Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Krsto Janjušević

Krsto Janjušević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, osnovni cilj ovog zakona je uspostavljanje novog i znatno višeg nivoa bezbednosti vezane za oblast matičnih ćelija i tkiva i najvažniji koraci u tom cilju su svakako formiranje i kreiranje banke za matične ćelije i tkiva, zatim kreiranje zajedničkog registra davalaca matičnih ćelija, zatim uređivanje jedinstvenog informacionog sistema i možda najvažniji deo, a to je jasan inspekcijski nadzor u ovoj oblasti.

Pojedine kolege koji su tu prosuli određene teorije zavera i te teorije zavera su sa ciljem da loše utiču na humane namere i celu ideju, celu humanu ideju ovog zakona su možda trebale da posmatraju celu ovu problematiku iz ugla čoveka koji sada u ovom trenutku čeka presađivanje tkiva, koji se pita kada će doći na red i koja je verovatnoća da će u nekom registru da se pojavi odgovarajući donor.

Iz tog ugla, možda ne bi bilo loše, tačnije vrlo oprezno govorim o ovome, da odu kod tog čoveka koji u ovoj sad situaciji čeka na donora, na transplantaciju i da mu održe taj filozofski govor ili onaj junački govor ili kakav god. Pomoći mu neće, sigurno će mu se stanje samo pogoršati.

Dakle, ovim zakonom i uspostavljanjem jasnog i transparentnog sistema povećavamo poverenje građana. Samim tim imaćemo veći broj davalaca, uslovno rečeno bogatiji registar, a samim tim i veću verovatnoću da onaj koji čega donora da pre dođe do zdravlja, a ima li išta preče od toga.

Ovo je temelj, naš narod nema problem da bude human, ali mu treba putokaz. Ovaj zakon je temelj, putokaz, a naš narod na ispitu humanosti nikada nije pao. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kulturno nasleđe kao resurs je veoma važno, zato što u njemu imamo veliku količinu znanja, akumulirano tokom prethodnih decenija i vekova, znanja, veština i informacija koje su nam izuzetno neophodne i značajne za našu kulturu, obrazovanje, privredu, ekonomiju, turizam.

Svakako tome ne doprinose i našoj ekonomiji ne doprinose oni koji govore da smo sve ratove izgubili, da smo u svim ratovima bili poraženi, iz razloga što iz ugla veličine neprijatelja kroz našu istoriju oni su išli na to da nas unište a ne da nas poraze. I zato nikada ni jedan rat nismo izgubili, zato što postojimo.

Svakako ekonomiji, a vezano za kulturno nasleđe, ne doprinosi ni ovaj podatak, a dolazi sa Zlatibora, sa mesta odakle Milan Stamatović deli lekciju o poštenju, o srpstvu, o tradiciji i svim vrednostima.

Kada odete na portal „Geo Srbija“ i pronađete mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata, parcela 4624/1, a onda na sajtu Republičkog geodetskog zavoda ukucate broj te parcele, vidite da je ona pod hipotekom. Dakle, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipotekom, zajedno sa hektarima okolne zemlje, namenjene za kredit za nabavku sporne gondole na Zlatiboru. I to je samo jedan primer onih koji nam drže predavanje kako da sačuvamo Kosovo, kakvu budućnost. Dakle, kako mi živi da očekujemo nešto dobro od onih koji i mrtve stave pod hipoteku? Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. dostojanstvo. Molim vas da samo zarad istine, koalicioni partner prethodne govornice tvrdi, tačnije radi u pravcu da ratni memorijali i te kako imaju veze sa upošljavanjem i sa kapacitetima i sa svim…

Pazite, mi se ne informišemo sa „Vikipedije“. Vaš koalicioni partner na svim lokalnim izborima u Zlatiborskom okrugu Milan Stamatović je stavio spomen-obeležje stradalnicima iz Drugog svetskog rata pod hipoteku. Poslanici SNS se informišu sa Republičkog geodetskog zavoda i tamo kada ukucate 4624/1 parcelu, videćete da je vrsta tereta hipoteka – 2014. godina, hipoteka za kredit za, po nalazu revizora, sumnjivu nabavku gondole, tako da iz vašeg ugla to je za upošljavanje kapaciteta, a iz našeg ugla, svaki ovaj amandman dodatno ima smisla, jer od vas nas zaista više ništa ne može iznenaditi. Zahvaljujem.
Hvala predsednice.

Poštovani ministre, uvažene kolege, posmatranje kulturnog nasleđa kao resursa je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i ovim zakona jačamo učešće memorijalnog korpusa u kulturnom nasleđu. Naravno da ekonomiji ne doprinosi pljuvanje po Srbiji pojedinaca koji su otišli trenutno iz sale, došla im je smena i bar u tom preuzimanju stražu mogu jedni drugima da kažu šta su prethodno govorili zato što je prethodna ekipa tvrdila da smo sve ratove izgubili. Sledeća ekipa kaže da su borci na Košarama izgubili ratove, a mi smatramo da su oni pobedili. Da su oni jedni od najvećih pobednika.

Ne može se doprineti ekonomskom razvoju ako pljujete po svojoj državi svugde po svetu, ako na mikrofonu to kažete u javnosti, šta tek govorite sa onima kojima se sastajete. Hajde da čujemo šta su neki ljudi rekli o našoj Vojsci i našoj zemlji.

Nemački car Vilhem – junaci, šaljem vas u rat protiv jednog malog ali veoma hrabrog naroda, to su Srbiji koji su u vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja sa Turskom, Bugarskom i Austrougarskom pružili svetu dokaz o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su na svojim zastavama uprskanim krvlju, pisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede. Franc Tirfalder – mnogo su mi puta učesnici u tamošnjem ratu saopštili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba, njihovo viteško ponašanje prema pobednicima i prema pobeđenima, njihova izdržljivost i vojno držanje. Boris Tadić – šta će nam Vojska. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, uvažene kolege, memorijalni korpus u kulturnom nasleđu ovim zakonom ima još jaču ulogu i, što je veoma važno, kulturno nasleđe posmatramo i kao resurs u oblasti kulture, u oblasti obrazovanja, u oblasti privrede, ekonomije i turizma i to je onaj deo gde je i malopre pomenuto da su, recimo, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik Pobednik, Spomenik Neznanom junaku postali i simboli i vizuelni identiteti Beograda, a to svakako ima veze i sa turizmom i sa ekonomijom.

Bilo je prozivki da li ovi amandmani mogu da imaju veze i sa korupcijom i sa ekonomijom i sa bilo čim i mislim da ovde imam i te kako važan dokaz da imaju kada.

Kada na portalu Geosrbija ukucate, tačnije pronađete mesto gde je spomenik i gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata na Zlatiboru u opštini Čajetina, vi ćete videti taj spomenik i mesto gde počivaju njihove kosti na parceli broj 4624/1, a onda na Sajtu Republičkog geodetskog zavoda broj parcele 4624, pod broj parcele jedan, vrsta tereta – hipoteka.

Dragi prijatelji, na Zlatiboru, mesto gde počivaju kosti srpskih stradalnika iz Drugog svetskog rata je pod hipoteku, zajedno sa hektarima okolne zemlje, a u svrhu kredita koji je podignut, po nalazu državnog revizora, za spornu nabavku gondole.

Taj Milan Stamatović, kome je ovo pošlo za rukom, drži nam predavanje kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju. On nas uči kako da budemo Srbi.

Ti njegovi koalicioni partneri šteta što nisu ovde da vide kakve veze ovi amandmani imaju i sa korupcijom i sa mnogim drugim radnjama.

Te ljudi kada pitate kako je zemlja gde počivaju srpskih stradalnika pod hipotekom, oni će vam odgovoriti koliko mrze Aleksandra Vučića. To je njihov odgovor.

Oni čekaju šta će patrijarh srpski reći o Aleksandru Vučiću da bi formirali svoje mišljenje o patrijarhu srpskom. Zaista, zarad ličnih interesa nekim ljudima ništa nije sveto. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, poštovane kolege, ovim zakonom kulturno nasleđe posmatramo iz ugla koji je ranije manje bio prisutan i sada stavljamo veći akcenat na taj ugao, a to je kulturno nasleđe kao resurs. Kada kulturno nasleđe posmatramo kao resurs u oblasti obrazovanja, kulture, umetnosti, privrede, ekonomije, turizma, tu ćemo naći jednu sjajnu bazu koja nam može poslužiti za sadašnjost, za bolju budućnost. U toj bazi akumulirano znanje, informacije, veštine, vekovima unazad.

Kada pričamo o uglu posmatranja kulturnog nasleđa kao resursa, i vezano za turizam, pa vezano za ekonomiju, dakle, veoma jedan ograničen deo, da ne bi neko izvlačio iz konteksta obrazlaganje ovog amandmana, pomenućemo tri važna spomenika, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik pobedniku i Spomenik Neznanom junaku. Ova tri spomenika su vremenom prerasli u simbole, a na neki način i vizuelni identitet Beograda, što opet, ima veze sa turizmom.

Veoma je dobro što memorijalni korpus ovim zakonom ima sve veće učešće u kulturnom nasleđu, što nam čuva nacionalni identitet i jedinstvo, koje pokušavaju da razviju pojedinci zarad svojih političkih poena, i nažalost u Srbiji imate ljude koji, gde god vide ranu, trče da sipaju so, gde god vide vatru trče da sipaju ulje. Upravo zbog duga prema onima koji su ginuli za nas, i zbog dece koja čekaju budućnost, kakvu ćemo im Srbiju doneti, moramo biti jedinstveni, jer u ovim teškim vremenima nemamo prva na krupne podele. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, saradnja lokalne samouprave sa državnom upravom je svakako u funkciji ekonomskog razvoja, ali i poštovanje zakona u lokalnim samoupravama je u funkciji ekonomskog razvoja.

Ovde ću navesti primer jedne opštine koja je u koloni od ovih nekoliko koji su krenuli ka Evropskoj komisiji da se žale na prava u Srbiji i na to što građani Srbije neće da glasaju za njih.

Imate primer opštine Čajetina, jedan biser u pravnom saobraćaju jedne lokalne samouprave, gde je predsednik opštine, gospodin Milan Stamatović, u jednom trenutku sam sebe ovlastio da bude i načelnik opštinske uprave iako se školovao za metalostrugara. Ja držim taj dokument - ovlašćuje se predsednik Opštinskog veća Milan Stamatović da o svim poslovima i dužnostima rukovodi opštinskom upravom Čajetina sve do postavljenja načelnika po osnovu javnog oglasa, potpis – Milan Stamatović.

Zamislite da je neki predsednik opštine SNS ovo uradio. Da li postoje medij, organizacija i da ne nabrajam još ko, ko ne bi skočio i živi ne bi ostali od takvih, da je to uradio, a ovako nešto kažu – iako je medijski mrak, ne može nikako da izađe na videlo, ovakav dokument.

U međuvremenu kao načelnik te Opštinske uprave potpisuje neke građevinske dozvole za hiljade kvadrata gradnje na Zlatiboru. Zamislite tih slučajnosti.

Uz uvažavanje prema svim metalostrugarima, kada ga obavestite da za načelnika Opštinske uprave treba da imate završen Pravni fakultet, položen ispit za rad u državnim organima, pet godina radnog iskustva, odmah krene da kuka kako je to progon političkih neistomišljenika, a onda mrzim Aleksandra Vučića, a onda njegovu porodicu.

Ta ekipa koja je krenula da se žali Evropskoj komisiji, neka u fasciklu stavi taj CV svog rada. Evo jedan primer iz Čajetine, a ima još primera. Javna nabavka je proterana iz Čajetine odavno.

Pa, gospodin Paunović može da stavi projekat onog bunara, koji je milionski plaćen, samo u njemu nisu još uvek našli vodu. Pa, može da ponese Evropskoj komisiji da pokaže model zapošljavanja radnika na lizing.

Pa, gospodin iz Šapca može da ponese Evropskoj komisiji priznanje da je kupovao glasove. Nudili su se oni u okviru haosa koji su pravili i malinarima, nudili se da ih obiđu i da im održe govor. Jedan čestiti gospodin mi je rekao, zamolio me, da im poručim, da mogu da dođu ali da beru maline kod njega i da će im dati najveće dnevnice, ali čisto sumnja da će da dođu, zato što kaže – navikli su oni da kradu za mnogo veće dnevnice.

I kada krenu u ovoj koloni ka Evropskoj komisiji, obavezno neka tu dokumentaciju, samo ovu koju sam nabrojao, ponesu, neka daju Evropskoj komisiji, oni će to pročitati i neće im biti teško da im daju odgovor zašto narod sve slabije glasa za njih. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. Želim da vam kažem, kao neko ko dolazi iz Priboja, na temu FAP-a i neistina, ne držanja teme, da predložim da, ukoliko gospodin Zoran Živković ikada odluči da nastavi svoje školovanje, to učini u srednjoj mašinsko-elektrotehničkoj školi u Priboju, da u okviru dualnog obrazovanja obiđe FAP, da vidi koliko je FAP bliži namenskoj industriji, koliko nemamo problema sa tim što nije uspela privatizacija FAP-a. Ukoliko gospodin Živković odluči da nastavi svoje školovanje u srednjoj mašinskoj-elektrotehničkoj školi, može da vidi da je izdvojeno 407 miliona dinara za rekonstrukciju te škole, a niko bolje od Pribojaca ne zna da li je FAP ugašen ili nije, a Pribojci su rekli na prethodnim izborima 62% za Aleksandra Vučića.

Samo mi dozvolite još nešto. Trebao se držati teme. Dakle, Vojska, snage bezbednosti. Bio je jedan period kada je jedan vojnik očekivao od ove države, prirodno, očekivao od jedne vlasti da reši problem, njegov stambeni problem. Dakle, neko kao građanin očekuje od te vlasti da reši. Predsedniče, ta vlast kaže – šta će nam Vojska? Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, investicije u stanogradnju su svakako u funkciji ekonomskog razvoja, posebno zbog odredbi ovog zakona koje obavezuju učešće domaćih privrednih subjekata u značajnoj meri.

Ono što je veoma važno, da je u prošloj godini iskorišćeno skoro sve što je predviđeno u delu kapitalnih investicija, a nemamo sumnju da će i u ovoj godini u budžetu od 79,95 milijardi biti isti slučaj.

Ovom prilikom želim i da vam se zahvalim, potpredsednice, za brzu reakciju vašeg Ministarstva pre dve godine i totalnu rekonstrukciju 2,6 km pristupne saobraćajnice slobodnoj industrijskoj zoni Priboj, što je bilo možda i ključno da danas tamo imamo sedam firmi i za početak 250 ljudi, ali taj broj raste.

Svaki pripadnik snaga bezbednosti doprinosi ekonomskom razvoju, ali mi smo prošli kroz jedan težak period, kroz period kada je vojniku oduzeta puška i bačena u peć, kada je radniku oduzeta mašina a prodata fabrika, kada je narodu oduzeto dostojanstvo a državi oduzeta budućnost.

Mi to sve moramo da vratimo, i zbog dece Srbije, a i zbog onih koji su stvarali vrednost za ovu zemlju i ginuli za ovu zemlju, sa ubeđenjem da se nikada neće pojaviti neko ko će njihovu krv i znoj obesmisliti i jeftino prodati, kao što se, nažalost, u jednom periodu desilo. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, svaki pripadnik snaga bezbednosti doprinosi ekonomskom razvoju Srbije i činjenicu da blizu 30 hiljada pripadnika snaga bezbednosti nema rešeno stambeno pitanje su u delu opozicije najstrašnije zloupotrebili, nemajući ni trunku srama zbog toga zašto taj broj nije danas manji, a izgleda nemajući ni sećanje da su bili na vlasti u jednom periodu kada je sve to moglo da se popravi.

Dakle, bili su na vlasti, imalo se novca u tim privatizacijama i to vreme zaista nosi naziv privatizacija u svakom smislu - privatizovane su državne firme pljačkaškim privatizacijama, a taj novac je završio u privatnim džepovima, a vojska neka stanuje privatno. To je bila, otprilike, poruka vlasti u tom periodu.

Takođe se ovde nekorektno barata sa činjenicom i cenama stana - odakle nekome sada 30 evra za stan od 60 kvadrata. Da, ali mi obezbeđujemo da vojnik pripadnik snaga bezbednosti taj stan može da otplaćuje 30 godina, pod mnogo povoljnijom mesečnom kirijom. A napomenućemo da je u periodu od 2008. do 2012. godine toliko ljudi ostalo bez posla da smo tada plaćali najveću kiriju, otprilike, Srbija je tada plaćala mesečno preko 8.300 ljudi koji su ostali bez posla, toj vlasti i tom periodu.

Ponosni na pripadnike snaga bezbednosti, učinićemo sve da njihovi uslovi za život i rada budu bolji. Zahvaljujem.
Hvala predsednice.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ovaj zakon je svakako u funkciji ekonomskog razvoja. Ideja i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića sada ima sve elemente, od finansijskog u prvom kvartalu ove godine imamo najveći zabeleženi kvartalni rast BDP u poslednjih deset godina. Imamo gradove koji polako spremaju lokacije, budžetski dobro stoje i imamo ovaj zakon.

Imali smo određene primedbe na broj stanova i kako to da nije rešeno odjednom za sve, ali kada se kaže prva faza to znači da sledi i kontinuitet. Imamo uslove, izborili smo se za to, a primedbu na taj put ka rešavanju stambenog problema svim pripadnicima snaga bezbednosti, osporavaju oni koji nisu bili ni u stanju da ugrade podzemne kontejnere u Beogradu.

Takođe, i nastavak puta deonice LJig–Preljina, Preljina–Požega je deo puta koji je osporavan od onih koji su privatizovali u milijardama evra sve što je valjalo u ovoj državi, a kilometre autoputa nisu izgradili.

Ovo će dobro doći ljudima koji aktivno doprinose rastu naše zemlje u namenskoj industriji i tih 500 miliona dolara izvoza namenske je deo puta ka jednoj milijardi koju očekujemo 2020. godine, a primedbu na to su imali oni koji su topili našu vojsku.

Povećanje plata od 10% je takođe deo puta ka novom povećanju, a primedbu na to su imali oni koji su Parking servis u Beogradu odveli u minus. Sve što je dobro za Srbiju i što je dobro za naš narod imaće od ove Vlade i prioritet i kontinuitet. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Uvažene kolege poslanici, vezano za pređašnju polemiku, kako je neko mogao da nešto piše a da drugačije radi i da to uvek mora da bude povezano, a opet se predstavlja kao profesor srpskog jezika, kako onda profesor srpskog jezika može da napiše za Vuka Karadžića – kroz osiromašenje jezika i raskidanje spona sa srednjovekovnim crkvenim nasleđem oličenim u vukovštini i van crkve na bezbožničkom narodnjaštvu podižu se zidovi pseudosrpske građevine na temeljima dositejevštine?

Vuk, inače veliki prijatelj Getea, poznatog nemačkog pisca i velikog prijatelja srpskog naroda, pa eto, još jednog možda razloga, jedne spone, da gradimo prijateljstvo sa Nemačkom, pored velike ekonomske saradnje.

Kada smo kod nauke, Nikola Tesla je čitajući stihove Getea dobio inspiraciju kako da ukroti naizmeničnu struju i obrtno magnetno polje. Zato, kada uvredite Vuka, onda uvredite sve u celom lancu.

Da se vratimo na temu. Vezano za brutalnu agresiju na našu državu, Borko Aleksić, ugledni domaćin iz sela Buštranje kod Preševa, njegovo selo i susedna sela su najbrutalnije gađani bombama sa osiromašenim uranijumom, kaže: „Imam 83 godine, pamtim svakojake prilike, ali ne sećam se da je u miru u ovim našim selima mlad svet ovako mnogo umirao. Nema kuće iz koje u poslednjih 15-ak godina ona najteža bolest nije nekoga odnela. Ne bira – Srbe, Albance, Rome, Makedonce, kosi redom. Kažu da je to sve zbog NATO bombi i tog nekog uranijuma“. Dok je to govorio, ispred sebe je imao umrlicu svoje supruge Anke Aleksić, a onda nastavlja: „Pratim šta se priča i piše o tim bombama sa uranijumom. Stručnjaci govore različito, ali jedno znam – moja Anka je još i bila stara naspram silne mladeži koju je posle rata rak odnio, uglavnom u 40-im godinama, a ovde su ljudi uvek bili dugovečni. Živelo se 80, 90 godina. U našoj mahali Topojanci ima 30-ak kuća, a od rata je iz svake sahranjen po jedan mlad čovek. Svi poumiraše. Bauk rata nadvio se nad nama, ušao u svaku kuću. Ne može biti da to nema veze sa tim bombama“.

Vera Milosavljević iz Straževice opisuje jedan od događaja i kaže: „Bio je u komšiluku jedan mlad bračni par sa dvoje dece. Majka im je obolela od leukemije i preminula. Danas smo saznali da je još jedan komšija krenuo na hemoterapiju. Najteže nam je palo kada je komšijin trogodišnji sinčić umro sa samo tri godine od leukemije, a svakodnevno se igrao na mestima gde su padali geleri“.

Mi želimo da ova komisija utvrdi da li je ovog trogodišnjeg dečaka ubila ista bomba samo posle mnogo više godina koja je ubila i trogodišnju Milicu Rakić. Mi želimo istinu i osvojili smo pravo na istinu.

Još jedno, što je veoma važno. Ni Vera Milosavljević, ni Borko Aleksić nisu ni radiolozi, ni onkolozi, ni biohemičari, ni doktori nuklearne fizike. Ali, oni su ljudi rekli nešto na šta nauka mora da reaguje. Mi smo to obezbedili kroz ovu komisiju.

Mi samo tražimo istinu i srpski narod je svetu toliko pomogao da nauči o elektrotehnici, telefoniji, veri, sportu, a od sveta je vekovima tražio samo da svet nauči najosnovnije o srpskom narodu – da Srbi žele slobodu, pravdu i istinu. I da oni žive za to.

Hvala gospodinu Lazanskom kada nam je dao objašnjenje vezano za naziv agresije, da ipak nije bila „Milosrdni anđeo“, a i sumnjivo nam je bilo. Jer, iduće godine manastir Mileševa slavi osam vekova postojanja. Tamo je freska Belog anđela. Mi Srbi veoma dobro znamo kako izgleda anđeo. A to što je išlo prema nama, ni malo nije ličilo na anđela. Anđeo nema crna krila. Anđeo ne može da ubije. Anđeo ne može da se kupi. Anđeo ne može da padne. I naš Beli anđeo nema potrebe da bude nevidljiv.

Na centralnoj državnoj ceremoniji u Aleksincu, povodom godišnjice NATO bombardovanja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao: „Srbija koju nisu ubili i nikada neće ubiti njihova je najveća kletva, a naš zadatak i naša budućnost.“ Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ideja i inicijativa predsednika Aleksandra Vučića o rešavanju stambenih problema za pripadnike snaga bezbednosti danas ima sve elemente za njenu realizaciju.

Prvi i najvažniji je stanje u budžetu. U prvom kvartalu ove godine imamo najviši zabeleženi kvartalni rast BDP u poslednjih deset godina, iznosi 4,5%. To nam je dalo temelj da uđemo u ovakav jedan projekat.

Imamo šest gradova koji su već u proceduri zahvaljujući efikasnijim merama Vlade i vašeg ministarstva i realno su urbanistički i lokacijski planovi u Nišu, Vranju, Kragujevcu, Kraljevu, Beogradu, Novom Sadu. Realnost je i predlog zakona koji sve to definiše.

Na neki način, država ovim zakonom i tržišno deluje. Zašto? Postoje pripadnici Vojske koji i u tom delu namenske industrije značajno podižu našu ekonomiju, rast. Vojska kada čuva zemlju i bezbednost je veoma važna za investicije u toj zemlji, ali namenska industrija beleži izuzetan rast i mi te ljude koji se školuju i veliku vrednost ulaganja u školovanje tih ljudi na neki način obavezujemo da ostanu tu, rade i doprinose novom rastu naše države i naše budućnosti.

Realnost je i završena, na primer, završena deonica LJig – Preljina, 40,4 kilometara, realnost su 66 mostova i četiri velika tunela na toj deonici. Realnost je potpisani komercijalni ugovor za deonicu Preljina – Požega. I vrlo je zanimljiv način na koji neko želi da obesmisli sve te velike projekte. Pa, recimo tamo odakle ja dolazim, Zlatiborski okrug, relaciju tj. deonicu i najavu gradnje Preljina – Požega obesmišljavaju time - a gde će ona ići dalje. Srećom ima onih, mnogo više, onih koji čak kažu – neka dođe do Požege, ne mora nigde dalje. I takvih je mnogo više, srećom, od onih koji žele da obesmisle tu deonicu.

Imamo početak rekonstrukcije pruge Beograd – Bar i mi u Priboju u Prijepolju, Raškopolimskoj oblasti se izuzetno radujemo tome, a realnost je završena rekonstruisana deonica 77,6 kilometara Resnik – Valjevo, od 287 kilometara pruge Beograd – Bar, onih, bez teritorije Crne Gore.

I opet, način na koji neko želi sve to da obesmisli, negde podseća čak na one argumente koje je neko iznosio 1881. godine, kada se gradila prva železnica, pa kažu - ne valja to, to je crna zmija koju je poslao neko iz Evrope da pokrade Srbiju. I bilo je tu još katastrofalnih argumenata. Iz današnje perspektive vidite kako to zvuči, ali je tužno da danas neki protivargumenti rekonstrukciji pruge Beograd – Bar, prvoj posle 40 godina, nisu ništa odmakli od takvih kritika.

Kada ponestane argumenata, onda idu direktno na porodicu Aleksandra Vučića, onda idu lično. Kada nestane argumenata, idu lično i vređaju i vas. Kada nestane argumenata o tome kako je u gradu Beogradu loše, a svi ekonomski pokazatelji pokazuju koliko je bolje, onda smisle neki samo njima smešan vic na račun prezimena Siniše Malog. Dakle, njima je ostalo samo to i samo se time bave.

Juče je jedna poslanica rekla da mi paštetama kupujemo glasove. To je njeno mišljenje o našem narodu. Juče je jedan poslanik, tačnije poslanik Borisa Tadića, izgalamio se onako poprilično u Skupštini, samo je zaboravio da iznese stav svog predsednika. Boris Tadić je u jednom trenutku rekao – šta će nam Vojska? Ja sam očekivao da će on da kaže - iz ovog predloga izuzmite vojna lica, i to bi po njima verovatno koštalo jeftinije. A, jedan se bavio analizom kvaliteta puteva, pa je obilazio valjda autoput. Dakle, on igra ulogu nadzora svega što je izgradila država. I mene je iskreno strah kada se sagrade ovi stanovi da će upadati ljudima u stanove da traži da li je negde bilo nekog prokišnjavanja, pa da se to iznese ovde u Skupštini.

Dakle, imamo politiku napretka s jedne strane, politiku obesmišljavanja svega što valja sa druge strane, ali imamo i narod koji takve obesmisli na izborima. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, član 107. – dostojanstvo.

Uvaženi gospodin koji je na vlast mogao doći samo sumnjivim cenzusima, dakle, padom sa balkona, uvek protesti, uvek nešto fali, uvek neko negde preleti, samo uvek nešto do tog cenzusa. U Novoj Varoši su bili u jednoj koaliciji dok ljudi nisu videli sa kim imaju posla, a kada sa njima bilo šta krenete brzo vidite sa kim imate posla. Grupa građana koja je u jednom trenutku smenila vlast SNS je vrlo brzo videla da su ljudi iz SNS ljudi koji žele dobro za Novu Varoš. Napravili smo jednu stabilnu koaliciju za dobrobit svih građana.

Vrlo dobro znate ko ima koje funkcije u Novoj Varoši. Dakle, SNS, iako ima najveći broj odbornika, nema te funkcije koje ste vi tražili, trgovali, do kojih vam je bilo stalo, a vaše ideje dok ste bili u Novoj Varoši, način na koji ste podržavali i tražili da se donesu neke skupštinske odluke, pa to je bilo sramno. Vi biste za još mesec dana, da ste ostali, ovu opštinu zavili u crno kao vaši koalicioni partneri koji su uspevali za vreme svog mandata da zaduže opštine za četiri milijarde. I vi komentarišete. Vi ne biste znali da sačuvate jednu livadu u Novoj Varoši da ste ostali na vlasti, a držite predavanje kako da sačuvamo Kosovo i Metohiju. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovani predstavnici BIA, uvažene kolege, stručno vojno osposobljavanje je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i u tom delu opet ću pomenuti dobar primer iz namenske industrije, odbrambene industrije Srbije.

U Uzićima, u Požegi je jedan od najmodernijih pogona streljačke municije, u koji je uloženo 90 miliona evra i gde će uskoro biti zaposleno oko 470 radnika i to je projekat odbrambene industrije Srbije pod radnim nazivom „Odbrambeno-tehnološka industrijska baza Srbije – Vizija 2020“. Kada namenska industrija 2012. godine ima 154 miliona dolara, 2017. godine 500, a 2020. godine će preći milijardu, to je posledica politike „Vizije“.

Kada od 2008. do 2012. godine 400.000 ljudi ostane bez posla, to je posledica politike provizije i lopovluka. Završiću sa tri citata. Rekli su o srpskoj Vojsci francuski istoričar Ernest Deni – srpski uspesi se objašnjavaju naučnom

nadmoćnošću njihovih oficira i moralnom vrednoćom njihovih vojnika. Norveški pukovnik Hasten Angel – došli smo sa malo poštovanja za njih, a vraćamo se puni divljenja. Videli smo narod miran, samopouzdan, rodoljubiv. Našli smo najbolje vojnike na svetu, hrabre, poslušne, trezvene, izdržljive, voljne da žrtvuju život za zemlju i nacionalnu ideju. Boris Tadić – šta će nam Vojska? Zahvaljujem.