LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 26.12.2016.

Zahvaljujem, predsednice.
Poštovani ministri sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Sporazumu o zajmu, drugi programski zajam za razvoj i restrukturiranje državnih preduzeća, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Naime, pre svega treba reći da je devedesetih godina Republika Srbija doživela ratove u okruženju, zatim recesiju. Od 2008. do 2012. godine otpuštanje, masovno otpuštanje radnika od 350 do 400 hiljada radnika, a između toga pljačkaške privatizacije. Srećom, 2012. godine pobedom SNS, ova zemlja je izbegla bankrot. Bili bi, nažalost, kao Argentina. Zahvaljujući SNS i Vladi, mi danas imamo rezultate koji su na zavidnom nivou.
Naime, niko u zadnjih 15 godina nije imao snage, volje, znanja, da ovu zemlju dovede do nivoa do kog se sada nalazi. Naime, u zadnje dve godine kreće se u reforme koje su, nažalost, vrlo bolne, ali donose rezultate. Što se tiče 2008. do 2012. godine, procenat nezaposlenih je bio 27%, danas je 16%, sa tendencijom da sledeće godine taj procenat bude 14%.
Što se restrukturiranja tiče, uz pomoć Svetske banke dobili smo kredit od 89 miliona 800 hiljada evra i masa firmi će biti konsolidovana. Šta to znači? Biće izlečena. Davno je prošlo vreme, mi smo zemlja u tranziciji. Međutim, ta tranzicija kod nas poprilično dugo traje, skoro 20 godina. Od korporativnog načina upravljanja polako se prelazi na tržišnu privredu ili korporacijski način privređivanja. Tržišna privreda je to što ceo svet ima, pa polako u korak idemo sa tržišnom privredom i mi.
Republika Srbija nije zemlja za prodaju. Ne može se sa njom svaki deo rasprodavati. Naime, Republika Srbija je osnivač 37 privrednih društava i javnih preduzeća. Sva ta preduzeća će biti restrukturirana. Za masu preduzeća se pravi odličan socijalni program sa sindikatima iz tih firmi o kojima ću sada pričati, kao i sa Svetskom bankom.
„Železnice Srbije“, za sada, imaju najbolji program ikada. Radi se na socijalnom programu. „Železnice Srbije“ su podeljene u četiri segmenta i niko od tih ljudi neće biti na birou bez otpremnine. Naravno, postoji prirodna selekcija ljudi koji treba da odu u penziju, otići će, ostatak ide na biro, a u firmi se vrši kompletna reorganizacija, odnosno kompletan menadžment se na jedan nivo podiže i to će biti korporativno upravljanje ovim javnim preduzećima.
Takođe, za firme od strateškog značaja, kao što su „EPS“ i „Srbijagas“, spremljena je konsolidacija. Što znači korporativan način privređivanja i ponovo napravljenja struktura na način na koji to radi čitava Evropa, odnosno čitav svet. Ako igramo tržišnu utakmicu, bićemo na tržištu ukoliko smo konkurentni, utakmica ide, ukoliko ne, nažalost ne.
Ono što treba istaći je, pre svega, privatizacija „Železare“, jedne od strateških firmi Republike Srbije. Na sreću, naši prijatelji Kinezi, firma „Hesil“, kupila je za 46 miliona „Železnice Srbije“ i danas „Železnice Srbije“ posluju. Niko od tih ljudi nije otpušten. Grad Smederevo ponovo raste. Što je najbolje što treba istaći je, da kompanija koja je kupila „Železaru Smederevo“ ulaže u ljudske resurse, što znači da se trudi da svi ljudi koji su tamo zaposleni, pre svega budu edukovani, da imaju fantastično okruženje, znači bavi se, pre svega, ekologijom. Ono što je najvažnije je da hoće da proširi proizvodnju. Upravo se radi na galvanizaciji koja je neophodna za kompletnu automobilsku industriju, kao i za građevinu. Bravo.
Ono što je takođe primer dobre prakse je pronalaženje strateškog partnera. To smo uradili i sa velikom firmom, bivšom nam, „JAT“-om, koji je bio potpuno pred bakrotom, kao i velike firme, uglavnom sve po Srbiji. Danas je to nova firma „Er Srbija“ koja je našla odličnog strateškog partnera, koja posluje izvanredno i mi smo sada lider u regionu. Naime, sa nama lete sve zemlje u okruženju. U prošloj godini smo imali četiri miliona suficita ili profita, i naravno zaposlenih dve i po hiljade radnika. „Er Srbija“ takođe, od kako letimo za NJujork, zaposlila je još 150 radnika, što znači 30 pilota i 120 kabinskih radnika. Bravo za „Er Srbiju“. Sve što dobijemo od profita ulažemo u novu flotu i u ljudske resurse.
Šta je poenta čitave priče oko reorganizacija? Pre svega, da se rastereti budžet Republike Srbije, zatim da imamo korporativan način upravljanja, da imamo nadzorne odbore koji će kontrolisati kompletnu privredu i sva ta preduzeća i na kraju samim tim postižemo i dovodimo strateške partnere.
Samo bih dve rečenice rekla o Koridoru 10. Neko reče – zašto Koridor 10? Zato što je krajnje vreme da se završi, pre svega zbog bezbednosti građana, a zatim zbog toga što se na taj način, jer je to tranzitna zemlja, puni budžet Republike Srbije.
Hvala na pažnji. Srpska napredna stranka će u danu za glasanje glasati za sve predloge ovih zakona. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa gostima iz ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Naime, kada govorim o ovom zakonu, cilj ovog zakona je pre svega otklanjanje nekakvih manjkavosti koje su bile prisutne u prošlom zakonu, a ticale su se upravo korišćenja fondova iz EU, tzv. IPARD fondovima.
Vrlo je bitno reći da je ovo ogromna suma, negde oko 175 miliona evra i naravno da ćemo večeras dugo govoriti o ovome, a samim tim što danas donosimo ovaj zakon i raspravljamo o njemu, otklonićemo i neke nepravilnosti koji se tiču rokova.
Naime, ono što je mene fasciniralo u ekspozeu gospodina Vučića, bilo je to da je rekao da će ove godine, odnosno 2017. godine najveći procenat biti odvojen upravo za poljoprivredu, koja je osnovna grana privrede i ekonomije uopšte, takođe, za kapitalne investicije, zatim za namensku industriju, naoružanje i kulturu, za sve ono što je bilo namenski zapostavljeno godinama.
Pre svega, treba reći da je u poljoprivredi zaposleno čak 20% od ukupne populacije zaposlenih ljudi u Republici Srbiji, zatim, da kompletan iznos što se poljoprivrede tiče iznosi oko 23%, neko reče od naše uvažene opozicije da je nonsens ići u EU. Pa, draga gospodo, mi 85% ukupne privrede izvozimo baš prema EU ili u EU. To treba zapamtiti ako mislimo da živimo kao svaka normalna i razvijena zemlja.
Ono što je takođe vrlo važno reći i spomenuti, to je da poljoprivreda u ekonomiji zauzima ili učestvuje sa 10%, vrlo bitno. Drage kolege su takođe govorile o tome da mi nemamo strategiju. Naprotiv, mi imamo strategiju, imamo akcioni plan i upravo postojimo dugo i postojaćemo još dugo godina, zato što radimo timski, zato što se bavimo na najbolji mogući način ekonomskom politikom, a to je pokazao i ekspoze, gde imamo suficit od 3,1% i deficit BDP-a samo 1,7%. Takav rezultat ne pamti unazad 45 godina. Bravo za Vladu Republike Srbije.
Ono što bih ja istakla što se poljoprivrede tiče, a što je vrlo bitno, da će se sledeće godine 450 miliona odvojiti za lokalne samouprave, što je jako važno, i od tog dela će biti izdvojen deo za reciklažu otpada. Takođe, biće u lokalnim samoupravama deo sredstava i za otpadne vode, a ono što je vrlo važno za našu decu i za nas same koji živimo u Republici Srbiji je da će se meriti kvalitet vazduha i to će biti monitoring u čitavoj Republici Srbiji.
Ono što mi moramo da uradimo, a već radimo od 2012. godine i hvala Bogu da smo došli na vlast. Da nismo, ova zemlja koja je bila potpuno devastirana, sećamo se samo privatizacije 550 preduzeća, otpuštenih radnika preko 350 hiljada. Mi smo u tom periodu zaposlili preko 136 hiljada ljudi i procenat je pao sa 27% nezaposlenih ljudi 2012. godine na 15% ove godine, sa tendencijom da sledeće godine to bude 14%.
Šta treba naglasiti? Treba naglasiti da bi mlade ljude vratili na selo moramo se potruditi da pre svega napravimo infrastrukturu, da asfaltiramo nekategorisane puteve, da napravimo socijalnu klimu i da napravimo jedan dobar život na selu.
Sećam se 2009. godine kad je moj uvaženi kolega pričao o promociji svoje stranke, pa je za promociju stranke i kupio 5,5 miliona vredan kompjuter koji ne radi. Kamo sreće da je te pare uložio u mladost, danas bi preko hiljadu porodica živelo na selu i imalo poprilično dobre uslove za život.
Što se podsticaja za poljoprivredu tiče, treba reći da bi trebalo uglavnom podsticati kompletan stočarski fond, takođe pčelarstvo. Zatim, moramo obnoviti kompletnu mehanizaciju, sisteme za navodnjavanje koji su potpuno dotrajali. Zatim, moramo napraviti odeljenje ili prostorije gde nam borave životinje. Znači, moramo se potruditi da napravimo sve po evropskim standardima. Mi smo zemlja pridružnica EU, hvala Bogu da je tako, i sigurna sam da će to biti u narednom periodu upravo onako kako je rečeno.
Šta još treba reći? Da nažalost u tranziciji se mnogo toga izgubilo, postoji deprivacija, mladi ljudi apsolutno nemaju bilo kakve stimulanse. Zato treba graditi mnogo malih fabrika, start-ap preduzeća, a eto imamo start-ap preduzeća koja su već zahvaljujući našim edukacijama sa ženama budućim preduzetnicama urodile plodom.
Inače, treba još reći da se ova start-ap preduzeća finansiraju na više načina, pre svega iz budžeta Republike Srbije, zatim iz projekata koja se tiču ministarstva, takođe iz fondova za razvoj pri EU. Kad sam kod toga, samo još treba reći da mi imamo izuzetnu saradnju sa Nemačkom razvojnom bankom, sa Evropskom razvojnom bankom, takođe sa svetskim bankama. I baš upravo na ovaj način, podstičući poljoprivredu, imamo već sada izvanredne rezultate u odnosu na prošlu godinu rast, odnosno povećanje iz budžeta je za 8,11%, što je negde oko četiri milijarde dinara.
Odlično za Vladu Republike Srbije, sigurna sam, još mnogo toga ima reći. Ja bih samo zamolila sve naše poslanike koji nisu za opciju EU, da shvate da 85% ide EU, pa bih u danu za glasanje zamolila sve poslanike da glasaju za predlog ovog izvanrednog zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicama, dame i gospodo poslanici, dragi studenti, vaše reference su vas dovele do ovde tako da sam ja sigurna, slušala sam šta govorite, vaša posvećenost i energičnost ove reforme, da ćete ih izvesti do kraja. U to sam ubeđena.
Za početak, ono što bih ja rekla, ako 12.000 studenata ima apel da im pomognemo, naravno da ćemo im pomoći. Studenti su naša elita buduća, a pomoći njima znači veći procenat visoko obrazovanih ljudi. Svaka reforma počinje sa visokim obrazovanjem. Nama sigurno posle ovoga sledi i reforma u svim nivoima obrazovanja.
Ono što bih ja najviše istakla je, pre svega, da od devet političkih ciljeva u ekspozeu gospodina Vučića, našeg premijera, jedan je najvažniji, ima prioritet, a to su obrazovanje i nauka. Bravo.
Zašto je to važno? Zato što je cilj, pre svega, dostupnost, pravičnost, ravnopravnost. Ovo je zemlja jednakih mogućnosti, jedna otvorena, demokratska zemlja i zaista je bitno da mi to na ovom primeru i pokažemo. Ako je neko studirao i došao do kraja, a nema bilo kakvih mogućnosti da to završi, a zašto mu ne bi pomogli dajući mu još jednu godinu? To ćemo uraditi obavezno.
Drugo, što se tiče studenata koji završavaju po modelu Bolonje, naravno da ćemo smanjiti broj bodova, to je nešto minorno, sa 60 na 48, jer se ništa ne menja u budžetu Republike Srbije. Isti je broj studenata. Znači, da, uradićemo i to.
Sad bih rekla nešto o donatorima. Puno se toga uložilo u reforme u Republici Srbiji. Ima izuzetnih pomaka. Naravno, u tome su učestvovale Evropska investiciona banka, dosta donatora, Svetska banka, i vrlo su zadovoljni rezultatima.
Ono što treba doraditi, odnosno uraditi da bi bilo mnogo manje nepismenih, to je uključiti ranjivu populaciju. U ovom smislu mislim na Rome, znači, uraditi inkluziju sa Romima. Imali smo sreće da pre dva, tri, četiri dana u ovom istom visokom domu je bila javna rasprava a sa temom „Inkluzija Roma i Romkinja u Republici Srbiji“, napravljena je strategija, Vlada je napravila tu strategiju uz pomoć OEBS-a i ta strategija počinje od 2016. godine i biće završena 2025. godine.
Sigurna sam, pošto postoji Akcioni plan i grupe za praćenje, eksperti, da će inkluzijom Roma i sprovođenjem ove strategije i Akcionog plana nepismenost 2025. godine biti na nekom nivou ispod 1%, ako ne i potpuno iskorenjena iz Republike Srbije.
Ono što bih još naglasila je da su naši prijatelji koji su puno para uložili u reformu i obrazovanje Republike Srbije predložili jedan drugi nivo obrazovanja, a to je dualno obrazovanje. Mislim da je to izuzetno dobro, jer jedno je završiti fakultet, a drugo biti operativan, biti menadžer. Mislim da je to odličan primer prakse. Uostalom, na njihovom primeru se pokazalo da kad imamo dualno obrazovanje, procenat nezaposlenosti pada za 10%, odlično.
Što se tiče raspoređenosti obrazovanih ljudi u Republici Srbiji, nekako su skoncentrisani, što je i logično, u višim gradovima gde su univerziteti, tako da najveći procenat, htela sam reći intelektualaca, ne, nego ljudi sa visokim obrazovanjem, intelektualnost je nešto drugo, inteligencija nešto treće, je u Republici Srbiji u Beogradu i to uglavnom prednjače Vračar, Stari Grad, Savski Venac, Novi Beograd. Jedna od opština u Nišu je takođe Medijana, poznata po visokoobrazovanim ljudima. Imamo i nizak procenat obrazovanosti uglavnom na jugu Srbije, centralna Srbija, malo manje zapadna Srbija, znači Rekovac, Osečina, Gadžin Han, Ražanj. Mislim da će se to stanje ovim reformama popraviti.
Ono što je vrlo bitno, treba istaći da je Beograd do pre 20-ak godina, možda i malo pre, bio na lestvici 20 top gradova za studiranje. Sigurna sam da će do kraja strategije, do 2020. godine, možda neka godina kasnije, Beograd povratiti status idealnog grada za studiranje, imati tu referencu, odnosno taj potencijal i tu vrstu kvaliteta. Biće jedan od najprestižnijih univerziteta, što se mene lično tiče. Sigurna sam da će biti tako i da će na taj način masa studenata iz raznoraznih država dolaziti upravo kod nas. Eto nama punjenja budžeta Republike Srbije.
Za kraj, jako mi je drago da je Fondacija Novaka Đokovića, kao i Razvojna Banka i UNICEF su predložili da se obrazovanje u Republici Srbiji, sa obrazovanjem krene u ranom detinjstvu. Bravo za taj predlog. Naravno da će SNS u danu za glasanje podržati predlog ovog zakona. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47