IVANA STOJILJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1981. godine u Puli. Živi u Užicu.

Osnovnu školu i Gimnaziju završila u Užicu.

Od 1997. radila je kao spikerka i novinarka na lokalnoj radio i tv stanici.

Studirala u Beogradu i stekla zvanje dipl.inženjera pejzažne arhitekture.

Radila kao samostalna projektantkinja a zatim kao vodeća inženjerka i urbanistkinja u Direkciji za izgradnju u Užicu. Za predsednicu Komisije za imenovanje direktora JP u Užicu izabrana je 2013. godine, gde je radila godinu dana.

Politički aktivna od 2010. kao predsednica Saveta za zaštitu životne sredine, predsednica Saveta za urbanizam zlatiborskog okruga i portparolka SNS u Užicu. Za poverenicu gradskog odbora SNS Užice i predsedavajuću zlatiborskog okruga SNS imenovana je 2013. godine. Članica Glavnog odbora SNS.

Član Mense Srbije.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2014.godine, na kojem je mestu ostala i nakon izbora 2016. godine.

Udata i majka dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 29 dana i 7 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 3 meseca i 2 sata i 54 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada uzmemo u obzir da srpsko zdravstvo do 2012. godine, nije čak ispunjavalo ni osnovne kriterijume za ocenjivanje u sklopu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, a zatim je ocenjeno najlošijom ocenom, kada uzmemo u obzir da do 2012. godine, nadležni ministar odlazio je na lečenje u inostranstvo, šaljući tako poruku svojim sugrađanima da ni on ne veruje u sistem koji vodi. Ako uzmemo u obzir sve one informacije koje smo čuli juče od mogu uvaženog kolege Marka Atlagića, koje se tiču malverzacija i prilikom javnih nabavki opreme i sredstava i lekova, a i prilikom zloupotrebe položaja, želim samo da istaknem da građanima Srbije treba da bude jasno zašto poslanici SNS, već, evo, drugi dan veoma ponosno govore o rezultatima Ministarstva zdravlja i u ovoj Vladi i u prethodnoj.

Ono što treba istaći, jeste da se oseća veliki napredak i u modernizaciji i u svakom smislu napredovanja u zdravstvenom sistemu. Treba istaći da se u prethodnih dve do tri godine zaposlilo i radi se na kadrovskoj politici, znači, primljeno je oko 2.000 mladih lekara, oko 2.000 još medicinskih radnika, odobreno je oko 4.000 specijalizacija, skraćene su liste za čekanja, negde su i ukinute liste za čekanje za zračenja, to smo čuli nabavkom četiri linearna akceleratora, radi se na uvođenju elektronskog recepta, tako da će sve to da skrati i pojednostavi procedure u zdravstvu, što će naravno, sve ide u korist građanima, a ne pojedincima kao što se to ranije radilo.

Ono što je veoma važno i što bih ja posebno istakla, a to je rad na preventivi i svi smo svedoci, a i građani Srbije, da se uveliko radi na preventivnim pregledima širom Srbije u svim domovima zdravlja i bolnicama, gde se, znači, rade kontrolni pregledi krvi, EKG, merenje šećera u krvi, merenje pritiska. To je jedan veoma pohvalan pristup, jer na taj način možemo da sprečimo da naše stanovništvo oboljeva od veoma čestih bolesti, znači, da ih uvidimo na vreme.

Ono što je pred nama danas jedan veoma važan zakon, jeste zakon kojim će se obezbediti novac za unapređenje i modernizaciju četiri Klinička centra u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i u Kragujevcu. Ono što bih posebno istakla i o čemu su pričali i moje kolege prethodni dan i danas će verovatno govoriti o svojim lokalnim samoupravama, odnosno o svojim okruzima, a to je da ovo zdravstvo zaista radi na ravnomernom regionalnom razvoju zdravstvene zaštite.

Prosto ću istaći par bitnih stvari koje smatram da bi trebalo znati, a vezano je za Zlatiborski okrug da je nadležno Ministarstvo zdravlja dalo podršku i dalo šansu da pored tri postojeća centra koji su na veoma visokom nivou razvijena, kardiohirurgija, dali su prosto šansu da to uspostavimo i u Užicu. Užice predstavlja centar jednog velikog okruga, Zlatiborskog okruga i ono što je veoma važno ovaj kardiohiruški centar koji ako budemo uspeli, to će u mnogome zavisti i od nas, ako budemo uspeli da ga uspostavimo značiće za sve žitelje Zlatiborskog okruga ali i za stanovnike pograničnih područja koji gravitiraju ka Zlatiborskom okrugu, a Zlatiborski okrug je kao što znate najveći okrug u Srbiji. Računamo da će on obezbediti potrebe i za stanovnike Republike Srpske, pograničnog područja Bosne i Hercegovine i za stanovnike Crne Gore.

Pre svega zbog javnosti želim da kažem jedan veoma važan podatak i prosto apelujem na redovne preglede, da je svaki drugi uzrok smrtnog slučaja u Srbiji upravo kardiovaskularno oboljenje. Zato ne bi trebalo, odnosno nema potrebe da pričamo koliki je značaj i postojanje angio sala i kardiohiruških sala. Angio sala postoji u Užicu i jako dobro radi i poslednjih pet do šest godina, oko četiri hiljade pacijenata je prošlo kroz nju, ali svi dobro znate da se nažalost mnoge procedure završe potrebom da postoji i kardiohiruška intervencija. Neke intervencije su toliko hitne da čak ne možemo sa Zlatiborskog okruga da stignemo do najbližeg centra u Kragujevcu, u tom smislu tada se nalaze pacijenti u rizičnoj poziciji.Znači, postoji od 15. oktobra taj program koji je započet zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja. Zahvaljujući kardiohirurzima Užica i zahvaljujući najvećim imenima kardiohirurzima Kliničkog centra Srbije koji zaista daju svu svoju snagu i motivaciju i svu svoju stručnost da se osposobi jedan mali kardiohiruško odeljenje u okviru Užičke bolnice.

Takođe, Užice bi imalo, a do sada je urađeno 45 operacija, a planira se da bude 150 operacija godišnje i to bi bio neki minimum koji bi mogao da zadovolji postojanje ovakve jedne kardiohiruške sale.

Što je veoma značajno, a to je da postoji i Čigota, kao specijalna bolnica gde bi mogla da se vrši rehabilitacija kasnije tih pacijenata, a koja bi mogla to i tehnički i kadrovski da ispoštuje.Kada sam već kod Čigote, samo par reči. To je jedna svetla tačka našeg zdravstvenog centra, zdravstvenog sistema i veliku zahvalnost dugujemo upravo Ministarstvu zdravlja, dugujemo Vladi Republike Srbije i dugujemo Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja, zato što uz vašu pomoć Zlatiborski okrug, odnosno Specijalna bolnica Čigota pored svojih redovnih programa uskoro nabaviti i jedinstveni dijagnostički uređaj najnovije generacije tzv. gama kameru. O tome biste verovatno vi mnogo bolje mogli da nam objasnite šta je to ili ćete prosto građanima objasniti kada dođe vreme za to, ali u svakom slučaju želim da kažem zašto sve ovo pričam, vezano za Zlatiborski okrug, zato što želim da istaknem da jedan sistem koji je bio urušen, podigli ste na veoma čvrste noge. Zato što se ovaj sistem em što se razvija ravnomerno, em što se razvija u svakom segmentu, razvija se i u svim delovima Srbije i zato će SNS uvek podržati predloge vaših zakona. Zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre sa saradnicima, pre svega želim da uputim pohvalu velikom broju zakona koje ste u kratkom periodu poslali u Narodnu skupštinu, jer definitivno se vidi da ozbiljno radite na reformi obrazovanja. Nemojte da se brinete o tome šta će opozicija reći. Vrlo dobro i sami znate, a znamo i mi, da jedino što su ostavili iza sebe nakon njihove reforme 2000-ih godina, to je 130 obrazovnih profila koje nije čak prepoznavala ni Nacionalna služba za zapošljavanje.

Dualno obrazovanje definitivno predstavlja budućnost Srbije, a tome su dokaz pilot-programi koji idu u dualnom obrazovanju od 2013. godine, znači, već četiri godine. Ja ću čak ispričati o jednom koji se dešava u mom gradu. Ali, pre svega želim, samo zbog javnosti, da napomenem zašto je ovo važno. Zašto je važno kombinovati teorijsku i praktičnu nastavu?

Dugo smo se žalili da nam deca, čak i iz stručnih srednjih škola izlaze sa nedovoljnom praksom, odnosno nedovoljnom praksom da već počnu ozbiljno da se bave kod privatnika poslom, koji već traži formiranog radnika, ili da u nekom slučaju mogu i da započnu svoj posao. To jeste cilj ovog dualnog obrazovanja, znači, da mi već imamo jednog sposobnog radnika koji može ako ništa, ako se ne snađe na tržištu rada, da pokrene sopstveni biznis, i to je velika stvar danas.

Dakle, ono što je još veoma značajno istaći, to je da u većini lokalnih samouprava nisu usaglašeni obrazovni profili koji su formirani u srednjim školama i potražnja na tržištu, pa onda dolazimo do viškova, i naravno, nažalost, do velike nezaposlenosti mladih ljudi u lokalnim samoupravama.

Zato je ova neposredna saradnja privrede i neposredna saradnja škole, odnosno obrazovanja, jedna veoma značajna stvar i dualno obrazovanje je, naravno, jedan čitav proces i mnogo bogatije zemlje nisu to sigurno uspele za godinu dana da uvedu, pa tako nećemo ni mi. Definitivno je to proces i privikavanja i usaglašavanja i, naravno, moramo imati strpljenja da on pokaže svoje rezultate.

Ja dolazim iz Užica i verovatno znate zašto sam rekla da ću pričati o jako dobrom primeru dualnog obrazovanja, zato što je Užice verovatno lider u razvoju dualnog obrazovanja i to se pokazalo jako dobro u tehničkoj školi, gde se u drvnoj i metalskoj industriji razvijaju nova odeljenja. Tu su, pre svega, privrednici prepoznali potrebu usled nedovoljnog broja stručnjaka u toj oblasti koja je njima bila potrebna i oni su pokrenuli inicijativu, a ne škole.

Tehnička škola u Užicu je odgovorila na taj poziv i, naravno, usled brojnih istraživanja, usaglašavanja, otvorena su dva obrazovna profila. To je znači, operater za izradu nameštaja sa tri izlaza, znači tri struke, i imamo operatera za preradu metala, takođe, sa tri struke.

Kao što i sada predviđa zakon, moraju postojati i postojale su i ove prethodne četiri godine ugovori između privrednika i škole i isto tako ugovori između privrednika i između đaka, odnosno roditelja tih učenika koji su, naravno, imali mogućnost da se upoznaju.

Šta želim da istaknem? Ono što je ceo dan bio problem - šta se dešava sa đacima kada završe? Želim da napomenem da se ovde radi prvenstveno u drvnoj industriji o domaćim kompanijama, a kada je metalska industrija u pitanju to su Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma. Već je svima jasno da se radi o jako dobrim preduzećima i da bi svako želeo da bude zaposlen u njima, pa čak i da ima fakultetsku diplomu. Znači, radi se o jako dobrim preduzećima. Drvna industrija čak sklapa takve ugovore sa učenicima da svaki učenik koji napravi zadovoljavajući uspeh biće sigurno, znači, postoji ugovor da će ostati u drvnoj industriji, odnosno u industriji nameštaja, a metalska industrija već sama po sebi ima velike potrebe, pa evo već drugu godinu otvaramo u Užicu drugo odeljenje. Znači, imali smo prošle godine jedno odeljenje za obradu drveta, odnosno nameštaja, drugo odeljenje za metalsku industriju, odnosno preradu metala, a ove godine se otvara i drugo odeljenje. Dakle, potrebe postoje.

Verujem da će ovakav program i, naravno, sada kada postoji zakon i u drugim gradovima zaživeti ovako uspešno kao što je u Užicu. Mi imamo sve i vidimo sve benefite ovog dualnog obrazovanja, a pre svega vidimo benefite na učenike, zato što se njima nude tri mogućnosti. Dakle, nudi se mogućnost da ostanu u kompanijama, čak i ukoliko se kompanije ugovorom ne obavežu da će primiti tog đaka nakon uspešno završene škole, imaju mogućnost da sami pokrenu svoj biznis, što bez ovakvog načina školovanja ne bi sigurno imali, i treći način je da nastave školovanje ukoliko su se u međuvremenu predomislili i žele da dobiju fakultetsku diplomu. Dakle, ove tri godine biće im priznate kao četiri, naravno da sačekaju svoju generaciju, i uz polaganja opšte mature.

Mislim da sam dala dovoljno razloga zašto ćemo podržati u danu za glasanje ove predloge zakona i sve ove druge koji se nalaze na dnevnom redu. Pogledajte Užice, jako dobar primer dualnog obrazovanja. Zahvaljujem.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, želela bih pre svega da istaknem da ova četiri zakona koja su danas na dnevnom redu su rezultat jednog jako dobro utabanog puta, odnosno jako dobre reforme u javnoj upravi koja je već od 2014. godine u fokusu i Vlade koju je predvodio Aleksandar Vučić, a i ove Vlade koja to uspešno nastavlja, na čelu sa Anom Brnabić.

Ono što je reformu u javnoj upravi predstavljalo pre svega je racionalizacija, zatim reorganizacija i modernizacija. Racionalizacija za ove tri godine je vrlo uspešno određena. Mi imamo rezultate da je smanjen broj u javnoj upravi za 39 hiljada zaposlenih i kao što smo to već čuli jako dobrim socijalnim programima i prirodnim odlivima, a ne kako je to nekada vlast pre nas radila otpuštanjima radnika. Dakle, jedan jako dobar socijalni program doveo je do toga da se smanji oko 39 hiljada viška zaposlenih u javnoj upravi. Ako se tome doda i smanjenje iz javnih preduzeća, taj broj dostiže 80 hiljada. Dakle, uštede su na godišnjem nivou oko 45 miliona evra, što je veoma značajno za budžet Republike Srbije.

Ova četiri zakona koja su danas pred nama pre svega predstavljaju jako dobar osnov i krovni su zakoni za reorganizaciju dalju i modernizaciju.

Kada govorimo o reorganizaciji javne uprave, pre svega govorimo ne samo o reorganizaciji sistema i novim načinima poslovanja modernijim, nego i o usavršavanju i obuci zaposlenih u javnoj upravi.

Dakle, tu se danas pominje više puta osporavana nacionalna akademija koja, pre svega, još jednom napominjem, ne predstavlja visokoobrazovnu ustanovu i nakon nje se ne dobija diploma, već predstavlja instituciju akreditovanu koja će vršiti obuku i usavršavanje zaposlenih u javnoj upravi i pripremati ih za modernije tehnologije.

Samo bih skrenula pažnju, evo jedan primer, pre neki dan smo na Odboru, kada smo razgovarali o ovim uvođenjima e-uprave i e-poslovanja, govorili o stručnjacima iz IT sektora i baš je poslanik iz opozicije pitao – kako vi mislite da ih zadržite u javnom sektoru, kada plate nisu dovoljne?

Tačno je da su plate za IT stručnjake u privatnom sektoru daleko veće i tačno je da su daleko primamljivije plate u inostranstvu, ali upravo je ova akademija način da zadržimo te mlade ljude zato što možemo da im pružimo adekvatno obrazovanje, adekvatnu obuku, jer oni naravno moraju da se usavršavaju, a sve to ih košta. To privatni sektor ne može da im pruži na ovaj način, kao što će moći državni, kao što će moći akademije i kao što će moći javne institucije. Tako da, evo, ovo je jedan od primera gde će ova akademija imati jako dobre efekte.

I, kao što sam rekla, dakle modernizacija, odnosi se pre svega, na digitalizaciju. Znači, jedna moderna, efikasna i jeftinija javna uprava. Malopre smo čuli od moje uvažene koleginice da sledi uvezivanje u jedan sistem šest registara; matične knjige, socijalno osiguranje, PIO, MUP, Nacionalna služba za zapošljavanje.

Samo ovo uvezivanje, koje će omogućavati da na ličnu kartu dobijete sve ono što ste želeli, dakle, da dobijete uslugu ili prijavljivanja novorođene bebe, ili ako želite da prijavite, odnosno zakažete venčanje, to su neki od primera, samo to će na godišnjem nivou da uštedi oko 7.000.000 štampanih papira, sad zamislite kolika će to biti ušteda u svakoj lokalnoj samoupravi.

Dakle, svi ovi zakoni daće jedan jako dobar osnov, krovni su zakoni za dalju modernizaciju, posebno u ovoj sferi vidimo jako dobre rezultate. Dakle, ne samo da javna uprava bude u službi građana, nego i da se postignu i efikasnost, da se postignu značajne uštede i, ono što je veoma važno, da se smanji korupcija i siva ekonomija. Pošto mi u 21. vek ne možemo sa pečatom, sa papirom i sa šalterom, naravno, podržaćemo ove zakone u Danu za glasanje. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:12