IVANA STOJILJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1981. godine u Puli. Živi u Užicu.

Osnovnu školu i Gimnaziju završila u Užicu.

Od 1997. radila je kao spikerka i novinarka na lokalnoj radio i tv stanici.

Studirala u Beogradu i stekla zvanje dipl.inženjera pejzažne arhitekture.

Radila kao samostalna projektantkinja a zatim kao vodeća inženjerka i urbanistkinja u Direkciji za izgradnju u Užicu. Za predsednicu Komisije za imenovanje direktora JP u Užicu izabrana je 2013. godine, gde je radila godinu dana.

Politički aktivna od 2010. kao predsednica Saveta za zaštitu životne sredine, predsednica Saveta za urbanizam zlatiborskog okruga i portparolka SNS u Užicu. Za poverenicu gradskog odbora SNS Užice i predsedavajuću zlatiborskog okruga SNS imenovana je 2013. godine. Članica Glavnog odbora SNS.

Član Mense Srbije.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2014.godine, na kojem je mestu ostala i nakon izbora 2016. godine.

Udata i majka dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici.
Danas je veoma važan set finansijskih zakona pred nama i zamolila bih kolegu, prosto da nastavim. Danas pred nama je veoma važan set finansijskih zakona i kolege, i pre mene su mnogo o tome govorili, pre svega zato što su doneta i predložena su veoma dobra rešenja za sve građane Srbije, posebno za osetljive kategorije našeg društva, kao što smo čuli za decu, za majke sa decom, zatim za osobe sa invaliditetom, gde se kroz carinski zakon povećava obim zaštite i pomoći, smanjuju se poreske olakšice za ogrev, i o tome ćemo verovatno još mnogo toga čuti i od govornika koji će posle mene govoriti.
Osvrnula bih se na dva Predloga zakona koji su po mom mišljenju onako neopravdano danas zapostavljeni. Naime, radi se o Predlozima zakona, odnosno Sporazumu i Ugovoru o zajmu za nastavak izgradnje delova Koridora 10 i Koridora 11. Žao mi je što se danas jako malo o tome govorilo, iako svi znamo da su ovi koridori, odnosno delovi autoputeva koji prolaze kroz našu zemlju, koji su delovi ovih koridora, pokretači našeg ekonomskog razvoja, pokretači razvoja naše privrede, socijalnog razvoja i svega onoga što mi očekujemo da bude dobro u našoj zemlji.
Žao mi je što se danas ova dva zakona od strane pojedinih opozicionih poslanika govorilo u smislu da su to vrlo neopravdana zaduživanja naše zemlje. U neku ruku smatram da jeste stvarno šteta što mi danas moramo o tome ponovo da razgovaramo i što moramo da pozajmljujemo ovaj novac, ali oni koji su imali šansu da grade ove koridore, i koji su imali šansu da sav onaj ogroman novac koji su dobili od privatizacija ulažu u ovakve infrastrukturne projekte, oni su ulagali u redovne troškove, krpljenje rupa i danas govore zašto nisu završeni ovi koridori.
Upravo otkako je ova Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem preuzela ove poslove ovi koridori se završavaju i mi ćemo konačno imati panevropski koridor kroz našu zemlju, imaćemo izgradnju autoputeva i bićemo povezani i unutar naše Srbije i sa svetom. Da podsetim o čemu se radi. Dakle, imamo sporazum Međunarodne banke za obnovu i razvoj sa našom Republikom Srbijom, koja je odobrila dve vrste kredita. Dakle jedno je investicioni kredit to je ovaj za obnovu, odnosno za nastavak izgradnje Koridora 10, odnosno dela autoputa u iznosu od 35 miliona evra, a drugi je programski zajam, vrlo važan, koji predstavlja podršku našem budžetu i gde će se kroz ovaj zajam obezbediti novac koji će pomoći za stvaranje dobra jedne poslovne investicije gde je cilj da mi razvijemo privatni sektor, da rasteretimo državne institucije i da oni budu nosioci zaposlenja.
Ono što je jako bitno napomenuti, jeste da smo mi od šefa Svetske banke dobili sve pohvale za to kako napreduje naša zemlja, pa da ne zaboravimo da smo se ove godine našli na vrlo visokom, za nas neočekivanom, 47 mestu, a da je šef Svetske banke predvideo da se mi za dve, tri godine sigurno nalazimo među prvih 20 zemalja, što je zaista u ovom trenutku neverovatno, ali verujemo da će biti ostvarljivo ovakvim radom, marljivošću i ovakvim rezultatima do sada. To je vrlo bitno pomenuti da znaju građani šta znači. Onog trenutka kada se popnemo što više na ovoj lestvici, kad budemo među prvih 20 zemalja na Svetskoj duing biznis listi to će značiti da ćemo biti mnogo privlačniji za investitore, da ćemo biti mnogo privlačniji za trgovinu, za tranzit, za turizam, i za sve ono što nosi razvoj jedne zemlje.
Dakle, ovaj sporazum o zajmu je potpisan još 2009. godine i potpisali su oni što su danas govorili zašto pozajmljujete novac, i naravno nije građen Koridor, nije se koristio novac kako treba, tako da 2016. godine se pokazalo da je povučeno, da je znači ostvareno iskorišćeno zajma oko 82%. Činjenica je da postoje odlaganja i da su postojali problemi. Oni su se uglavnom manifestovali do 2012. godine, priznajem bilo je tu i nekih razloga koje nije mogao da kontroliše čovek, kao što su vremenski uslovi, kao što su geomorfološke karakteristike tog terena, pa se mora ujedno menjati trasa, ali u svakom slučaju najviše je bilo ljudskog nemara, neažurnosti, otvaranja raznoraznih preduzeća, javni,h prebacivanja loptica sa jedne na drugu odgovornosti tako da mi danas bilo kamo sreće da možemo da pričamo da je završen Koridor 10 i da ne mora Srbija da uzima i ovaj zajam od 35 miliona, ali uzima ga upravo zato što su stručnjaci rekli da neko nije dobro predvideo koliko će novca trebati, koliko bi novca trebalo za izgradnju ovog Koridora tako da je ovih 35 miliona neophodno.
Ono što je jako bitno, jeste da se ovaj novac jako transparentno troši, da ovaj novac ne može da povlači se odjednom, kao što je rekao opozicioni poslanik, pa da neko potroši tek tako da se ne zna gde je otišao novac, a da posle neko drugi vraća. To nije takva vrsta zajma. Znači, ovde Svetska banka, odnosno Međunarodna banka za obnovu i razvoj traži da Srbija dostavi tačne uslove, da daje redovno izveštaje, znači kako bi se sprečila korupcija, to podrazumeva redovne i projekte, projektne izveštaje i finansijske izveštaje, i naravno redovnu reviziju, tako da je korupcija smanjena na najminimalniju moguću meru.
Ono što nama ovaj Koridor će obezbediti jeste da se nađemo u centru Tranevropskog koridora, koji povezuje sedam zemalja od Austrije do Grčke i ono što je jako važno jeste da Srbija, koja je dugo godina obilažena, a to vrlo često volim da napomenem, kada se jednom trasira put, pa makar on bio i duži, nekako ljudi inercijom idu preko tog puta. Dugo će biti potrebno da se naviknu svi iz regiona da prolaze preko Srbije, a upravo je Koridor 10 ono što će dovesti do toga. Prema proračunima oko stotine miliona evra će ostajati samo od putarina i onoga što će kroz tranzit ostavljati stranci u našoj zemlji, što će povećati naravno i poboljšati i turizam.
Rekla bih nešto kratko i o ovom drugom ugovoru. Radi se o zajmu za nastavak, odnosno za izgradnju deonice puta Surčin-Obrenovac, koji upravo pripada ta deonica, kompletnom putu, od autoputa od Beograda do Preljine. Mi smo svedoci da ovaj deo koji je nedavno otvoren od LJiga do Preljine jako dobro zaživeo. Svedok sam i neko sam ko ga svakodnevno koristi. Znači, koliko znači tih 40 kilometara i posebno moram da kažem da smo se svi koji prolazimo tim putem složili da postanemo njegovog značaja svesni, i sigurnosti, i bezbednosti, i rasterećenosti puta, onog trenutka kada se isključimo sa njega na magistralni put, tek onda vidimo koliko ustvari, prosto vam se čini na autoputu da je prazan, a kada se isključite na magistralni put shvatite koliki je njegov značaj.
Svi se radujemo da ovaj deo autoputa bude uskoro stavljen u punu funkciju, dakle od Beograda pa sve do Preljine. Želim da dam podršku svim ovim zajmovima, i sigurna sam da se sve moje kolege iz SNS-a slažu sa tim. Pre svega, zato što su svi autoputevi u našoj zemlji, profitabilni, predstavljaju profitabilnu granu privrede i ne samo autoputevi, nego sve saobraćajnice. Tako da su ovi zajmovi opravdani i puna podrška za sve zakone, a posebno za ove zakone u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prosto osećam potrebu da ja dam nekoliko argumenata. Prvi put čuje SNS za tu teoriju IMT. Verovatno je to nešto što je važilo u vaše vreme i „ima li mene tu“. To se i vidi, jer ni 2009. godine niste pružali pomoć tim paorima za koje se danas zalažete, već ste pružali pomoć monopolistima, pa ste tako usvajali Uredbu o regresiranju mineralnih đubriva, a cilj je bio da se poljoprivrednicima navodno olakša i pomogne uspešno okončanje ovogodišnje, odnosno te setve.

Ono što je tadašnja vlada uradila jeste upravo da je tadašnje paore, za koje se danas tako svesrdno zalaže, primorala da od određenih svojih partnera uzima mineralna đubriva i sve ono ostalo što ih je obavezivala ova uredba.

Ono što mi je, takođe, žao jeste da se mnogo toga obećavalo. Paorima se nije pomagalo danas kada zaista postoje konkretni razlozi i konkretni načini da se poljoprivreda stavi u službu i naše države, a pre svega da se pokrene i da se pomogne našim poljoprivrednicima da mogu da žive od svoje delatnost.

Žao mi je što su ovako loši komentari. Sigurna sam da i poljoprivrednici vide, možda ne svi, ali verujem da će njihovo strpljenje i da će strpljenjem ukazati nam poverenje i da će videti da su naše namere bile zaista dobre. Zahvaljujem.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Ono što sam iznela nije neistina, jer zaista postoje obećanja koja su bila lažna. Pročitaću ih građanima, da znaju. Znači, u „Dnevniku“ 11. jula 2009. godine je izašlo obaveštenje o Uredbi o regresiranju mineralnih đubriva. Naravno, subvencije jesu postojale, ali su paori bili prinuđeni da kupuju poljoprivredne proizvode po vrlo čudnim tenderima, doprinelo se stvaranju monopola. Zatim, 2012. godine, imamo jedno obećanje koje je nazvano izmuljavanje, ali ne i navodnjavanje kada je Dušan Petrović rekao da je u planu pod sistemima da bude oko 200 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta od 1,1 milion hektara, koliko ukupno planiramo da navodnjavamo. Naravno, država od toga nije videla ništa.

Postojala je i strategija zavlačenja Saše Dragina, tadašnjeg ministra, koji je rekao da od oktobra 2008. godine bi trebala da se donese nova Strategija razvoja poljoprivrede na koju je više puta pozivala DS itd. Opet da pomenem onih 5,5 miliona evra koji su dati u softver, odnosno pokvareni softver koji nije radio i koji je otišao u Ministarstvo poljoprivrede.

Mislim da je ovo dovoljno da se kaže gde je novac odlazio i da li je dobronamerno odlazio u ruke paora. Mislim da građani, naročito poljoprivrednici mogu da procene ko ima dobre namere, a ko je to samo lažno prikrivao. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:12