Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS Tomislava Nikolića podneo amandman da se posle člana 139. doda član 139a koji glasi: ''Sve primedbe na dokumentaciju od strane nadležnog organa moraju biti u pismenoj formi, overene i konačne.
Ukoliko proceni da primedbe službenika u organu lokalne samouprave nisu na mestu, odgovorni projektant obaveštava Inženjersku komoru Srbije radi pokretanja postupka pred Sudom časti. Odgovorno lice koje potpisuje spisak primedbi mora imati licencu odgovornog projektanta.''
Apsurdno je da projektanta sa licencom kontroliše neko bez nje ili bez iskustva. To je i motiv ovog amandmana.
Iskoristio bih još samo, ministar nije tu, ali verujem da će mu njegovi saradnici preneti pitanje, novi Ustav je propisao da se u određenom roku donese zakon o vraćanju imovine lokalnoj samoupravi i pitanje je - kada će taj zakona doći u skupštinsku proceduru.

Dame i gospodo, u ime Poslaničke grupe Napred Srbije – SNS, podneo sam amandman da se u članu 46. brišu stavovi 10. i 11, jer član 46. koji reguliše privremeno finansiranje, stavovi 10. i 11. u predlogu Vlade glase: ''Izuzetno, period privremenog finansiranja može produžiti za još tri meseca, tako da ukupno traje šest meseci, ako se budžet ne donese ni do 15. marta tekuće budžetske godine. U periodu privremenog finansiranja januar-jun u pogledu obima i rasporeda rashoda primenjuje se ograničenje iz stava 5. ovog člana srazmerno periodu privremenog finansiranja.
Odredbe st. 1-5 i stava 10. ovog člana shodno se primenjuju na finansiranje planova organizacije za obavezno socijalno osiguranje.''
Potpuno je jasno da ako Vlada nije u stanju da uobičajenim rokovima privremenog finansiranja do tri meseca obezbedi usvajanje ovog predloga zakona o budžetu, onda ne postoje izuzeci koji treba da obezbede njen opstanak.
Potpuno je jasno, ono što treba da bude izuzetak, postaje pravilo, videli smo usvajanje i prethodna dva budžeta. Ovde imamo zanimljivo obrazloženje Vlade, na pola strane, navodi nekoliko razloga zbog čega predviđaju ovakvo rešenje, pa kažu – i politička odgovornost i eventualni rizik da se nedonošenjem budžeta ugrozi finansiranje Ustavom i zakonom utvrđene nadležnosti.
Potpuno je jasno da politička odgovornost treba da bude prema građanima Srbije. Ovako loša Vlada, koja ne može u predviđenim rokovima da donese budžet treba da podnese ostavku. Jedino ovde mogu da prihvatim jedno obrazloženje gde se pominje da se izbori obave u januaru.
Mislim da je konačno Vlada svesna kakva je ekonomska i socijalna situacija u koju su doveli građane Srbije i više se ne može dozvoliti, niti ima prostora za ucenjivački kapacitet nekih malih stranaka koje ucenjuju Vladu i vladajuću većinu, pa je jasno, kažem, mogu da prihvatim ako je Vlada svesna da se izbori konačno moraju raspisati i održati u januaru 2010. godine.
Tako možemo prihvatiti to obrazloženje, a sve ostalo jednostavno ne postoji, ni drugo obrazloženje niti neki predlozi koje bismo tolerisali da se produže ovi rokovi za još tri meseca. Hvala. (Aplauz.)

Poštovani građani, uvažene kolege, u ime SNS sam podneo amandman da se u članu 49. stav 1. reči „tri meseca“ zamene rečima „30 dana“.
Da bi bilo jasnije, pročitaću taj deo člana koji glasi: „Odgovorno društvo za osiguranje ili njegov ovlašćeni predstavnik dužni su da u roku od tri meseca od dana podnošenja odštetnog zahteva oštećenom licu dostave: 1) obrazloženu ponudu za naknadu štete, ako su osnov i visina štete nesporni i 2) obrazloženi odgovor, ako su osnov i visina štete sporni.“
Mnoge moje kolege su danas govorile, to je prof. Šami takođe obrazložio, o predugačkim rokovima koji su dati da osiguravajuća društva izvrše svoju obavezu prema građanima, jer imamo situaciju da građanin u roku od tri dana mora da podnese prijavu, a osiguranje u roku od 90 dana da građanima isplati štetu, u ovom slučaju da daju obrazloženu ponudu građanima za nastalu štetu.
Kada znamo ekonomsku situaciju, gde građani vrlo često u ovoj situaciji ostaju bez svog vozila u roku od 90 dana, pa imamo osiguranja koja će produžiti te rokove jer imaju zakonske mogućnosti, da mnogi građani neće moći svoja vozila da poprave dok im osiguravajuće društvo ne isplati štetu, jasno je da su građani u ovom slučaju u nepovoljnom položaju, da ovde štitimo osiguravajuća društva, a ne građane. Dajemo im odloženo plaćanje na 90 dana; oni taj novac koji su dužni da isplate građanima mogu da investiraju nekoliko puta. Kada znamo da su premije preko šesnaest milijardi, da su isplaćene štete upola manje, jasno je u kojoj meri osiguranja idu na štetu naših građana.
Imamo i obrazloženje Vlade zbog čega ne prihvata amandman, a to je da se amandman ne prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju za neprihvatanje amandmana na čl. 24, 38, 68. Recimo, odbijanje amandmana na član 45. gde se kaže: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je predloženi rok u skladu sa razvijenošću tržišta osiguranja, odnosno rokom u kome društva za osiguranje moraju da izvrše sve potrebne radnje kako bi se na pravi način odgovorilo oštećenom po pitanju njegovog zahteva.“
Takođe imamo obrazloženje koje se mnogo pominje kod ovog zakona – amandman se ne prihvata iz razloga što se navedena odredba primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji. Jasno je da u Evropskoj uniji ovakvi rokovi ne mogu da prođu, da sigurno tamo njihovi građani ne čekaju 90 dana da se neke štete isplate. Vidimo da imaju i neke povoljnosti, da čak građani dok čekaju na opravku svog vozila dobijaju vozila na korišćenje da ne bi njihove obaveze trpele štetu zbog nekog osiguranja kojem je potrebno da pogleda dokumentaciju predatu od strane oštećenog, da izađe sa svojim mišljenjem i ponudom osiguraniku i da u dodatnom periodu isplati štete koje su građani pretrpeli. U ovom slučaju i nisu krivi za to što se desilo, da bi čekali osiguravajuća društva, koja sa ovakvim prihodima ne dozvoljavaju građanima za kratko vreme da ostvare svoja prava. Hvala.

Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo - SNS podneo sam amandman, želeći da smanjimo uticaj jedne stranke na Fond za razvoj, na član 20. koji glasi: "Radi obavljanja godišnje revizije finansijskih izveštaja Fond angažuje spoljnog revizora sa liste međunarodno priznatih revizora. Spoljni revizor sačinjava izveštaj i daje mišljenje da li su godišnji finansijski izveštaji sačinjeni u skladu sa međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja, odnosno međunarodnim računovodstvenim standardima, zakonom kojim se uređuje računovodstvo i revizija i da li istinito i objektivno prikazuju finansijski položaj Fonda, rezultate poslovanja i novčane tokove za tu godinu."
U stavu 3, što je predmet mog amandmana, stoji: "Izveštaj iz stava 2. ovog člana dostavlja se upravnom odboru i ministarstvu nadležnom za poslove ekonomije i regionalnog razvoja". Tu sam predvideo da se u stavu 3. posle tačke dodaje: "i Ministarstvu finansija" i to bih želeo da obrazložim.
Ministarstvo finansija mora imati nadzor nad radom Fonda, a to podrazumeva i obavezu dostavljanja izveštaja o reviziji, godišnjih i finansijskih izveštaja, jer se ne može ostaviti Fond za razvoj, i sredstva koja se kroz njega plasiraju, na milost i nemilost G17, čija je težnja da sve finansijske tokove u Srbiji stavi pod kontrolu.
Vidimo da su se i povodom ovog seta zakona izređali svi ministri iz G17. Stavljajući pod Ministarstvo za poslove ekonomije i regionalnog razvoja od mnogih ministarstava su uzimali njihove nadležnosti, pa i zapošljavanje, turizam, finansije, Fond za razvoj; vidimo sad i predmet ovog zakona, objedinjavanje Fonda za razvoj i Garancijskog fonda. Sredstva iz budžeta se plasiraju kroz ovaj fond i mislim da Ministarstvo finansija mora imati uvid u izveštaje revizora.
Videli smo i ranije praksu da krediti koji se plasiraju kroz ove i slične fondove idu po stranačkom principu. Kriterijum je da mora biti član G17.
Takođe, vidimo da gospodin Dinkić, ministar ekonomije, kao predsednik upravnog odbora još jednog fonda želi da to bude pod njegovom kontrolom, a takođe vidimo i smešno obrazloženje zašto se ovaj amandman ne prihvata, gde Vlada kaže: "Amandman se ne prihvata iz razloga što pravno nije moguće da Vlada vrši direktno nadzor nad radom Fonda.
Vlada vrši nadzor nad radom Fonda preko Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, koje dostavlja Vladi izveštaj o radu Fonda na svakih šest meseci."
Znači, nije moguće, po Vladi, da Ministarstvo finansija vrši nadzor, a moguće je da to radi Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Ovde oni kažu da je, praktično, Ministarstvo finansija Vlada i ona nema mogućnost da dobija izveštaje, a da Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja može da bude dostavljen izveštaj o radu Fonda na svakih šest meseci, koji oni onda dostavljaju Vladi. Ovo obrazloženje mi je potpuno nejasno, a pretpostavljam i mojim kolegama.
Povodom ovog člana dosta toga je govorila moja koleginica gospođa mr Jorgovanka Tabaković i mislim da nemam još puno da kažem, jer je ona to jako dobro razložila, ali ovde vidimo još jedan pokušaj G 17 da stavi još jedan deo finansijskih tokova Republike Srbije pod svoju kontrolu. Mislim da ovaj amandman mora da se prihvati, da može i Ministarstvo finansija da ima uvid u rad ovog fonda. Hvala.

Poštovani građani, poštovani poslanici, sigurno da je na ovakav način izvrgnut dogovor koji je bio postignut između poslaničkih grupa.
Mogli bismo kvalitetnije da govorimo o ovim amandmanima, ali pošto nam je materijal koji smo spremili za ovu raspravu u pojedinostima ostao kod kuće, jer nije bilo predviđeno da se danas radi po ovoj tački, sigurno da moramo da skupljamo materijal po celoj skupštini i da o ovom govorimo.
Ispred Srpske radikalne stranke podneo sam amandman na član 10. koji glasi: "Nezakonitim ulaskom u Republiku Srbiju smatra se ulazak", a onda je navedeno pet stavova, "1) van mesta ili vremena određenog za prelazak državne granice; 2) izbegavanjem granične kontrole; 3) upotrebom tuđe, nevažeće, odnosno lažne putne isprave ili druge isprave; 4) davanjem neistinitih podataka graničnoj policiji; 5) za vreme trajanja zaštitne mere udaljenja stranaca sa teritorije Republike Srbije, mere bezbednosti proterivanja stranaca iz zemlje ili mere otkaza boravka." Želeo sam da se u članu 10. stav 1. posle tačke 5) doda tačka 6) "i u drugim situacijama koje su u suprotnosti sa odredbama ovog zakona".
Znači, u praktičnom životu postoje mnogobrojne situacije i načini kršenja odredaba o povredi državnih granica i uslovima nezakonitog ulaska u državu. Da bi se olakšao postupak neposredne kontrole državne granice od strane nadležnih državnih organa potrebno je ovakvom širom odredbom uticati na pojačanu kontrolu i sprečiti nezakonit ulazak u državu.
Vlada je odbila ovaj amandman uz obrazloženje da Vlada ne prihvata amandman iz razloga što su predložene druge situacije već obuhvaćene članom 11. Predloga zakona i odnose se na odbijanje ulaska stranaca, a u članu 10. su precizno navedeni slučajevi nezakonitog ulaska u zemlju. Znači, stranac je već ušao u zemlju, ali na nezakonit način, i nije mu odbijen ulazak u našu zemlju. Mislim da ovaj stav treba da stoji i u članu 10.
Ali, mi imamo ovde jednu situaciju... i sigurno je da amandman gospodina Buhe nije prihvaćen zato da bi se i izbeglice smatrale strancima. Sigurno je da znamo kakvi su njihovi problemi koji postoje trenutno u našoj državi, njihov izbeglički status, situacija da država ne vodi računa o izbeglicama, da jedino pojedinačno lokalne samouprave i neke međunarodne donacije još uvek pomažu ovoj populaciji. Recimo, lokalna samouprava iz koje dolazim, a to je opština Vrbas, u prethodnom periodu, dok je imala mogućnosti, dok još postojao fond solidarnosti, mogla je da pomogne velikom broju izbeglica, da li kupovinom domaćinstava, jer to je jedini način na koji se problemi mogu rešiti.
Sada pokušavamo kroz razne programe i konkurse koji postoje u našoj državi da konkurišemo kao opština. Vidimo da ti programi nisu uvek kvalitetni, a naša država na pogrešan način o tome razgovara sa predstavnicima međunarodne zajednice, UN i ostalih, recimo, italijanske vlade ili vlade Japana, koji su spremni da daju izvesna sredstva da se reši izbeglički status.
Sigurno je da se kvalitetnije i za manje novca može rešiti izbeglički status. U ovim opštinama imamo, pogotovo u seoskim sredinama, veliki broj domaćinstava koja su na prodaju i cene su dosta niske. Recimo, za pet-šest hiljada evra može da se kupi u selu domaćinstvo, a znamo da je većina tih izbeglica došla iz takvih krajeva i da nisu navikli da žive u stanovima. Oni u stanovima nemaju mogućnost da ostvare prihod za izdržavanje svojih porodica. U našoj opštini videli smo da se mnogo kvalitetnije na takav način rešava izbeglički status: kupovali smo kuće sa okućnicama u selima, gde su oni imali mogućnost da na tim okućnicama, baštama i sl. ostvare prihode i da omoguće da se njihove porodice prehrane.
U Srbiji još uvek imamo 84 kolektivna centra, preko 7.500 ljudi živi u tim centrima u uslovima koji nisu dostojni čoveka.
Takođe, imamo Vladu koja promoviše pobedu što se tiče glasanja u UN, a vidimo da su nam već sutradan Republika Crna Gora i Makedonija udarile jedan veliki šamar. Bilo bi dobro kada bismo mogli da razmišljamo o tome da to nije slučajno. Jasno je da su oni koji odlučuju o našim sudbinama želeli da već sutradan jednim velikim šamarom pokažu da ono što smo mi predstavili kao veliku pobedu to u stvari nije.
Crna Gora je u ovom trenutku, mimo interesa i mimo volje svojih građana, uradila to što je uradila. Rasprodajući teritoriju svoje države građanima je oduzela što je mogla da oduzme, a sada im je oduzela ono što im je najsvetije, a to je obraz i čast, priznajući Kosovo i Metohiju kao nezavisnu državu.
Takođe, ono što je sve nas poslanike danas na neki način iznenadilo u dnevnim novinama "Kurir" jeste da je, recimo, u "Kuriru" postavljena bomba, pa smo se pitali iz kog razloga je to urađeno, da li upravo zbog ovoga što su objavljivali o ovom dogovoru između naše vlade, da je čak naša vlada sinhronizovano učestvovala u tome i da je ona u tom danu kada je donela odluku da se vrate ambasadori u države koje su priznale nezavisnost Kosova, u istom momentu je vlada Crne Gore donela akt o priznanju, takođe vlada i skupština Makedonije. Sada vidimo da je postojao dogovor da se to sinhronizovano uradi i to upravo "Kurir" danas objavljuje.
Takođe, te iste novine iz dana u dan pišu o jednom političaru koji je uništio finansijske tokove ove zemlje, koji ima udela u svim aferama koje postoje unazad sedam godina u našoj državi.
Sada je pitanje zbog čega, da li da se ne piše više o tome, o tom političaru, ili je u pitanju ovaj dogovor koji je postojao o priznavanju nezavisnosti Kosova i Metohije, da li je to nekom zasmetalo i da li je to razlog zbog čega je u "Kuriru" postavljena bomba. Hvala.

Poštovani građani, uvažene kolege, želeo sam da reklamiram članove 225. i 226, gde se kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenje i objašnjenje od predsednika Narodne skupštine, od predsednika odbora Narodne skupštine, od ministara i funkcionera drugih republičkih organa.
Želeo bih da postavim pitanje ministru pravde do kada će dozvoljavati da se donose skandalozne presude u trgovinskim sudovima. Znači, mi upravo govorimo o tome da ima jedan veći broj sudija koji profesionalno rade svoj posao, a ima jedan broj sudija koje koriste svoju funkciju da donose presude, poput presude koja je doneta kompaniji "Karneks", u vezi sa njihovim sporom sa jednom kompanijom, gde vidimo jednu skandaloznu presudu. Sada ću vam reći o čemu se radi.
Znači, kada je vladajuća oligarhija donela Zakon o privatizaciji sumnjive kompanije, "sa jednom tašnom i mašnom", počele su da kupuju i privatizuju po Srbiji. Kupujući fabriku one otpuštaju veliki broj radnika iz te kompanije, potpisuju štetne ugovore, tako da u momentu kada dolaze ozbiljne kompanije koje žele da investiraju u Srbiju...
Recimo, u "Karneksu" se očekivala investicija od 60 miliona evra i početak gradnje nove fabrike, ali u jednom momentu se zaustavlja ta investicija jer stiže od Trgovinskog suda presuda na 600 miliona dinara. Ta kompanija želi da jedan štetan ugovor, koji je zaključen od strane bivšeg vlasnika, raskine. Onda jedan sudija Trgovinskog suda na prvom ročištu, bez uvođenja sudskih veštaka da vide da li je tu bilo prostora za odštetu zbog raskidanja ugovora, donosi presudu na 600 miliona dinara, kao da je to šest miliona dinara, čime zaustavlja investicije. Nijedan ozbiljan investitor neće da investira u Srbiju, neće da investira u novu fabriku ako se donosi presuda na prvom ročištu bez angažovanja sudskih veštaka.
Usvaja se tužbeni zahtev, tako da imamo situaciju da sudija, koji je sa pisarnice, uz pomoć bivšeg predsednika suda, došao za sudiju, donosi jednu za drugom skandaloznu presudu. To je sudija Sava Jovanović. To je bruka za čitav novosadski Trgovinski sud. A mi dopuštamo, kao predstavnici zakonodavnog organa, i ministar pravde dopušta da se takve presude donose. Ima tu čak i organizovanog kriminala, jer je to ogroman novac.
Takođe, u ovom trenutku u Hagu imamo sumrak međunarodnog prava, sumrak demokratije; možemo reći da postoji jedan udruženi zločinački poduhvat kojim se želi da se naš predsednik dr Vojislav Šešelj ubije u Hagu. Sigurno da moramo poštovati zakone ove države; moramo dopustiti da demokratija i zakon uđu u ovu skupštinu, da predsednik ispoštuje izbornu volju građana, da vrate mandate SRS, i na tome moramo istrajati.

Poštovani građani, poštovani poslanici, uvaženo predsedništvo, ispred SRS želim da reklamiram članove 225. i 226, gde se kaže da narodni poslanik ima pravo da traži obaveštenja i objašnjenja od predsednika Narodne skupštine.
Gospođo predsednice, od 1996. godine video sam mnogo predsednika skupštine i mogu vam reći da je vaš metod najgori. Čudi me da vi, kao jedan lekar, niste prihvatili savete vašeg prethodnika, gospodina Dulića, jer on vam je upravo rekao na koji način možete sa najjačom opozicionom strankom da dođete do konsenzusa, da rad parlamenta bude u interesu građana.
Vi upravo želite da radite suprotno jer vi i ovim dezinformisanjem javnosti želite da sakrijete činjenicu da upravo vi želite blokadu parlamenta, jer sve ono što bi trebalo u narednom periodu da donesemo u ovom parlamentu, a tiče se momenta kada treba da postanemo kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, to su zakoni od kojih će većina da ide na štetu ovih građana, jer mi kao država nismo pripremljeni za te zakone koje vi u narednom periodu želite da donesete.
Iz kog razloga sprečavate i blokirate parlament već mesecima i još od izbora nemamo rad parlamenta kakav bi trebalo da bude? Želite da sakrijete od građana činjenicu da bi se onog momenta kada postanemo kandidat i dobijemo status kandidata otkrilo koliko ste obmanjivali i varali građane.
Vi ste obećavali, Demokratska stranka, sve ove godine da tovari novca stoje na granicama i onog momenta kada postanemo kandidati to će doći u Srbiju, da građani treba da čekaju kući da stigne poštar i donese taj novac.
Takođe, želite da sakrijete da one akcije koje ste podelili građanima i gde su se građani već zadužili za tih 1.000 evra, da nema ništa od tih akcija, da jednostavno kada to budu dobili i ono što ostane od pljačke Dinkića, to neće biti dovoljno da dobiju ni 100 evra.
Pominjete ovde i zakone o sukobu interesa, zakon o zaštiti korupcije, jasno je da želite da sprečite da se donesu zakoni, jer kada bi se ti zakoni doneli, pola Vlade bi bilo u zatvoru.
Vidimo da je državna kasa u deficitu, uništavate lokalne samouprave. Mi želimo, kao najjača parlamentarna stranka, da ovaj parlament radi u interesu građana, ali moraćete prethodno da odgovorite na neka pitanja koja postavljamo. Sigurno je da se mora ispoštovati volja građana i da izborna volja od 11. maja mora da bude u ovom parlamentu i ti mandati da se vrate.

Dame i gospodo narodni poslanici, da smo u 16,00 časova utvrdili kvorum za ovu sednicu mogli bismo da kažemo da će se završiti onako kako je i počela.
U svom dugogodišnjem poslaničkom stažu imao sam razna poniženja od strane ponekih predsednika parlamenta, pa evo i sada vas kao predsedavajućeg, da doživim da nam se jutros podsmeva preko 20 parlamentaraca Parlamentarne Skupštine NATO-a, jer ste takođe, kao i mog kolegu Dragana Šormaza, pošto sam juče ovde bio, preuzeo rešenje za službeni put, poslali ste nas u Crnu Goru na tu konferenciju, jer je to naše, obaveza ovog parlamenta.
Takođe, došli smo, pa barem da ste nam javili SMS porukom 15 minuta ranije, ne bismo se raspakivali. Nego, stigli smo svi noćas, jutros smo preuzeli materijal, dobili smo SMS poruku, izvinili smo se našim kolegama iz dvadesetak zemalja, parlamentarcima, gledali njihov podsmeh, gde kažu - vi Srbi u srpskom parlamentu ne znate ništa da uradite kako treba, nego vas vaš predsedavajući juče šalje, a danas vas zove SMS porukom da se vratite.
A da ne kažem da smo morali da idemo na recepciju da molimo recepcionara da nam ne obračuna pet dana, koliko je predviđeno da platimo, a nismo ostali, da bismo uštedeli ovom parlamentu tih pet noćenja, jer smo morali istog dana da se vratimo.
Znači, ovo su neka nova poniženja jer kao poslanik doživljavam od strane predsedavajućeg ovog parlamenta i moram da se pravdam mojim kolegama zašto nešto tako se dešava u srpskom parlamentu.
Moje kolege su vam već dale predlog, koji bi trebalo da usvojite, da kao predsedavajući pozovete šefove poslaničkih grupa, što je i pravilo u ovom parlamentu, da se oko svega vrše konsultacije. Da saslušate iskusnije od vas, kao i našeg zamenika predsednika poslaničke grupe gospodina Tomislava Nikolića, koji je toliko godina u parlamentu i ima šta da vas nauči i da vam kaže, i da onda zakažete novu sednicu u skladu sa Poslovnikom i Ustavom, i da ovaj parlament konačno počne da radi ono što građani Srbije trebaju i zaslužuju. Hvala.

Poštovani građani, uvažene kolege, gospodine ministre, mislim da ste se kasno setili kada je u pitanju "Magnohrom", jer imali smo situaciju da je tamo bukvalno u procesu privatizacije, vlasnik koji je kupio to preduzeće, rasprodao sve živo, nije isplatio radnicima plate, uništio to preduzeće do kraja i vi ste se tek na kraju setili da poništite tu privatizaciju.
U ime SRS na član 17. stav 1. reči - za period najmanje 9 meseci u toku kalendarske godine, naveo sam da se to briše, iz razloga da kupac preduzeća drugog kapitala koje se privatizuje mora u potpunosti da izmiri sve obaveze prema radnicima, a ovim amandmanom se prava radnika štite bolje nego zakonskim rešenjem.
Kažete da se ovo ne odnosi na javna preduzeća, videli smo kako se sprovela privatizacija društvenih preduzeća, bojimo se da će se na isti način sprovoditi i privatizacija javnih preduzeća, gde NIS, EPS i ostala javna preduzeća, koje bi država morala da zaštiti u ovom procesu privatizacije, na isti način će se rasprodavati, na isti način će isti tajkuni da ih kupuju, da uništavaju ta preduzeća.
Vi im dajete ovde mogućnost, kada je u pitanju, nadam se da ćete voditi računa kada su u pitanju javna preduzeća, da im se ne dozvoli da oni devet meseci u tim preduzećima rade šta hoće, da uništavaju ta preduzeća, da ne isplaćuju plate, da rasprodaju imovinu i atraktivne poslovne prostore, pa na kraju da sve spakuju u kofere i da odu iz tih preduzeća.
U tom procesu od tih devet meseci te firme se zadužuju, kupuju vozila, kasnije ih ti menadžmenti krčme, prodaju za mala sredstva, kupuju poslovne prostore, rasprodaju poslovne prostore, a na kraju samo, kada se Vlada seti da poništi privatizaciju tih preduzeća, spakuju kofere i odu iz Srbije.
Videli smo more, čak i u našoj opštini, more tih privatizacija koje su sprovedene samo u interesu tih novih vlasnika koji su za male iznose kupili preduzeća, vrše mobing nad radnicima, uništavaju privatizovana preduzeća, rasprodaju njihovu imovinu i ponavljam ponovo, jer je to na štetu radnika kojima vi omogućujete da u ovom zakonu devet meseci može da se dešava da se ne isplaćuju plate, a na kraju da kažete - pa šta, privatizovaćemo to preduzeće.
Gospodine predsedavajući, vidim da ste navikli da uveseljavate poslanike, ali morate se ponašati kao predsedavajući i omogućiti govorniku da govori po amandmanu.
I kolega iz SPS je na isti način pokušao da amandmanom uredi ovu zakonsku oblast, mada tražim ovim amandmanom da se briše stav posle ove zapete, da se ukine mogućnost da devet meseci se sa radnicima postupa na način da im se ne isplaćuju plate. Hvala.

Uvažene kolege, poštovani građani, javljam se po članu 225. i 226.
Ovde imamo jednu situaciju da DS, kadgod ne može da postigne ono što želi i ucenjuje DSS, pošalje ovde primerka da izađe za ovu govornicu, da izvređa poslaničku grupu SRS, da pokaže mržnju prema svemu onome što nije preduzeće DS, i onda DS kao papagaji pominju devedesete godine, pominju tako kao da su zaboravili da su oni, gospodo iz DS, već osam godina na vlasti, deset godina propadanja Srbije, deset godina pljačkaške privatizacije, osam godina tajkuna i svega onoga što vodi Srbiju samo ulizištvu prema međunarodnoj zajednici.
Imamo tešku ekonomsku i socijalnu situaciju, građane koji nemaju ponekad ujutru svojoj deci da daju doručak, a mi samo gledamo ovde, od strane DS, kako da podele svoj plen, kako da podele javna preduzeća, kako da privatizuju NIS i EPS.

Samo je pitanje da li u ovih osam godina imamo drumsku mafiju, stečajnu mafiju, da li donosimo zakone koji su ulizištvo prema međunarodnoj zajednici i svetskim moćnicima, da li donosimo zakone koji ne mogu da se primenjuju; pa, recimo, tako Zakon o izdavanju poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, zakon koji kada je ministarka, gospođa Dulić, onda govori jedno i jednostavno ide u pravcu da uništi male poljoprivrednike, a onda kada više nije ministar, ide među te poljoprivrednike i priča sasvim drugu priču.
Onda imamo takođe danas na dnevnom redu Zakon o osiguranju, a to je po meni kao kad se zločinac vraća na mesto zločina, tu bi trebalo preispitati i učešće Labusa u nekim dešavanjima oko osiguranja i još nekih ministara.
Imamo jednu koaliciju DS i DSS, gde svakodnevno vidimo kako iskazuju mržnju jedni prema drugima, ali opet radi opstanka na vlasti uvek na kraju gledaju šta su stranački interesi, a ne šta su interesi građana Srbije.
Onda tu pominju - narod je rekao nešto 2000. godine. Narod je rekao da je SRS trenutno najjača politička stranka u parlamentu. Narod je takođe rekao da je Tomislav Nikolić pobedio u prvom krugu za predsednika Srbije.
A onda imamo jednu situaciju da se onda bivši DOS okuplja kako još malo da opljačka Srbiju, kako da privatizuje javna preduzeća, kako da se dogovore oko direktora i upravnika odbora javnih preduzeća i sve onda u pravcu još daljeg opstanka na vlasti ove neprirodne koalicije.
Imamo mi tu nekih predloga kako da zaustavimo ovo dešavanje u Narodnoj skupštini. Vrlo lako: jednostavno, treba da se odblokira dešavanje u Skupštini grada, da se ne pojavljuju ove neprirodne funkcije, koje nisu nigde utemeljene, ni u Zakonu o lokalnoj samoupravi, ni u Ustavu, funkcije vršilaca dužnosti čak i gradonačelnika Beograda. Kada ispoštujete odluku Odbora za lokalnu samoupravu, kada se donesu odluke koje će poništiti prethodne odluke i dešavanja u gradu Beogradu, kada se raspišu izbori za gradonačelnika Beograda, onda ćete normalno da radite.

Poštovani građani, uvažene kolege, problem Velikog bačkog kanala i ono što imaju kao posledice opštine Vrbas, Srbobran i Kula, takođe i Bečej, mnogo su veće nego što se ovde pominjalo. Mi imamo da je 70 godina zagađivan Veliki bački kanal od industrija Kule i Vrbasa.
Ali, upravo ovo što je govorio zamenik predsednika SRS, gospodin Tomislav Nikolić, ne možemo se na takav način odnositi prema toj industriji. Mi smo upravo kada smo došli na javne funkcije u Vrbasu imali sastanke sa predstavnicima tih industrija i pokušali da nađemo zajednički jezik i našli smo ga. Znači, oni sada zajednici sa nama pokušavaju da reše problem Velikog bačkog kanala, da učestvuju u njegovom rešavanju.
U ovom slučaju opština Vrbas je imala viziju na koji način rešiti problem Velikog bačkog kanala. To je izgradnja magistralnog kolektora, to je izgradnja fabrike otpadnih voda, to je da sve zagađivače stavimo u taj magistralni kolektor, na čijem kraju će biti fabrika otpadnih voda. Drago nam je što su u zadnje vreme i ostali, u ovom slučaju pokrajinski sekretarijati i republičko ministarstvu, tu našu viziju videli i ušli u taj voz kojim smo mi krenuli pre tri godine. Mi smo zatekli ovu priču oko norveške donacije, znali da je privedemo kraju.
Takođe smo u Norveškoj, u njihovom Ministarstvu inostranih poslova znali da razgovaramo ravnopravno, da ih ubedimo da je mnogo potrebnije ne samo uložiti novac u projekte, nego u izgradnju tih projekata. Ne da ti projekti ostanu u fioci, kao što se ranije dešavalo, nego da idemo u izgradnju, da nam daju novac, i dali su 1.250.000 evra za izgradnju treće faze magistralnog kolektora, tu je i opština učestvovala sa 700.000 evra, izgradili treću fazu.
Ostaje nam sada četvrta faza, koja bi takođe trebalo da dođe i prikupi otpadne vode iz Kule i time imamo, zajedno sa ovim što je opština Vrbas uradila u protekle tri godine, a to je da je izgradila kompletnu kanalizaciju u gradu Vrbasu, sada trenutno gradi kanalizaciju u svim selima opštine Vrbas, takođe gradi severni krak magistralnog kolektora, koji te otpadne vode iz sela dovodi u mesta gde će biti buduća fabrika otpadnih voda. Imala je takođe viziju da ne gradi više postrojenja nego da ulaže u to centralno postrojenje, koje takođe treba da bude izgrađeno na kraju tog magistralnog kolektora. Uspela da digne to na nacionalni nivo, da se svi udruže, jer smo govorili da to opština Vrbas ne može sama da isfinansira, jer samo prva faza fabrike otpadnih voda košta 13,5 miliona evra.
Da se u to, pored opštine – koja je do sada uložila preko 7 miliona evra za ove tri godine u rešavanje pitanja zaštite životne sredine, izgradnje kanalizacije, kolektora i ostalih postrojenja da bi rešila taj problem oko zaštite životne sredine – uključila Republika, koja je obećala značajna sredstva, da su se međunarodni donatori takođe aktivno uključili kada su videli da vlast u opštini Vrbas iskreno želi da reši problem svojih građana, da poboljša kvalitet života svojih građana i time, kao što je rekao kolega malopre, zajednički oko tog problema moramo da se uključimo svi.
Drago mi je da se u ovom slučaju u zadnje vreme uključuje, kada su videli da je voz krenuo i da se ne može zaustaviti, pokrajinska administracija, u ovom slučaju Fond za kapitalna ulaganja. Po zahtevu opštine Vrbas dodelio je sredstva od 350 miliona. Time i aktivnom podrškom ministra za zaštitu životne sredine, jer je i on shvatio problem opštine Vrbas, da se taj problem mora rešavati, mislim da će opština Vrbas u narednom periodu, sledeće dve godine, ovaj problem uspeti da reši. Na ovaj način se ovaj problem mora rešavati i ovo mora biti problem koji će, pored Pančeva, biti problem za Srbiju.

Poštovane kolege, mislim da je ovaj amandman SRS, u cilju poboljšanja zakona, i mislim da resorno ministarstvo svakako treba da ga prihvati, ali bih hteo da iskoristim priliku da čestitam građanima opštine Kula na konstituisanju skupštine, lokalne skupštine, u skladu sa voljom građana, koja je iskazana na izborima.
Da čestitam predsedniku skupštine, iz redova SRS, i zameniku predsednika skupštine, iz redova DSS.

Baš mi je drago kada čujem da je vizuelni kontakt između Vlade i predsednika Republike uspostavljen. Narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS, podneo sam amandman za promenu u članu 7, Ministarstvo finansija, funkcija 090, socijalna zaštita je klasifikovana na drugom mestu, ekonomska klasifikacija 464, donacije i transferi u organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja.
Amandmanom bi se povećala sredstva Republičkom fondu za PIO zaposlenih sa 63.132.500.000 na 69.132.500.000, Republičkom fondu za PIO zemljoradnika sa 4.034.000.000 na 4.841.667.000, a istovremeno bi se ukupni transferi iskazani u kolonama 6 i 8 povećali sa 73.781.500.000 na 80.589.266.000.
Ovim amandmanom, a u smislu već iznetih stavova narodnih poslanika poslaničke grupe SRS, tražim da se sredstva koja su namenjena za specijalizovane usluge, kao sumnjivi i beskoristan način trošenja budžetskih sredstava u iznosu od 6.807.667.000, a učešće organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, i to šet milijardi, prenesu u Republički fond za PIO zaposlenih, a iznos od 807 miliona 667 Republičkom fondu osiguranja poljopriverdnika, a sve u cilju poboljšanja materijalnog stanja poljoprivrednika.
To je mnogo potrebnije od predsednika i njegovog voznog parka, a i vozila iz njegove kancelarije. Ovim tenderom Vlada je pokazala neverovatnu drskost prema građanima Srbije, koji jedva preživljavaju. To predstavlja čisto rasipništvo i razbacivanje državnih para, zarad privilegija državnih funkcionera.
Pitam vas, ministre Dinkiću, moglo bi sa ovim parama koje planirate da potrošite za vozni park da se otvori mnogo radnih mesta. Još nešto bih vam predložio, vama i drugu predsedniku Republike, da odigrate basket i da tamo vidite ko je bolji, a ne da trošite na zgrade ministarstva, a predsednik na vozni park. To je mnogo, to nije u redu, što moj kolega gospodin Perić malopre pominjao upad 6. oktobra u Narodnu banku, jer to smo taman zaboravili. Nemoj da nas ponovo podseća.

Dame i gospodo, poštovane kolege, u ime SRS podneo sam amandman na član 20. koji glasi: ''Prvostepeni sud će rešenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu žalbu. Prvostepeni sud će po žalbi izjavljenoj iz razloga nenadležnosti, ako se oceni da je osnovana, staviti van snage svoje rešenje, ukinuti sprovedene radnje i ustupiti predlog za izvršenje nadležnom sudu.''
Amandmanom sam predvideo da se reč "žalba" zameni rečju "prigovor", jer smatram da je pravilnije i efikasnije. Treba zadržati rešenja iz važećeg Zakona o izvršnom postupku, jer se u toku izvršnog postupka u celosti primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, pa je blagovremeno propisati nešto što je već propisano, odnosno po pravnom leku se odlučuje na način kako se odlučuje u parničnom postupku. Ovde se radi o jednom važnom procesnom zakonu čije odredbe moraju biti jasne i nedvosmislene kako ne bi izazivale nedoumicu kod onih koji ih primenjuju.