IVANA STOJILJKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1981. godine u Puli. Živi u Užicu.

Osnovnu školu i Gimnaziju završila u Užicu.

Od 1997. radila je kao spikerka i novinarka na lokalnoj radio i tv stanici.

Studirala u Beogradu i stekla zvanje dipl.inženjera pejzažne arhitekture.

Radila kao samostalna projektantkinja a zatim kao vodeća inženjerka i urbanistkinja u Direkciji za izgradnju u Užicu. Za predsednicu Komisije za imenovanje direktora JP u Užicu izabrana je 2013. godine, gde je radila godinu dana.

Politički aktivna od 2010. kao predsednica Saveta za zaštitu životne sredine, predsednica Saveta za urbanizam zlatiborskog okruga i portparolka SNS u Užicu. Za poverenicu gradskog odbora SNS Užice i predsedavajuću zlatiborskog okruga SNS imenovana je 2013. godine. Članica Glavnog odbora SNS.

Član Mense Srbije.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2014.godine, na kojem je mestu ostala i nakon izbora 2016. godine.

Udata i majka dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću kratko da podsetim građane zbog svih ovih kontradiktornosti koje su mogli da čuju juče i danas, prosto da ne budu zbunjeni ko ovde šta brani i ko se za šta zalaže, kako se branila poljoprivreda od 2000. do 2012. godine, a kako se to zaista radi danas. Evo vrlo kratko, da je poljoprivreda tada poslužila, odnosno tadašnja vlast je dozvolila tajkunima da uvede monopol u ovu privrednu granu i da dođu do vrlo lakih i brzih zarada. Tada je zauvek prodato oko 300.000 ha po ceni od 50 miliona evra, što kada se izračuna izađe oko 200 evra po jednom hektaru, a koliko je to malo, ja ću sada podsetiti građane danas. To je najmanja cena zakupa jednog hektara za poljoprivredno zemljište i to na godišnjem nivou.

Ostatak zemljišta po Vojvodini uglavnom je bio uzurpiran, neko je to obrađivao, nije se plaćao zakup za to i za to postoje dokazi zato što primenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, pronašlo se oko 60.000 ha ovakvog zemljišta za koje se sada plaća oko 10 miliona evra godišnje i to su prihodi koji idu u budžet i koji se ponovo vraćaju kroz razne podsticaje u poljoprivredu.

Mi smo 2015. godine usvojili Zakon o poljoprivrednom zemljištu i tada je rešen problem prodaje državnog zemljišta gde je navedeno da državno zemljište može da kupi samo fizičko, domaće fizičko lice, domaći poljoprivrednik i to najviše 20 ha.

Oni koji su danas najglasniji i prosto na neki način kritikuju današnje izmene zakona, upravo su oni koji su napravili katastrofalne greške kada su pregovarali oko ovog zakona i potpisivali ga 2007. i 2008. godine i tada nisu obezbedili bolje uslove i ovaj prelazni period za koji moramo mi sada na ovaj način da se izborimo.

Ovakve izmene koje će sprečiti potpunu liberalizaciju prometa poljoprivrednog zemljišta, upravo su veoma važne, zato što će to da zaštiti našeg poljoprivrednika i da zaštiti našu zemlju. Ono što će te restriktivne mere koje su uvedene veoma su značajne, zato što pored toga što strani državljanin koji ima nameru ili koji bi imao nameru da kupi privatno poljoprivredno zemljište mora pre svega 10 godina da bude, da živi, odnosno da bude nastanjen u lokalnoj samoupravi u kojoj namerava da kupi to poljoprivredno zemljište, da se bar tri godine bavi poljoprivredom, da obrađuje svojim mašinama i svojim oruđem. Kada već ispunite uslove, opet je u riziku da kupi ta maksimalno dva ha poljoprivrednog zemljišta, zato što država ima pravo preče kupovine.

Dakle, ovo su ta tri restriktivna uslova koja neće dozvoliti da, ukoliko država proceni, ako i do toga dođe, da stranac može da kupi, ali vrlo su teški uslovi, da država može da spreči da dođe do te kupovine.

Pored toga, imamo još uslova koji moraju da se ispune, a to je da ovo poljoprivredno zemljište ne može da pređe u građevinsku namenu, da nisu u pitanju zaštićena prirodna dobra, da nije u blizini vojni kompleks i to je veoma važno.

Ja se nadam da će ministar, odnosno da će Vlada usvojiti amandmane koji su uloženi da se neće moći kupovati zemljište koje je uz samu granicu, 10 km da bude udaljeno i to je sve ono što može da predstavlja opasnost po našu zemlju i upravo ta mala privatna vlasništva poljoprivredna, mogu da predstavljaju opasnost.

Meni je žao što se danas prema ovim izmenama mnogi sa podsmehom prosto komentarišu, zato što kažu da niko ne može da ispuni ove uslove. To i jeste bio cilj, one uslove koji bi važili da nismo doneli ovakve izmene i onakav status kakav je imala Vojvodina gde su se čitava imanja prodavala za po pet ili 10.000 evra sa okućnicama i sa hektarima zemljišta, upravo su bili veoma primamljivi za strance koji žive u blizini naših granica, da vrlo lako dođu i da kupe.

Nama jeste bio cilj da zaštitimo nacionalne interese i da onemogućimo nastanjivanje stranaca po uslovima ovakvi kakvi su bili olakšani, a da stranci nemaju nameru da žive u našoj zemlji.

Znači, veoma restriktivni uslovi, a ono što vidimo da postoji dobra namera jeste što Vlada već godinama unazad i ova država ulažu u poljoprivredu, a mi znamo da je 2017. godine uvećan budžet za oko 3,5 milijarde, da je četiri puta uvećan budžet za investicije u poljoprivredi, da postoje podsticaji za kupovinu nove opreme i sa povraćajem od 50 do 65%, da postoje podsticaji da ostanu mladi do 40 godina na selu i sa projektima, sa investicijama od 1,2 miliona evra gde država vraća novac u vrednosti od 75% od te investicije.

Dakle, brojni projekti, projekti navodnjavanja, država ozbiljno ulaže u poljoprivredu i mi vidimo dobre namere i ove Vlade i države da se poljoprivredna grana podigne na najviši nivo i zato ćemo podržati ove izmene zakona u danu za glasanje. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas je veoma teško bilo slušati predstavnike prethodne, odnosno nekadašnje vlasti na čelu sa DS kako pominju i „Fijat“, kako pominju prava radnika, kako pominju sve ono što su navodili kao negativne strane ove vlasti.

Znači, čini se kao da je u tom tajnom ugovoru sa „Fijatom“, obavijenom tajnim velom, bila neka katastrofalna greška koju oni sada u poslednjem momentu pokušavaju da prebace nekome drugome na pleća. To naravno neće uspeti. Ova Vlada će svaki nesporazum uspešno pokušati da reši, a o kakvom se ugovoru radi znaćemo već iduće godine i o tome će oni naravno da govore.

Prethodna vlast je, samo još jednom da napomenem zbog građana, svojim katastrofalnim privatizacijama gotovo opustošila državnu imovinu, otpustila je oko pola miliona radnika i sigurno još toliko ljudi ostavilo bez koricu hleba, koji su članovi porodica ovih radnika. Novac koji su uzeli od tih privatizacija odlazio je na tekuće troškove, verovatno jedan deo u džepove pojedinaca, ali svakako da nije bilo zdravih investicija, svakako da se nije razmišljalo šta će se desiti onog trenutka kada se taj novac potroši. Tako su nastajali ovi tajni ugovori, pa i jedan od njih je i ovaj tajni ugovor sa „Fijatom“, koji ovih dana, sada je uspešno rešen problem koji je nastao.

Zašto su im tajni ugovori? To će, kao što sam rekla, iduće godine nam dati objašnjenje, ali u svakom slučaju treba još jednom napomenuti da su 2012. godine ostavili katastrofalno stanje u budžetu, preko 15 milijardi javnog duga, oko 10,6 milijardi evra duga sa kojima se SNS, kada je preuzela vlast sa svojim koalicionim partnerima, suočila i činjenica je bila da je teško bilo ozdraviti takav budžet i dovesti ga u ovu situaciju u kojoj se danas nalazi. Naravno da nije lako, način i brzina kojom su oni doveli do ivice, do propasti, do bankrota ovu državu, uzbrdo vraćati i naravno da ide mnogo teže.

Istina je naravno, što se nasilja u porodici tiče, a koji pominje prethodna stranka ovih dana. Meni je žao što se to koristi za jeftine političke poene, ali jako je licemerno optužiti nekoga i pozivati na odgovornost za pojedinačne slučajeve nekoga ko se zaista borio i za prava žena, i za prava dece, i za rodnu ravnopravnost i to svi mi, posebno ovde u Skupštini, moramo da priznamo, a to su i Aleksandar Vučić i Nebojša Stefanović, zahvaljujući čijoj podršci je formirana Ženska parlamentarna mreža, a kojom se svi diče kada odu iz Skupštine i ovde u Skupštini, naravno. Formirano je zahvaljujući njihovoj velikoj podršci. Do tada su imali veliku želju, ali nisu uspevali da to realizuju. Naravno, svi oni zakoni koji su usledili i borbi protiv nasilja u porodici i sve ono ostalo što ide u korist žena i dece.

Zašto se o tome danas govori? Zato što ova vlast ne želi ništa da stavi pod tepih. Zato što se u svakom slučaju transparentno govori. Zato što želimo da se ovakvim loši, zastrašujući primeri više nikada ne ponove. Ova država je uvela, prethodna Vlada i ova na čelu sa Anom Brnabić, a i prethodna na čelu sa Aleksandrom Vučićem, nultu toleranciju prema nasilju u porodici. Uvodi se i nulta tolerancija na korupciju.

Samo ću podsetiti prethodne vlasti, kojima je smešno, verovatno, da je najveći broj zloupotreba službenih položaja bio upravo u njihovo vreme. U njihovo vreme su se spajale funkcije poslanika i gradonačelnika i to je za njih bilo apsolutno normalno. Bila je enormna stopa korupcije i bila je u pravosuđu i lokalnoj samoupravi.

Ova vlast je donela brojne zakone kojima se bori. Naravno, nije još uspešno onako kako smo svi želeli, ali svakako da postoje koraci, brojni zakoni, zakoni o javnim nabavkama, zakoni o sukobu interesa, finansiranju političkih stranaka i treba pomenuti da je Srbija jedna od četiri zemlje danas u Evropi koja ima Zakon o zaštiti uzbunjivača. Naravno, imamo u pripremi, odnosno najavljen je zakon o poreklu imovine. Sa ovim zakonom niko ranije nije želeo da se suoči.

Danas razgovaramo o predlozima kandidata za nezavisne državne organe, i to je ono zbog čega se ova cela priča tiče svega. To podrazumeva da kandidati ne smeju da budu, kao što smo rekli, ni vladini, ali ne smeju da budu ni opozicioni poverenici. Ne možemo reći da Zaštitnik građana u prethodnom periodu, odnosno u dva mandata nije bio opozicioni poverenik. Čuli smo prema Ustavu i prema Zakonu o Zaštitniku građana koje su njegove nadležnosti i koja su njegova ovlašćenja, tako da ih neću pominjati, ali ne mogu da ne napomenem da se prethodni Ombudsman više razume u politiku, nešto manje u sport, ali izgleda da se najmanje razume u zaštitu ljudskih prava. To su prepoznali građani, to su prepoznali poslanici, pa smo svi reagovali u drugom mandatu zbog tih političkih aktivnosti, jer se prethodni Zaštitnik građana bavio politikom, a građani su to plaćali oko 3.000 evra i njegovu kampanju sve dok nije podneo ostavku.

Bivši lažni Zaštitnik građana Saša Janković bio je na toj funkciji 2007. godine. Dakle, puna dva mandata. To je 10 godina do njegove ostavke. Za tih 10 godina svakog meseca građani Srbije su odvajali oko milion i 500 hiljada dinara za njegov rad i rad njegovih pomoćnika. Mislim da su građani najkompetentniji da kažu koliko su zaista osetili zaštitu i koliko su osetili zaštitu svojih prava od strane bivšeg Zaštitnika građana.

Još bih htela da napomenem da je on bio Zaštitnik građana za vreme dosovske vlasti, pa nije ni tada zaštitio građane od krađe, od ovih katastrofalnih privatizacija, tako da nismo očekivali ni da će reagovati sada po pitanju opozicionih stranaka.

Dakle, ono što je jako bitno je da Zaštitnik građana ne sme da ima dvostruke aršine, kao što je imao prethodni, a on je i sam kršio i Ustav, kršio je i zakone Srbije i to upravo onako kako sam pomenula, tako što se politički angažovao dok mu je trajao mandat i za taj mandat je bio dobro plaćen. On je uspeo da obesmisli, da ponizi ovu instituciju i ono što će biti prvi zadatak budućeg Zaštitnika građana, odnosno kandidata za sada, Zorana Pašalića, pre svega će biti da vrati poverenje građana u ovu instituciju.

Ono što smo videli, sutrašnja naslovna strana „NIN-a“ definitivno pokazuje da i u drugim nezavisnim institucijama nismo baš na zavidnom nivou, tako da, evo danas šaljemo poruku iz Narodne skupštine da svi i budući kandidati i sadašnji koji se nalaze u nezavisnim državnim organima, da preispitaju svoju nezavisnost, da preispitaju poznavanje rada državnih organa, da preispitaju zaista koliko rade u opštem interesu građana i koliko su spremni da se odupru političkim uticajima.

Verujem da će u budućnosti rad državnih organa biti na daleko višem nivou i u tom smislu pružićemo podršku kandidatima. Zahvaljujem.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Zahvaljujem.

Vrlo kratko bih. Treba, naravno, odbiti ovaj amandman, zato što ne možemo prihvatiti činjenicu da se zaštitom životne sredine niko nije bavio, niti resorom poljoprivrede u prethodnom periodu. Čak, naprotiv, juče smo imali prilike, ja pretpostavljam da ste i vi slušali pažljivo, da predlagač ovog zakona gospodin Martinović je vrlo precizno izneo sve podatke i sve one rezultate koje imamo i u oblasti poljoprivrede, a posebno i u oblasti zaštite životne sredine.

Ono što je veoma važno jeste zašto moramo da odvojimo resor zaštite životne sredine kao ministarstvo. To je zato što sledi i otvaranje Poglavlja 27, za koje pretpostavljam da znate da je Srbija jedina zemlja koja je dobila bez dodatnih uslova mogućnost za otvaranje ovog poglavlja. Sada će biti mnogo prilika za nove projekte. Ući će veliki novac, veliki deo će to biti bespovratnih sredstava. To je razlog zašto se ozbiljno mora posvetiti ovom ministarstvu.

To što ste rekli da biste odvojili šumarstvo i vodoprivredu, ovako bih više stručno objasnila zašto se ne bih složila sa tim. Zato što poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda su na neki način prilično srodne privredne grane i prosto, tu se dešava jedna situacija gde se bavimo proizvodnjom, bavimo se eksploatacijom, razvojem ovih resursa, a zaštita životne sredine sama po sebi ima jedan kompleksan niz postupaka i mera koje se bave zaštitom svih resursa, ne samo zemljišta, bez obzira da li je to poljoprivredno ili šumsko zemljište, znači, svim zemljištima i bavi se zaštitom svakog prirodnog resursa i u tom smislu ni ovaj drugi deo vašeg amandmana ne bi bio prihvatljiv. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Užice, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95617.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:12