LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.05.2017.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o tri sporazuma. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Belorusije o vojno-tehničkoj saradnji.

Pre svega da kažem da imam tu čast i zadovoljstvo da sam u Poslaničkoj grupi prijateljstva sa Belorusijom, o kojoj mislim sve najlepše. To je naš strateški partner, overeni prijatelj, a ono što je vrlo bitno istaći da je vrlo kvalitetan i jeftin remont u ovoj zemlji, e zato treba potpisivati ovakve sporazume. To je naš ministar Đorđević odradio u januaru mesecu ove godine i ne samo to, bilo je još sporazuma na veliko zadovoljstvo Republike Srbije.

To je zemlja koja nam je proveren prijatelj i treba razvijati i potpisivati i dalje sporazume, jer na taj način jačamo bilateralnu saradnju koja je izuzetno važna. U ovom slučaju Belorusija ima nama mnogo toga da ponudi od vojno-tehničke saradnje. Naime, šta se desilo? To je zemlja sa ogromnim potencijalom od koje mi mnogo toga možemo da naučimo. Ovaj sporazum nam daje jedan pravni okvir gde ćemo mi moći da razmenjujemo projekte, da šaljemo stručnjake iz jedne u drugu zemlju, da se bavimo tehnologijom na najveći i najbolji način.

Ono što treba istaći još o toj našoj divnoj saradnji i bilateralnim odnosima su i vežbe koje se održavaju već tri godine unazad. Prošle godine smo imali tu čast i zadovoljstvo da imamo zajedničku vežbu pod imenom „Slovensko bratstvo 2017. godine“ u našoj zemlji. Ove godine će to biti u junu mesecu u Belorusiji i sve čestitke za to. Naime, ove vežbe se izvode i upravo da bi se edukovala vojska, a sve zarad borbe protiv terorizma. Bravo i nastavljamo ovu saradnju.

Drugi sporazum koji je potpisan, potpisao je gospodin LJajić kao ministar turizma, što je vrlo važno i mi zaista imamo izuzetan potencijal. Republika Srbija je jedna izuzetno lepa zemlja sa ogromnim potencijalom. Možemo da ponudimo banjski turizam, zatim zdravstveni turizam, sportski turizam, planinski turizam, razgledanje gradova, apsolutno sve. Srećna sam zbog toga i sigurna sam da ću u danu za glasanje podržati oba predloga ovih zakona.

Ono što bih još naglasila je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Indonezije o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša, jer sam predsednica Grupe prijateljstava sa ovom predivnom zemljom i, ono što je najjvažnije, treba istaći da nama tako daleka, što se destinacije tiče, a tako bliska i prijateljski nastrojena zemlja priznaje integritet Republike Srbije. Bravo, to su pravi prijatelji i to je lojalnost i na tome se zasnivaju bilateralni odnosi. Sigurna sam da ću jednog dana posetiti ovu lepu nam, ali daleku zemlju.

Ono što još treba istaći je da zaista, ne samo mi poslanici nego kompletna Vlada svesrdno zalaže za dobre odnose sa ovom zemljom, a to se i potvrdilo jer je tako daleka zemlja počela da ulaže u privredu i ekonomiju ove zemlje i napravljena je prva fabrika, odnosno fabrika „Indo Duff“ u Inđiji, koja je najveći proizvođač nudli na svetu. Svaka čast.

Ja ću u danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona. Hvala na pažnji.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o dva zakona, prvi je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke Razvojne banke, KfW Frankfurt na Majni, po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije Beograd“, Projekat modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Naime, Republika Srbija je garant povratka zajma koji iznosi, u ovom momentu, 45 miliona evra od strane Nemačke Razvojne banke. Takođe, Elektroprivreda sama ulaže 10 miliona evra. Ukupan projekat iznosi 55 miliona evra. O čemu se radi? Radi se, pre svega, o rekonstruisanju kompletnog sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake. Znači, bavimo se ekologijom. Vrlo brzo će doći dan kada ćemo morati da otvorimo Poglavlje 27, a tu smo poprilično tanki, što se tiče naše nam lepe Srbije, jer smo 2012. godine, kada smo došli na vlast zatekli 3.500 smetlišta.

Građani Srbije naprave na godišnjem nivou negde oko 2,5 tona otpada, što je nedopustivo. Ovo je jedan od koraka, ubrzanih koraka koje moramo brzo odraditi nekako, ne bili smo se približili standardima Evropske unije. Naime, šta se dešava? Od silnih projekata koje smo dobili odradili smo 80% projekata, što se tiče otpadnih voda, prečišćavanja voda i zaradili dobar bonitet, imamo i kredibilitet kod stranih banaka, na osnovu toga i dobijamo ove zajmove.

Treba pohvaliti Vladu i Ministarstvo energetike, rudarstva, kao i Ministarstvo finansija, zbog uslova koje smo dobili. Naime, vratićemo ovo tek za pet godina, počinjemo da vraćamo dug. Vraćamo ga po izvanrednim kamatama, kamata je fiksna i iznosi 0,8%. Ovo sve govori o jednom jako dobrom poslovnom ambijentu i o društveno korisnom ponašanju.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd, za Projekat „Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu“. O čemu se ovde radi? Ovde se radi o zajmu koji iznosi 15 miliona evra od Nemačke Razvojne banke, takođe, Elektromreža daje devet miliona evra i dobijamo donaciju od Evropskog fonda za zapadni Balkan 6,5 miliona evra. Ukupna vrednost projekta je 30 miliona evra i sigurna sam da će se zamenom mreže Elektroprivrede Srbije desiti to da više neće biti nestanka struje, da ćemo, što se tiče ekologije, doći na jedan vrlo zavidan nivo.

Kada smo kod ekologije, Poglavlje 27 nas vrlo brzo čeka i nadam se da tu nećemo imati nekakvih poteškoća da uđemo u Evropu. Radimo po svim standardima Evropske unije i sigurna sam da će u Danu za glasanje sve moje kolege, a i ja, podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz tužilaštva, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća.

Malo pre uvaženi kolega moj, reče da mi mučimo ovaj jadni napaćeni narod. Pa, to nije tačno. Narod je upravo pokazao na izborima kako to mi radimo. I, vidi se kako radimo, imamo 55,8% glasova. Znači, taj narod nije napaćen, nego su to gospoda koja kapiraju stvari. Mi radimo za dobrobit ove zemlje. A kako? Mi radimo reprogram duga, iz 2010. godine koji je dosovska vlast uzela sa kamatom od 6,7%, nonsens. Mi isti taj zajam sada uzimamo po 2,2%. Pa, da vidim šta bi sa tih 5,5%. To treba reći narodu, a upravo ja o tome govorim.

Znači, to što je što se tiče naroda i pameti narodne. Narod nikada ne greši. Kad vi budete vodili politiku kao mi dobićete verovatno 70% što vam ja i želim.

Sporazum je inače, potpisan u januaru ove godine i dobili smo 182 miliona i 600 hiljada eura ili 200 miliona dolara, a zašto? Da bismo oporavili devastiranu privredu. Znači, poenta je dugoročna fiskalna konsolidacija i transformacija državnih i javnih preduzeća, naročito u oblasti energetike i saobraćaja. Naravno, devastirano je sve. Od 2012. godine se vidi izuzetno veliki pomak u programu Vlade postoje i ključni ciljevi, ciljevi koji se naslanjaju na upravljanje javnim rashodima i to na sledeći način.

Pre svega, treba napraviti veliki nadzor i kontrolu nad javnim rashodima, zatim pozabaviti se racionalizacijom zarada i dovesti prave menadžere. Znači, dovesti u javna preduzeća ljude koji će znati da rade posao i za to treba da budu nagrađeni.

Zatim treba unaprediti finansijsku održivost javnih preduzeća u oblasti energetike, treba sprovesti mere koje će dovesti do boljitka „Srbija gasa“ konkretno i Elektroprivrede Srbije. Te firme, nažalost, nismo mi devastirali nego neko pre nas, a nije tačno da rade sa gubicima, desilo se to što se desilo. To su prosto stvari koje idu uz jednu državu i siguran sam da ćemo za vrlo kratak period to ispraviti.

Ono što treba istaći je da smo dobili kredit da sa vraćanjem glavnice do 2036. godine, što neko reče, opet od moje mile opozicije, dug za naša pokolenja. Kada bolje razmislite to zaista nema veze sa mozgom. Mi ulažemo u privredu, ulažemo u boljitak, jer i zarad ove dece koja će nas jednog dana naslediti, a obzirom da imamo kamatu od 2,2%, onda zaista treba čestitati Ministarstvu i Vladi kompletnoj.

Svetska banka je zadužena za sprovođenje implementacije ovog programa, a Ministarstvo finansija će tu biti nadzorni organ. Znači, ne postoji nikakva vrsta malverzacije kao u prethodnom periodu.

Ono što još treba istaći o unapređivanju efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća i to kroz smanjenje fiskalnih nameta pre svega, zatim treba dati veliku podršku sektoru puteva, takođe treba napraviti optimizaciju broja zaposlenosti, naravno naći i druge izvore finansiranja.Šta još reći da datum plaćanja treba biti 15. maj – 15. novembar i da su raspoloživa sredstva do 31. maja 2018. godine.

Drugi zakon o kojem ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, unapređenje objekata pravosudnih organa B, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovde bih pohvalila investicioni program Ministarstva za pravosuđe – bravo, iz prostog razloga što se ovde radi o jačanju vladavine prava, pre svega, zatim objekti u kojima su radi su zaista ispod svakog kriterijuma. Mi želimo da napravimo jedan dobar poslovni ambijent.

Takođe, redimo elektroinstalacije u svim sudovima širom Srbije. Znači, svi sudovi će biti umreženi. Nema posle izvinjenja za neki predmet koji se do sada vukao npr. 20 godina.

Ono što je bitno reći je da se u tim podprojektima koje je Ministarstvo predložilo, rešava veliki problem u 22 objekta koja se tiču pravosuđa. Znači, u osnovnim sudovima, u prekršajnim sudovima u Pančevu, u Novom Sadu i ostalim objektima širom naše Srbije.

Iz budžeta Republike Srbije se finansira 43 miliona evra, a iz Evropske investicione banke 41. Prva tranša je već bila i zahvaljujući toj tranši mi smo napravili, odnosno renovirali bivšu zgradu Vojno-tehnološkog instituta i sada je to jedno božanstveno zdanje za primer po svim evropskim i svetskim standardima. Tamo su već smeštena tri suda i počinje već izgradnja Palate pravde.

Takođe, pravi se još jedan objekat, a to je Tužilaštvo za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici. Šta reći, samo bravo za pravosuđe.

Renoviraju se sudovi širom Srbije u Užicu, Kraljevu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Pazaru, Šapcu, Lazarevcu. Presrećna sam. Em jačamo vladavinu prava, em će ljudi raditi u ambijentu koji je primeran i biće kao u svim gradovima svetskim i evropskim. Bravo za Ministarstvo, bravo za Vladu. Nastavite tako, biće mi zadovoljstvo da u danu glasanja podržim predloge ovog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47