Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Krsto Janjušević

Krsto Janjušević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Član 27. Smatram da kada je gospodin Vesović pominjao korake koje ćemo preduzeti, a pre toga sporazume koje su potpisivali ljudi ili dogovori SNS i stranke Sulejmana Ugljanina.

Kada neko kaže koje ćemo korake preduzeti, mi vidimo da podrazumeva da mi raskidamo neke koalicije, raskidamo neka prijateljstva samo zato što je Sulejman Ugljanin nešto izgovorio. Uz svu osudu toga što je on izgovorio, tamo postoje ljudi, postoje komšije Srbi i Bošnjaci čija prijateljstva traju duže nego što traje i jedna politička opcija, i jedna politička stranka. Koraci koje ćemo mi preduzimati je da ćemo sa tim Kenanom Kotom dogovoriti kako da reši problem komunalnog preduzeća, jer mu treba neko vozilo, a pre nekoliko dana je bio sa rukovodstvom Grada Beograda da mu pomognu. Koraci koje ćemo preduzeti je da se moje mišljenje kao Srbina neće promeniti prema mišljenju o Bošnjaku koji je glasao ili za, u ovom slučaju, Ugljanina koji je to tako nešto katastrofalno… Naprotiv, narod na terenu, mir i prijateljstvo, učvršćivanje su koraci kojima ćemo se boriti protiv takvih, da upravo oni ostanu usamljeni u tim svojim idejama.

Šta je najjača poruka naroda? Taj Sulejman Ugljanin je na prethodnim predsedničkim izborima pozvao Bošnjake, npr. u Sjenici, da podrže sve sem Aleksandra Vučića, dakle, Sašu Jankovića. Srba u Sjenici ima 18%, 19%. Aleksandar Vučić je u Sjenici osvojio 79% glasova. To je ta poruka, i to su ti koraci koje ćemo preduzimati. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarko sa saradnicima, uvažene kolege, opštinu Lučani 2014, 2016. godine pogodile su velike poplave nanevši veliku štetu stanovništvu, privredi i država je efikasno, i Vlada Srbije, su efikasno reagovali na ovaj problem. Od 2014. do 2015. godine, sa 97,2 miliona dinara urađeni su interventni i sanacioni radovi radi prve faze zaštite Lučana, a onda 2016, 2017. godine, desna obala Bjelice je rešena sa veoma kvalitetnim sistemom nasipa, gde je uloženo 303,2 miliona dinara. Zatim, rešena je i leva obala naselja Đerać, sa 75,2 miliona dinara ulaganja.

Trgovište su 2010. godine pogodile velike poplave i prava katastrofa. Nažalost, bilo je ljudi koji su stradali, reke su odnele mostove, 500 kilometara seoskih puteva je uništeno, a klizište iznad naselja je pretilo da napravi pravu katastrofu. Obišao ih je predsednik, tadašnji, Tadić, i na obali Pčinje, pitao je zabrinuto stanovništvo – da li je kokoškama bilo hladno za vreme tih poplava? Pitao je da li su kokoške doživele stres za vreme tih poplava i da li piju neke sedative da bi se smirile? Oni ljudi uznemireni, ne znaju šta ih je snašlo, gledaju ga, smeju se od muke, jer je on hteo da bude duhovit. Gledaju ga, znaju da kokoške nisu na sedativima i pitajući se, na čemu li je on. Zahvaljujem.
Hvala predsednice.

Poštovani potpredsedniče Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, govoriću kratko. Dve opštine koje su zadesile i koje su imale probleme ovom temom dnevnog reda kojom pokušavamo da se ti problemi više nikada ne ponove, pre nekoliko dana je bio Dan opštine Nova Varoš gde je poštovani potpredsedniče dodeljena plaketa i zahvalnica za izuzetan doprinos u bezbednosti i protipožarnoj zaštiti u Novoj Varoši. Oni su imali veliki problem i opasnost. Velika površine šuma Zlatara gde postoje šume od 100 ha koje su imale nerešene imovinsko-pravne odnose i samim tim niko tu nije mogao da radi ništa, veliki broj suvih stabala i bilo kakav požar bi izazvao pravu katastrofu, vi ste odmah reagovali sa najmodernijim vatrogasnim vozilom u vrednosti od 250.000 evra i to je od izuzetnog značaja u preventivi.

Druga opština, opština Lučani, koju su 2014. i 2016. godine pogodile poplave nanevši veliku štetu stanovništvu i privredi Lučana, i onda se krenulo prvo sa sanacijom 2014. i 2015. godine u vrednosti od 97,2 miliona dinara, a onda jednim detaljnim projektom izgradnje nasipa na desnoj obali reke Bjelice vrednosti 303,2 miliona dinara, veoma zahtevnom projektu koji je urađen za rekordno kratko vreme, dakle zaštitni sistemi, crpne stanice. Zatim se pristupilo i sanaciji na levoj obali reke Bjelice vrednosti 75,2 miliona dinara i ovim je zaštićena i privreda i stanovništvo Lučana. Tamo imamo namensku industriju „Milan Blagojević“ koji je pretrpeo značajnu štetu kao i ostatak privrede i industrijski kompleks koji zapošljava oko dve hiljade ljudi.

Ono što se ovih dana dešava u opštini Lučani, to je pokušaj jedne političke nepogode da se nadvije nad ovu opštinu koja sebe naziva Savezom za Srbiju i nije ona toliko opasna po obliku, tu se još nije formirao ni najmanji oblak zato što ne mogu da skupe potpise. Problematične su poruke koje oni šalju, problematično je to što su upravo ti ljudi u prethodnom obavljanju vlasti pojeli svu onu supstancu i onu vrednost koja je trebala da kreira i onaj novac od kog bi se izgradili svi nasipi, svi objekti i sva preventiva i sprečili sigurno mnogo štete.

To su ljudi koji u Lučanima građane gledaju kao materijal za statistiku. NJima treba statistika u Lučanima, da tu veče posle prebrojavanja, prikaže neka televizija, a onda da oni objave da je to u stvari njihov rejting na nivou cele Srbije. I kada namenska „Milan Blagojević“ doživi poplavu to se i da sanirati, ali ako u namensku „Milan Blagojević“ upadnu majstori nenamenskog trošenja novca, onda se to veoma teško može sanirati i nemam sumnju da će ih dragačevska truba oduvati sa tog područja u neku novu opštinu, neku novu mesnu zajednicu, da moljakaju za statistiku, a na tom putu polako sami sebe pretvaraju u statističku grešku. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene kolege, Srbija ima najveći privredni rast u regionu i najveći priliv stranih investicija. Smatram da je za to MUP izuzetno zaslužan, zato što kada strani investitor odlučuje da li će doći u Srbiju uzima parametre vezano za bezbednost i onaj deo koji je u nadležnosti MUP-a.

Imamo značajan napredak u svakom segmentu vezano za rad MUP-a, 15% je smanjena stopa kriminala u odnosu prošlu godinu. Imamo 45% više uhvaćenih lica prilikom samog krivičnog dela, veći broj uhapšenih u delu privrednog kriminala i korupcije, veću količinu zaplenjene droge, dakle, u svakom delu napredak. Od 2008. do 2012. godine u Srbiji se dogodilo 608 ubistava, od 2014. do 2018. godine dogodilo se 400 ubistava, iako se kreira atmosfera da svaki dan ubije po 100 ljudi zarad nekih drugih interesa i drugih političkih poena.

Ono što je veoma važno, za vreme ove i prošle Vlade u Srbiji policija nije nikada podigla ruku na političkog neistomišljenika. Nakon ubedljive pobede Aleksandra Vučića na predsedničkim izborima desili su se neki protesti koji su trajali nekoliko dana. Iako je grad bio bezbedan za vreme tih protestnih šetnji, niko od njih nije mogao da vidi jednog policajca na ulici.

Godine 2008. Ranko Panić poslednjeg u životu koga je video, video je policajca. Ono što je zabrinjavajuće, to se desilo pre nekoliko meseci prilikom rasprave gospodina Martinovića sa jednim od Tadićevih poslanika koji je na temu Ranka Panića prokomentarisao – pustite to, to je bilo pre deset godina. Mogao bi taj Tadićev poslanik, ako sme da ode porodici Ranka Panića i da kaže – zašto plačete, pustite, to je bilo pre deset godina ili zašto palite sveću i idete na groblje, pustite, to je bilo pre deset godina? Baš me zanima kako bi prošao. To je bilo vreme kada je policija upala u redakciju „Borbe“ i ispitivala urednicu „Borbe“ zašto i odakle joj informacija da objavi neku vest, a Saša Janković objavio da je sloboda medija i te kako prisutna.

Imali smo slučaj nedavno jednog manijaka koji je napao devojčicu u autobusu GSP-a i velika pomoć je bila što je taj autobus imao sigurnosne kamere. Kada smo na temu poverenika i zaštitnika, treba se setiti koje je mišljenje Šabić imao o uvođenju sigurnosnih kamera. I od toga su hteli da naprave famu, teoriju zavere, a one su zapravo pomogle da se otkrije taj manijak. Sigurnosne kamere imaju svi autobusi u svim metropolama širom sveta, a verovatno bi ga Šabić pronašao preko tvita, da se on pitao i da je neko slušao njega.

Naslušali smo se svega, naslušali smo se brige o Kosovu i Metohiji onih kojima su odjednom puna usta Kosova i Metohije, a džepovi još puniji evra. Oni su na pogrom, kada su bili na vlasti, našeg stanovništva iz južne srpske pokrajine reagovali jednim oštrim saopštenjem, a narod je očekivao nešto više. Još mnogo toga je narod od njih očekivao i dobijao uvek suprotno očekivanjima. Kada se saberu i oduzmu njihova dela, ona staju u one četiri Jeremićeve tvrdnje: da će biti raspisani parlamentarni izbori i referendum sa datumom koji je naveo, nije se dogodilo, da Angela Merkel neće primiti Aleksandra Vučića, sutradan su imali sastanak, da Vladimir Putin neće primiti Aleksandra Vučića, za par dana je imao sastanak i četvrta tvrdnja – nisam uzeo katarske pare, istinu nije teško zaključiti iz ova prethodna tri.

Dakle, kada pričaju o bezbednosti Srba u južnoj srpskoj pokrajini, narod je zaključio jedno – veće svetinje za njih su belosvetski skupoceni hoteli i pare katarske ambasade nego Gračanica i Pećka patrijaršija. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene kolege, nedavno je delegacija Srbije bila u Narodnoj Republici Kini i ta poseta se može nazvati istorijska poseta. To je peti put i peti susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kineskog predsednika.

Tokom te posete potpisano je 11 ugovora vrednosti blizu tri milijarde dolara. A, o svom prijateljstvu sa predsednikom Srbije i prijateljstvu Srbije i Narodne Republike Kine, kineski predsednik je rekao – lični odnosi nas dvojice su odnosi najvećeg poverenja, zato naše dve zemlje imaju čelične odnose, a čelični prijatelj je najbolji, od najboljeg.

Srbija pobeđuje zato što građani Srbije razumeju da investicija od 1,46 milijardi dolara dogovorena prilikom te posete, a koja će biti sprovedena u Boru, da će da učestvuje sa 1,5 % u rastu BDP-a i da će taj rast da obezbedi neki novi kilometar auto puta, novu školu, bolnicu, a opet neki novi rast.

I, simbolike radi, deonica puta LJig – Preljina, onih 66 mostova, su naši odgovori na 66 monstruoznih tvitova. Četiri tunela simbolizuju naše odgovore da nema prepreka za naš put, a 7,5 kilometara ograde za buku na tom pravcu simbolizuju da nas neće dotaći te uvrede, da neće poremetiti nastavak tog puta, a posebno galamu onih kojima odjednom smeta ružičasto, a nije im smetalo dok je njihov tajkun Đilas odatle ubirao ljubičasto i to u milionskim iznosima. Dakle, tada im nije smetalo ružičasto. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, odredbama ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj i vezano za stanogradnju, odredbama zakona koji definiše uslove za povoljnu izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti, a vi ste govorili o kojim je brojevima u prvoj fazi stanova reč, u odredbama tog zakona se definiše obavezno učešće domaće građevinske operative u značajnoj meri, što je ključni dokaz da ne postoje nikakvi lobisti i da je nama domaća građevinska operativa na prvom mestu.

Iz redova saveza protiv građana Srbije, mogle su se čuti neke kritike. Vojnik je i u njihovo vreme vlasti imao svoje probleme i prirodno od vlasti očekivao da mu vlast reši probleme. Vojnik je očekivao rešenje stambenog problema, a predsednik države u to vreme izjavi – šta će nam vojska.

Mi u zapadnoj Srbiji smo očekivali auto-put i neću se umoriti od toga i sto puta da ponovim da je bila veća verovatnoća za vreme vladavine takvih da u tom delu Srbije i uopšte proradi vulkan, nego asfaltna baza ili neka nova kompanija.

Vi ste juče pomenuli jednog stručnjaka koji kaže da ima uređen sistem na Zlatiboru, imam jedan zanimljiv dokument. To je dokument gde je Milan Stamatović sam sebe ovlastio, dakle predsednik opštine potpisuje sam sebi ovlašćenje da bude načelnik opštinske uprave. Inače, metalostrugar, uz uvažavanje te struke, ovde govorimo o zakonu. Onda kao takav potpisuje lokacijske uslove za hiljade kvadrata gradnje nekih objekata.

Dakle, on kao i njegova ekipa iz Šapca, Paraćina i ostalih iz saveza za borbu protiv građana Srbije su svako svoje krivično delo i svaki kvadrat nelegalne gradnje ispolitizovali, da bi kada mi ukažemo na te njihove kriminalne radnje oni to nazvali političkim progonom. Ne bi bilo loše da kad krenu u Strazbur da plaču i da se žale zašto ih građani Srbije neće, da ponesu npr. ovakva dokumenta, pa možda na putu do Strazbura kada sve to pročitaju i shvate zašto ih građani neće. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, odredbama ovog zakona svakako se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije i čovek koji je najzaslužniji za ekonomski napredak Srbije i njegov najbliži tim saradnika su izloženi najbrutalnijim napadima od strane onih koji sebe zovu Savezom za Srbiju. To što su oni danas napustili skupštinsku salu svi, ne znači da ovde nisu ostale uvrede koje su uputili na njegov račun.

Jedna narodna poslanica je tražila da predsednik završi rečenicu čiji početak su oni izmislili i čiji početak je ono što bi oni želeli da je početak te rečenice. A njihov lider i njihov vođa, Željko Veselinović, ima i početak i kraj rečenice koja glasi: „E, pa draga fikus premijerko, želim da te jednom isti taj Mitrović zatvori u „Zadruzi“ u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim Afro-amerikancem, tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemljaski šljam“.

Onda su pričali o diplomama. Dok god ih predstavlja čovek koji je ovo napisao, ova rečenica, koja ima svoj početak i kraj, će biti sastavni deo njihovih diploma. Dakle, kada su nosili 2000. godine iz ove Skupštine svojim kućama slike i umetnička dela u ovu Skupštinu, nisu od kuće mogli da donesu osnovno kućno vaspitanje i mi treba da se zapitamo zaista s kim imamo posla. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine. Imali smo priliku da čujemo niz neistina i uvreda od najboljeg prijatelja, ne krunisanog kralja divlje gradnje u Srbiji, Milana Stamatovića, njegovog koalicionog partnera i čoveka čiji je predizborni slogan na prošlim izborima bio - „Da ovi odu, a da se oni ne vrate“.

Da ovi odu, pretpostavljam da misli na nas, ali da se oni ne vrate, ko da se ne vrati? Đilas i njihova tajkunska ekipa, koji su, kada bi se izračunalo šta su gradili, dobićete da su se više vrednosti ugrađivali u projekte, nego što su izgradili?

Lepo neka ode, na Most na Adi, da stane na taj most, neka se zamisli zašto je taj most plaćen cifrom za koju se moglo napraviti još dva mosta i tu neka razmisli o svojim pajtosima koji su opustošili ovu zemlju.

Neka ode na Zlatibor, gde im je sedište te njihove nove koalicije i neka pogleda gondolu koja leži po Zlatiboru i trune, a koja je nabavljena samo na osnovu idejnog rešenja, bez projekta, bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa.

Takav priča o divljoj gradnji? Bojim se da mu njegov koalicioni partner i najbolji prijatelj ne zameri što iznosi sve ove stvari.

Dakle, kada kaže - da ovi odu, a da se ovi ne vrate, ko da se ne vrati? Dragan Đilas, Jeremić i ostala klapa? On više ne zna šta priča.

Mi nigde nećemo otići, oni se neće vratiti, a prethodni gospodin, on ne zna i onako jel došao ili je pošao. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Član 107 – dostojanstvo.

I zaista, prethodni govornik čiji je novi politički slogan da predsednicu Vlade silujemo a premijera vešamo, se ovde pošteno izlupetao, da zaista ne znam odakle da krenem.

Pazite, upoređuje zlatiborsku i beogradsku gondolu. To je kao da ja pitam potpredsednicu i ministarku kako je skuplji kilometar auto-puta od devet kilometara nekog lokalnog puta? To nije isto. Zlatiborska gondola, Francuzi i oni ljudi koji se razumeju u tu oblast i eksperti se smeju koncepciji te gondole koja treba da prevozi ljude, najveći deo, preko livade. To je smešna koncepcija. Ali, mi nemamo ništa protiv te gondole. Nemamo mi protiv gradnje gondole. mi imamo protiv ugradnje u tu gondolu. Ta zlatiborska gondola je nabavljena novcem građana bez projekta i bez rešenih imovinsko-pravnih odnosa.

Beogradska gondola, to je druga problematika, drugačija konstrukcija, prolazi valjda kroz neke delove grada, valjda to drugačije izgleda. Nije to krompir, kilo krompira ovde, dva kila krompira onde. Ono je klasično babe i žabe. Ovo je klasično u skladu sa onom njegovom politikom gde Vukov rad naziva „vukovštinom“, Dositejev „dositejevštinom“, gde kaže da je rešenje za izlaz iz ekonomske krize dodatno štampanje novca. Ništa nije odmakao i novo naučio. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, uvažene kolege, ovaj zakon je svakako u funkciji kvaliteta, boljeg kvaliteta građevinskih materijala i višeg standarda. Sredstva koja se ulože u bolji standard i kvalitet se ne mogu zvati troškovima, to je podloga za veću konkurentnost i zašto ne bi naše preduzeća bila još konkurentnija u inostranstvu i zašto ne bi više gledali i ka tom smeru i zašto ne bi više verovali u sebe i vratili naše firme, naša preduzeća na staze stare slave, a to je sigurno put kojim idemo.

Osvrnuću se na ulaganje u turizam. Primer opštine Nova Varoš koja doživljava turističku ekspanziju 2000. godine je u opštini Nova Varoš, tačnije 2012. u opštini Nova Varoš je zabeleženo 2.000 noćenja turista. Na kraju ove godine biće preko 100.000 noćenja u opštini Nova Varoš. Dakle, grade se novi hoteli, smeštajni kapaciteti i Zlatar, pravi biser Zapadne Srbije, doživljava turističku ekspanziju.

Ono što želim da kažem i da vam prenesem zahvalnost građana Nove Varoši, to je početak rekonstrukcije putnog pravca od Vranoševca, dakle, od opštine Nova Varoš, ka toj turističkoj zoni na Zlataru. To je taj ključni pravac koji im je nedostajao da imaju pun turistički sadržaj i da pređu na još jedan viši nivo turističke ponude.

Takođe, kao što ste efikasno reagovali u slučaju pristupne saobraćajnice industrijskoj zoni Priboj, gde ste efikasno rešili 2,6 kilometara puta i time otvorili vrata mnogim investitorima, gde danas radi 400 ljudi, vezano za sve to želim da vas zamolim da razmotrite mogućnost za realizaciju jednog projekta, a to je putni pravac Kokin Brod – Jarmovac. Dakle, to je put kojim mi iz Priboja koristimo, to je naš izlaz, da kažem, u svet. Razvoj privrede trenutno u Priboju i početak ozbiljnog turizma, posebno vezano za Pribojsku banju, na neki način traži da taj putni pravac u dužini od 24 kilometra bude na višem nivou.

Dakle, on se održava, ali se zaista vidi potreba da on treba biti na jednom višem nivou. Ovom prilikom vas molim da razmotrite da eventualno zajednički kao opština možda nastupimo da uradimo projekat, ali zahvalnost za svu dosadašnju efikasnu pomoć i veoma se radujemo i Koridoru 11.

Dakle, svi ti infrastrukturni projekti koje radimo približavaju bolju budućnost, ka nama približavaju ono čemu težimo. Dakle, mi ne čekamo da nešto padne s neba, mi iskušenja i prilike napadamo, maksimalno ih iskorišćavamo i vodimo Srbiju u bolju budućnost. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, član 107. dostojanstvo, uvrede na račun porodice predsednika Aleksandra Vučića i preskakanje istine od strane koordinator, koji je sinoć sa nekrunisanim kraljem protivzakonite gradnje Milanom Stamatovićem u Novoj Varoši prosipao ekonomsku i patriotsku demagogiju.

Zašto tada na toj tribini nisu rekli i objasnili kako je Milan Stamatović, inače metalostrugar, kao predsednik opštine sam sebe ovlastio da bude načelnik opštinske uprave, a kao takav potpisao lokacijske uslove za 1000 kvadrata gradnje njemu podobnih ljudi na Zlatiboru?

Da li je objasnio njegov kolega iz saveza za ne znam ti šta građanima da se ne seća kada je na Zlatiboru sproveden postupak javne nabavke? Da li je objasnio da je stotine miliona dinara nenamenskih potrošenih sredstava njegov kolega koji je sinoć Novovarošane ubeđivao u njihovo poštenje, po izveštaj državnog revizora potrošio, a prošao sa oportunitetom. Ne smemo to da komentarišemo, smemo da se čudimo.

Kaže, ako smo to radili, što nas ne hapsite? Pa, nije naše tužilaštvo. Zadnje su oni flertovali i zadnje sa tužilaštvom su oni radili i, ček, kada je u pitanju tužilaštvo, hajde da vidimo kako će da reaguje, nego sve nekako zaboravismo šta on misli o tome što njegov čovek preti vešanjem predsedniku Srbije i predsednici Vlade. Zahvaljujem.

(Boško Obradović: Replika.)
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, prošli put smo razgovarali o tome da iznos u budžetu opredeljen za ovo ministarstvo i analiza da li je mnogo ili malo, treba krenuti od toga na koji način će se iskoristiti ta sredstva. Ako neko kaže da je malo, kada se to malo upotrebi pametno i u pravcu razvoja, dobićemo mnogo.

Još jednom kažem, čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić kada je nasledio Srbiju pred bankrotom? Svega je bilo malo. Sa pravilnim ulaganjem, napravili smo mnogo toga.

Šta je vredelo žutoj ekipi koja je mogla da ima neku brojku i stavku u budžetu za zaštitu životne sredine, kada je, recimo, ministarstvo sa ministrom Dulićem, koje se bavilo ovim resorom, recimo, za potrebe arhiviranja i skladištenja i-mejl poruka angažovalo privatnu firmu i platilo 3.646.000 dinara?

Zamislite potrebu da privatna firma čuva elektronsku poštu organa državne uprave.

Narod ih bira, plati ih da rade svoj posao, a onda oni angažuju privatnu firmu, koju takođe narod plati, da rade njihov posao. Iz toga se može izvesti samo jedan zaključak, za narod i za Srbiju nisu imali vremena, imali su neka preča posla. Zahvaljujem.
Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege, unapređenje ekoloških resursa je svakako u funkciji sveukupnog razvoja Republike Srbije i, gledano iz ugla onih koji mere iznos, procenat budžeta koji je opredeljen za oblast zaštite životne sredine i ko kaže da je to malo obzirom na kompleksnost i važnost ove oblasti i petina budžeta da se izdvaja za zaštitu životne sredine opet se negde može reći da je to malo.

Ali, ovo što je sad izdvojeno, ako se troši pametno, planski, može da se napravi mnogo. A čega je to mnogo zatekao Aleksandar Vučić, sa svojim saradnicima, kada je dobio Srbiju na ivici bankrota? Zatekao je deficit. Sve rasprodato. Dakle, svega što je moglo da se iskoristi bilo je malo. A danas imamo najveći privredni rast u regionu. Imamo najveći priliv direktnih stranih investicija. Dakle, od tog malo smo stvorili rast na koji smo danas svi ponosni.

Koliko god da uložite, npr. kao oni koji su nam delili lekcije, zamislite situaciju da platite jednoj agenciji za izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25.000 evra i za taj novac neko treba da kreira sajt i kako kažu – na njemu će građani moći da nađu mape i podatke o lokacijama deponija, dostupne informacije, dakle o svim deponijama. Ima jedan problem, ove deponije ne mogu da se nađu, zato što ne može da se nađe sajt. Nema sajta, nema 25.000 evra. Sve što je „žuto preduzeće“ trebalo da uradi za narod nema, a za njih bilo je i to u dobroj meri. Zahvaljujem.
Član 107. – dostojanstvo.

Smatram da ovde nije tema i tema ekologije da li je predsednik neke opštine kupio skupocen automobil. Želim da kažem da Boban Đurović u Vrnjačkoj banji radi sjajan posao. Uvaženi kolega je verovatno to posmatrao iz nekog drugog ugla, ali u toj opštini budžet je 2012. godine bio 518 miliona, 2017. godine 900 miliona.

Imamo nedavno otvorene nove turističke kapacitete i potencijale i smatram da čoveka koji na takav način vodi opštinu, ovde ne smemo da opisujemo kroz kupovinu nekakvog automobila. Idemo redom, pa kad dođemo do tog automobila, da se sve saberemo, podvučemo, pa da onda neko izvlači zaključke o radu u Vrnjačkoj banji i o Bobanu Đuroviću. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege unapređenje ekoloških resursa je svakako u funkciji sveobuhvatnog razvoja Republike Srbije. Zamislite koliko mora biti prljav onaj koji pljačka i krade od ekologije i čistoće.

Vi ste ovde imali priliku da slušate predavanje onih koji zastupaju one koji su vladali, koji su upravljali i koji su imali priliku da sve urade ono što su danas spočitavali nama da nismo. Imali ste ovde Đilasove potparole koji su vam lepo objasnili šta treba uraditi, a da se podsetimo kako je Gradska čistoća funkcionisala pod njihovom upravom sa sve generalnim direktorom, zamenikom generalnog direktora, 12 savetnika generalnih direktora, osam direktora sektora, 20 pomoćnika direktora sektora i oko 40 rukovodilaca službi, onako hrabro napred u dug od 1,5 milijardu, koliko su napravila javna preduzeća u Beogradu.

Onda, potpisuju najkatastrofalniji ugovor o isporuci i ugradnji 1800 kontejnera, mimo svih pravila, mimo zakona. Petorica su završila u zatvoru. Ti kontejneri su predstavljali opasnost za građane Beograda, ti kontejneri su morali u najvećem broju da se menjaju. Mnogo para građana je dato za popravku tih kontejnera.

Rekli su – Beograđani, sagradićemo vam metro, železnicu ispod zemlje. Nisu bili u stanju da je instaliraju ni tehnički, ni po zakonu kontejnere ispod zemlje, a nama van Beograda su rekli – javite nam se na sajt „očistimo Srbiju“, platili su ga 25.000 evra, a nikad nije proradio. Hvala.