne bi Srbija danas bila ovde gde jeste. I veliko mi je zadovoljstvo što mi aplaudiraju i poslanici iz opozicije, počinju da shvataju, počinju da razumeju.
Ajmo drugu temu – zašto ja ne mogu da glasam za ovaj predlog. Kažu – postoji tu 11,86% budžetskih prihoda. Prvo, ne znam šta znači budžetski prihodi, verovatno oni to misle na opštu državu ili prihode budžeta Republike Srbije, ali šta god da kažu pogrešili su. Budžet Republike Srbije iznosi 997 milijardi dinara. Budžet opšte države iznosi 1711 milijardi. O čemu pričamo? Nešto nemam reakciju sa suprotne strane. O čemu pričaju?
Dakle, opšta država košta 1711 milijardi, 997%, četvrti razred osnovne škole 58%. Gde je tu 11,86 budžetskih prihoda? E sad, u četvrtom razredu osnovne škole se ne uči matematika ali se u Skupštini Srbije uči fiskalni poredak, gospođo ministarka. Skupština Srbije a ne Vlada je odgovorna za podelu prihoda u okviru fiskalnih nadležnosti i ona kaže da se lokalne uprave finansiraju iz tri izvora prihoda: iz transfera, ustupljenih prihoda i izvornih prihoda.
Izvorne prihode reguliše lokalna uprava. Znate, republička Skupština nema veze sa time. Ustupljeni prihodi su definisani jasno poreskim principima i fiskalnom politikom. Nema odstupanja. Transferi su korektivni mehanizam. Kada imate loše izvorne i ustupljene prihode, onda morate da imate transfere kao korektivni mehanizam da bi lokalna uprava funkcionisala normalno. Ako pojedine opštine u Srbiji funkcionišu dobro u ovom sistemu, imaju suficit, nemaju blokirane račune, onda i druge opštine mogu da funkcionišu. Ako opštine mogu da funkcionišu po ovim pravilima u kojima imaju veće budžetske prihoda u 2015. i 2016. godini, onda je stvar rukovodstva opštine, ne ulazeći ni jednog trenutka u raspravu pojedinačno kako je ko vodio koju opštinu, to je stvar volje građana.
Ja sam malo liberalniji, nisu ni ti predsednici opština krivi. Imate tu skupštinu lokalne uprave koja glasa, imate Ministarstvo finansija, niko neće da kaže 2010. godine promenjen je Zakon o zaduženju kada više nemate granicu od 50% tekućeg zaduženja.Ministarstvo finansija mora da da saglasnost, ali građani treba da budu odgovorni i da shvate da posledice njihovog lošeg funkcionisanja moraju da snose sami. Ja znam da problem decentralizacije jeste problem koji boli sve.
Treći argument, pa i nismo za decentralizaciju, i nismo za decentralizaciju i svakako da država Srbija mora da ide u proces decentralizacije. Nije mi problem što se ne razumemo, ništa tu nije sporno, nikada vi nećete glasati za nas kao što ni ja nikada nisam glasao za vas.
Ja kao neko ko pokušava nešto da nauči i u republikom parlamentu i pokušava da shvati šta je ekonomija, jednu stvar znam. Ceo život gledajući neke druge Vlade koje nisu bile Vlade SNS, gledao sam i monetarnu nestabilnost i fiskalne probleme i danas, kada pričate o funkcionisanju države, u stvari pričate o nekim parametrima koji su u nekom trenutku rasli, a drugi makroekonomski propadali i nestajali. I danas, kada od 2015. i 2016. godine gledam kao ekonomista kako makroekonomski parametri i monetarne i fiskalne politike izgledaju savršeno, niste vi iz tih političkih opcija da mi kvarite to zadovoljstvo. Šta ćete vi da radite je vaša stvar. Uopšte mi je nebitno, ja znam da će Vlada Republike Srbije ostati upamćena kao prva Vlada koja je posle 2000. praktično suviše dugog vremenskog perioda, posle 1914., 1915. godine, perioda kada je Srbija imala fiskalno jaku i monetarno stabilnu politiku, ostati zapamćena kao Vlada koja je dovela Srbiju u normalne fiskalne i ekonomske parametre.
Znate šta je bitno, bez obzira na protivnike koje imamo, bez obzira na različito nerazumevanje naših ekonomskih ideja i ekonomske politike, nastavimo da pokušavamo da od Srbije napravimo uređeno društvo u kome će se pravila poštovati. To što neko ne razume, oni da razumeju ne bi svoju političku stranku doveli do 5%, sedeli u parlamentu, a njihovi članovi koji su doveli do 5% danas glasali za druge političke opcije.
Dame i gospodo, Predlog zakona o finansiranju lokalnih samouprava dovodi da se u Skupštini Republike Srbije otvori rasprava o funkcionisanju lokalne samouprave.
Naravno, samo o zakonu.
Više o načinu kako funkcionišu lokalne samouprave, nas zanima budućnost funkcionisanja lokalnih uprava u Srbiji. Gospođo ministarka, Skupština Republike Srbije, lokalne uprave moraju u narednom vremenskom periodu da jasno definišu kako treba da funkcionišu lokalne uprave. Slušamo dva dana kako se govori o sukobljenom interesu republičkog budžeta i lokalnih budžeta i niko da kaže da je to cena koštanja opšte države. Republički budžet, opšti, je cena koštanja opšte države, to je jedno, ne postoji razlika. Kada imate fiskalni prihod na nivou države Srbije onda ti fiskalni prihodi imaju misiju da građani Srbije žive bolje.
Svedoci smo poslednje dve godine da Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira brojne projekte u osnovno obrazovanje, primarnu zdravstvenu zaštitu, putnu infrastrukturu na lokalu koja po vokaciji, zakonima treba da bude finansirana iz lokalne uprave.
Dame i gospodo, kada Vlada Republike Srbije iz republičkog budžeta finansira, a koga finansira, gde završava taj novac. Naravno, u lokalnim budžetima. Fiskalni prihodi jesu jedinstvo, ali je i obaveza Vlade Srbije da lokalne uprave koje ne funkcionišu dobro finansira. To je jedinstvo i tačno je, poslednjih desetak godina, praktično deceniju, država Srbija se nalazi u velikom fiskalnom problemu. Opšta država je uvek u deficitu. Sva sreća poslednje dve godine imamo rast prihoda što se tiče republičkog budžeta imamo suficit.
Srbija je uvek nekako trošila više nego što je zarađivala. Potreba za javnim rashodima bila je uvek velika. I, u pravu je Fiskalni savet kada kaže da je osnovni problem funkcionisanja opšte države i deficita koji tu imamo, problem lokalnih uprava. I, ne greši Fiskalni savet, ne greši i kada kaže da sve one druge institucije koje su monopolisti, a koji svoj monopol vuku iz državne uprave, jesu problem funkcionisanja fiskalnog poretka države Srbije. Milton Fridman kaže da je najgori mogući monopol, državni monopol.
Jesu u pravu i predstavnici lokalne uprave kada kažu da imaju problem sa funkcionisanjem. Problem sa funkcionisanjem lokalne uprave nastao je u trenutku kada je stepen zaduženosti toliki da ugrožava stepen likvidnosti u pojedinim ekstremnim slučajevima, insolventnost. Ali, ovaj zakon o kome danas raspravljamo ne tiče se i ne dovodi do popravljanja položaja lokalnih uprava, odnosno ne otežava ga zato što se radi o zakonu koju ne doprinosi povećanju fiskalnih obaveza građana Srbije. Ovo je fiskalno potpuno neutralan zakon.
Dva dana, dame i gospodo, poštovani građani Srbije, slušamo raspravu o Zakonu o finansiranju lokalnih uprava. I da vas pitam, ministarka, da li ste čuli koliko iznosi iznos prihoda po osnovu zarada? Godine 2015. i 2016. država Srbija ima rast prihoda, a ti prihodi su u visini od 120 milijardi dinara, odnosno 50 milijardi u visini čistih prihoda.
Ovde ću da iskoristim podatke koje daje Fiskalni savet. U zadnjem izveštaju koji je dostavljen 5. septembra 2016. godine, na stranici 10, stranici 11. i 12. objašnjenje – govori se o rezultatima fiskalne konsolidacije države Srbije – 149,5 milijardi su prihodi od poreza na dohodak građana. Evo, ja prvi danas to kažem. To kaže Fiskalni savet, toliko smo planirali, opšti javni rashodi za ovu fiskalnu godinu. Na stranici 11. i 12. Fiskalni savet kaže – Zato što je Vlada Srbije činila niz koraka koji se tiču direktnih stranih investicija, odnosno domaćih investicija, popravila investicionu klimu, u državi Srbiji masa zarada i nivo zaposlenosti je porastao, pa će porez na dohodak građana biti uvećan za šest milijardi, minimum. 75% poreza na dohodak građana predstavljaju porezi na zarade; 80% poreza na zarade ide lokalnim upravama.
Ja pitam sve zaštitnike funkcionisanja lokalnih uprava – 2,75% prihoda odnosno 4,8 milijardi po osnovu povećanja poreza na zarade u 2016. fiskalnoj godini, kome je otišlo? Otišlo je lokalnim upravama, zahvaljujući funkcionisanju Vlade Republike Srbije. I to ne kaže ministar, ne kažu odbornici i poslanici SNS, ne kaže predsednik Vlade, kaže Fiskalni savet. Ne verujete Fiskalnom savetu? Međunarodnom monetarnom fondu? U redu.
Novac koji je obezbeđen investicijama Vlade Srbije u stvari je otišao za funkcionisanje lokalnih uprava, povećanje nivoa zarada i to je sasvim normalno. Da nema Vlade Srbije, male opštine koje funkcionišu u Srbiji bile bi u strašno lošoj situaciji. Imate nebrojane male opštine koje iz svojih budžeta, zbog odliva stanovništva, male privredne aktivnosti, nisu u stanju da finansiraju potpuno funkcionisanje lokalne uprave. Da nema direktnih investicija, odnosno pomoći koje Vlada Srbije čini u grinfild i braunflid investicije, te male opštine danas ne bi funkcionisale. Da li je moguće zamisliti da mala opština može da doprinese i da privuče stotine i otvori nova radna mesta? Funkcionisanje lokalne zajednice uglavnom je vezano za zakone koji se donose u Republici Srbiji i propise koji se tiču lokalnih uprava.
Gospođo ministarka, kako god da bude, Srbiji su potrebni novi reformski zakoni. Ovaj početak, bez novih sistemskih zakona koji su moderni, ništa novo svuda u svetu, Srbija ne može da ide dalje, sa zakonima koji se baziraju na razmišljanju i funkcionisanju iz 1946. godine, ma kakve sistemske i male promene činili, pravili akademije, obučavali, mora da se donesu sistemski zakoni. Ti sistemski zakoni moraju da prođu i da krenu od ključnog pitanja, a ključno pitanje je danas za mene – gospođo ministarka, a šta nam rade lokalne uprave? Da li se bave sportom, da li finansiraju obrazovanje, čime se sve bave? Čujemo da finansiraju sindikate. Iako bi odgovor na ovo pitanje trebalo da bude prilično jednostavan, u temi sam, vrlo jednostavan, da mi u državi Srbiji znamo čime se bave lokalne samouprave, ja mislim da grešimo.
Zbog takvog sistema koji mi danas imamo, jesu u pravu predsednici opština koji kažu da nisu u stanju da izmire i izvrše sve obaveze koje su nametnute odlukama republičke Skupštine i odlukama vrlo često lokalnih parlamenata koje su populističke, a koje nemaju izvore prihoda u fiskalnim prihodima. I jesu u pravu. Kao što jeste u pravu i Fiskalni savet kada kaže da je osnovni uzrok problema u funkcionisanju lokalnih uprava preveliki rashodi, pre svega rashodi za zaposlene.
Ne može se promeniti funkcionisanje lokalne uprave i nećemo napraviti nikakav iskorak ako ne rešimo još jedno ključno pitanje, a to je pitanje dualnog odnosa, odnosno dvojne uloge koje imaju lokalne skupštine u funkcionisanju i u svom radu. Lokalne skupštine su vlasnici javnih, javno-komunalnih preduzeća, agencija. Istovremeno, lokalne skupštine primarno imaju funkciju da građanima sa svoje teritorije obezbede što bolje komunalne uslove. Građani glasajući poveravaju njima funkciju poveravanja poslova. I jeste u pravu, nije sporno, mnoge lokalne funkcije mogu da se urade i učine boljim saradnjom privatnog i državnog kapitala.
Ali, gospođo ministarka, moramo da se vratimo normalnoj praksi i normalnim pravilima, koji kažu da je lokalna uprava, skupština, tu da poverava poslove onima koji najefikasnije i najekonomičnije rade, u interesima građana Srbije. Ko je vlasnik kapitala, ko pruža uslugu, da li je to mešovito preduzeće, preduzeće koje je u vlasništvu te skupštine ili privatni kapital, potpuno je nebitno u uslovima kada imate velike fiskalne i monetarne probleme.
Moram da podsetim građane Srbije da nije ništa sporno da se Srbija i danas nalazi u teškoj i fiskalnoj i monetarnoj situaciji, ali je razlika zato što smo okrenuli trend i prvi put imamo fantastične fiskalne rezultate i fantastične monetarne rezultate, kao nikada u istoriji Srbije. E, u takvim teškim vremenskim uslovima, u teškim situacijama, neophodno je da se vodi računa o svakom fiskalnom dinaru. Svaki fiskalni dinar u ovako teškim vremenima treba da ide u suštini, iako ovim zakonom ne ide, onim upravama i onim sistemima koji imaju najveće poverenje građana Srbije. Danas je nesporno da najveće poverenje građani Srbije u vođenju fiskalne politike imaju u Vladu Republike Srbije.
Potpuno se slažem, a i vi se slažete, da je proces decentralizacije neophodan da bi lokalne uprave mogle da funkcionišu bolje. Ali, nisam čuo danas da je neko iz lokalnih uprava, bivši predstavnici, rekao u procesu decentralizacije lokalnih uprava – znate, vi branite jedan sistem, vi hoćete da ga decentralizujete, a ne govorite o decentralizaciji lokalnih uprava, koje su takođe u problemu. Da vas podsetim da Slovenija ima 211 opština, Hrvatska 429 opština i da je nesporan proces decentralizacije koji podrazumeva da odgovornost bude veća. Ali je nesporno takođe da sa procesom decentralizacije se jasno fokusira odgovornost do nivoa stečaja za loše funkcionisanje lokalnih uprava.
Danas u Srbiji imate tržište gradova. To je pojam koji retko ko koristi. Imate tržište, na tržištu je konkurencija između gradova u privlačenju domaćih i stranih investitora i to je realna situacija. Imate gradove koji nude više i gradove koji nude manje i to je normalna situacija. Ali je pred nama izvesna situacija da će u narednom vremenskom periodu doći i do borbe za stanovništvo. Jer, ako nemate stanovništvo, onda nemate ni fiskalne prihode. Borba za stanovništvo će biti ključna borba između lokalnih uprava u narednom vremenskom periodu. Uslovi koje će pružati svojim građanima da otvaraju poslove, žive na toj teritoriji, razlikovaće dobre ili loše uprave.
Bez sistema, glavne knjige, trezora, koji se i danas i merama Vlade Srbije vodi, kako po funkcionalnosti, ekonomičnosti, organizaciji, ali u poslednje dve godine i programski, ne možemo da govorimo o promenama u funkcionisanju lokalne uprave. Bez jasnih pravila koji definišu, a istovremeno kontrole koja kaže za šta se troše sredstva građana Srbije, nema promene i nema mehanizma koji će govoriti o kontroli trošenja sredstava.
Moj predlog vam je da ne samo državni organi znaju koliko se i kada troši novac, već da informacije o funkcionisanju odnosno budžetskim isplatama, kako direktnih tako i indirektnih korisnika budžeta, budu dnevno dostupne građanima Srbije. Nije nikakav problem. Građani Srbije treba da znaju za šta se vrše plaćanja iz njihovih sredstava i mislim da je to neophodnost u vezi funkcionisanja lokalnih zajednica.
Ovaj zakon je u stvari ključno pitanje između dva fiskalna subjekta, između republičke administracije i lokalnih administracija. I pošten da budem, građane Srbije u bilo kom gradu ne zanima kada imaju infrastrukturni problem ko je odgovoran za taj infrastrukturni problem. Možete da prebacujete odgovornost sa republičke Vlade na lokalnu vladu, ali kada građani jesu nezadovoljni, pa i u primeru koji ste vi naveli, država Srbija mora da reaguje. To je suština funkcionisanja i fiskalnog poretka Srbije.
I da završim – ovo je prvi zakon koji podrazumeva promenu u funkcionisanju lokalnih zajednica. Kao što smo menjali zakone o radu, kao što smo menjali zakone 2015. godine na početku pa tvrdili da ćemo 2018. godine doći u situaciju da nam spoljni dug pada, a već smo sada došli, kao što smo imali plan da bolji fiskalni rezultati stignu tek za tri godine, a stigli su za godinu i po dana.
Gospođo ministarka, krenuli ste u jedan posao koji nije reformisan, možda zadnji deo srpskog društva i državne uprave, koji nije promenjen, nemojte da budete obeshrabreni.
Za godinu, dve dana kad donesemo set novih zakona koji se tiču i fiskalnog funkcionisanja lokalnih uprava i nove teritorijalne organizacije i novog načina funkcionisanja, rezultati koji će stići, a stići će ako budete istrajni na modernizaciji lokalne uprave, biće zasluga vaša i vašeg tima.
Srpska napredna stranka naravno da nema nikakav problem da podrži svaki zakon koji govori da je drugačije, jeste drugačije, ali smo zato tu da Srbija bude drugačija od one koju smo mi nasledili.
Dame i gospodo, Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru verovatno je i poslednji sistemski zakon koji usvaja ovaj parlament. Sama reč sistemski govori da on mora da ostane i ovaj amandman ne treba da bude prihvaćen.
Razlog ovakvog predloga amandmana i verovatno sledećeg predloga amandmana jeste u dubokom neshvatanju uloge države i javnog sektora. Mi se danas nalazimo u situaciji da se mešaju suštinski dve stvari. Te dve stvari potiču iz prava na uređenje funkcionisanja države i prava vlasništva. Imate opštu državu koja praktično uređuje i javna preduzeća koja su tu da funkcionišu.
Moje veliko iznenađenje svakako jeste, kada narodni poslanici iz opozicionog dela govore o funkcionisanju javnih preduzeća koristeći sistem funkcionisanja od pre četiri-pet godina. Ja sam ubeđen kada bi se raspitali, kada bi pitali direktore, pre svega, danas najviše pominjanih javnih preduzeća, koja kontroliše i koji su vlasništvo Republike, pre svega, EPS, „Srbijagas“, „Železnice“, da bi shvatili da je u tim preduzećima danas počeo proces transformacije odavno.
U EPS-u, u „Srbijagasu“, u „Železnicama“, prosto dolazi do potpuno drugačijeg mehanizma funkcionisanja u odnosu na ono što mi znamo. Zadnjih dana, zadnjih meseci nivo promena je toliki, da u zadnjih 40 godina te promene nisu bile tolike.
Ja znam da malo ljudi može da shvati i da razume, da EPS, „Srbijagas“, „Železnice“ prelaze sa jednog stacionarnog, teritorijalnog oblika organizovanja u funkcionalni, da se danas u EPS-u, u „Srbijagasu“, u „Železnici“, desetine i stotine, hiljade radnih mesta promenjeno, da su promenjene plate i koeficijenti i to govori o promenama koje su suštinske i sistemske.
Mi danas regulišemo funkcionisanje u javnom sektoru. U javnim preduzećima te promene se već dešavaju. Naravno, da suština razumevanja funkcionisanja države je potpuno drugačija.
Ja danas sa velikim čuđenjem mogu da se pitam, šta je to sa idejama nekih političkih stranaka iz početka devedesetih i dvehiljaditih godina? Nismo danas i nismo tada mogli da čujemo iste principe. Tada su se neke političke stranke zalagale za liberalnu ekonomiju, slobodno tržište, sklanjanje javnog sektora i uređenje, govorili smo o javnim preduzećima koja će biti potpuno drugačija nad poverenim poslovima.
Danas uporno branimo sistem funkcionisanja i u javnim preduzećima i u državnoj upravi, koji ne može da funkcioniše, a ne može da funkcioniše zato što košta 241 milijardu, rashodi za zaposlene, plus opšta država. To je 25,41% budžeta.
Ja mogu da shvatim da u političkim raspravama imamo različite političke stavove, ali mehanizam funkcionisanja u javnoj upravi je identičan u javnim preduzećima i ako ne znaju, plate u javnim preduzećima su smanjene, tamo je ogromna reforma, biće višak zaposlenih, to se danas dešava, možete da pozovete direktora EPS Obradovića, direktora „Železnica“, direktora „Srbijagasa“, sve će vam ovo reći.
Možete da pozovete svakog zaposlenog u tim preduzećima, svakog zaposlenog od nivoa direktora, do nivoa činovnika, reći će nam – ogromne su promene u javnim preduzećima.
Ja ću vrlo kratko, u diskusiji već dugo vremena provejava jedna činjenica da je 241 milijardu dinara iz budžeta, da se izdvaja za plate zaposlenih u javnom sektoru. Potpuno razumem jednu grupaciju poslanika koji ne moraju da se sećaju budžeta, a to je bilo samo pre dva meseca, ali moram da ih ispravim.
Rashodi za zaposlene iz budžeta, tiču se rashoda za opštu državu, a ne za zaposlene u javnom sektoru. Znači, to je suština. Ako to ne razumete, ja to potpuno mogu da shvatim, zaboravili ste.
Znači, iz budžeta 251 milijardu ne dajemo za plate zaposlenih u javnim preduzećima, a ako kažete za železnicu, to je onda 17 milijardi. Prosto, radi boljeg razumevanja, zaposleni u javnim preduzećima iz budžeta za rashode za zaposlene, ne dobijaju nijedan jedini dinar, dobijaju preduzeća za subvencije, za šta ih oni koriste, ali to nije 241 milijarda, nego 17 milijardi.
Država Srbija jeste skupa država i javna preduzeća jesu u trenutku danas vrlo loša i potpuno se slažemo sa ministarkom tu. Jesmo u procesu promena u javnim preduzećima, ali zaboravljate da govorite o celoj lepezi javnih preduzeća, kao što su javna preduzeća…
Da, amandman, javna preduzeća na lokalu, zaposleni u javnim preduzećima u lokalu, javnim i komunalnim preduzećima. Zato, kada govorite o predlogu amandmana na član 1. i zaposlenima u javnim preduzećima i prihodima koje dobijaju iz budžeta, morate da budete malo precizniji.
Dame i gospodo, suštinski problem kod predloga ovog amandmana nalazi se u članu 1. i postoji mešanje i govori se o javnom interesu da su javna preduzeća javni interes. Bitna je razlika između javnog interesa i javnih preduzeća.
Javni interes jedne države može da bude različit. Ne znači da javna preduzeća moraju da budu u interesu javnom. To je samo u Srbiji. Verovatno, ako bi se danas vratili na raspravu kako funkcioniše suštinski, suština ove rasprave jeste u stavu i predsednika poslaničke grupe SNS da mora da se menja svest. Javni interes ne mora da radi javno preduzeće.
U članu 3. jasno se govori da javni interes može da obavlja i preduzetnik, odnosno društvo kapitala. Javni interes je šire definisan u odnosu na javno preduzeće. Ja se slažem da je Srbija zemlja koja verovatno ima najveći broj javnih preduzeća koje su, čini mi se, tu nepotrebne. Javna preduzeća su stvar prošlosti, stvar koja ne može da bude povezana sa jasnom tržišnom ekonomijom. Javna preduzeća su izuzetak u liberalnim, modernim, ekonomskim shvatanjima.
Ovaj zakon pokušava da definiše, pre svega, bolji način funkcionisanja tih javnih preduzeća dok se na tržištu poveravanjem poslova ne dođe da javni interes, koji mora da bude ograničen, ne obavljaju ili javna preduzeća u vlasništvu države ili druga preduzeća koja nisu u vlasništvu države. Kada dođemo u situaciju da imamo javni interes i poveravanje posla koja čini centralna, lokalna ili pokrajinska vlast, i poverava najkonkurentnijim preduzećima, onda će suština funkcionisanja biti potpuno drugačija.
Ovaj Zakon o javnom preduzeću ticaće se samo vlasništva nad preduzećima koja mi imamo, kao Skupština Republike, lokalne uprave, odnosno pokrajine, a javni interes se svakako definiše drugim zakonima.
Ako privredne komore doživite kao deo tržišnog sistema, onda jeste u pravu, ali nema nikoga ovde danas koji ne misli da je slobodna liberalna ekonomija suština. Slobodna liberalna ekonomija je ono za šta se zalaže SNS, ali sistem organizovanja privrednih komora, ovakav kakav je zamišljen, nije u suprotnosti sa liberalnom ekonomijom.
Privredna komora je samo oblik udruživanja i funkcionisanja. Ona direktno nema veze sa tržištem. U okviru iste privredne komore imate konkurentne grane, imate konkurenciju. Sve su to različiti poslovni interesi. Privredna komora jeste tu da sve to ujedini, iako će u okviru nje postojati različiti poslovni interesi subjekata koji postoje. Tako da, ovakav sistem organizovanja privrednih komora ne utiče na liberalno i slobodno tržište u Srbiji.
Mi se slažemo definitivno i veliko je zadovoljstvo kada možemo da podelimo isti sistem vrednosti u oblasti ekonomije. Svi narodni poslanici se možda, po prvi put u srpskoj istoriji, u ovom sazivu parlamenta, manje više zalažu za čisto liberalnu ekonomiju, ali privredne komore nisu deo tržišta i u tome je razlika. Vi imate tržišne mehanizme koji regulišu funkcionisanje tržišta i to treba da radi Skupština.
Privredne komore su deo udruživanja i one ne predstavljaju tržište. Razlika je samo u koncepcijskom shvatanju razumevanja funkcionisanja privrednih komora. Kada bi postojalo tržište privrednih komora, onda bi postojalo ovo o čemu vi pričate, ali je to u ovom trenutku oblik udruživanja i izmešten je izvan sistema tržišta.
Pa, imamo tu problem u razumevanju.
Da li je u Austriji i Nemačkoj, zemljama na koje se Srbija tradicionalno oslanja u oblasti ekonomije u poslednjih desetak godina, još više će se oslanjati s obzirom na njihovo značenje koje imaju EU, ugrožena sloboda tržišta zato što postoji ovakav model organizovanja privrednih komore? Znači, to je ključno i krucijalno pitanje.
U svetu postoje drugačiji i različiti modeli organizovanja privrednika, da li je to privredna komora ili udruženje, to je nesporno. Mi smo izabrali ovaj koji mislimo da je najbolji srpskoj, ekonomskoj budućnosti, možda ne stvarnosti, najviše odgovara dobra praksa koja je učinjena u Austriji i Nemačkoj. Dve krucijalne, jedna krucijalna ekonomija, jednako je takođe vrlo jaka.
Šta ne odgovara u modelu organizovanja privrednih komora u Nemačkoj i Austriji? To mi hoćemo da preslikamo i da se nadamo da će srpska privreda u narednih pet, deset godina biti barem koliko austrijska, ako ne možemo da stignemo do Nemačke.
Dakle, ako je Nemačkoj potpuno odgovarao ovakav model organizovanja preduzetnika i privrednih društava i ako oni nisu ugrozili slobodu i tržište principom, ako Ustavni sud Nemačke nije konstatovao da to ugrožava funkcionisanje prava i slobode, onda je normalno da se mi u Srbiji zalažemo za isti model organizovanja koji podrazumeva potpunu slobodu i liberalizam koji postoji kako u Nemačkoj, Austriji, tako i u Srbiji.
Suština jeste da ovaj zakon ne dovodi do povećanja poreskih prihoda i suština je ono što je ministar malopre rekao, ako ste pratili Zakon o oružju, znate da je uvedena jedna nova potpuna kategorija koja se zove kolekcionarsko oružje i koje se ranije nalazilo u kategoriji oružja i na koju je i ranije plaćan porez za oružje, bilo za držanje i nošenje.
Sada je kao i ranije, na trofejno oružje koje se definiše jasno, ni tada ni sada, neće biti naplaćivan porez, samo što će za trofejno oružje biti precizno definisan mehanizam kada ono postaje trofejno, jer ono je oružje koje ne može da se upotrebi, bilo pravljenjem zatvarača ili varenjem cevi, a ono što je kolekcionarsko oružje, u stvari to je oružje, koje može da se upotrebljava, koje je fizički potpuno ispravno i nalazi se u kategoriji oružja ranije, tako da je ovaj zakon fiskalno potpuno neutralan i ove izmene potpuno fiskalno neutrališu povećanje budžeta, već zadržavaju nivo oporezivanja na isti nivo kao i pre ovog zakona.
Znači, suština je samo u terminološkoj definiciji koja je uvedena porezom na oružje.