LJILJANA MALUŠIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena je 1958. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je diplomirana sociološkinja.

Nakon lokalnih izbora 2009. postala je pomoćnica predsednika Gradske opstine Voždovac, zadužena za resor socijalnog rada i kulture, kao i predsednica Komisije za dodelu gradjevinskih i dohodovnih paketa za interno raseljena lica sa Kosova i Metohije i za izbeglice iz BiH i Hrvatske.

Na poslednjim voždovačkim izborima, održanim u decembru 2013. izabrana je za članicu Veća Gradske opštine. Predsednica je odbora za kulturu Srpske napredne stranke Voždovac.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 2014. godine po prvi put postaje narodna poslanica, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas ću govoriti o dva zakona, prvi je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke Razvojne banke, KfW Frankfurt na Majni, po zaduženju javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije Beograd“, Projekat modernizacije sistema za otpepeljivanje Termoelektrane „Nikola Tesla A“.

Naime, Republika Srbija je garant povratka zajma koji iznosi, u ovom momentu, 45 miliona evra od strane Nemačke Razvojne banke. Takođe, Elektroprivreda sama ulaže 10 miliona evra. Ukupan projekat iznosi 55 miliona evra. O čemu se radi? Radi se, pre svega, o rekonstruisanju kompletnog sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake. Znači, bavimo se ekologijom. Vrlo brzo će doći dan kada ćemo morati da otvorimo Poglavlje 27, a tu smo poprilično tanki, što se tiče naše nam lepe Srbije, jer smo 2012. godine, kada smo došli na vlast zatekli 3.500 smetlišta.

Građani Srbije naprave na godišnjem nivou negde oko 2,5 tona otpada, što je nedopustivo. Ovo je jedan od koraka, ubrzanih koraka koje moramo brzo odraditi nekako, ne bili smo se približili standardima Evropske unije. Naime, šta se dešava? Od silnih projekata koje smo dobili odradili smo 80% projekata, što se tiče otpadnih voda, prečišćavanja voda i zaradili dobar bonitet, imamo i kredibilitet kod stranih banaka, na osnovu toga i dobijamo ove zajmove.

Treba pohvaliti Vladu i Ministarstvo energetike, rudarstva, kao i Ministarstvo finansija, zbog uslova koje smo dobili. Naime, vratićemo ovo tek za pet godina, počinjemo da vraćamo dug. Vraćamo ga po izvanrednim kamatama, kamata je fiksna i iznosi 0,8%. Ovo sve govori o jednom jako dobrom poslovnom ambijentu i o društveno korisnom ponašanju.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd, za Projekat „Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu“. O čemu se ovde radi? Ovde se radi o zajmu koji iznosi 15 miliona evra od Nemačke Razvojne banke, takođe, Elektromreža daje devet miliona evra i dobijamo donaciju od Evropskog fonda za zapadni Balkan 6,5 miliona evra. Ukupna vrednost projekta je 30 miliona evra i sigurna sam da će se zamenom mreže Elektroprivrede Srbije desiti to da više neće biti nestanka struje, da ćemo, što se tiče ekologije, doći na jedan vrlo zavidan nivo.

Kada smo kod ekologije, Poglavlje 27 nas vrlo brzo čeka i nadam se da tu nećemo imati nekakvih poteškoća da uđemo u Evropu. Radimo po svim standardima Evropske unije i sigurna sam da će u Danu za glasanje sve moje kolege, a i ja, podržati predloge ovih zakona. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, gospođo ministar, dame i gospodo narodni poslanici, gospodo iz tužilaštva, danas ću govoriti o dva zakona. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća.

Malo pre uvaženi kolega moj, reče da mi mučimo ovaj jadni napaćeni narod. Pa, to nije tačno. Narod je upravo pokazao na izborima kako to mi radimo. I, vidi se kako radimo, imamo 55,8% glasova. Znači, taj narod nije napaćen, nego su to gospoda koja kapiraju stvari. Mi radimo za dobrobit ove zemlje. A kako? Mi radimo reprogram duga, iz 2010. godine koji je dosovska vlast uzela sa kamatom od 6,7%, nonsens. Mi isti taj zajam sada uzimamo po 2,2%. Pa, da vidim šta bi sa tih 5,5%. To treba reći narodu, a upravo ja o tome govorim.

Znači, to što je što se tiče naroda i pameti narodne. Narod nikada ne greši. Kad vi budete vodili politiku kao mi dobićete verovatno 70% što vam ja i želim.

Sporazum je inače, potpisan u januaru ove godine i dobili smo 182 miliona i 600 hiljada eura ili 200 miliona dolara, a zašto? Da bismo oporavili devastiranu privredu. Znači, poenta je dugoročna fiskalna konsolidacija i transformacija državnih i javnih preduzeća, naročito u oblasti energetike i saobraćaja. Naravno, devastirano je sve. Od 2012. godine se vidi izuzetno veliki pomak u programu Vlade postoje i ključni ciljevi, ciljevi koji se naslanjaju na upravljanje javnim rashodima i to na sledeći način.

Pre svega, treba napraviti veliki nadzor i kontrolu nad javnim rashodima, zatim pozabaviti se racionalizacijom zarada i dovesti prave menadžere. Znači, dovesti u javna preduzeća ljude koji će znati da rade posao i za to treba da budu nagrađeni.

Zatim treba unaprediti finansijsku održivost javnih preduzeća u oblasti energetike, treba sprovesti mere koje će dovesti do boljitka „Srbija gasa“ konkretno i Elektroprivrede Srbije. Te firme, nažalost, nismo mi devastirali nego neko pre nas, a nije tačno da rade sa gubicima, desilo se to što se desilo. To su prosto stvari koje idu uz jednu državu i siguran sam da ćemo za vrlo kratak period to ispraviti.

Ono što treba istaći je da smo dobili kredit da sa vraćanjem glavnice do 2036. godine, što neko reče, opet od moje mile opozicije, dug za naša pokolenja. Kada bolje razmislite to zaista nema veze sa mozgom. Mi ulažemo u privredu, ulažemo u boljitak, jer i zarad ove dece koja će nas jednog dana naslediti, a obzirom da imamo kamatu od 2,2%, onda zaista treba čestitati Ministarstvu i Vladi kompletnoj.

Svetska banka je zadužena za sprovođenje implementacije ovog programa, a Ministarstvo finansija će tu biti nadzorni organ. Znači, ne postoji nikakva vrsta malverzacije kao u prethodnom periodu.

Ono što još treba istaći o unapređivanju efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća i to kroz smanjenje fiskalnih nameta pre svega, zatim treba dati veliku podršku sektoru puteva, takođe treba napraviti optimizaciju broja zaposlenosti, naravno naći i druge izvore finansiranja.Šta još reći da datum plaćanja treba biti 15. maj – 15. novembar i da su raspoloživa sredstva do 31. maja 2018. godine.

Drugi zakon o kojem ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora, unapređenje objekata pravosudnih organa B, između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Ovde bih pohvalila investicioni program Ministarstva za pravosuđe – bravo, iz prostog razloga što se ovde radi o jačanju vladavine prava, pre svega, zatim objekti u kojima su radi su zaista ispod svakog kriterijuma. Mi želimo da napravimo jedan dobar poslovni ambijent.

Takođe, redimo elektroinstalacije u svim sudovima širom Srbije. Znači, svi sudovi će biti umreženi. Nema posle izvinjenja za neki predmet koji se do sada vukao npr. 20 godina.

Ono što je bitno reći je da se u tim podprojektima koje je Ministarstvo predložilo, rešava veliki problem u 22 objekta koja se tiču pravosuđa. Znači, u osnovnim sudovima, u prekršajnim sudovima u Pančevu, u Novom Sadu i ostalim objektima širom naše Srbije.

Iz budžeta Republike Srbije se finansira 43 miliona evra, a iz Evropske investicione banke 41. Prva tranša je već bila i zahvaljujući toj tranši mi smo napravili, odnosno renovirali bivšu zgradu Vojno-tehnološkog instituta i sada je to jedno božanstveno zdanje za primer po svim evropskim i svetskim standardima. Tamo su već smeštena tri suda i počinje već izgradnja Palate pravde.

Takođe, pravi se još jedan objekat, a to je Tužilaštvo za organizovani kriminal u Ustaničkoj ulici. Šta reći, samo bravo za pravosuđe.

Renoviraju se sudovi širom Srbije u Užicu, Kraljevu, Kragujevcu, Zaječaru, Novom Pazaru, Šapcu, Lazarevcu. Presrećna sam. Em jačamo vladavinu prava, em će ljudi raditi u ambijentu koji je primeran i biće kao u svim gradovima svetskim i evropskim. Bravo za Ministarstvo, bravo za Vladu. Nastavite tako, biće mi zadovoljstvo da u danu glasanja podržim predloge ovog zakona. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Poštovana predsednice, dame i gospodo poslanici, gospodo iz Ministarstva, danas ću govoriti o dva zakona. Međutim, pre nego što krenem sa izlaganjem želela bi samo da se zahvalim svim građanima Srbije na ubedljivoj pobedi za našeg predsedničkog kandidata, pa i nešto što se ne može sakriti, nisam maliciozna, samo čestitam svim građanima Srbije koji su prepoznali domaćinsku politiku.

(Vojislav Šešelj: Predsednice, koja je tačka dnevnog reda?)

(Predsednik: Kjoto sporazum.)

(Vojislav Šešelj: Domaćinska politika?)

Apsolutno da, pravi domaćin, ja sam vrlo srećna što sam u ovoj stranci, patriotska, domaćinska.

(Vojislav Šešelj: Kada bi ti domaćica bila.)

Hvala gospodine Šešelj, vi ste moj miljenik pa vaše mišljenje uvek uvažavam. Zahvaljujem. Tako je.

Da li mogu da krenem? Hvala.

(Predsednik: Samo vi nastavite.)

Prvi zakon je Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom-šumarskom institutu, skraćenica EFI. Konvencija o Evropsko-šumarskom institutu, koja je usvojena u Finskoj 2003. godine. Državna zajednica Srbije i Crne Gore takođe je potpisala sporazum 2003. godine, međutim, nažalost raspadom ove zajednice trebalo bi da danas ratifikujemo konvenciju, što ćemo sa velikom željom i očekivanjima i uraditi.

EFI je međunarodna organizacija koja okuplja 25 država do 2013. godine. Od 2013. godine do 2017. godine ovoj organizaciji se pridružilo još sedam zemalja sa 115 saradnika i ne samo to, postoji pet regionalnih kancelarija sa sedištem u Barseloni, takođe postoji kancelarija za vezu, u Briselu. Znači, potpuno dobro raspoređene po svim gradovima.

Zašto je dobro biti u ovoj organizaciji? Pre svega, jer se ovde kreiraju politike, kako regionalne, tako i evropske politike. Dobro je biti na izvoru informacija i dobro je razmenjivati istraživačke radove.

Ono što je dobro i što treba istaći je da iz budžeta Republike Srbije ne ide ni dinar ovoj organizaciji i ono što još treba istaći je da od institucija koje su pridružene ovoj konvenciji su Šumarski fakultet iz Beograda, zatim Institut za šumarska istraživanja, kao i Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Drugi zakon o kome ću govoriti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije, o socijalnoj sigurnosti. Naime, do 2016. godine je važio zakon od pre 40 godina, koji je bio poprilično sužen, jer se bavio samo zdravstvenom zaštitom i konkretno ticao se samo hitne i neodložne medicinske pomoći.

Danas donosimo jedan evropski moderan zakon, pre svega human koji se tiče objedinjene zaštite kompletne socijalne zaštite. Znači, nemamo samo zdravstvenu zaštitu nego imamo i dodatak za decu, zatim povrede na radu, sve vrste invaliditeta. Znači, jedan moderan zakon, pre svega human.

Ono što je najvažnije što treba istaći je da je velika fluktuacija između Republike Rumunije i Srbije što se radnika tiče. Ovim zakonom će biti pokriveni svi radnici. U Rumuniji trenutno živi oko 23.000 ljudi iz Srbije i svi će biti pokriveni socijalnom zaštitom.

Ono što još treba istaći je da ovaj zakon u sebi sadrži i sporazum koji se tiče migranata, takođe nešto što je humano. Pokazali smo primer dobar u praksi kako se treba ponašati prema migrantima i kako treba voditi odgovornu socijalnu politiku. Bravo za Vladu Republike Srbije.

Ono što je mene fasciniralo je jednak tretman za sve državljane obe države, znači, kako se tretiraju Srbi u Rumuniji tako će se tretirati i njihovi državljani u Republici Srbiji.

Šta još treba istaći? To da se sva vrsta nadoknade isplaćuje u mestu prebivališta. Ono što je najvažnije je da se sabira staž. To znači ako neko želi da ode u penziju, a nema dovoljno radnog staža u Srbiji, radni staž koji je ostvario u Rumuniji će biti sabran. Humano, lepo, brzo, odgovorno. Uostalom, mi smo zemlja pristupnica Evropske unije, donosimo zakone koji zadovoljavaju sve kriterijume.

Šta treba još istaći? Takođe, ovim su pokriveni i turisti koji se slučajno ili namerno nađu u obe države. Mi imamo sporazume napravljene sa 28 država, svaki dan idemo ka novim sporazumima. Zašto je to dobro? Zato što jačamo spoljnu politiku. Mi pravimo prijatelje, ne pravimo neprijatelje i to treba podržati. Takođe, pravimo sporazume sa Rusijom, sa Kvebekom, sa Australijom, svuda gde žive naši ljudi.

Još jednom, u danu za glasanje ću podržati sve predloge ovih zakona. Hvala najlepše.

Imovinska karta

(Beograd, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Kvartalno 26560.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 26560.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:47