LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 68
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 22 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Hvala.

Savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije se obrazuje radi davanja mišljenja povodom predloga za uređenje ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala.

Jedno od svetih mesta ili memorijalni spomenik je i Srpsko vojničko groblje na Zejtinliku, koje se nalazi u Solunu i u njegovom sklopu su smešteni grobovi srpskih, francuskih, italijanskih, engleskih i ruskih vojnika poginulih u borbama i proboju Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.

Kompleks groblja je podignut na prostoru na kome se od 1916. godine nalazila Glavna vojna poljska bolnica srpske vojske, u sklopu koje je nastalo i Groblje za preminule, koje je vremenom preraslo u današnji kompleks. Srpsko groblje predstavlja centralni deo kompleksa na Zejtinliku. U njegovom centru je kapela ispod koje se nalazi kosturnica u kojoj je sahranjeno 5.580 srpskih ratnika stradalih na Solunskom frontu. Oko mauzoleja kapele sa kosturnicom nalazi se deset parcela u kojima je sahranjeno 1.448 ratnika.

U sklopu Srpskog groblja nalazi se tzv. Partizansko groblje, na kome je sahranjeno 126 interniraca i zarobljenih partizana koji su izgubili živote u nacističkim logorima Pavlou Mela i Harneker u Solunu tokom Drugog svetskog rata. Srpsko vojničko groblje u Solunu na Zejtinliku svakog dana poseti više ljudi nego vojnička groblja Francuza, Engleza i Italijana za godinu dana. Na Zejtinliku je sahranjeno više od sedam i po hiljada srpskih junaka. Po priči Đorđa Mihajlovića, legendarnog čuvara, jedino su srpski junaci preživeli golgotu, jer nijedan engleski, francuski ili drugi radnik nije umro od gladi.

Čika Đole, koga svi od milošte tako zovu, čika Đoleta sam lično upoznala na Zejtinliku, je patriota nad patriotama. Ovaj nesvakidašnji čovek, čuvar srpskih grobova naših predaka, zbog koga mi danas živimo u miru, ovaj raritetni čovek služi za ponos građana.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre, Zakonom o ratnim memorijalima uređuju se pitanja od značaja za zaštitu, redovno održavanje, investiciono održavanje, uređenje, uklanjanje i finansiranje održavanja i uređenje ratnih memorijala.

Naime, treba naglasiti da je Republika Srbija uvek vodila odbrambene ratove, a da je u tim ratovima, na žalost, poginulo u Prvom svetskom ratu, balkanskim ratovima, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-tih i ničim izazvanim bombardovanjem više od tri miliona ljudi, većinom Srba.

Iz ovih ratova ostaje veliki broj ratnih i mirnodopskih invalida koji su osnovali razna udruženja sa ciljem da štite i pomažu ove ljude, olakšavajući im život. Na primer, obezbeđivanjem olakšanog i besplatnog parkiranja, rezervisanim parking mestima ispred svojih javnih ustanova i zgrada u kojima stanuju teški invalidi, izgradnjom rampi za invalide u kolima na što više mesta, uklanjanjem arhitektonskih barijera koje omogućavaju njihovo kretanje, omogućavanjem da pod povoljnijim uslovima mogu da koriste kulturne i sportske i zabavne sadržaje itd. Jedno od ovih udruženja, najvećih udruženja je Udruženje ratnih i mirnodopskih vojnih invalida Srbije o kojima sam juče govorila.

Danas ću govoriti o Udruženju invalida i veterana ratova Novi Sad „Miloš Obilić“. To je jedno od najvećih udruženja u Novom Sadu i u čitavoj Vojvodini, kao i mnoga druga. Između ostalog, moram da pomenem Udruženje za zaštitu prava boraca u Nišu, Savez udruženja veterana i ratnih invalida iz otadžbinskih ratova Republike Srbije u Kosjeriću, Udruženje učesnika oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije Novi Sad, Udruženje veterana, ratnih invalida ratova od 90-tih Zlatiborskog okruga Užice i mnoga druga. Zašto? Dobro je što postoji evidencija, jer mi na ovaj način možemo da pomognemo ovim ljudima. Zahvaljujem.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. da bih objasnila važnost ovog zakona, jer ko ne zna za svoju istoriju i ne poštuje prošlost, grobove, neće imati budućnost.

Srbija je u ratu od 1914. do 1918. godine izgubila 1.243.425 ljudi, uglavnom Srba, 28% sveukupne populacije i to muškaraca od 18 do 55 godina. Što kaže naš čuveni istoričar, gospodin, Vasa Kazamirović, nije bilo dovoljno platna, nije bilo dovoljno crnih barjaka da se obeleži svaka kuća u kojoj je neko poginuo ili bio ubijen. Prema statistici pravljenoj za Versajski mirovni ugovor Srbija je bez Kosova i Metohije i Makedonije u ratu izgubila čak 43% stanovništva, naglašava sociolog dr Slobodan Vuković. Odmazda neprijatelja, odnosno pljačkanje i maltretiranje Srba počev od prebijanja preko krađe, paljenja imovine, iznurivanja od gladi i zatvaranja u koncentracione logore, čak i maloletne dece činjeno je samo u Srbiji, nije činjeno samo u Srbiji nego svuda gde su živeli Srbi, gde su bili naseljeni.

U opustošenoj Srbiji su se posle 1918. godine mogle formirati čitave divizije od teških invalida, a stotine hiljadama nišana je ostalo siročad, bez hranitelja. U Drugom svetskom ratu je ubijeno i poginulo 1.700.000 ljudi, ranjeno preko 425.000 ljudi. Milion i sedamsto hiljada ljudi, uglavnom Srba. E, zato se javila potreba da se napravi udruženje i to ratnim i mirnodopskih vojnih invalida Srbije. To je jedna organizacija koja se bavi zaštitom ratnim i mirnodopskih vojnih invalida i korisnika porodične invalidnine omogućavajući im, da im se život dodatno olakša, da se materijalno, socijalni položaj poboljša i ukupan status unapredi. Sve ovo može se ostvariti organizovanim omogućavanjem i odobravanjem posebnih olakšica i pogodnosti prilikom rešavanja njihovih stambenih potreba, zapošljavanja, korišćenja zdravstvenih usluga, javnog prevoza, upisa u školu dece i obezbeđivanje stipendije i smeštaja u domove za vreme školovanja, plaćanja komunalnih i drugih usluga. Na ovaj način Republika Srbija pokazuje brigu o svojim ratnim i mirnodopskim vojnim invalidima. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47