LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 6
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodo iz Ministarstva, danas ću govoriti o dva zakona. Međutim, pre nego što krenem sa izlaganjem želela bi samo da se zahvalim svim građanima Srbije na ubedljivoj pobedi za našeg predsedničkog kandidata, pa i nešto što se ne može sakriti, nisam maliciozna, samo čestitam svim građanima Srbije koji su prepoznali domaćinsku politiku.

(Vojislav Šešelj: Predsednice, koja je tačka dnevnog reda?)

(Predsednik: Kjoto sporazum.)

(Vojislav Šešelj: Domaćinska politika?)

Apsolutno da, pravi domaćin, ja sam vrlo srećna što sam u ovoj stranci, patriotska, domaćinska.

(Vojislav Šešelj: Kada bi ti domaćica bila.)

Hvala gospodine Šešelj, vi ste moj miljenik pa vaše mišljenje uvek uvažavam. Zahvaljujem. Tako je.

Da li mogu da krenem? Hvala.

(Predsednik: Samo vi nastavite.)

Prvi zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom-šumarskom institutu, skraćenica EFI. Konvencija o Evropsko-šumarskom institutu, koja je usvojena u Finskoj 2003. godine. Državna zajednica Srbije i Crne Gore takođe je potpisala sporazum 2003. godine, međutim, nažalost raspadom ove zajednice trebalo bi da danas ratifikujemo konvenciju, što ćemo sa velikom željom i očekivanjima i uraditi.

EFI je međunarodna organizacija koja okuplja 25 država do 2013. godine. Od 2013. godine do 2017. godine ovoj organizaciji se pridružilo još sedam zemalja sa 115 saradnika i ne samo to, postoji pet regionalnih kancelarija sa sedištem u Barseloni, takođe postoji kancelarija za vezu, u Briselu. Znači, potpuno dobro raspoređene po svim gradovima.

Zašto je dobro biti u ovoj organizaciji? Pre svega, jer se ovde kreiraju politike, kako regionalne, tako i evropske politike. Dobro je biti na izvoru informacija i dobro je razmenjivati istraživačke radove.

Ono što je dobro i što treba istaći je da iz budžeta Republike Srbije ne ide ni dinar ovoj organizaciji i ono što još treba istaći je da od institucija koje su pridružene ovoj konvenciji su Šumarski fakultet iz Beograda, zatim Institut za šumarska istraživanja, kao i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije, o socijalnoj sigurnosti. Naime, do 2016. godine je važio zakon od pre 40 godina, koji je bio poprilično sužen, jer se bavio samo zdravstvenom zaštitom i konkretno ticao se samo hitne i neodložne medicinske pomoći.

Danas donosimo jedan evropski moderan zakon, pre svega human koji se tiče objedinjene zaštite kompletne socijalne zaštite. Znači, nemamo samo zdravstvenu zaštitu nego imamo i dodatak za decu, zatim povrede na radu, sve vrste invaliditeta. Znači, jedan moderan zakon, pre svega human.

Ono što je najvažnije što treba istaći je da je velika fluktuacija između Republike Rumunije i Srbije što se radnika tiče. Ovim zakonom će biti pokriveni svi radnici. U Rumuniji trenutno živi oko 23.000 ljudi iz Srbije i svi će biti pokriveni socijalnom zaštitom.

Ono što još treba istaći je da ovaj zakon u sebi sadrži i sporazum koji se tiče migranata, takođe nešto što je humano. Pokazali smo primer dobar u praksi kako se treba ponašati prema migrantima i kako treba voditi odgovornu socijalnu politiku. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Ono što je mene fasciniralo je jednak tretman za sve državljane obe države, znači, kako se tretiraju Srbi u Rumuniji tako će se tretirati i njihovi državljani u Republici Srbiji.

Šta još treba istaći? To da se sva vrsta nadoknade isplaćuje u mestu prebivališta. Ono što je najvažnije je da se sabira staž. To znači ako neko želi da ode u penziju, a nema dovoljno radnog staža u Srbiji, radni staž koji je ostvario u Rumuniji će biti sabran. Humano, lepo, brzo, odgovorno. Uostalom, mi smo zemlja pristupnica Evropske unije, donosimo zakone koji zadovoljavaju sve kriterijume.

Šta treba još istaći? Takođe, ovim su pokriveni i turisti koji se slučajno ili namerno nađu u obe države. Mi imamo sporazume napravljene sa 28 država, svaki dan idemo ka novim sporazumima. Zašto je to dobro? Zato što jačamo spoljnu politiku. Mi pravimo prijatelje, ne pravimo neprijatelje i to treba podržati. Takođe, pravimo sporazume sa Rusijom, sa Kvebekom, sa Australijom, svuda gde žive naši ljudi.

Još jednom, u danu za glasanje ću podržati sve predloge ovih zakona. Hvala najlepše.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o zajmu, drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Naime, pre svega treba reći da je devedesetih godina Republika Srbija doživela ratove u okruženju, zatim recesiju. Od 2008. do 2012. godine otpuštanje, masovno otpuštanje radnika od 350 do 400 hiljada radnika, a između toga pljačkaške privatizacije. Srećom, 2012. godine pobedom SNS, ova zemlja je izbegla bankrot. Bili bi, nažalost, kao Argentina. Zahvaljujući SNS i Vladi, mi danas imamo rezultate koji su na zavidnom nivou.
Naime, niko u zadnjih 15 godina nije imao snage, volje, znanja, da ovu zemlju dovede do nivoa do kog se sada nalazi. Naime, u zadnje dve godine kreće se u reforme koje su, nažalost, vrlo bolne, ali donose rezultate. Što se tiče 2008. do 2012. godine, procenat nezaposlenih je bio 27%, danas je 16%, sa tendencijom da sledeće godine taj procenat bude 14%.
Što se restrukturiranja tiče, uz pomoć Svetske banke dobili smo kredit od 89 miliona 800 hiljada evra i masa firmi će biti konsolidovana. Šta to znači? Biće izlečena. Davno je prošlo vreme, mi smo zemlja u tranziciji. Međutim, ta tranzicija kod nas poprilično dugo traje, skoro 20 godina. Od korporativnog načina upravljanja polako se prelazi na tržišnu privredu ili korporacijski način privređivanja. Tržišna privreda je to što ceo svet ima, pa polako u korak idemo sa tržišnom privredom i mi.
Republika Srbija nije zemlja za prodaju. Ne može se sa njom svaki deo rasprodavati. Naime, Republika Srbija je osnivač 37 privrednih društava i javnih preduzeća. Sva ta preduzeća će biti restrukturirana. Za masu preduzeća se pravi odličan socijalni program sa sindikatima iz tih firmi o kojima ću sada pričati, kao i sa Svetskom bankom.
„Železnice Srbije“, za sada, imaju najbolji program ikada. Radi se na socijalnom programu. „Železnice Srbije“ su podeljene u četiri segmenta i niko od tih ljudi neće biti na birou bez otpremnine. Naravno, postoji prirodna selekcija ljudi koji treba da odu u penziju, otići će, ostatak ide na biro, a u firmi se vrši kompletna reorganizacija, odnosno kompletan menadžment se na jedan nivo podiže i to će biti korporativno upravljanje ovim javnim preduzećima.
Takođe, za firme od strateškog značaja, kao što su „EPS“ i „Srbijagas“, spremljena je konsolidacija. Što znači korporativan način privređivanja i ponovo napravljenja struktura na način na koji to radi čitava Evropa, odnosno čitav svet. Ako igramo tržišnu utakmicu, bićemo na tržištu ukoliko smo konkurentni, utakmica ide, ukoliko ne, nažalost ne.
Ono što treba istaći je, pre svega, privatizacija „Železare“, jedne od strateških firmi Republike Srbije. Na sreću, naši prijatelji Kinezi, firma „Hesil“, kupila je za 46 miliona „Železnice Srbije“ i danas „Železnice Srbije“ posluju. Niko od tih ljudi nije otpušten. Grad Smederevo ponovo raste. Što je najbolje što treba istaći je, da kompanija koja je kupila „Železaru Smederevo“ ulaže u ljudske resurse, što znači da se trudi da svi ljudi koji su tamo zaposleni, pre svega budu edukovani, da imaju fantastično okruženje, znači bavi se, pre svega, ekologijom. Ono što je najvažnije je da hoće da proširi proizvodnju. Upravo se radi na galvanizaciji koja je neophodna za kompletnu automobilsku industriju, kao i za građevinu. Bravo.
Ono što je takođe primer dobre prakse je pronalaženje strateškog partnera. To smo uradili i sa velikom firmom, bivšom nam, „JAT“-om, koji je bio potpuno pred bakrotom, kao i velike firme, uglavnom sve po Srbiji. Danas je to nova firma „Er Srbija“ koja je našla odličnog strateškog partnera, koja posluje izvanredno i mi smo sada lider u regionu. Naime, sa nama lete sve zemlje u okruženju. U prošloj godini smo imali četiri miliona suficita ili profita, i naravno zaposlenih dve i po hiljade radnika. „Er Srbija“ takođe, od kako letimo za NJujork, zaposlila je još 150 radnika, što znači 30 pilota i 120 kabinskih radnika. Bravo za „Er Srbiju“. Sve što dobijemo od profita ulažemo u novu flotu i u ljudske resurse.
Šta je poenta čitave priče oko reorganizacija? Pre svega, da se rastereti budžet Republike Srbije, zatim da imamo korporativan način upravljanja, da imamo nadzorne odbore koji će kontrolisati kompletnu privredu i sva ta preduzeća i na kraju samim tim postižemo i dovodimo strateške partnere.
Samo bih dve rečenice rekla o Koridoru 10. Neko reče – zašto Koridor 10? Zato što je krajnje vreme da se završi, pre svega zbog bezbednosti građana, a zatim zbog toga što se na taj način, jer je to tranzitna zemlja, puni budžet Republike Srbije.
Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve predloge ovih zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Naime, kada govorim o ovom zakonu, cilj ovog zakona je pre svega otklanjanje nekakvih manjkavosti koje su bile prisutne u prošlom zakonu, a ticale su se upravo korišćenja fondova iz EU, tzv. IPARD fondovima.
Vrlo je bitno reći da je ovo ogromna suma, negde oko 175 miliona evra i naravno da ćemo večeras dugo govoriti o ovome, a samim tim što danas donosimo ovaj zakon i raspravljamo o njemu, otklonićemo i neke nepravilnosti koji se tiču rokova.
Naime, ono što je mene fasciniralo u ekspozeu gospodina Vučića, bilo je to da je rekao da će ove godine, odnosno 2017. godine najveći procenat biti odvojen upravo za poljoprivredu, koja je osnovna grana privrede i ekonomije uopšte, takođe, za kapitalne investicije, zatim za namensku industriju, naoružanje i kulturu, za sve ono što je bilo namenski zapostavljeno godinama.
Pre svega, treba reći da je u poljoprivredi zaposleno čak 20% od ukupne populacije zaposlenih ljudi u Republici Srbiji, zatim, da kompletan iznos što se poljoprivrede tiče iznosi oko 23%, neko reče od naše uvažene opozicije da je nonsens ići u EU. Pa, draga gospodo, mi 85% ukupne privrede izvozimo baš prema EU ili u EU. To treba zapamtiti ako mislimo da živimo kao svaka normalna i razvijena zemlja.
Ono što je takođe vrlo važno reći i spomenuti, to je da poljoprivreda u ekonomiji zauzima ili učestvuje sa 10%, vrlo bitno. Drage kolege su takođe govorile o tome da mi nemamo strategiju. Naprotiv, mi imamo strategiju, imamo akcioni plan i upravo postojimo dugo i postojaćemo još dugo godina, zato što radimo timski, zato što se bavimo na najbolji mogući način ekonomskom politikom, a to je pokazao i ekspoze, gde imamo suficit od 3,1% i deficit BDP-a samo 1,7%. Takav rezultat ne pamti unazad 45 godina. Bravo za Vladu Republike Srbije.
Ono što bih ja istakla što se poljoprivrede tiče, a što je vrlo bitno, da će se sledeće godine 450 miliona odvojiti za lokalne samouprave, što je jako važno, i od tog dela će biti izdvojen deo za reciklažu otpada. Takođe, biće u lokalnim samoupravama deo sredstava i za otpadne vode, a ono što je vrlo važno za našu decu i za nas same koji živimo u Republici Srbiji je da će se meriti kvalitet vazduha i to će biti monitoring u čitavoj Republici Srbiji.
Ono što mi moramo da uradimo, a već radimo od 2012. godine i hvala Bogu da smo došli na vlast. Da nismo, ova zemlja koja je bila potpuno devastirana, sećamo se samo privatizacije 550 preduzeća, otpuštenih radnika preko 350 hiljada. Mi smo u tom periodu zaposlili preko 136 hiljada ljudi i procenat je pao sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine na 15% ove godine, sa tendencijom da sledeće godine to bude 14%.
Šta treba naglasiti? Treba naglasiti da bi mlade ljude vratili na selo moramo se potruditi da pre svega napravimo infrastrukturu, da asfaltiramo nekategorisane puteve, da napravimo socijalnu klimu i da napravimo jedan dobar život na selu.
Sećam se 2009. godine kad je moj uvaženi kolega pričao o promociji svoje stranke, pa je za promociju stranke i kupio 5,5 miliona vredan kompjuter koji ne radi. Kamo sreće da je te pare uložio u mladost, danas bi preko hiljadu porodica živelo na selu i imalo poprilično dobre uslove za život.
Što se podsticaja za poljoprivredu tiče, treba reći da bi trebalo uglavnom podsticati kompletan stočarski fond, takođe pčelarstvo. Zatim, moramo obnoviti kompletnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje koji su potpuno dotrajali. Zatim, moramo napraviti odeljenje ili prostorije gde nam borave životinje. Znači, moramo se potruditi da napravimo sve po evropskim standardima. Mi smo zemlja pridružnica EU, hvala Bogu da je tako, i sigurna sam da će to biti u narednom periodu upravo onako kako je rečeno.
Šta još treba reći? Da nažalost u tranziciji se mnogo toga izgubilo, postoji deprivacija, mladi ljudi apsolutno nemaju bilo kakve stimulanse. Zato treba graditi mnogo malih fabrika, start-ap preduzeća, a eto imamo start-ap preduzeća koja su već zahvaljujući našim edukacijama sa ženama budućim preduzetnicama urodile plodom.
Inače, treba još reći da se ova start-ap preduzeća finansiraju na više načina, pre svega iz budžeta Republike Srbije, zatim iz projekata koja se tiču ministarstva, takođe iz fondova za razvoj pri EU. Kad sam kod toga, samo još treba reći da mi imamo izuzetnu saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom, sa Evropskom razvojnom bankom, takođe sa svetskim bankama. I baš upravo na ovaj način, podstičući poljoprivredu, imamo već sada izvanredne rezultate u odnosu na prošlu godinu rast, odnosno povećanje iz budžeta je za 8,11%, što je negde oko četiri milijarde dinara.
Odlično za Vladu Republike Srbije, sigurna sam, još mnogo toga ima reći. Ja bih samo zamolila sve naše poslanike koji nisu za opciju EU, da shvate da 85% ide EU, pa bih u danu za glasanje zamolila sve poslanike da glasaju za predlog ovog izvanrednog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47