Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ivana Stojiljković

Ivana Stojiljković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem predsednice.

Uvaženi potpredsedniče Vlade i dragi gosti, podnela sam amandman na član 1. koji bi trebalo da istakne primenu ovog zakona, sa ciljem smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Prvi osnov za smanjenje siromaštva, pre svega je dinamičan privredan rast i razvoj, koji pre svega podrazumeva otvaranje novih radnih mesta, a zatim i realne izvore finansiranja, kako i samih zarada, tako socijalnih i drugih potreba, što je naravno Republika Srbija i postigla, kako svojom fiskalnom konsolidacijom, tako i obezbeđivanje suficita u budžetu.

Takođe, doprinos tome daje i efikasan rad državne uprave, koju je naravno ova i prethodne Vlade postigla da državna uprava bude u službi građana i skratili su se postupci i procedure.

Dakle, stabilne državne finansije, ozbiljni zakoni u oblasti planiranja i izgradnje definitivno će omogućiti da ovaj projekat zaživi i da izgradnja stanova pre svega bude za početak za pripadnike snaga bezbednosti, a kasnije naravno i za druge profesije, za mlade naučnike, za mlade bračne parove.

Dakle, rešavanje stambenog pitanja jedan je od ključnih faktora za rešavanje siromaštva u Republici Srbiji, odnosno rešavanje porodičnih, finansijskih problema i izdataka, jer trajno stambeno rešenje značajno će da stabilizuje finansije kod velikog broja porodica, a treba se podsetiti da danas je oko 260 hiljada porodica bez sopstvenog krova nad glavom, žive kao podstanari.

Ova izgradnja takođe bi trebalo da podigne i našu građevinsku industriju, pre svega domaću, jer će uposliti naše domaće građevince, što će naravno značiti i otvaranje novih radnih mesta, a pre svega uposliće se 35 industrijskih grana koje će biti povezane sa izgradnjom ovih stanova.

Dakle, ova investicija će se višestruko vratiti i građanima i državi. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Velika odgovornost je, i velika čast danas govoriti i u Narodnoj skupštini na ovu temu. Meni posebno što ću, kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine, verovatno biti deo radnog tima ove komisije i mi ćemo, naravno, za cilj imati da utvrdimo posledice NATO bombardovanja, kako na zdravlja ljudi tako i na životnu sredinu koja nas okružuje.

Još jednom želim da istaknem činjenicu da je bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine bila jedan nelegalan i jedan nelegitiman čin koji je učinjen protiv međunarodnog prava bez odluke Saveta bezbednosti i naravno bez najave rata, bez objave rata.

Ono što je veoma značajno jeste da na isto takav način korišćeno je i oružje koje je tada bilo zabranjeno i kao što smo više puta čuli danas, to je bila municija sa osiromašenim uranijumom koja će i biti naravno jedna od glavnih tema rada ove komisije i posledice korišćenja ovakve municije.

Pored toga u ovoj nezakonitoj akciji bombardovani su, odnosno gađano je 78 industrijskih i 45 energetskih postrojenja, među industrijskim, veoma važno je to što su gađana hemijska i petrohemijska industrija i to je naravno dovelo do izlivanja tona kancerogenih i toksičnih hemikalija u našu životnu sredinu i naravno treba pomenuti još jednom da je oko 15 tona osiromašenog uranijuma bačeno pre svega na južnu srpsku pokrajinu Kosovo i Metohiju i na južnu Srbiju.

Posledice definitivno se vide i one postoje i to je ono što mi ne možemo da sakrijemo i ne možemo, nemamo želju da zatvorimo oči pred tim i imamo obavezu i dužnost i prema našem narodu i prema deci i prema njihovoj budućnosti da predočimo i svetskoj javnosti tu istinu i da sprečimo posledice koje mogu biti u budućnosti. Moje kolege lekari će definitivno pričati o tome kako postoji evidentno povećanje malignih oboljenja i kako se to može dovesti u vezu sa većim radiološkim zračenjima i većim učešćem hemijskih jedinjenja, tako da će definitivno to biti i tema ozbiljnog naučnog istraživanja rada ove komisije.

Ono što još želim da kažem, jeste da ću se ja kao predsednica Odbora za zaštitu životne sredine posebno osvrnuti na uticaj svih ovih zračenja i hemijskih jedinjenja posebno na životnu sredinu, odnosno na prirodne resurse, na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, što naravno se opet može dovesti u direktno u vezu sa zdravljem naših građana. Dakle, uranijum jeste metal koji se nalazi slobodno u prirodi i to je metal koji na takav način nema neku veliku radio aktivnost, ali na način koji je korišćen tokom bombardovanja 1999. godine, nažalost imao je i to je ono što bi trebalo da se dokaže i trebalo bi da se vidi kakve posledice to može da ostavi.

Pri udaru osiromašenog uranijuma u čvrst materijal dolazi do visokih temperatura i do njegovog sagorevanja, naravno, tada se raspršuj čestice koje prilikom udisanja, odnosno unošenja inhalatorno mogu da se akumuliraju u plućima, u ljudskom organizmu i da budu kancerogene kroz neko vreme. Dakle, uranijum je korišćen tokom bombardovanja i nažalost, korišćen je i prljav uranijum koji pored toga što oslobađa te svoje kancerogene čestice ima i izotope torijuma, radijuma, radona, polinijuma a nije potrebno pričati o tome koliko su to opasne i radio aktivne čestice.

Ono što bih želela da kažem da su iskustva pokazala u našoj zemlji da sve ono što je NATO tvrdio za korišćenje ovog oružja nije bilo tačno, a to je bila tvrdnja da se uranijumska prašina zadržava samo u malom radijusu gde se deluje od nekoliko desetina do stotina metara što se pokazalo da nije tačno i da kontaminacija i širenje uranijumske prašine čak prostiralo do naših susednih zemalja, pa su tako kao što smo čuli izmerene osam do dvadeset puta radio aktivnosti i u Bugarskoj i u Grčakoj. Zatim, tvrdili su da se prašina vrlo kratko zadržava u vazduhu. Takođe i za to postoje naučna istraživanja da nije tako i da se ta prašina zadržavala i do dve godine. Tvrdili su da se nerasprsnuti penatratori oksidiraju i razlažu se na opasne soli tek nakon 500 godina. Naši istraživači iz Vične su pronalazili već oksidirane penatratore koji su počeli razlaganje i naravno treba utvrditi da li su naneli štetu našem zemljištu. Pošto istinu nismo dobili, mi je sami moramo utvrditi, jer Srbija jeste pretrpela ekološku katastrofu ali mi ne želimo da budemo trajno obeleženi kao radiološki hemijski zagađena zemlja niti kao ozračen narod, jer želimo da skinemo taj teret sa sebe. Želimo da možemo da normalno izvozimo, da naša hrana ne bude naknadno kontrolisana, jer naša zemlja je daleko u boljem stanju nego većina zemljišta, vode i vazduha u regionu i to je ono što želimo da dokažemo i stručnim i naučno-istraživačkim radom, odnosno da izolujemo mesta koja jesu kontaminirana, da se radi na njihovoj dekontaminaciji i da se oni stave pod trajni monitoring.

To je ono što je cilj ove komisije i to će biti cilj i našeg stručnog i naučnog istraživačkog rada, da se očuvaju naši prirodni resursi, pre svega visok kvalitet vazduha, zemljišta i vode, jer to su veliki naši potencijali.

Kao što smo čuli, naši polazni dokumenti sa kojima će ova komisija krenuti jeste Izveštaj komisije italijanskog parlamenta koja je nažalost trpela velike pritiske. Pretpostavljam da će i ova komisija trpeti, ali sam sigurna da će se doći do istine i do konkretnih i tačnih zaključaka i činjenica. Oni su doneli zaključak da postoji veza između angažovanja vojske, odnosno vojnika na Kosovu u mirovnim misijama i njihovog većeg oboljenja i da je uranijumska prašina direktan uzročnik malignih oboljenja, degenerativnih promena i oboljenja krvi, što znači da je citotoksična, genotoksična i kancerogena.

Ova metodologija rada, zaključci i izveštaji ove komisije biće korišćeni i osnova rada i naše komisije. Tako da rezultati, ono što se očekuje od našeg rada to je istina o činjeničnom stanju, zatim evidencija o nanetoj šteti na životnu sredinu i na zdravlje ljudi koja će biti predočena svetskoj stručnoj javnosti i nadležnim međunarodnim organizacijama.

Zatim, veoma važno, uklanjanje posledica i uzročnika koji mogu da donesu štetu u budućnosti i naravno pravne osnove za pokretanje odgovornosti za posledice.

Dakle, istina, odlučnost, hrabrost i veliko znanje i stručnost biće naše oružje kojim ćemo raditi za dobrobit i našeg naroda, za dobrobit naše zemlje i za budućnost naše dece, jer moramo da im ostavimo pre svega zdravu životnu sredinu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, gospodo oficiri, sistem odbrane garantuje nezavisnost i teritorijalnu celovitost, zaštitu nacionalnog identiteta, bezbednost unutrašnju u svakom smislu, i ono što je veoma važno, ekonomski, tehnološki i kulturni razvoj.

Kuća koja je zaštićena je retko na meti lopova, tako je i sa državom koja ima dobru odbranu, ali, nažalost, to nije bilo tako do 2012. godine. O tome smo slušali već nekoliko dana kako je uništavana imovina Vojske Srbije, kako su naši dobri oficiri i aktivna vojna lica prevremeno penzionisana, kako su im uskraćena brojna prava koja su im sledovala i mnoge druge stvari koje su građani mogli da čuju, a i znaju, od mojih kolega.

Srećom, to nesrećno vreme po Vojsku Srbije je daleko iza nas, već, evo, šest godina. Od 2012. godine naša Vojska jača i vraća poverenje kako unutar naših granica, tako i van nje.

U prethodnih šest godina Vojska Srbije bila je deo svih najznačajnijih, ali nažalost i najtežih situacija. Ko god je imao čast, a verujem da mnoge kolege moje su to imale i mnogi građani, da prisustvuje aeromitinzima i vojnim paradama Vojske Srbije, shvatili su koliko je Vojska Srbije povratila svoje dostojanstvo, koliko je povratila poverenje među građanima i to je najbolja slika kada se vidi na jednom mestu. Zato i ne čudi što danas sve više mladih ljudi se odlučuje da služi vojsku i što se sve više mladih ljudi odlučuje da pohađa vojno obrazovanje i na taj način služi svojoj zemlji.

Naravno, učestvovanje i u multinacionalnim mirovnim operacijama, o kojima smo slušali ovih dana, takođe predstavlja spremnost i gotovost, i potvrda je spremnosti i gotovosti, naše Vojske Srbije i, što je najznačajnije, Srbija i Vojska Srbije postaju ambasador mira u svetu. Svaka čast na tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsednice, uvaženi ministre, poštovani oficiri Vojske Republike Srbije, podnela sam amandman kojim predlažem da dodavanje stava 3. u članu 1. kojim se ističe značaj vojnog obrazovanja u smislu boljeg osposobljavanja, lakše zapošljavanja i, naravno, i samim tim i smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Vojno obrazovanje usvajanjem ovog zakona definitivno postaje deo opšteg obrazovanja u Srbiji i, naravno, oslonac savremenog društva gde će školovani mladi ljudi, naravno, umeti da prepoznaju sve izazove i pretnje i da primene sva svoja znanja, prvenstveno u interesu očuvanja stabilnosti i mira građana Srbije.

Vojno obrazovanje je oduvek multidisciplinarno i ono što je veoma značajno istaći jeste da će u budućem periodu, pored rada u vojnom sektoru, obezbediti i rad u civilnom. Obezbeđuje se, dakle, široko obrazovanje, obezbeđuju se praktična znanja, a to znači da će se lakše dolaziti do posla i da će to obezbediti smanjenje nezaposlenosti mladih ljudi u Republici Srbiji.

Pored toga, želim da istaknem da mladi ljudi koji završe vojne škole su posebno senzibilisani u smislu da vole svoju zemlju i da sve što rade rade u interesu sugrađana svojih i svoje države.

Više puta smo čuli da naše vojno školstvo datira još iz 19. veka, a to pominjem, još jednom, iz razloga što je i veliko naše iskustvo, velike su strategije, taktike koje se ne izučavaju samo na našim školama, već i na svim svetskim akademijama. Zato još jednom napominjem da je ovo šansa za Srbiju da postane regionalni centar sa vojno-obrazovanim kapacitetima, gde će se pored naših studenata obrazovati i studenti iz regiona i iz sveta. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, ovim amandmanom predlažem u članu 2. dodavanje novog pojma – efikasnost planiranja sa ciljem smanjenja siromaštva u Republici Srbiji. Ukoliko ne postoji efikasnost i visok nivo realizacije planova, kako kratkoročnih, tako i dugoročnih na nivou lokalnih samouprava, to će se definitivno odraziti i na rezultate Vlade i na kašnjenje planova Vlade.

Postojanje jasnog planskog sistema i postojanje planskih dokumenata i propisa definitivno su dobar uslov za nova partnerstva i prekograničnu saradnju.

Podsetiću da se i među tačkama dnevnog reda ove sednice nalaze predlozi zakona koji se tiču podsticaja za korišćenje obnovljivih izvora energije; od izgradnje vetroparka u Kostolcu, pa sve do tržišta bio mase, što je veoma važno za Republiku Srbiju.

Dakle, Vlada Republike Srbije je prepoznala veliki potencijal u ovim međusektorskim projektima održivog razvoja i energetske efikasnosti i na tome se veoma insistira. Zašto? Zato što veća upotreba bio energije pored toga što daje sigurnost za buduća vremena smanjuje loš uticaj na životnu sredinu, podstiče i razvoj lokalnih samouprava, podstiče razvoj otvaranja novih radnih mesta, uštedu novca na energentima koji se kasnije preusmeravaju u nekim drugim pravcima, za neke nove robe i usluge i naravno smanjenje siromaštva, što i jeste cilj ovog mog amandmana, znači smanjenje siromaštva kroz ravnomerni regionalni razvoj. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministre sa saradnicima, moj amandman predlaže dodavanje stava 2. u članu 1, sa preciziranjem potrebe smanjenja siromaštva u Republici Srbiji.

Kao što smo više puta danas čuli, cilj zakona definitivno je efikasan sistem planiranja sa ciljem da se ojača socijalni, ekonomski i ravnomerni regionalni razvoj. Naravno, uz optimalno korišćenje budžetskih sredstava i uz obezbeđivanje održivog rasta i razvoja Republike Srbije.

Takođe, čuli smo i da je jedan od ključnih elemenata ovog zakona upravo povezivanje planiranja politika sa planiranjem budžeta, što znači racionalno planiranje i racionalna upotreba resursa. Sve ovo dovodi do stvaranja dobrih uslova za dovođenje investitora, za obezbeđivanje kvalitetnije radne snage, za razvoj napredne tehnologije i, veoma važno, veću orijentaciju ka rezultatima i veću odgovornost, jer ako svega ovoga nema, naravno nema ni investitora, nema ni novih radnih mesta.

Samo bih još jedno napomenula, do 2014. godine započet je jedan sveobuhvatan proces reforme javne uprave. Pored organizacije nove i upravljanja ljudskim resursima, naravno tu je i digitalizacija i uvođenje e-uprave, ali naravno sve to zbog bolje usluge i građanima i privredi, i kao što sam već rekla, sa ciljem ekonomskog jačanja i smanjenja siromaštva u Republici Srbiji. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Član 8. Zakona o strancima odnosi se na obavezu državnih organa, fizičkih i pravnih lica, da prijave nadležnom organu nezakonit boravak ili učinjeno krivično delo stranca u Republici Srbiji.

Ono za šta se mi zalažemo ovim amandmanima koje su podnele moje kolege i ja na ovaj član zakona to je da se ova odredba odnosi i na stranca investitora. Dakle, stranac ne sme boraviti na teritoriji Republike Srbije bez prijave i odobrene dužine boravka. Ako ovo nije ispunjeno, ako nije ispunjeno i odobrenje i dužina, to predstavlja kršenje ovog zakona i ovog člana i podleže kaznenim merama, da li naplatom novčane kazne ili prisilno udaljavanje stranca iz naše zemlje.

Svaki boravak stranca duži od 90 dana u našoj zemlji, i to više nego u toku šest meseci, smatra se nezakonitim i predstavlja prekršaj. Stranci koji imaju nameru da borave duže, moraju da podnesu zahtev za privremeni boravak, uz navođenje razloga zašto to planiraju, kao što su, između ostalog, zaposlenje, studiranje, brak ili, na primer, specijalizacija i brojni drugi razlozi.

Ministarstvo unutrašnjih poslova vrlo odgovorno prati kretanje stranaca kroz našu zemlju, i ulazak i kretanje i izlazak, zato možemo da se pohvalimo da smo jedna od retkih zemalja kroz koju je prošlo 1,5 milion migranata, bez ikakvih incidenata, ni po naše građane, niti po migrante i sve čestitke Ministarstvu na tome. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Članom 9. definiše se zaštita bezbednosti Republike Srbije u odnosu na prava stranaca, zato se vrše visoke procene bezbednosnih rizika i prevencije kriminala.

Država aktivira sva raspoloživa sredstva i sve državne mehanizme kako bi se Republika Srbija zaštitila od nemilih događaja, do scenarija koja nažalost viđamo prethodnih godina širom Evrope.

Takođe, uvaženi ministar Nebojša Stefanović pokrenuo je brojne aktivnosti na unapređenju bilateralne policijske saradnje sa zemljama u okruženju sa ciljem borbe protiv organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i lažnih azilanata i rezultat je veoma značajan, a ja bih pomenula da je broj krivičnih dela smanjen za 8% što je veoma značajna informacija.

Takođe, bih istakla da je za ovako jednu jako dobro međunarodnu saradnju preko granične brojne projekte i zajedničke akcije MUP Republike Srbije nagrađeno prvom i drugom nagradom centra za sprovođenje zakona u jugoistočnoj Evropi i još jednom sve čestitke. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Amandmanom predlažem da se u stavu 3. doda pojam – stranac – investitor je lice koje nema državljanstvo Republike Srbije i koje svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i okončanje siromaštva.

Strane investicije su definitivno pokazatelj ekonomskog rasta u jednoj zemlji, privredne i poslovne stabilnosti. Srbija je samo u prethodnoj godini privukla oko 2,6 milijarde direktnih stranih ulaganja i to je bilo više nego sve ostale zemlje zajedno u regionu. Direktna korist od ovoga je što ovaj novac ulazi u budžet, a indirektna korist je ta što stranac zapošljava, plaća porez u našoj zemlji i naravno, investira.

Snažan rast investicija je rezultat dva faktora. Jedan je jačanje ekonomije u Evropi, a drugi je za nas veoma značajan, a to je napor Vlade Republike Srbije i svih ministarstava na jačanju poslovne, promotivnih aktivnosti, reforme poslovnog ambijenta i naravno investicionih paketa. Srbija trenutno pregovara oko 54 investiciona projekta vredna 2,5 milijarde koje bi trebalo da donesu Srbiji oko 29 hiljade radnih mesta. Oni projekti koji su jako blizu toga, to su dve kompanije i to visoko-tehnološke kompanije iz Nemačke koje bi svaka od njih trebalo da zaposli oko 1000 radnika u Srbiji i naravno tu je još i veliki broj novih investicija.

Dakle, Srbija je jedina zemlja koja pored fiskalne konsolidacije uspela da ojača svoju ekonomiju, da poveća zaposlenost i da prethodnu budžetsku godinu završi u suficitu kao i sve naredne, naravno budžetske godine. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem predsedavajući.

Ovim amandmanom predlažem da se članu 4. doda stav 2. koji kaže da rodna neutralnost izraza odnosi se i na stranca investitora, koji svojim poslovanjem podstiče ekonomski razvoj i okončanje siromaštva.

Republika Srbija intenzivno radi na razvoju ženskog preduzetništva, da li kroz domaće ili strane investicije. Ohrabrujuće je to što se i na čelu, ohrabrujuće za žensko preduzetništvo, to što se i na čelu Vlade, ali i na čelu Saveta stranih investitora nalaze upravo žene.

Ovaj savet, zajedno sa Vladom Republike Srbije, radi na sprovođenju preporuka i saveta iz bele knjige za jačanje poslovne klime.

Republika Srbija, Vlada Republike Srbije i predsednik, naravno, podstiče žensko preduzetništvo. Podstiču se inovativni start-apovi, sada trenutno u vrednosti od 100 miliona evra. Pored ovog novca, žene koje žele da pokrenu svoj biznis, odnosno preduzetništvo, dobijaće i adekvatne obuke, a ono što je cilj, da pored razvoja ženskog preduzetništva, radi se i na ravnomernom regionalnom razvoju. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Član 5. definiše da se stranac koji ima višestruko državljanstvo smatra državljaninom države koja mu je izdala putnu ispravu, kojom je ušao, boravio i izašao iz Republike Srbije.

Ovim amandmanom mi se upravo zalažemo da se ova odredba odnosi i na stranca investitora. Jer, dobijanje državljanstva kroz investicije definitivno našoj zemlji može doneti značajne prihode, kao što smo videli od nekoliko milijardi evra godišnje.

Ovaj program, kako god da ga nazovemo, državljanstva, pasoša, koriste upravo bogati pojedinci koji se doseljavaju na destinacije koje su pogodne za poslovanje, a definitivno vidimo da Srbija je jedna od njih, u Evropi trenutno najprivlačnija.

Takođe, mnoge države i osnivaju određene vrste kancelarija koje pomažu strancima investitorima, oko prikupljanja dokumentacija, administracija, prilikom osnivanja ovakvih preduzeća.

Malo je ekonomija koje poput naše male zemlje nadoknađuju svoju veličinu brojnim regionalnim sporazumima i brojnim direktnim stranim investicijama i zato to i ostaje naš prioritet, odnosno prioritet Vlade Republike Srbije da se poveća broj zaposlenih, da se ubrza ekonomski rast i naravno da se smanji siromaštvo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. koji treba da obezbedi da stranci u našoj zemlji brže dobiju potrebna lična dokumenta u cilju ekonomskog razvoja. Naravno, radi se o strancima i investitorima.

Pre nego što kažem nekoliko reči da obrazložim svoj amandman, pre svega bih želela da istaknem da ekonomija Republike Srbije se zasniva na lokalnom ekonomskom razvoju, na razvoju lokalne privrede i jačanju domaćih investitora i to je ono što se ne dovodi u pitanje, ali mi danas definitivno razgovaramo o strancima i investitorima zato što je pred nama Zakon o strancima i izdavanje lične dokumentacije stranim ulagačima je definitivno jedna od važnih mera privlačenja investicija i stabilizacije državnih finansija.

Taj proces, naravno, mi insistiramo uvek da bude organizovan na najvišem nivou, na državnom nivou i država na to tako i gleda, pre svega, kako bi se obezbedile ozbiljne bezbednosne procene, provere i poreklo novca koji ulazi u našu zemlju.

Ono što treba istaći jeste da do 2013. godine Srbija nije bila ozbiljan partner stranim investitorima, da niko to ozbiljno nije shvatao, tako da ni zakonski nije bio regulisan dolazak stranaca i investitora, zato mi insistiramo sada da se kroz sve zakone, naravno, sada je trenutno ovaj na dnevnom redu, da se to uzme u obzir, jer sada Srbija ima izvanredne prednosti, kako svoj geografski položaj, bescarinski izvoz u zemlje jugoistočne Evrope i Rusije, odličnu makroekonomsku stabilizaciju, zatim uspešnu fiskalnu konsolidaciju smo sproveli, imamo nisku stopu inflacije, unapređeno je poslovno okruženje, popeli smo se na Duing biznis listi, za 44 mesta smo napredovali i, ono što je veoma važno, da se nalazimo u top 10 zemalja reformatora na svetu.

Ono što još želim da kažem, znači za tri godine 170.000 radnih mesta i godišnji priliv direktnih stranih investicija 2,1 milijarda evra. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Ovim amandmanom sam predložila da se ovaj zakon primenjuje na strana lica koja svojim poslovanjem treba da pomognu ekonomski razvoj u Srbiji.

Kao što smo već danas više puta čuli, definitivno je Srbija danas lider u Evropi kada je u pitanju dovođenje stranih investitor, a plan Vlade je i da radi na jačanju malih i srednjih preduzeća u Srbiji.

Ono što je veoma važno istaći je da zahvaljujući domaćim i stranim investitorima, otvoreno je 170.000 radnih mesta samo u prethodne tri godine i da se radi intenzivno na ravnomernom regionalnom razvoju.

Takođe, posebno bih napomenula, mada smo to više puta čuli, da je danas i nezaposlenost na najnižem nivou od 1997. godine i da ona iznosi samo oko 12%. Naravno, kada kažem samo, zato što je to rekord u novijoj istoriji, ali naravno da će se ići na to da ta nezaposlenost bude i manja.

Posebno je važno što Vlada Republike Srbije radi na zapošljavanju mladih, pa bih i ja posebno istakla da se Vlada prilikom dovođenja investitora, odnosno izbora investitora vodi i time koji investitori sa sobom i donose inovacije. Mi smo zemlja koja mora da se, neminovne su i veoma brze promene i modernizacija, tako da su inovacije nešto što prati investitore, tako da bih napomenula da se danas u Srbiji nalazi oko 1.600 kompanija iz oblasti IT sektora koje zapošljavaju oko 14.000 mladih inženjera, uglavnom mladih u ovoj oblasti. Kao što smo čuli, još mnogo mladih inženjera u ovoj oblasti će nam biti potrebno, tako da će investicije u ovom sektoru biti uvek dobrodošle.

Ja bih posebno istakla i ono što sam malopre govorila prilikom prvog amandmana koji sam podnela, da Srbija ima brojne prednosti, ali posebno ističem još jednom geostrateški položaj, zato što se Srbija nalazi na raskrsnici evropskih puteva i sada kada smo makroekonomski stabilna zemlja, možemo da se oslanjamo na tu našu prednost, jer putevi koji vode preko naše zemlje definitivno će dovesti i investitore u našu državu.

Dakle, prioritet Vlade je putna infrastruktura i investititori i domaći i strani ravnomernom razvoju će doprineti, a to su, naravno, potvrdili da se ne razvija samo Srbija u Beogradu i da nisu samo rezultati izbora bili u Beogradu sjajni, pokazuju i drugi gradovi u kojima smo održali izbore, i Aranđelovac i Bor i Sevojno, gde je preko 60% ljudi glasalo za SNS kao stožer ove vlasti i za ovu državnu politiku. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege i koleginice narodni poslanici, više puta smo za ova dva dana čuli da su ovi predlozi zakona koji se danas nalaze na dnevnom redu prošli kroz ozbiljne pripreme i procedure, pre svega kroz radne grupe, stručne, javne rasprave i nevladin sektor, ali ono što je meni veoma važno da istaknem danas, to je jedno vrlo važna informacija, a to je da su zemlje u regionu donoseći sličan set ovakvih zakona i susrećući se sa brojnim problemima prilikom donošenja, upravo istakli Srbiju, Vladu Republike Srbije i MUP, citiram „kao najbolji primer učešća zainteresovane javnosti i organizacije civilnog sektora i parlamenta i da je Srbija javnom raspravom stvorila prostor dobrih ideja.

Ovo je veoma važna pohvala. Naravno, brojne pohvale smo danas čuli i od poslanika pozicije i opozicije.

Ovo su zakoni koji vode računa o svakom građaninu, o ljudskim pravima, slobodama, bezbednosti, o građanima Republike Srbije, ali i o strancima, o svima onima koji se zadržavaju ili samo prolaze kroz našu zemlju, kao što su i migranti i azilanti i na žalost, ne tako retke žrtve trgovine ljudima.

Tako da, zaista možemo da kažemo da su ovo zakoni koji su od velikog značaja i drago mi je što ovako složno donosimo i verovatno ćemo na ovakav način i glasati kada bude vreme i kada bude dan za glasanje.

Ono što je meni veoma važno, jeste da migracije od pre nekoliko godina nisu naravno ostavile negativan trag u Republici Srbiji, to zahvaljujući upravo Vladi Republike Srbije i MUP i još drugim ministarstvima. To jeste naravno izazvalo promene koje treba da se donesu po pitanju Zakona o strancima, ali Srbija je postavila standarde i bez ovog zakonskog okvira kako treba jedna država da se ponaša prema migrantima koji prolaze kroz njenu zemlju i na tome svaka čast, ponosni smo na to naravno.

Što se tiče Zakona o policiji, takođe tu su brojne izmene, brojne odredbe se menjaju kako u karijernom napredovanju, bezbednosnim proverama, novim uslovima za prijem, mnogo povećanim, odnosno kriterijumima za prijem u rad u MUP. Ovo sve će dovesti do toga da se poboljša kvalitet rada zaposlenih u MUP, ali i da se povrati do maksimuma poverenje građana u ove institucije i u policiju Republike Srbije.

Ja sam želela danas posebno da istaknem zakon koji je verovatno najviše pažnje izazvao u javnosti, a to je Zakon o bezbednosti u saobraćaju. Pored svih onih izmena koje smo čuli danas, a to je vezano za smanjenje promila dozvoljenog alkohola u krvi, znači sa 0,3 na 0,2 promila, što znači jedna mala čašica alkohola i tek onda smemo da sednemo da vozimo. Najbolje bi bilo da i to izbegavamo.

Zatim, značajno su uvećane kazne za prekoračenje brzine, naročito u naseljenim mestima. Povećani su, to smo čuli od uvaženog ministra iz kog razloga, kazne za nevezivanje pojaseva i korišćenje mobilnih telefona i mnoge druge izmene.

Ja bih se posebno osvrnula na izmene koje se tiču dece, a to je obaveza da deca u automobilima koriste tzv. sedišta, odnosno podmetače za sedenje ukoliko su starija od četiri godine i 135 centimetara. Analize su pokazale da roditelji ne shvataju ozbiljno vezivanje dece na zadnjem sedištu, ali nažalost, i pokazale su analize da kod niske dece od četiri godine pa nešto malo više, obično se pojasevi vezuju oko vrata i to dovodi do teških posledica prilikom saobraćajnih nesreća. Zato, roditelji, ozbiljno shvatite da deca moraju da sede na podmetačima, jer na taj način se podiže njihova visina i pojas se vezuje na mestu preko ramena, gde i treba.

Takođe, sve pohvale MUP što rade na edukaciji i preventivi kada su u pitanju mladi, znači, u četvrtom i šestom razredu osnovne škole, a čuli smo da će od ove školske godine, odnosno iduće, da krene i od prvog razreda. Znači, MUP zajedno sa učiteljima i nastavnicima sprovode obuku kako da se deca bezbedonosno ponašaju i u saobraćaju, kako da se ponašaju u vanrednim situacijama, pretnje narko trafikinga, nasilja i nasilja na internetu, znači, sve ono što im preti sa svih strana, MUP zajedno sa njihovim učiteljima će ih uputiti šta može da ih očekuje i kako da se ponašaju u takvim trenucima.

Što se tiče i mladih, znači, sa probnim dozvolama, i tu su uvedene novine, dakle, da mladi, nulti tolerancija na alkohol i telefoniranje i zabranjena je vožnja između i 23 sata i šest sati ujutru. I tu su brojne nove odredbe, naravno, o njima ćemo pričati kada bude dan o pojedinostima. Ali, u svakom slučaju, želim da napomenem da i prethodni Zakon o bezbednosti u saobraćaju, a posebno ovaj, to očekujemo od njega, doveo je do toga da se smanjuje broj udesa i poginulih lica u saobraćaju za 10% do 15% godišnje. Naravno, cilj nam je da se taj broj svede gotovo na nulu, a posebno da nam deca ne stradaju na putevima.

Ono što je veoma važno jeste da istaknem i da još jednom čestitam MUP na ovako dobrim predlozima zakona i svima koji su radili na njima. Želim da čestitam i ministru Stefanoviću posebno na svakom poverenom zadatku, što ga sa najvećom angažovanošću odrađuje i, naravno, sa najboljim rezultatima i kao ministar i naravno kao predsednik Gradskog odbora SNS. I čestitam još jednom na izvanrednim rezultatima u Beogradu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kada uzmemo u obzir da srpsko zdravstvo do 2012. godine, nije čak ispunjavalo ni osnovne kriterijume za ocenjivanje u sklopu Evropskog zdravstvenog potrošačkog indeksa, a zatim je ocenjeno najlošijom ocenom, kada uzmemo u obzir da do 2012. godine, nadležni ministar odlazio je na lečenje u inostranstvo, šaljući tako poruku svojim sugrađanima da ni on ne veruje u sistem koji vodi. Ako uzmemo u obzir sve one informacije koje smo čuli juče od mogu uvaženog kolege Marka Atlagića, koje se tiču malverzacija i prilikom javnih nabavki opreme i sredstava i lekova, a i prilikom zloupotrebe položaja, želim samo da istaknem da građanima Srbije treba da bude jasno zašto poslanici SNS, već, evo, drugi dan veoma ponosno govore o rezultatima Ministarstva zdravlja i u ovoj Vladi i u prethodnoj.

Ono što treba istaći, jeste da se oseća veliki napredak i u modernizaciji i u svakom smislu napredovanja u zdravstvenom sistemu. Treba istaći da se u prethodnih dve do tri godine zaposlilo i radi se na kadrovskoj politici, znači, primljeno je oko 2.000 mladih lekara, oko 2.000 još medicinskih radnika, odobreno je oko 4.000 specijalizacija, skraćene su liste za čekanja, negde su i ukinute liste za čekanje za zračenja, to smo čuli nabavkom četiri linearna akceleratora, radi se na uvođenju elektronskog recepta, tako da će sve to da skrati i pojednostavi procedure u zdravstvu, što će naravno, sve ide u korist građanima, a ne pojedincima kao što se to ranije radilo.

Ono što je veoma važno i što bih ja posebno istakla, a to je rad na preventivi i svi smo svedoci, a i građani Srbije, da se uveliko radi na preventivnim pregledima širom Srbije u svim domovima zdravlja i bolnicama, gde se, znači, rade kontrolni pregledi krvi, EKG, merenje šećera u krvi, merenje pritiska. To je jedan veoma pohvalan pristup, jer na taj način možemo da sprečimo da naše stanovništvo oboljeva od veoma čestih bolesti, znači, da ih uvidimo na vreme.

Ono što je pred nama danas jedan veoma važan zakon, jeste zakon kojim će se obezbediti novac za unapređenje i modernizaciju četiri Klinička centra u Nišu, Novom Sadu, Beogradu i u Kragujevcu. Ono što bih posebno istakla i o čemu su pričali i moje kolege prethodni dan i danas će verovatno govoriti o svojim lokalnim samoupravama, odnosno o svojim okruzima, a to je da ovo zdravstvo zaista radi na ravnomernom regionalnom razvoju zdravstvene zaštite.

Prosto ću istaći par bitnih stvari koje smatram da bi trebalo znati, a vezano je za Zlatiborski okrug da je nadležno Ministarstvo zdravlja dalo podršku i dalo šansu da pored tri postojeća centra koji su na veoma visokom nivou razvijena, kardiohirurgija, dali su prosto šansu da to uspostavimo i u Užicu. Užice predstavlja centar jednog velikog okruga, Zlatiborskog okruga i ono što je veoma važno ovaj kardiohiruški centar koji ako budemo uspeli, to će u mnogome zavisti i od nas, ako budemo uspeli da ga uspostavimo značiće za sve žitelje Zlatiborskog okruga ali i za stanovnike pograničnih područja koji gravitiraju ka Zlatiborskom okrugu, a Zlatiborski okrug je kao što znate najveći okrug u Srbiji. Računamo da će on obezbediti potrebe i za stanovnike Republike Srpske, pograničnog područja Bosne i Hercegovine i za stanovnike Crne Gore.

Pre svega zbog javnosti želim da kažem jedan veoma važan podatak i prosto apelujem na redovne preglede, da je svaki drugi uzrok smrtnog slučaja u Srbiji upravo kardiovaskularno oboljenje. Zato ne bi trebalo, odnosno nema potrebe da pričamo koliki je značaj i postojanje angio sala i kardiohiruških sala. Angio sala postoji u Užicu i jako dobro radi i poslednjih pet do šest godina, oko četiri hiljade pacijenata je prošlo kroz nju, ali svi dobro znate da se nažalost mnoge procedure završe potrebom da postoji i kardiohiruška intervencija. Neke intervencije su toliko hitne da čak ne možemo sa Zlatiborskog okruga da stignemo do najbližeg centra u Kragujevcu, u tom smislu tada se nalaze pacijenti u rizičnoj poziciji.Znači, postoji od 15. oktobra taj program koji je započet zahvaljujući podršci Ministarstva zdravlja. Zahvaljujući kardiohirurzima Užica i zahvaljujući najvećim imenima kardiohirurzima Kliničkog centra Srbije koji zaista daju svu svoju snagu i motivaciju i svu svoju stručnost da se osposobi jedan mali kardiohiruško odeljenje u okviru Užičke bolnice.

Takođe, Užice bi imalo, a do sada je urađeno 45 operacija, a planira se da bude 150 operacija godišnje i to bi bio neki minimum koji bi mogao da zadovolji postojanje ovakve jedne kardiohiruške sale.

Što je veoma značajno, a to je da postoji i Čigota, kao specijalna bolnica gde bi mogla da se vrši rehabilitacija kasnije tih pacijenata, a koja bi mogla to i tehnički i kadrovski da ispoštuje.Kada sam već kod Čigote, samo par reči. To je jedna svetla tačka našeg zdravstvenog centra, zdravstvenog sistema i veliku zahvalnost dugujemo upravo Ministarstvu zdravlja, dugujemo Vladi Republike Srbije i dugujemo Agenciji za zaštitu od jonizujućih zračenja, zato što uz vašu pomoć Zlatiborski okrug, odnosno Specijalna bolnica Čigota pored svojih redovnih programa uskoro nabaviti i jedinstveni dijagnostički uređaj najnovije generacije tzv. gama kameru. O tome biste verovatno vi mnogo bolje mogli da nam objasnite šta je to ili ćete prosto građanima objasniti kada dođe vreme za to, ali u svakom slučaju želim da kažem zašto sve ovo pričam, vezano za Zlatiborski okrug, zato što želim da istaknem da jedan sistem koji je bio urušen, podigli ste na veoma čvrste noge. Zato što se ovaj sistem em što se razvija ravnomerno, em što se razvija u svakom segmentu, razvija se i u svim delovima Srbije i zato će SNS uvek podržati predloge vaših zakona. Zahvaljujem.