JELENA MIJATOVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 2.6.1977. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je vaspitačica.

Majka dvoje dece.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu. Mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 23 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 25 dana i 13 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedmo vanredno zasedanje, 31.07.2014.

Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, s obzirom da ovih dana raspravljamo na temu privatizacije, moje pitanje upućeno je baš u tom smeru. Tiče se privatizacije fabrike mineralne vode „Milan Toplica“ u okolini Prokuplja u selu Tulare.
Inače, izvor vode korišćen je još u doba neolita, kasnije korišćen u rimsko vreme kao banja sa lekovitom vodom. Dvadesetih godina prošlog veka počinjemo sa proizvodnjom vode na istom tom izvorištu, vode koja će 1933. godine u Parizu i 1936. godine u Londonu na svetskim sajmovima osvojiti zlatne medalje za kvalitet.
Takođe, voda je osvojila i tri „Beogradska pobednika“ za kvalitet. Godine, 1968. se pravi priv put fabrika koja parira sa svojim kvalitetom vode i količinom vode „Radenskoj“ i „Knjazu Milošu“. Znači, stoji rame uz rame na svetskom i na našem tržištu.
Prvi put se susrećemo sa problemom 2001. godine. To je bila prva privatizacija, a 2002. godine je već raskinuta na inicijativu lokalnih čelnika koji su smatrali da je ugovor štetan. Lokalni čelnici su jednog od svojih čelnika postavili na mesto direktora. Godine 2004. sledi druga privatizacija aukcijom, na kojoj Slobodan Radulović ispred „C marketa“, Miko Brašnjević ispred „EKO-Produkta“ i Dušan Knežević ispred „Atlas-sistema“, kupuju ovu firmu. Nakon stečajne mafije u kojoj su dva od tri člana prozivana, raskinut je ugovor o privatizaciji i, bez obzira na sve to, kupci su ipak uspeli u nekoj meri da ostvare ono što su zacrtali u ugovoru, a to je izgradnja hale od 2200 kvadrata, dve bušotine mineralne vode, nove bušotine, kao i nove mašine za flaširanje 12 hiljada boca mineralne vode u satu.
Nakon raskidanja privatizacije, firma 2009. godine ulazi u stečaj, a 2011. godine iz stečaja biva kupljena neposrednom pogodbom od strane „Import International“, vlasnika Slobodana Simića i od 2011. godine nema nikakvih vidljivih aktivnosti. Kada kažem vidljivih aktivnosti, nema novih radnika, nema zapošljavanja, nema ni starih radnika, ima samo vode koja otiče u reku.
Interesantno je da je ista firma kupila i „Prokupac Prokuplje“ i „Prokupac Beograd“, koji su od nedavno u stečaju. Zaista ne bih da raspravljam o tome ko je glavni krivac, da li je krivac DS, koja je u tom trenutku bila okosnica lokalne vlasti ili je DS čiji je član bio postavljen kao direktor te firme, ili je DS čiji je član bio postavljen kao stečajni upravnik ili je DS čiji je član postavljen kao direktor i na kraju procesuiran za zloupotrebu službenog položaja. To ostavljamo da se bave neki drugi organi.
Ono što je strašno jeste da voda 10 godina ističe i proističe i teče u reku Toplicu 18 litara vode u sekundi. Samo da napravim poređenje, izvor „Prolom vode“ izbacuje 11 litara vode u sekundi, a „Milan Toplica“ 18 litara vode u sekundi. Mislim da je veoma bitno da kažem da tu vodu trenutno, koja otiče u Toplicu, koriste samo seljaci koji svoju stoku vode da poje i takođe domaćice koje kažu izuzetno dobro peni, što mislim da je strašno za mineralnu vodu koja se na taj način koristi.
Koliko vode otiče i koliko je vode oteklo, možemo samo da izračunamo ako uporedimo da 18 litara ističe u sekundi, puta 60 da izračunamo koliko ističe u minutu, pa puta 60 da izračunamo koliko ističe u jednom satu, pa puta 24 da vidimo koliko ističe u jednom danu. Nije mi bilo teško da izračunam, to je 1.555.200 litara u toku jednog dana, više od 1,5 miliona litara vode. Vi sami izračunajte koliko je to za mesec dana, koliko je to za godinu dana i koliko je to za 10 godina.
Ovde je veoma bitno da se postavi pitanje same privatizacije. Moje pitanje je upućeno Ministarstvu privrede, Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu rudarstva i Agenciji za privatizaciju. Da li je firma „Invest Import International“ ispunila svoje ugovorene obaveze? na šta se obavezala i šta je ispunila? Kolika je izdašnost izvora „Milan Toplica“? Kakav je kvalitet i sastav vode „Milan Toplica“? Koliko izvora tačno postoji, odnosno koliko bušotina? Da li „Invest Import International“ ima pravo eksploatacije izvora? Ako ima, da li je uredno plaćala sve takse? Ako nije ispoštovana ugovorna obaveza, koje su mere koje će Agencija za privatizaciju preduzeti? Hvala.

Sedmo vanredno zasedanje, 31.07.2014.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, meni je baš drago što se kolege narodni poslanici i predlagači ovoga amandmana javljaju i tako samouvereno govore o svojim amandmanima.
Samo zarad građana Srbije bih da pročitam šta je to predlog da se briše. Modeli privatizacije su prodaja kapitala - briše se, prodaja imovine - briše se, prenos kapitala bez naknade – briše se, strateško partnerstvo – briše se. Nadovezaću se na načela privatizacije, koja su bila u članu 4. Možda da je u modelima privatizacije u članu 8, kao peti model, bila neka usmena pogodba, možda se ne bi brisalo, ali nećemo o tome. Načela privatizacije, stvaranje uslova za razvoj privrede – briše se, obezbeđenje javnosti i transparentnosti – briše se, onemogućavanje korupcije – briše se, formiranje prodajne cene prema fer tržišnim uslovima – briše se, stvaranje uslova za socijalnu stabilnost – briše se.
Znate, malo sam se zabrinula, s obzirom da je jedan od poslanika predlagača, ove grupe od dva poslanika, bio na visokim funkcijama u DS, čak je bio i premijer Republike Srbije od 2003. do 2004. godine. Samo bih da podsetim da je u 2003. godini, po nekoj statistici, utrostručen broj privatizovanih preduzeća. Godine 2003. je privatizovano 709 preduzeća, a 2004. godine 238.
Mislim da je građanima Srbije sada jasno zašto se nalazimo u ovako teškoj situaciji, zašto je od mase privatizacija samo 28 uspešnih, zašto su fabrike zatvorene, zašto su radnici na ulicama, zašto radnici ne primaju plate. Mislim da je svako dalje objašnjenje, zašto SNS neće podržati ovaj amandman, suvišno. Mi se borimo za Srbiju, a ne za lični interes. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 04.12.2013.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, napraviću jedan kratak osvrt samo na zakon o izmenama i dopunama Zakon o porezu na dobit pravnih lica i o porezu na dohodak građana.
Srpska napredna stranka shvata značaj upravljanja poreskim položajem društva, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Upravljanje poreskih porezom društva zahteva pažljivo planiranje, strukturiranje i usaglašavanje poslovanja sa zakonskom regulativom, uzimajući u obzir Zakon o porezu na dobit pravnih lica, uslove za prijavu poreza po odbitku i regionalno, odnosno međunarodno poresko okruženje.
Ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica doprinosimo ostvarenju dva opšta cilja. Prvi je povećanje bilansne izdašnosti poreza na dobit u okviru šireg programa fiskalne konsolidacije, a drugi je povećanje efikasnosti primene poreza na dobit i unapređenje uslova poslovanja kroz tehničko unapređenje zakona, smanjenje prostora za utaju poreza i usklađivanje sa međunarodnom praksom.
Prihodi od poreza na dobit preduzeća u Srbiji iznose oko 1,3 bruto društvenog proizvoda, što je znatno manje u odnosu na prosek 27 zemalja članica EU, kao i u odnosu na zemlje centralne i istočne Evrope. Manja bilansna izdašnost poreza na dobit preduzeća u Srbiji je posledica niske zakonske poreske stope i postojanja širokog skupa poreskih olakšica, koje efektivnu stopu poreza na dobit čine ubedljivo najnižom u Evropi. Stoga se povećanje bilansnog značaja poreza na dobit u Srbiji, kao cilj sprovedene reforme, ocenjuje opravdanim.
Povećanje prihoda države po osnovu ovog poreza ostvarivaće se po osnovu ukidanja određenih poreskih olakšica, jer ne uvođenjem ovih izmena dovelo bi do rasta fiskalnog deficita i javnog duga. Procena je da će ukidanjem određenih poreskih olakšica u 2014. godini, tj. brisanje člana 48. novog zakona, dovesti do rasta prihoda od ovog poreza, ali će taj rast imati uticaj na povećanje budžetskih sredstava u Srbiji tek u 2015. godini.
Ukidanje ovih podsticaja će doprineti ukidanju mogućnosti zloupotrebe poreskih olakšica, jer zadržavanje istih ovih olakšica se smatra neopravdanih i skupim mehanizmom privlačenja stranih direktnih investicija, gde je gubitak prihoda države po osnovu ovih olakšica iznosi oko 0,5 bruto društvenog proizvoda, tj. oko 15-20 milijardi dinara godišnje. Čak i neke empirijske analize za druge zemlje centralne i istočne Evrope pokazuju da pri niskim poreskim stopama poreske olakšice ne doprinese znatnom prilivu stranih direktnih investicija.
Usvojenim izmenama preciziraju se uslovi za nepriznavanje pojedinih vrsta troškova kao odbitak o poreske osnovice. Osim toga, na ovaj način se stvaraju pretpostavke za pojanje aktivnosti poreske uprave na kontroli primene pravila o transfernim cenama, što bi trebalo da dovede do smanjenje poreske evazije u ovom domenu.
Procenjuje se da pomenute izmene zakona usmerene na tehničko unapređenje i usklađivanje sa međunarodnom praksom neće uticati na nivo poreskih prihoda od poreza na dobit u narednoj godini, a da će efekti na uslove poslovanja i investiranja biti generalno pozitivni u 2015. godini.
Imaće uticaj na visinu akontacije poreza na dobit koja se inače plaća u sledećoj kalendarskoj godini od godine kada se dobit ostvarila.
Izmene zakona usmerene na suzbijanje prostora za izbegavanje ovog poreza uticaće na položaj onih preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine za legalno ili nelegalno izbegavanje plaćanja poreza na dobit.
Na taj način se utiče kako na položaj preduzeća koja su do sada koristila pravne praznine, tako i na položaj drugih preduzeća koja to nisu činila, budući da će nakon otklanjanja ovih pravnih praznina njihov relativni položaj popraviti.
Međutim, kao što sam navela, uključivanje svih naknada plaćenih za usluge iz inostranstva u osnovicu za obračun poreza po odbitku dodatno bi suzilo prostor za utaju poreza, pri čemu to ne bi narušilo uslove poslovanja u Srbiji, jer preduzeća koja dolaze iz zemalja koja u principu imaju potpisan ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, a to su gotovo sve zemlje iz kojih dolaze značajne investicije u Srbiju, ne bi bila pogođena ovim odredbama.
Stopa poreza na dobit od 15% u Srbiji biće i dalje za 10 procentnih poena niža od prosečne stope poreza na dobit u 27 zemalja članica EU, koje sam pomenula, a niža i u odnosu na stope koje se primenjuju u većini zemalja regiona, tako da ove izmene zakona neće narušiti poresku konkurentnost zemlji niti njenu atraktivnost kao investicione destinacije.
Ono samo kratko što bih rekla još oko izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, to je u stvari jedna novina koja se uvodi, a to je mogućnost koja se daje preduzetnicima koji plaćaju porez na stvarni prihod od samostalnih delatnosti, da se opredele za isplatu lične zarade.
Do sada su preduzetnici koji ostvaruju prihod od samostalnih delatnosti doprinose, a samim tim i porez, plaćali na osnovu stvarnog utvrđenog prihoda u poreskim prijavama koje su podnosili poreskoj upravi, a na osnovu kojih je Ministarstvo finansija i nadležna filijala Poreske uprave donosila rešenja.
Evo jedan konkretan primer. Znači, ukoliko je neki preduzetnik mesečno u proseku ostvarivao oporezivu dobit 200.000 dinara, na osnovu toga je bio u obavezi da, na primer, na ime poreza i doprinosa uplati 95.600 dinara mesečno, što je skoro 50% od ostvarenog prihoda. Ako se eventualno preduzetnik opredeli za isplatu lične zarade od 50.000 hiljada dinara neto ili oko 70.000 hiljada bruto, on bi na ime poreza i doprinosa bio u obavezi da uplati 32.360 dinara i time svoju osnovicu za doprinos umanjio skoro tri puta.
Ukoliko je preduzetnik sebi isplatio zaradu i platio propisane obaveze, preduzetnik ima pravo da tako isplaćenu zaradu i plaćene obaveze evidentira kao trošak u poslovnim knjigama, koje mu se ujedno priznaje kao rashod u poreskom bilansu. Na ovaj način preduzetnik umanjuje osnovicu za oporezivanje poreza na prihode od samostalne delatnosti.
Takođe, isplaćivanjem lične zarade preduzetnik ne ukida obavezu plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti po utvrđivanju oporezive dobiti, ali isplaćivanje lične zarade, de fakto smanjuje oporezivu dobit i time menja optimalnu računicu poreskih obveznika preduzetnika.
Ovim smanjenjem preduzetnici mogu ostvariti uštedu eventualno da ulažu u zapošljavanje nekih novih radnika ili otvaranje nekih novih pogona, ali je u svakom slučaju dobro to što država daje izbor da oni sami odluče kako će uraditi.
Naravno, SNS će u danu za glasanje glasati za set ekonomskih zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 16.04.2016 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 110000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 11:46