JELENA MIJATOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 2.6.1977. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je vaspitačica.

Majka dvoje dece.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu. Mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 13 dana i 15 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.11.2018.

Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 4. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u kojem se kroz međusektorsku saradnju dodatno definiše prevencija u smislu smanjenja rizika poplava.

Pre svega bih podsetila na izlaganje ministra Nebojše Stefanovića da je ovo zakon kojim se vrši nadogradnja već postojećeg sistema definisanog Zakonom o vanrednim situacijama. Ovaj predlog zakona otklanja onog što se u praksi smatra nedovoljno efikasnim, dok su rešenja pojednostavljena i inovirana kako bi bila lakša za primenu.

Nakon poplava 2014. godine, prema izveštaju koji je sačinio MUP, navodi se da se ministarstvo maksimalno uključilo u proces odbrane od poplava, da je njihovim angažovanjem sprečeno znatno veće izlivanje velikih reka, kao i da je zbog takvog preventivnog delovanja i angažovanja pripadnika MUP, bezbednosnih službi, Vojske i građana, nije bilo potrebe za evakuacijom stanovništva u Šapcu i Sremskoj Mitrovici.

Za vreme vanredne situacije ministarstvo je prosečno dnevno angažovalo oko 7.300 pripadnika. Evidentiran je utrošak od 30 miliona dinara za angažovanje mehanizacije i opreme. Međutim, ukupan iznos štete od poplava je procenjen na 1,7 milijardi i to je za Srbiju bila veoma skupa lekcija. Zato je intenzivno investiranje u preventivu od ključne važnosti. U danu za glasanje podržaću predloženi set zakona. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Zahvaljujem.

I u ovom amandmanu na član 2. akcenat sam stavila na preventivu i aktivnosti koje bi dovele do smanjenja rizika od poplava.

Kada su 2014. godine pljuskovi i bujice zahvatili zapadni deo Srbije, pretnja od plavljenja naseljenih područja na levoj i na desnoj obali Dunava, u beogradskoj opštini Palilula, postojala je sve ozbiljnija. Pored angažovanja pripadnika MUP, Vojske Srbije, lokalne samouprave i građanstva, velike površine poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata upravo su ostale pod vodom.

Na osnovu prijava fizičkih i pravnih lica, šteta je utvrđena na ukupno 108 građevinskih objekata u iznosu od 21 milion dinara. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u privatnoj svojini, šteta od posledica poplave, odnosno bujica utvrđena na 240 hektara u iznosu od 165 miliona dinara, tačnije 50 hektara u Velikom Selu za ukupno 104 poljoprivrednika i 190 hektara u Ovči, Krnjači i Padinskoj Skeli za ukupno 78 poljoprivrednika.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u javnoj svojini, odnosno zemljište PKB korporacije utvrđena je šteta od poplava na 1555 hektara, i to u iznosu od gotovo 300 miliona dinara.

Kada sagledamo koliko je sredstava potrošeno da bi se sanirale posledice katastrofe koja je pogodila Srbiju, nezapamćene katastrofe u poslednjih 120 godina, onda možemo da zaključimo i značaj današnje rasprave i našeg delovanja u smislu preventive, kako bi se posledice i troškovi za saniranje istih sveli na minimum. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set zakona. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.11.2018.

Podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, kojim se u stavu 3. posebno definiše smanjenje rizika od poplava.

U članu 1. Predloga zakona definisan je predmet delovanja samog zakona u uslovima katastrofa, ali i prevencije i jačanja otpornosti i spremnosti zajednice da reaguje na istu. Baš zato sam amandmanom želela da skrenem pažnju na problem elementarnih nepogoda koje za posledice imaju veliku materijalnu štetu.

Srbija je veoma ranjiva i izložena delovanju prirodnih opasnosti. Jedna od glavnih prirodnih opasnosti, između ostalih, jeste poplava. Situacija u kojoj smo se našli 2014. godine, kada su ekstremne padavine uzrokovale najrazornije poplave zabeležene u više od 100 godina od kada se evidencija vodi, ukazala je na značaj usvajanja strateškog pristupa elementarnim nepogodama i mobilisala je Vladu, ministarstva, opštine i sve druge aktere da ulože veće napore, ne samo u izgradnju jednog sistema koji će integrisati aktivnosti smanjenja i upravljanja rizicima od katastrofa u aktuelnoj politici i prakse, već i u delotvorne i efikasne aktivnosti na otklanjanju posledica elementarnih nepogoda.

Rizici nisu isti širom teritorije Srbije. Razlikuju se u zavisnosti od vrste opasnosti, izloženosti, ranjivosti i kapaciteta za postupanje u vanrednim situacijama.

Međutim, poplave predstavljaju glavnu hidrometeorološku opasnost. Doline većih tokova, gde se nalaze naselja, gde se nalazi poljoprivredno zemljište, infrastrukture i industrija, izloženi su visokom riziku od poplava koje se najčešće dešavaju u regionu Vojvodine i duž rečnih tokova Save, Drine, Velike, Južne i Zapadne Morave.

Podatak koji mi je posebno privukao pažnju jeste da potencijalno plavna područja u Srbiji zahvataju površinu od oko 1,6 miliona hektara i na njima se nalazi oko 500 većih naselja i više od 500 većih industrijskih objekata, oko 1.200 kilometara železničkih pruga i više od 4.000 kilometara puteva.

Uzimajući u obzir projekcije klimatskih promena, koje ukazuju na to da možemo da očekujemo smanjenje ukupne količine padavina, ali se zato očekuje porast broja padavina jakog intenziteta, usled kojih se upravo javljaju bujične poplave, od ključne je važnosti investiranje u preventivu, jer jedan dinar uložen u preventivu zamenjuje osam dinara uloženih u saniranje posledica.

Ovaj zakon transformiše stari sistem, koji je u velikoj meri bio fokusiran na reagovanje u vanrednim situacijama, u jedan proaktivniji sistem, koji je fokusiran upravo na smanjenje rizika od katastrofa i jačanje otpornosti. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:46