Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, jedno od najvažnijih ministarstava koje se formira u okviru svake vlade, u bilo kojoj državi na svetu, zaista jeste Ministarstvo unutrašnjih poslova. Njegovi poslovi i njegove nadležnosti su nešto što zadire direktno u ono što građane, u krajnjoj liniji, najviše zanima i najviše im znači, a to je lična sigurnost i bezbednost.

O amandmanu na član 5.

O amandmanu gospodina Petra Jojića.

Znači, jedno od najvažnijih ministarstava u svakoj vladi je MUP. Posebno je potrebno sada apostrofirati značaj njegovih nadležnosti i poslova. Jedna od najvažnijih tema koje građane sada zanimaju, o kojoj govore sve ankete, koju su manje-više sve političke stranke isticale u svojoj kampanji, jeste borba protiv kriminala i korupcije.

Da svakog građanina pitamo šta je to što očekuje od države, reći će - da se obezbedi sigurnost njegove porodice, da se obezbedi sigurnost njegove dece i da se ostvari pravda u društvu. Kada građane pitamo - koga vidite kao organ koji će to da realizuje?, građani kažu - to je policija.

I prethodne dve vlade, na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, pokazale su da je jedan od najvažnijih prioriteta bila borba protiv kriminala i korupcije. Ali, da bi se to uspešno realizovalo kroz MUP, na njegovom čelu mora da bude čovek koji je spreman da se suoči s tim velikim izazovima sa kojima se u Srbiji mnogo ministara pre toga nije suočavalo. Upravo su rezultati na tom polju u prethodnom periodu pokazali kako se odgovorna vlada i odgovorno ministarstvo odnose prema jednom od najvećih problema u državi.

S obzirom da se raspravlja o zakonu o ministarstvima, o amandmanu koji se odnosi na član 5, koji definiše nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, želim da istaknem koliko je u prethodne četiri godine, upravo u borbi protiv kriminala i korupcije, doprinos dao ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić.

U borbi protiv raznih oblika organizovanog kriminala, u borbi protiv onih mafija koje su godinama podrivale državu Srbiju, činile je nesigurnom, umanjivale poverenje građana u državu i sve više bespomoćno širile ruke kako država nije sposobna da obezbedi mir, pravdu i sigurnost.

Zato je važno ko će biti na čelu MUP. Zato je važna lična hrabrost i posvećenost ovom poslu. Građani od Ministarstva policije očekuju mnogo. Uvek su očekivali, a pogotovo sada kada se borba protiv kriminala i korupcije u Srbiji sve više zahuktava i kada se šalje poruka i nada da će se Srbija sa tom pošasti obračunati vrlo brzo.

Naravno, videćemo kako će budući ministar unutrašnjih poslova uspešno da realizuje ove velike obaveze. Imao je da se ugleda na svog prethodnika koji nije prezao da se s tim poslovima i izazovima suoči.

Treba odgovoriti na zahteve građana, da se konačno u Srbiji slomi organizovani kriminal, da se proteraju dileri droge sa ulica, da se mladim ljudima obezbedi lična sigurnost i da se spreči veliki broj saobraćajnih nesreća koje smo sada suočeni da gledamo, da se u što većoj meri to otkloni.

Verujem da ćemo u izlaganju, u ekspozeu mandatara imati priliku da čujemo kako on vidi funkcionisanje ove važne oblasti, ali, kao što sam rekao, uvek je potrebno ugledati se na one koji su imali ličnu hrabrost i odvažnost da se sa ovom pošasti suoče. Takav je bio ministar Dragan Jočić.

Poštovano predsedništvo, poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, mi smo, a govorim o poslaničkoj grupi DSS-NS, dobili sinoć obaveštenje da se sednica odbora pomera sa 9,30 časova na 11,30 časova. Uredno smo došli na sednicu.
Naravno, obaveza je većine koja se formira u ovoj skupštini da obezbedi kvorum. Čekali smo do 12,20 časova. Znači 50 minuta smo čekali ispred sale da se održi sednica Zakonodavnog odbora. U međuvremenu stiglo je obaveštenje da se pomera i sednica Narodne skupštine. Niko nas nije obavestio da je sednica Zakonodavnog odbora počela.
Mi smo uskraćeni za naše pravo da diskutujemo na sednici Zakonodavnog odbora, da iznesemo naše mišljenje o podnetim amandmanima. Nema smisla da se na taj način uskraćuje pravo opoziciji da učestvuje u radu jednog važnog radnog tela Narodne skupštine.
Ako se kasni 50 minuta, ako poslanička većina ne može da obezbedi kvorum, red je da se obavesti opozicija da se sednica odlaže ili bar da se obavesti da je nastavak sednice obezbeđen i da je započeo.
Zaista ukazujem na predsednike odbora da vode računa o tome. Videli ste ovih dana kako predstavnici naše poslaničke grupe aktivno učestvuju u radu Narodne skupštine. Želimo da učestvujemo u radu svih odbora Skupštine. Nedopustivo je da se na ovaj način održavaju sednice.
Mi još nismo dobili ni informaciju na koji način je doneta odluka, na koji način obezbeđena većina, ko je od poslanika učestvovao u donošenju odluke, obzirom da posle ova dva izlaganja vidimo da predstavnici DSS, NS i SRS nisu učestvovali, niti su bili obavešteni da je održana sednica Zakonodavnog odbora.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada se pogleda sam tekst Predloga zakona o Vladi i kada se sagleda suština tih izmena koje su definisane u ovih četiri člana, jasno je da se nastoji da se ojača pozicija predsednika Vlade i da se ojača pozicija potpredsednika Vlade, ili kako se ovde definiše, zamenika predsednika Vlade na jedan neustavan način.
Ovaj član 3. vrlo je poseban, on je ovih dana izazvao najveću diskusiju. U članu 3. se interveniše u članu 26. osnovnog teksta zakona, koji kaže - da Vlada odluke donosi na sednici većinom glasova svih članova Vlade, a način rada i odlučivanja Vlade i akte koje donosi predsednik Vlade detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.
Predlog zakona unosi novu normu koja kaže: ''U slučaju da Vlada ima paran broj članova, odluka Vlade je doneta i ako za nju glasa najmanje polovina svih članova Vlade, pod uslovom da je za odluku glasao predsednik Vlade.''
Mi imamo jednu situaciju koja, bez obzira što su ovde izneti nekakvi primeri, nigde ne postoji. To znači da u Vladi, u najvećem i najvažnijem izvršnom organu vlasti, kada je glasao jednak broj članova Vlade za i protiv neke odluke, da je odluka doneta. Znači, situacija koja teško može da se objasni i logički, a pogotovo ne može da se objasni pravnički. Politički možda može, ali ćemo kroz diskusiju videti da li može i politički i šta, u stvari, stoji iza ovog predloga izmena i dopuna Zakona o Vladi.
Mi ulazimo u jedan period, o tome je diskutovano prethodnih dana, kada Srbija, posmatrano kroz odnos predsednika Republike i Vlade i predsednika Vlade, dolazi u situaciju u kojoj je bila pre 2000. godine, tj. prvi put posle 2000. godine, kada je predsednik Republike iz jedne stranke i kada je predsednik Vlade iz jedne stranke.
Ta situacija, poznata u periodu 90-tih godina, dovela je do toga da predsednici Vlade budu puki izvršioci politike koja se formira u kabinetu predsednika Republike, jer je ključna moć kod predsednika Republike, ne zato što on ima ovlašćenja pa na osnovu toga može da kreira politiku Vlade i donosi strateške političke odluke, nego iz jednog jednostavnog razloga, zato što je on predsednik stranke iz čijih redova je i predsednik Vlade.
Logično je da predsednik Vlade, koji ima najveću operativnu moć, sluša predsednika stranke. U takvoj situaciji predsednik i njegov kabinet su ti koji kreiraju politiku i samo prenose dalje naloge za izvršavanje pojedinim ministrima, koji ni na koji način ne utiču u kreiranju te politike.
U ovoj situaciji imamo nov momenat - da jedan koalicioni partner, u velikom broju slučajeva smo tokom 90-tih godina imali većinom dominantnu poziciju jedne političke stranke, tada SPS, tek u onoj vladi koja je formirana 98. godine partneri su se dogovarali, tj. politički lideri, jer je tako bila ustrojena vlada. Posle 2000. godine imali smo krizu i predsednika Republike, i neizbor i hiljadu problema koje smo imali. Sada smo, posle dve vlade na čijem čelu je bio Vojislav Koštunica, na čijem čelu je bio lider jedne stranke, jake vlade, sa jakim predsednikom vlade, došli u situaciju da pokušavamo ojačati poziciju jednog politički slabog predsednika vlade, koji će biti inaugurisana voljom vladajuće većine za koji dan.
Da ne govorimo o tome da član 26. nije promenjen. U njegovom stavu 1. jasno kaže da se odluke donose većinom glasova. Vlada Republike Srbije, onako kako je definisana Ustavom, pogotovo kako su razrađene te ustavne odredbe Zakonom o Vladi, nije kabinetska vlada. To nije vlada gde predsednik vlade ima mogućnosti, kao u nekim drugim državama, da samostalno imenuje ministre, da samostalno donosi odluke.
Imamo i takvih uređenja funkcionisanja vlade, gde se i ne glasa na sednicama vlade, gde bukvalno predsednik vlade dostavi odluke ministrima na izvršavanje. Ova vlada je vlada na kojoj se glasa o odlukama i kaže se: odluke se donose većinom glasova.
Nemoguće je takvog predsednika vlade, koji je i politički slab i institucionalno nije jak, jer mu Zakon o Vladi tu snagu ne daje, dati mu takvu poziciju da svojim prisustvom na sednici vlade i svojim glasanjem u slučaju jednakog broja glasova odlučuje o krupnim strateškim odlukama, oko kojih vlada može da se podeli.
Da ne govorimo da sama situacija da se vlada podelila na ovaj način oko jedne odluke, govori o ozbiljnoj krizi vlade koju ne može da reši predsednik Vlade tako što će mu se veštački dati još jedan glas. U situaciji kada vlada ne može da funkcioniše u najvećoj meri konsenzusom oko ključnih odluka, vlade nema. Takvu smo situaciju sada imali.
Predsednik ove vlade, Vojislav Koštunica, kada je preglasan na sednici vlade, pozvao je narod na izbore. Sada imamo situaciju, predloženu ovim zakonom, da ta vlada veštački i dalje opstaje, da se ovim rešenjem beži od novih izbora.
To je jedna loša situacija, koja može da proizvede duboke podele unutar vladajuće koalicije, koje mogu imati ozbiljne posledice po državu. U krupnim strateškim odlukama, u ovakvoj situaciji dominantnu poziciju će imati stranka iz čijih redova je predsednik vlade.
Naravno, postavlja se pitanje, voleo bih da čujem tu hipotetičku situaciju potencijalnih koalicionih partnera, predstavnika SPS, da li bi prihvatili da takva vlada opstane ukoliko su glasali na sednici vlade protiv jedne odluke, a da se odluka smatra donetom zato što je predsednik vlade bio je taj čijim je prisustvom u toj podeljenoj vladi, na osnovu ovako usvojenog zakona, takva odluka doneta?
Ako to nije tačno, zašto pristupamo usvajanju ovakvog zakona? Ovo su dosta ozbiljne stvari. Narodna skupština i narodni poslanici moraju da sagledaju sve aspekte jedne ovako hipotetički predviđene situacije. Da ne govorim da je ova odluka neustavna i, u krajnjoj liniji, kosi se sa članom 26. stav 1, prvim stavom člana na koji se interveniše.
Znači, treba ostaviti ovako rešenje koje je dato u članu 26. Vlada nema mogućnost da se oko jednog pitanja dogovori, moguće je da se odluka donese većinom glasova. Predsednik vlade će tada, ukoliko nema podršku vlade, odlučiti da li će da bude predsednik takve vlade ili će da pozove predsednika Republike da raspiše izbore.
Veštački održavati ovakvu poziciju stvara ozbiljnu institucionalnu krizu u Srbiji i može samo jednu stvar da znači: da se takvom jednom situacijom daje prostor za eventualne političke nagodbe, što nije nimalo dobro u situaciji kada se donose krupne odluke, a teoretski može da se desi da se takva krupna odluka predloži na vladi i da se vlada podeli, i da premijer, koji nema ni političku snagu, ni institucionalnu snagu, takvu odluku preseče.
Najjednostavnije rečeno, svaki građanin u ovoj Srbiji koji je učestvovao na bilo kakvom zboru, bilo kakvom sastanku gde se o nečemu glasalo, zna da kada se glasa za ili protiv u istom broju glasova, odluka nije doneta.
Posle toga neka idu konsultacije, neka idu razgovori, pa ako se ponovo ne može doći do odluke, neka se raspišu parlamentarni izbori.
Uvesti Srbiju u jednu ovakvu situaciju, menjajući zakon samo zbog jedne konkretne vlade, verovatno posle sledećih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade ovaj predlog izmena i dopuna zakona će se vratiti u normalne tokove, ovo će sve da se izbaci iz zakona, pošto ćete verovatno da usvojite ovaj predlog zakona, vratiće se u normalu, kako svuda u svetu funkcionišu vlade.
Da izađe neko ovde iz vladajuće većine i samo da kaže gde ovo u svetu ima, primer jedne vlade u svetu, da se uhvate za jedan osnov, da kažu da je ovo u Rodeziji, Madagaskaru, bilo gde - evo, ovako nešto postoji, mi smo videli da tako funkcioniše i mi smo to predložili. Ovako, ovo je jedan naš loš unikat, koji služi sada za konkretnu političku situaciju i sasvim sigurno nije na čast ni parlamentarnoj većini, a ako bude usvojeno, neće biti na čast ni Srbiji.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, zaista je neverovatno da se suočavamo sa ovakvim obrazloženjem i ako je neko uspeo da isprati kakvi su se komentari izrekli na ove razloge za stupanje na snagu zakona pre 8. dana od objavljivanja, biće vam jasno sa kakvom se, moram da ponovim reči mog kolege Miloša Aligrudića, glupošću suočavamo.
Znači, ili je u pitanju strah, ali to je onda tragikomično, to je onda smešno da će se na prvoj sednici Vlada podeliti recimo oko usvajanja Poslovnika, pa ne može da se sačeka osam dana od dana donošenja ovog zakona u Narodnoj skupštini. Kakav je to strah i kakvo je to nepoverenje unutar vladajuće koalicije, da se ne može sačekati jedan normalan vakacio legis koji predviđa Ustav Republike Srbije, da na normalan način stupi ovaj zakon na pravnu snagu i da proizvede ove posledice koje su katastrofalne, ali očigledno vladajuća većina može da učini šta god želi.
Pitanje je samo koliki je to stepen nepoverenja unutar vladajuće koalicije da sada već ima strah da će se na prvoj sednici posvađati oko nekakve odluke i da je apsolutno neophodno da u tom trenutku predsednik Vlade ima svoj zlatni glas. A drugi stepen nepoverenja je da možda taj predsednik Vlade neće baš dati ona ovlašćenja koja vi predviđate ovde za zamenika predsednika Vlade.
To što ste uradili s ovim obrazloženjem da je to neophodno precizirati što pre zakonske odredbe o položaju potpredsednika Vlade i o načinu rada vlade koja ima paran broj članova, govori samo o strahu i nepoverenju. Mi smo ovde više puta istakli taj problem glasanja i problem koji se daje predsedniku Vlade kada je u pitanju odlučivanje na sednici Vlade.
Ustav Republike Srbije jasno kaže da se predsednik Vlade stara o ujednačenom političkom delovanju Vlade.
On je taj koji mora da kroz kompromise, kroz usaglašavanje političkih principa dovede do konsenzusa, a ne da se ovo pretvara u njegov dupli glas. U tom smislu važno je još jednom ponoviti, ne može se odsustvo političke moći, odsustvo političkog uticaja, odsustvo institucionalnog uticaja koje ima ili nema predsednik Vlade nadomestiti duplim brojem glasova.
Verovatno na ovom kraju današnje rasprave treba građanima Srbije još jednom poručiti, mi ulazimo u period slabe, neefikasne i verovatno je konfuzne vlade opterećene nepoverenjem i odsustvom jasne politike i vizije. Zato se donosi ovakav zakon i zato se predviđa da ovo stupi što pre na snagu, kako bi se nepoverenje eventualno sprečilo i kako se ne bi došlo u situaciju da se sumnja hoće li neko nekog da prevari već na prvoj sednici Vlade.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, juče smo završili raspravu u načelu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o Vladi, a danas Predlog zakona o ministarstvima, što je put da skupštinska većina pripremi izbor Vlade.

Kada se posmatra komparativno, u pojedinim zemljama omogućuje se samoj vladi i skupštinskoj većini da rad vlade i rad ministarstava uređuje svojim internim aktima. Naš Ustav je to definitivno regulisao tako što se donosi zakon o ministarstvima.

Od sednice do sednice, kada se priprema izbor Vlade, svaki put kada je izbor na dnevnom redu, donosi se novi zakon, gde vladajuća većina definiše način na koji će vršiti vlast, način na koji će se donositi zakoni i drugi opšti i pojedinačni akti, tj. definiše kroz ministarstva svoju viziju politike koju će ta vlada da utvrđuje.

Ono što je važno napomenuti jer prvo pada u oči, jeste da se u odnosu na prethodne vlade broj ministarstava povećava. Iako smo već u javnosti imali javno proklamovano načelo, kao deo koalicionog sporazuma, da će Vlada voditi socijalno odgovornu politiku, teško da se na osnovu broja ministarstava i najavljenog broja potpredsednika Vlade može govoriti da Vlada, sa ovolikim brojem ministarstava i dodatnim budžetskim izdacima koji to moraju da prate, može da vodi socijalno odgovornu politiku.

Znači, sam Predlog zakona je u stvari jedna vrsta opoziva te poruke koja je upućena građanima. Ova vlada ne može da vodi socijalno odgovornu politiku, ova vlada na neki način demonstrira jednu vrstu drskosti prema takvoj vrsti proklamovane politike.

Ono što je takođe važno napomenuti, o tome smo juče više istakli, ali je vrlo važno to istaći u okviru rasprave o Zakonu o ministarstvima, jeste da sa ovim brojem ministarstava, sa načinom na koji je predložen mandatar za sastav vlade, sa činjenicom da je predsednik Republike aktivno učestvovao u sastavu vlade, kao lider jedne političke stranke, ulazimo u period formiranja slabe vlade.

Ulazimo u period koji će, to je važno ponovo istaći, dovesti do toga da će se ključne odluke donositi ne u Nemanjinoj, nego na Andrićevom vencu, i da će strateško politika vlade da se definiše u Predsedništvu Srbije, a ne u Nemanjinoj 11, kako je i predviđeno Ustavom i Zakonom o Vladi.

Sada kada se izanaliziraju sve diskusije koje su vođene i kod zakona koji su regulisali položaj predsednika Republike i tumačenje ustavnih normi koje su po tom pitanju bile ovde predmet diskusije, vidi se u stvari da je ključni problem koji je postojao i0-tih godina kada smo imali sličnu situaciju, ključan je problem što je predsednik Republike u isto vreme i predsednik jedne političke stranke.

To neminovno vodi u situaciju slabe vlade, kada stranka na čijem je on čelu kroji vladajuću većinu i kada daje mandatara. Naravno, tada dovodimo u situaciju jedno načelo koje je trebalo da definiše i sam Ustav, jednu vrstu izbalansiranosti, kako je rečeno i bicefalne izvršne vlasti, na jednoj strani predsednik Republike, na jednoj vlada, u ovom trenutku imaćemo vladu koja će biti samo tehnički organ, koja će sprovoditi politiku koja je na drugom mestu utvrđena.

Što se tiče samog Zakona o ministarstvima, mi vidimo određene izmene koje prosto nameću mišljenje da je u pitanju ili politička trgovina u okviru vladajuće koalicije, ili pokušaj da se koalicioni partneri, na jedan ili na drugi način, međusobno obuzdaju.

Tako da smo suočeni sa jednim predlogom da se formira ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, gde se dve oblasti koje su potpuno nespojive, koje jednostavno nemaju dodirnih tačaka, na ovaj način spajaju, kako bi se oslabila pozicija očigledno Ministarstva za infrastrukturu, koje je trebalo da ima jako važnu ulogu i u koalicionom sporazumu, a i na čijem čelu treba da bude jak čovek iz jedne političke stranke koja će činiti vladajuću većinu, konkretno mislim na SPS.

Znači, ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja je jedan hibrid, jedan Frankenštajn, koji jednostavno ne verujemo da će uspešno da funkcioniše i u samoj strukturi tog ministarstva biće vrlo zanimljivo kako će i ministar, a i predsednik Vlade, definisati poslove i prioritete u okviru tog ministarstva.

Ono što će se pojaviti kao problem sa ovolikim brojem ministarstava, sa najavljenim velikim brojem potpredsednika Vlade jeste hroničan problem velikih vlada, a to je pitanje koordinacije. Apsolutno smo ubeđeni da premijer, onako kako je predložen, sa političkom moći koju on nosi ili je nema, neće moći uspešno da vrši koordinaciju poslova u okviru Vlade. Tu vrstu koordinacije može da vrši samo jaka politička ličnost, a to će biti verovatno predsednik Republike, što na jedan indirektan način ruši ono što je definisano i u samom Ustavu.

Što se tiče ostalog dela zakona, vrlo je zanimljivo, taj slučaj smo imali i u prethodnom Zakonu o ministarstvima, bio je amandman da se Agencija za razvoj komunalne infrastrukture, tada ga je podnela poslanička grupa G17 plus, izdvoji faktički da se ukine ta agencija i da se poslovi koje ona definiše prebace u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj.

Tada taj amandman nije prošao, ali vidimo sada da je u predloženom zakonu Agencija za razvoj komunalne infrastrukture ukinuta i da su svi poslovi preneti u Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoja, koje je sada još u većem obimu je dobilo nadležnosti i poslove.

Naravno, ima tu još mnogo stvari koje su poslaničkoj grupi DSS-NS, koje su naši poslanici uočili i koje će kroz podnete amandmane u raspravi o pojedinostima jasno istaći i pokušati da poprave ovaj, po nama, vrlo loš zakon. Mislimo da bi politika koju je ova vlada pokušala već da promoviše, politika socijalno odgovorna, morala da bude na delu pokazana već prilikom predlaganja ovakvog jednog zakona, morala je da pokaže štedljivost, morala je da pokaže razumevanje za finansijsku situaciju u kojoj se našla država i, ako ne da zadrži broj ministarstava koja su bila u prethodnim vladama, u krajnjoj liniji zbog te proklamovane politike eventualno da smanji broj ministarstava.

Ako se suočimo, a verovatno će tako i biti u ekspozeu mandatara i predlogu sastava nove vlade, da će vlada imati nekoliko potpredsednika, čije nadležnosti, sem prvog potpredsednika kako je definisano i zamenika, nisu baš poznate, imaćemo verovatno najglomazniju vladu u Evropi, vladu koja u isto vreme pokušava da građane ubedi da je njen prvi prioritet socijalna politika. Mislim da Srbija ovim zakonom, a i takvom vladom šalje jednu vrlo lošu poruku, šalje poruku političke nestabilnosti, šalje poruku da se ozbiljni državni poslovi rade i definišu tako što su predmet političke trgovine koalicionih partnera i nadasve šalje poruku da ta vlada neće biti efikasna i funkcionalna.

Samo kratko, gospodin Nikolić je u jednom trenutku rekao da je DSS imao predstavnike u inostranstvu u biračkim odborima.

Mogu da kažem, apsolutno nijednog predstavnika DSS nije imala u biračkim odborima u inostranstvu, niti smo se ikad bavili tim izbornim turizmom, niti ćemo se ikad baviti.

Prema tome, prosto radi javnosti da ukažem da DSS ni na jednim izborima nikad nije imao predstavnike u biračkim odborima, niti je ikoga slao odavde iz Srbije u inostranstvo.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, evo tokom čitavog dana vodila se rasprava, a da niko od predstavnika, sem gospodina Ratkovića, vladajuće većine nije učestvovao u diskusiji o ovom Predlogu zakona o ministarstvima.
Svi se čudno i neprijatno osećamo kada smo suočeni s jednom situacijom koja se nikada nije desila u istoriji srpskog parlamentarizma prilikom formiranja skupštinske većine, da skupštinska većina ne zna koliko će ministarstava da ima.
To se prosto događalo kao pre godinu dana, da predstavnik G17 plus podnese amandman da se jedna agencija ukine da bi se njene nadležnosti pripojile jednom ministarstvu koje je držao njen predsednik Mlađan Dinkić, ali se nikada nije desilo da na Predlog zakona o ministarstvima predstavnik većine podnosi amandman kojim se ukida to ministarstvo.
To je jedna vrlo čudna situacija, a sasvim sigurno niko to nije pisao, bilo kada, kada se formirala skupštinska većina. Naravno, mi nismo dobili odgovor kako je moguće da pre načelne rasprave predstavnik predlagača ovog zakona ne zna u stvari na koji način se razmišlja o skupštinskoj većini, da li će se možda u toku diskusije i u toku rasprave ukidati pojedina ministarstva.
Mi možemo biti suočeni sa tim da je evo možda sada, u toku ovog vremena, podnet još neki amandman gde se ukidaju neka ministarstva i da mi sutra budemo suočeni sa činjenicom da je čitav dan ovde vođena rasprava o tome da imamo 24 ministarstva, raspravljalo se o situaciji da imamo moguću situaciju da je u Vladi paran broj članova, pa nagrađujemo na jedan neuobičajen i čudan način predsednika Vlade da ima zlatni glas, tj. dva glasa i to je nešto o čemu građani Srbije treba da budu jako dobro obavešteni i verujem da je većina građana sada slušala ovu diskusiju.
Prosto, kada se uzme u obzir današnja diskusija, kada se uzmu razlozi koje poslanička grupa DSS-NS iznosila kao kritiku predloženog zakona, jasno je da unutar vladajuće koalicije vlada određena konfuzija koja će sasvim sigurno biti preneta i na samo funkcionisanje Vlade. Osnovna kritika koja je upućena danas jeste da takva vlada, koja nema elementarnu koordinaciju prilikom samog svog konstituisanja i strukturiranja, ne može da bude i efikasna i stabilna, ni konkretna, niti da vodi politiku.
U tom smislu, ubeđeni smo da kada bude mandatar koji je verovatno obavešten da se ukida jedno ministarstvo i time jednog potencijalnog kandidata za ministra mora večeras da obavesti da neće biti ministar, kada bude iznosio ovde svoj ekspoze, videćemo u kojoj meri i na koji način će Vlada Republike Srbije projektovati buduću politiku. Na osnovu diskusija i o zakonu o Vladi i o zakonu o ministarstvima, ubeđeni smo da ta politika neće biti dobra za građane Srbije. Hvala.

Zaista, uvaženi kolega Ratkoviću, ovde imamo ozbiljan problem sa logikom. Vi ste nama jutros, kao predstavnik predlagača, izložili na koji način će biti formirana buduća vlada tj. koliko će ministarstava da ima, kao predstavnik većine, kao predstavnik potpisnika 122 narodna poslanika.
Pre nego što je počela načelna rasprava, predstavnik vaše većine je podneo amandman kojim se ukida jedno ministarstvo. Prosto je neverovatno da mi ceo dan ne znamo kakav je stav vladajuće većine po tom pitanju koliko će ministarstava da ima buduća vlada.
Može opozicija da predloži da se doda jedno ministarstvo, dva, da se ukinu ministarstva, ali vladajuća većina da ne zna kako treba da izgleda buduća vlada i predstavnik predlagača da to ne zna, to je zaista ozbiljan problem. Ili ste vi znali pa nama niste saopštili. Znači, vi kao predstavnik predlagača ste morali da znate da li će neko iz naše postojeće grupe da podnese amandman. To je ono što građani Srbije žele da znaju.
Znači, jednostavno elementarne logike u ovome što ste sad izneli nema. Ili svi stojite iza predloga koji ste vi obrazložili ili jednostavno pojedinci mogu, mimo vašeg znanja, da ulažu amandmane kojima se ruši ceo koncept koji ste vi predložili. Ali, ti pojedinci su potpisnici ovog predloga, i to je osnovni problem.
Znači, niste nam dali odgovor kako od trenutka počinjanja načelne rasprave vi, kao predstavnik predlagača većine, niste znali, ili ste znali ali ste prećutali, da se menja Predlog zakona tako što se ukidaju pojedina ministarstva. Sad ste rekli da može da se ukinu još pet, šest, jednostavno mi moramo da znamo iza koga predloga stoji vladajuća većina.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, zakon o vladi je jedan od najvažnijih zakona koji se donose u jednoj državi i uobičajeno je da se on donosi kada se država strateški odnosi prema promenama u funkcionisanju vlade. Naravno, on treba da ima određena rešenja koja će implicirati u praksi te promene.
Da li se radi o jačanju pozicije premijera, da li se radi o drugačijem načinu funkcionisanja same vlade kao izvršnog operativnog organa vlasti, zakon o Vladi uvek je predmet ozbiljnih rasprava u javnosti. Jer, od načina funkcionisanja Vlade u najvećoj meri zavisi i život naših građana. Vlada, ministarstva rešavaju tekuće probleme, svakodnevne probleme i nije mala stvar menjati Zakon o Vladi.
Mogu da kažem da, a to građani Srbije znaju, jedan sistem koji je funkcionisao do 2005. godine, znači način na koji je funkcionisala Vlada, nije bio dobar.
Prosto, nije se kroz zakonska rešenja osećalo da u Vladi postoji vođstvo, da je u Vladi definisano na koji način se donose odluke i Zakon o Vladi koji je donet 2005. godine je upravo imao tu nameru da ojača i poziciju premijera, da ojača poziciju onog centra odlučivanja kako bi se u samoj Vladi formirao jedan strateški centar donošenja odluka. To se jasno i videlo u Zakonu o Vladi, koji je ovde bio zaista predmet jedne ozbiljne rasprave i tadašnja opozicija vrlo je oštro kritikovala upravo te izmene Zakona o Vladi.
Demokratska stranka, tada opozicija, kroz brojne amandmane je napadala tadašnji Zakon o Vladi i svi poslanici koji su bili u tom sazivu sećaju se koliko je ta rasprava trajala. Bile su čak i neke noćne sednice.
Sada smo suočeni sa činjenicom da se Zakon o Vladi menja, a da nemamo viziju funkcionisanja Vlade dugoročno. Zakon je opšti akt i on bi trebalo na taj način da definiše stvari da se u budućnosti neke buduće vlade nakon jednog ozbiljnog promišljanja sadašnjeg rešenja Zakona o Vladi tako funkcionišu.
Međutim, mi smo svedoci da se Zakon o Vladi menja za potrebe jedne vlade. Ako bude usvojen ovakav Zakon o Vladi, možda ćemo sutra, kada se bude formirala neka nova vlada, biti u situaciji da ta nova vlada stvari vrati na jedan normalan kolosek kako bi vlade trebalo da funkcionišu.
Više puta je danas istaknuto da je odredba koja se menja u Zakonu o Vladi, član 13, način na koji je predviđeno izmenama i dopunama Zakona, potpuno neustavna. Prosto, ne treba biti dovoljno vispren i iskusan pravnik da se vidi da rešenje koje je ovde dato u Zakonu o Vladi apsolutno isto omogućava predsedniku Vlade kada je u pitanju prenos ovlašćenja bez potrebe da se interveniše u samom tekstu Zakona. Znači, ako je u pitanju politička potreba da se zadovolji jedan koalicioni partner, onda je zaista problematično i žalosno da se tekst Zakona menja radi potrebe zadovoljavanja jednog određenog interesa u konkretnoj koaliciji, kada bi se vrlo jednostavno rešenje moglo naći iz samog teksta ovog zakona.
Znači, predsednik Vlade može svojim ovlašćenjem, onako kako je definisano u članu 13. stav 3, da odredi potpredsednika Vlade koji ga zamenjuje za vreme odsutnosti i sprečenosti, sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade.
Zašto je bilo potrebno da se posebno ističe i dodaje nov naziv – zamenik predsednika Vlade? Očigledno da to najbolje znaju koalicioni partneri, a verujem da sada, pošto se obrisi Vlade naslućuju, zna i cela Srbija.
Ono što će sasvim sigurno biti predmet rasprave kada bude ovde mandatar izneo svoj ekspoze jeste kakvu mi to Vladu dobijamo, kakvu Vladu po strukturi, kakvu Vladu po potencijalu i na koji način će sama ta vlada funkcionisati kada je u pitanju donošenje odluka.
Ubeđeni smo da će ta vlada na način na koji je predložena, na način na koji je predložen mandatar, na način na koji funkcioniše politički sistem u Srbiji, apsolutno podsećati na ono što je bilo devedesetih godina kada smo imali jakog predsednika, tada Slobodana Miloševića, koji je imao vrlo slabe premijere, a centar odlučivanja nije bio u Vladi, nego na Andrićevom vencu, u Predsedništvu Srbije.
Strateške, ključne političke odluke, kada je u pitanju funkcionisanje Vlade, donosiće se u Predsedništvu Srbije, kod predsednika Srbije, zajedno sa koalicionim partnerima, a Vlada će biti samo jedan tehnički organ koji će to da sprovodi.
Ako smo od 2000. godine imali jednu pozitivnu stvar, jačanje pozicija i predsednika Vlade i ministara i njihovog ugleda u javnosti koji su na osnovu toga dobijali, sada ćemo imati jednu ozbiljnu devalvaciju i ugleda i uticaja Vlade. Vlada će ponovo postati ono što je bila devedesetih godina, mesto na kojem se ništa ne odlučuje, mesto koje je samo tehničkog karaktera, gde se sprovode odluke koje su donete u nekim drugim centrima moći.
Apsolutno neophodan i potreban uslov je da Srbija dobije jakog premijera, premijera oko koga će se donositi strateške političke odluke, oko koga će se utvrđivati politika, koji će biti balans predsedniku Republike i sve većim zahtevima za koncentrisanje moći u njegovim rukama.
Srbija se u tom političkom smislu ponovo vratila u devedesete godine i zaista je to primer na koji način jedna istorijska vrteška može neka loša rešenja, koja smo mislili da smo prevazišli posle 2000. godine, da vrati. O tome ćemo više pričati kada bude ovde predmet rasprave nova Vlada i ekspoze. Bojim se da rešenja koja su sada predviđena ponovo uvode jedan voluntarizam i situaciju da se zakoni pretvaraju, na neki način, u pojedinačna akta i služe samo za konkretne interese pojedinih političkih grupacija koje su trenutno u situaciji da formiraju Vladu.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zaista je neverovatno, da ne kažem uvredljivo, da već više od sat vremena narodni poslanici, pozivajući se na član 226, traže od vas obaveštenja o vrlo važnim stvarima koje su bitne za rad narodnih poslanika, a vi ne dajte odgovor ni na jedno pitanje, verovatno služeći se onom narodnom - psi laju, karavani prolaze. Proći će to, međutim ovo su toliko važna pitanja da narodni poslanici sasvim sigurno neće odustati od javljanja po Poslovniku dok ne dobiju odgovore na ta pitanja.
Ovde je takođe pokrenuto jedno vrlo važno pitanje koje je vama postavljeno, zašto se Srbija suočila sa tim da nem predstavnika u Parlamentarnoj Skupštini Saveta Evrope kada se raspravlja o vrlo važnoj temi, a to je kršenje ljudskih prava, zločini na Kosovu i trgovina ljudskim organima od strane šiptarskih terorista.
Neke stvari otkako se počela nazirati skupštinska većina kada je u pitanju Kosovo prosto imaju neki svoj sled.
Prvo je odbijeno da se raspravlja u Skupštini Republike Srbije o proglašenju ustava lažne države Kosovo, sprečeno je da zaseda ova skupština, da raspravlja o toj temi, a onda su sprečeni narodni poslanici iz ove skupštine da o Kosovu raspravljaju u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.
Sada vidimo da se najavljuje ukidanje Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Znači, to su neke stvari koje građani moraju da znaju, da se drastično menja politika koju najavljuje nova skupštinska većina prema Kosovu i Metohiji i vi kao predsedavajući učestvujete kroz dva čina: nesazivanjem Skupštine Republike Srbije da poništi ustav lažne države Kosovo; vraćanjem poslanika iz Strazbura da ne bi mogli da otvore temu kršenja ljudskih prava i prikažu pravo lice šiptarskih terorista.
Na ta pitanja morate da date odgovor Narodnoj skupštini i građanima Srbije i da kažete zašto se takve odluke donose i da li je tačno da su vam to stručne službe savetovale ili je to neko drugi činio. Mi nećemo odustati od javljanja dok ne dobijemo odgovore na ova pitanja.

Poštovani predsedavajući, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, uvek je izbor predsednika Skupštine u stvari prilika da se javnosti Srbije saopšti da je formirana nova skupštinska većina koja treba da sprovodi, pretpostavka je, jedinstvenu politiku.
Čuli smo danas, a i ovih dana, da su se stranke koje formiraju novu skupštinsku većinu usaglasile oko određenih principa, koje bi trebalo da produkuju jednu konkretnu politiku i da oko tih principa i oko te politike postoji saglasnost i volja da se ona sprovodi, i ta politika treba da podrazumeva donošenje nekih odluka u samoj Skupštini, pretočenih u zakone, rezolucije ili druge akte koje Narodna skupština donosi.
Međutim, kada se pođe od toga na koji način se oko tih principa vodila parlamentarna debata u prethodnom periodu, pogotovo kampanja za narodne poslanike u Skupštini u prethodnim izborima, postavlja se osnovano pitanje - da li je ovo što je predočeno građanima, da postoji zajednička politika, jedna farsa, ili se tu radi o nečem drugom, tj. o formiranju interesne koalicije koja treba da završi neke poslove, a koji nisu u interesu Srbije.
Zarad javnosti ću da podsetim na koji način su pojedine stranke, koje sada formiraju skupštinsku većinu, zauzimale stavove oko nekoliko tema koje su najviše interesovale i javnost i građane, a koje se direktno odnose na njihov bolji život i na budućnost Srbije. Pored Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, to je i verifikacija, ratifikacija energetskog sporazuma u Skupštini sa Rusijom i kao ključna, najvažnija tema, politika oko Kosova i Metohije.
Da pođemo od politike oko Kosova i Metohije, koja je jednim čudom, upravo iz poslaničke grupe koja sada treba da dobije predsednika Skupštine, na sasvim suprotan način demonstrirana samo pre godinu dana, kada je formirana tadašnja skupštinska većina, kada se odlučivalo o Ahtisarijevom planu i sada kada je trebalo da se zauzme stav o posledicama Ahtisarijevog plana o proglašenju ustava lažne države Kosovo.
Isti su bili predsedavajući, tj. iz iste poslaničke grupe. Tada je bila Borka Vučić, koja je zakazala i stavila na dnevni red tačku da se Narodna skupština izjasni da odbacuje Ahtisarijev plan, a sada predstavnik te iste poslaničke grupe objašnjava građanima da to nije moguće.
Kada se ovih dana čuje najava da se ukida Ministarstvo za Kosovo i Metohiju, kada se poslanici vraćaju iz Strazbura da ne bi mogli da raspravljaju u Strazburu o Kosovu i Metohiji, jasno je da dolazi do zaokreta te poslaničke grupe kada je u pitanju politika o Kosovu i Metohiji. Ne treba građani Srbije da imaju ikakvu dilemu, samo za godinu dana sasvim različite poruke i sasvim različiti stavovi.
Energetski sporazum sa Ruskom Federacijom; SPS je izjavila da želi da glasa za taj sporazum, a u isto vreme pravi skupštinsku većinu sa LSV, sa G 17 plus, koji su najenergičnije odbacivali mogućnost da se takav sporazum ratifikuje u Skupštini Srbije.
Interesantno će biti, jako želimo da dočekamo taj dan, da vidimo kako će parlamentarna većina da glasa o energetskom sporazumu sa Ruskom Federacijom i da li ta parlamentarna većina funkcioniše u tako strateškim i ključnim temama kao što je takav sporazum.
Građani Srbije biće suočeni da će jedan deo parlamentarne većine glasati za, a drugi protiv, verovatno znajući da će i naša poslanička grupa, a i SRS, glasati za taj sporazum. Skupštinska većina već tog trenutka neće postojati.
Oko Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, u toku kampanje od strane predsednika SPS i njene koalicije smo uporno slušali da nije moguće zaključiti takav sporazum i da je potrebno razgovarati sa EU da se rasprave sva sporna pitanja. Upravo smo se iz tog razloga razišli sa našim prethodnim koalicionim partnerima jer smo rekli - želimo takav sporazum da ratifikujemo, ali prethodno da razgovaramo i otklonimo sve nedoumice.
To je u kampanji isticala i SPS, a sada se pridružila našim bivšim koalicionim partnerima koji su rekli - uopšte ne želimo o tome da pričamo, ovde je sve jasno, dajte samo što pre da to potpišemo, iako taj sporazum ima svoju jasnu skrivenu nameru, da Srbija indirektno prizna lažnu državu Kosovo.
Kada se oko ovih strateških stvari u javnosti stvara utisak da postoji jedinstvena politika, a u samoj većini vidimo da takve politike nema ili će biti javno demonstrirana, postavlja se pitanje zašto se formira ovakva koalicija. Više je ovde razloga navedeno, ali ako je išta zbog budućnosti Srbije i zbog javnosti Srbije jasno, jeste da se Srbija ovog puta jasno podelila.
Imamo nacionalnu Srbiju, koja jasno artikuliše svoje vrednosti i želi da kaže da je Srbija najvažnija, i da se od Srbije i preko interesa Srbije ne može odstupati, niti se ići u bilo kakve integracije koje nisu u interesu Srbije. I druge, koji sada formiraju novu skupštinsku većinu, kojima su sve integracije, pa i evropske važnije od Srbije.
Oko toga šta je važnije, Srbija ili nešto u šta Srbija treba da kreće, žrtvujući svoje interese, vodiće se debata u narednom periodu. Mi u našoj poslaničkoj grupi ubeđeni smo da će nacionalna Srbija, koja je trebalo, i to je bila volja građana, da formira nacionalnu vladu, vrlo brzo pobediti, a da će oni koji su obmanuli birače vrlo brzo biti kažnjeni.
Nacionalna Srbija, koja štiti svoje interese i svoju državu, uvek će pobeđivati.

Povreda Poslovnika, član 98. stav 4. Znate, ima ovde poslanika koji su već nekoliko mandata narodni poslanici i ne pamte da se na ovakav način zakazuje nastavak sednice na kojoj treba da se izabere predsednik parlamenta. Znači, sekretaricu poslaničkog kluba DSS-NS je sekretarica sekretara parlamenta SMS porukom obavestila da će biti nastavak sednice.
Takvo nepoštovanje ovog doma, kada se bira predsednik Skupštine, pokazuje na koji način će nova parlamentarna većina vršiti vlast. Ima jedna stara izreka našeg Valtazara Bogišića "Što se grbo rodi, vreme ne ispravi".
Ubeđeni smo da će na taj način ova nova vladajuća većina završiti svoj mandat.

Gospodine predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, želim da u izlaganju, koje mi omogućava Poslovnik Narodne skupštine, ukažem da je, zaista, danas pred nama rasprava o zakonima koji definišu položaj lokalne samouprave. Sam Predlog zakona o lokalnoj samoupravi često se naziva mali ustav.
Značaj tog zakona za funkcionisanje čitave države, a i za same građane, nije potrebno posebno isticati poslanicima koji su imali iskustva u lokalnoj samoupravi. Jasno je koliko je za stabilnost i funkcionisanje same države značajno donošenje ovih zakona.
Odbor za lokalnu samoupravu podržao je zakone u načelu. Sutra je na sednici Odbora na dnevnom redu rasprava u pojedinostima i mogu da kažem, na osnovu prispelih amandmana, da zaista ima kvalitetnih i dobrih amandmana. Pozivam sve poslaničke grupe da pažljivo prouče podnete amandmane, kako bismo predložene tekstove sva četiri zakona poboljšali u najvećoj mogućoj meri.
Ono što je krasilo prethodni period, kada je u pitanju priprema donošenja zakona, jeste, upravo, ovo što je koleginica Vjerica Radeta rekla, konstruktivnost i izražena želja kod svih poslaničkih grupa da se dođe do kvalitetnog teksta, koji će da otkloni onaj krucijalni problem koji smo kao država imali od donošenja zakona, od 2002. godine, a, faktički, od održavanja izbora 2004. godine, a to je ogromna nestabilnost u lokalnim samoupravama.
Kao što je ministar Marković rekao, u ovom trenutku imamo 11 jedinica lokalnih samouprava koje su raspuštene, ali od 2004. godine smo imali mnogo lokalnih samouprava koje su bile, da se tako izrazim, pod prinudnim merama, to jest Vlada je obrazovala privremene organe, pa kada se uzme ukupan broj tih lokalnih samouprava, on sigurno dostiže jednu četvrtinu lokalnih samouprava.
Ta nestabilnost, koja se iskazala i koja je uzrok imala u još uvek važećim zakonima, sada je u najvećoj mogućoj meri otklonjena. Uzroci su bili, prvenstveno, u nedostatku političke kulture za funkcionisanje lokalnih samouprava po principu kohabitacije, kada je predsednik opštine iz jedne političke opcije, a skupštinska većina iz druge političke opcije. Taj spor, nažalost, mogu da kažem, na osnovu iskustava koja sam imao prateći funkcionisanje lokalne samouprave, uzrok je imao u predsedniku opštine, a ceh je plaćala skupština opštine. Vlada nije imala mehanizme prema predsedniku opštine, ali su raspuštane skupštine opština, zato što predsednik opštine nije uspevao da za svoje predloge odluka dobije podršku u skupštinama jedinica lokalne samouprave.
Način izbora načelnika opštinske uprave, način izbora i razrešenja, stvarao je ozbiljne krize u funkcionisanju lokalne samouprave. Takođe, način izbora zamenika predsednika opštine, gde se tražila saglasnost između predsednika opštine i skupštine opštine, bio je uzročnik tih problema. Mnogo takvih slučajeva je bilo. Zakon o lokalnoj samoupravi, koji sada usvajamo, na kvalitetan način to otklanja.
Ono što je osnovna intencija zakona, to je i ministar rekao u svom izlaganju, jeste da se otvori mogućnost da u narednom periodu i gradovi i lokalne samouprave počnu da preuzimaju i one nadležnosti koje, faktički, već vrše, a građani od njih to očekuju, nadležnosti i iz oblasti privrede, i iz oblasti socijalne politike, jer naši građani očekuju da lokalne samouprave, iako, formalno, nemaju te nadležnosti, ove probleme rešavaju, jer to je nivo vlasti koji je njima najbliži.
Naravno, očekujemo i od strane države, Vlade Republike Srbije, da se ovaj impuls, koji će se definisati zakonom o teritorijalnoj organizaciji, formiranjem gradova, primi i da se iskaže hrabrost da se prenesu određene nadležnosti na gradove, kako bi gradovi bili okosnice ravnomernog regionalnog razvoja.
Ja sam razumeo intenciju i Ministarstva i Vlade, upravo, da gradovi budu okosnica ravnomernog regionalnog razvoja, jer mi smo sada suočeni s jednom drastičnom i opasnom situacijom, da čitavi krajevi Republike Srbije, pogotovo njen jugoistočni deo, pate od ozbiljnih demografskih, socijalnih i svih drugih problema, koji ugrožavaju i državnu bezbednost, ako se ozbiljnije analizira situacija u kojoj se nalaze pojedini delovi Republike Srbije. Upravo jaki gradovi, ovako kako su predloženi, treba da imaju za cilj stvaranje okosnice regionalnog razvoja i jačanje drugih lokalnih samouprava u njihovom okruženju.
Očekuje se važan zakon, koji svi s nestrpljenjem očekujemo, da bi sve lokalne samouprave bile u mogućnosti da privuku investicije i da vode ozbiljnu ekonomsku politiku, a to je zakon o svojini lokalnih samouprava, i apel je da se to što pre nađe u skupštinskoj proceduri.
Na kraju, jedna dobra, konstruktivna, kako je ovde neko rekao, državnička atmosfera, vladala je prilikom usvajanja rešenja koja se nalaze u predloženim zakonima. Bilo bi dobro da ona protekne i kroz diskusiju, danas, u načelnoj raspravi, i, nakon toga, u raspravi u pojedinostima, kako bismo, posle jučerašnje ozbiljne poruke da smo država koja štiti svoj teritorijalni integritet, sada pokazali da smo svi koji sedimo u Skupštini ozbiljni i zreli političari, koji i onaj najniži nivo, od koga zavisi funkcionisanje države, ali i život običnog građanina, znamo da prepoznamo i da jedinstveno rešavamo. U tom smislu, kao predsednik Odbora, predlažem Narodnoj skupštini da predložene zakone usvoji jednoglasno. Hvala.