Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Uvek mi je veliko zadovoljstvo kada su ovakvi zakoni na dnevnom redu, jer mislim da deci i penzionerima apsolutno uvek kada postoje mogućnosti treba pomoći. Oni su to zaslužili. To su naši roditelji, nekom su i bake i deke, ljudi koji su se borili za ovu zemlju, a vrlo brzo ćemo i mi, život vrlo brzo prolazi, biti penzioneri. Znači, kako mi njima, tako će i naša deca nama.

Setimo se samo perioda od 2000. godine. To, prosto, moram da naglasim zarad nekog ko se možda ne seća kako je bilo u vreme žutog preduzeća, od 2000. do 2012. godine, bilo, ne ponovilo se. A zašto? Prvo, devastiranu zemlju smo totalno zatekli, što znači da smo bili u minusu ne zna se, sa sve kamatama. Drugo, ostavili su, recimo, gospodin Đilas, dug gradu od 1.200.000.000 evra. Država u to vreme zadužena sa sve kamatama, kažu oni, mi danas imamo da vratimo dug od 54 milijarde evra. Pa, to nije tačno. Oni su nam ostavili dug sa sve dugovima preduzeća od 26 milijardi evra, sa kamatama, a uzimali su kredite od 7, 8, 9 i 10 procenata.

Nije njih bilo briga šta će biti sa ovom zemljom. Da ih je bilo briga, ne bi uzimali te kredite koje mi danas vraćamo, nego bi uzimali kredite, kao što uzimamo mi danas, od po 1%, 2% kamate. Tako se radi.

Setimo se samo te 2008. godine, kada je otpušteno 400.000 ljudi. Sada zamislite nekog ko je bio pred penzijom, ostalo mu je par godina do penzije, pa šta će taj čovek da radi? Sram ih bilo. Niko od njih se nije zaposlio ili možda 1% od tih ljudi. Dobro, nisu svi bili pred penzijom, ali ako se nisu zaposlili, pa kako su mogli da izdržavaju svoje porodice? To je 400.000 ljudi. Otkud znamo da li postoji u porodici dvoje ljudi koji radi, možda samo jedan radi, a ima još dvoje dece. Kaže - napustili su zemlju, napuštaju zemlju svaki dan. Pa, to nije tačno.

U Srbiju se vratilo mnogo mladih ljudi koje smo zaposlili i to se zna. Nezaposlenost te 2012. godine, odnosno u tom periodu kada su otpustili i ne samo 400.000 ljudi iz raznoraznih firmi i preduzeća, nego su otpustili i 1.000 sudija, pa smo mi lepo platili i taj njihov dug i 44 miliona evra smo platili to što su otpustili sudije koje trenutno nisu odgovarali tamo nekom glavnom iz kasacionog suda, znamo ko je i šta je, ali prosto nisu bili ljudi koji su potkupljivi, nisu bili ljudi koji su trenutno odgovarali njihovoj vlasti, pa ko vele, šta fali, može, hiljadarka jedna neka ide napolje, snaći ćemo se mi, mnogo ćemo bolje funkcionisati bez njih.

Te 2008. do 2012. godine bilo je 27% nezaposlenih. Danas 9%, jer smo imali kovid. Pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3%.

Što se ovog zakona tiče, naime, on treba da reši problem iz 2014. godine, kada smo doneli Zakon o PIO, naime, da isplati razliku između prevremene i starosne penzije. A, zašto? Zato što je ovaj zakon iz 2014. godine upravo obuhvatao pomeranje starosne granice, pa tako i za muškarce i žene će se od tada ići u penziju kada se napuni 65 godina, za muškarce to važi, a za žene postepeno, tako da danas kada bi neko otišao u starosnu penziju, to bi za žene iznosilo 63 godine i dva meseca. Platiće se ta razlika, jer u budžetu ima para. Zašto ima para? Pa, zato što otvaramo širom lepe Republike Srbije nove firme, nova radna mesta. Mi smo uposlili preko 350.000 ljudi.

Sam predsednik, gospodin Aleksandar Vučić je otvorio preko 250 firmi i svaki dan se otvori neka nova firma. E, zato se mladi ljudi vraćaju, u njihovo vreme su odlazili, u naše vreme se vraćaju. A, koliko dobro radimo samo govori podatak, nažalost, kada se pojavila pandemija ili Kovid – 19, u Srbiju je ušlo preko 200.000 ljudi, vratili su se da bi se vakcinisali, vratili su se, jer tamo možda nisu imali socijalno osiguranje. Vi znate kakve su vakcine kod nas. Četiri vrste vakcina imamo i nijedna se ne plaća, što nije slučaj u Evropi i svetu. Svaka čas za način vođenja ovakve politike.

Čuli smo danas od mog uvaženog kolege i koleginica šta se dešava pregovorima. To je naš predsednik, kao i uvek, veliki patriota. Nikada nećemo priznati Kosovo, nikada, znači, bar dok sam ja živa neću ga priznati. Može da se desi nešto da me neko udari pa padnem, ali nikada. Kosovo je srce Srbije i Kosovo je naše, Kosovo i Metohija, južna pokrajina.

Sada da se vratimo na ovaj zakon. Uvek se iznerviram kada tako čujem neku ružnu vest i ne mogu da verujem da neko ne želi da pregovara nego ucenjuje, kao što su to uradili ovi koji kažu da imaju tzv. nezavisnu republiku. Tako nešto ne postoji, niti će ikada postojati. Uostalom, 96 zemalja nije priznalo tzv. nezavisno Kosovo, sa tendencijom da još četiri zemlje ne priznaju, pa ćemo onda da vidimo šta ćemo.

Ovaj zakon se odnosi, takođe, i na poljoprivrednike koji će imati povremeno ugovorene poslove, na vanbračne zajednice, one će biti preispitane, ali i na frilensere takozvane, odnosno korisnike koji imaju sopstvene delatnosti.

Takođe, treba istaći da ćemo povećati, odnosno regulisati način uređivanja uslova za isplatu naknade pogrebnih troškova. I sve što se radi za penzionere, treba da se radi baš ovako, uvek pomoći, kad god smo u mogućnosti. To se pokazalo i prošle godine, kada smo penzionerima, pre svega, uvećanje penzija. Jesu penzioneri imali teške reforme, ne samo penzioneri, nego čitava Srbija, treba isplatiti dugove bivših uništitelja ove lepe zemlje.

Međutim, eto, pojavili smo se mi koji radimo, gradimo, gradićemo osam novih autoputeva. I pitao neko – pa, zašto osam? Pa, zato što onaj ko hoće da otvori fabriku i ko hoće da uloži, da bi se uložilo u našu zemlju, mora da ima infrastrukturu. Pa, kako mislite da u nekoj njivi otvorimo fabriku? Znači, mora biti kompletna infrastruktura, pa će ljudi da dođu.

Mi smo stabilna zemlja. Implementiramo u sopstveno zakonodavstvo zakone EU. Ljudi to znaju i zato imamo masu investitora koji žele da investiraju ovde.

Hoću da kažem još da smo prošle godine, pomoć penzionerima je bila, dobili su penzioneri stotinu evra, zatim, još plus 4.000, 5.000 i tako se radi.

Ove godine će svi građani Republike Srbije dobiti po 60 evra, naravno, tu su i penzioneri, i plus 50 evra penzionerima, i plus vitamini, i plus, što reče moj uvaženi kolega, non-stop pažnja, ljubav, jer ćemo mi vrlo brzo, ne svi, ali npr. ja biti penzioner. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi gosti iz ministarstva, pre svega, uvažena ministarko, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Smatram da je terorizam pošast, kancer jednog društva i da ga treba radikalno iskoreniti. Terorizam je prisutan u svim zemljama i postoji od kako postoji čovečanstvo, uvek je bilo ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, uvek je bilo ljudi koji su želeli da na ovaj zastrašujući, morbidan način preuzmu vlast. Obično terorizam ima politički cilj, ali i zastrašivanje ljudi. Setimo se samo ubistva našeg premijera, gospodina Đinđića, bilo ne ponovilo se, bilo je indicija da će biti ubijen naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, ali se to nikada neće desiti. Setite se samo jučerašnjeg govora, jedan veliki državnik, jedan veliki patriota, koji je svima nama dao krila, mi, svi građani Republike Srbije treba da sledimo primer, čovek koji ima dosta časti, poštenja i veliki je rodoljub.

U Srbiji terorizma uglavnom ima minimalno, zato što smo mi narod, mislim na ljude koji žive u Republici Srbiji, puni empatije. Pa, pogledajte samo kako se ponašamo prema ljudima koji u tranzitu prolaze kroz našu zemlju, prema migrantima, sa puno poštovanja, ljubavi, pijeteta, pomažemo im. Tako se radi. A šta treba? Da budemo drugačije raspoloženi prema njima, pa da ovde lete bombe? Nije terorizam samo smaknuće nečega, nego je terorizam i otmica i zastrašivanje. Toliko je bilo ružnih primera kroz istoriju, treba se okrenuti Bogu a ne terorističkim akcijama. Užasno je šta je terorizam. Pa, terorizam je bio 1999. godine, klasičan oblik terorizma, jer je 19 najmoćnijih zemalja bombardovalo ovu divnu, prelepu, predivnu zemlju. Poginulo je mnogo ljudi, a šteta nemerljiva. Razorili su nam infrastrukturu. To je terorizam.

Terorizam je i kad ubijete nedužno dete, ničim izazvano. Terorizam je žuta kuća. I sad bi neko rekao - bolje bi ti bilo da ćutiš. Ne, neću nikada da ćutim. Kad su naživo uzimali organe i prodavali, to je terorizam. Bilo - ne ponovilo se.

Dobro je što mi donosimo ovaj zakon. Republika Srbija, njena politička opcija je Evropska unija, pa implementiramo njihovo zakonodavstvo u sopstveno zakonodavstvo. Neutralnost je vojna i zato treba da se pozabavimo infrastrukturom, kao što i radimo, kadrovima, službama, jer glavni potencijal u svemu ovome su ljudi. Imamo divnu vojsku, imamo divne mlade ljude iz policije, i ne samo mlade. E, zato smo mi doneli projekat koji vrlo uspešno realizujemo o dodeli stanova za bezbednosne službe, pa bili oni aktivni ili su pasivni, odnosno u penziji. I to je nešto najbolje što smo uradili. Neće neko ko je na branicima odbrane zemlje da razmišlja o tome da li ima stan, da li stanuje, gde će da smesti ženu i decu. Ne. Nego samo kojom taktikom i kojim načinom će zaštititi ljude, građane Republike Srbije.

Ja se ponosim što živim u ovoj predivnoj, prelepoj zemlji i što imamo vojsku i policiju kakvu smo imali sada, odnosno od dolaska na vlast SNS od 2012. godine. Samo bih kratko podsetila kako je izgledala vojska do 2012. godine. Bilo je sečenje tenkova pa prodavanje u staro gvožđe, topljenje tenkova, prodavani su čamci pa kad smo imali veliku pošast, poplavu 2014. godine, pozajmljivali smo čamce da se ne bi podavili ljudi. Sramota jedna. Bilo - ne ponovilo se. Kažu - nije im trebala vojska. Pa, kako im nije trebala vojska? Kako danas treba?

Mi nikada nismo vodili osvajačke ratove, samo odbrambene. U balkanskim ratovima, Prvom, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-ih, izgubili smo preko dva miliona ljudi. Bilo - ne ponovilo se. Terorizam treba radikalno iskoreniti. Setimo se samo terorističkih akcija.

Inače, ekspanziju je terorizam doživeo 1950. do 1970. godine, tada je bio najveći procenat terorističkih akcija širom sveta, a jedno od najjačih terorističkih akcija je Al Kaida, koja non-stop radi u jugoistočnoj Aziji, međutim, ima pipke, pošto je to hobotnica, u 35 zemalja. Nije samo poenta naći teroristu ili terorističku organizaciju, već onog ko finansira to. Taj je mnogo veći zločinac od onog koji to izvrši.

Pored političkog terorizma postoji, naravno, i verski terorizam, i to sve u ime boga. Ne bih rekla. Bog je ljubav i ako ste u bogu onda niste u terorizmu, onda niste u ubistvima, onda niste u likvidacijama, već naprotiv. Sve se može rešiti među normalnim ljudima, na lep i normalan način, dogovorima.

Da se podsetimo samo nekih terorističkih akcija od 1960. godine do danas. Bili smo svedoci bezbroj terorističkih akcija - Gvatemala 1968. godine, američki ambasador ubijen u atentatu, Nemačka 1972. godine, 11 izraelskih sportista ubijeno je na Olimpijadi u Minhenu, Holandija 1975. godine, otmica voza i 11 naftnih ministara otetih u Beču, Liban 1983. godine, nepoznate osobe vozeći kamione sa eksplozivom izvršile su samoubilački napad na vojne baze američkih marinaca u Bejrutu, Škotska 1988. godine, avion kompanije "Pan Am" raznesen iznad grada Lokberija i masa raznesenih aviona, Tokio, sećamo se, 1996. godine, kad je u metro, u podzemnu železnicu ispušten otrovni gas, Njujork 2001. godine, oteta su četiri putnička aviona, dva su završila u kulama bliznakinjama, poginulo je preko 3.000 ljudi, mislim tačno 3.050 ljudi. Beslan, talačka kriza u Beslanu, to je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, završila se 3. septembra 2004. godine napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi i 186 dece. Dakle, 186 dece. Šta ti ljudi misle? Ubijaju nedužnu decu. Morbidno, skaredno, odvratno. Ako hoće rat, neka idu u svoje kuće, neka puste ostale ljude, normalne, da živimo život.

Nama je cilj rad, red, disciplina i prosperitet, a ne ubijanje. O ovome se može pričati koliko god želimo jer terorizam ne posustaje, ali mi, s obzirom na naše službe i na to da smo se naoružali, ali ne da bi nekog napali nego da bi se odbranili jer je neutralnost naša vojna, mi ne pripadamo blokovima i zato se oslanjamo na sami sebe, mi imamo prijatelje ali je sigurno mnogo bolje da budemo naoružani nego da budemo goloruki glineni golubovi, kao što smo to bili do 2012. godine. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo set zakona iz oblasti građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a ja ću govoriti o jednom izuzetno važnom zakonu, a to je Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici. Zašto? Zato što 50 godina unazad, od 1921. godine se govori o tome kako će Beograd imati metro, kako ćemo izgraditi metro, kako imamo projekat, kako ćemo spustiti Beograd na reke, kako ćemo napraviti operu, a od toga se apsolutno ništa nije desilo do 2012. godine, kad je gospodin Aleksandar Vučić sa svojom strankom pobedio na republičkom nivou i od krećemo da radimo i gradimo.

Naravno, pobedili smo mi 2010. godine, dve opštine su bile u pitanju, gradska opština Voždovac i Zemun, i od tad počinje nešto potpuno drugačije, da se menja slika pre svega Beograda a onda i čitave Srbije. Rad, red i disciplina.

Ja ću pričati o metrou. Jedva čekam da krene, ali zaista ne mogu a da ne spomenem kako je Beograd izgledao nekada, kako je Srbija izgledala do te 2012. godine. Idemo redom – potpuno devastirana, uništene fabrike, to svi znamo, 594 preduzeća potpuno devastiranih, ogoljenih, nezaposlenost 26%, to moramo da napomenemo, auto-putevi onakvi kakvi su bili su ostali do dana današnjeg, do 2012. godine. Znači, otpušteno 400 hiljada ljudi. Opšta katastrofa.

Onda neko kaže – građani Republike Srbije idu iz Republike, iz svoje matice, iz svoje prelepe zemlje. Pa išli su tada, ali ne samo tada, išli su i 60-tih, 70-tih, kada su bili ratovi 90-tih i tada. Sada, najmanje ljudi ide iz matične zemlje. Naprotiv, vratilo se 70.000 i to mladih ljudi.

Kada je bio problem sa koronom, vratilo se u Srbiju i ušlo 400.000 ljudi. Nisu svi ostali, vratili su se ljudi da rade tamo gde žive, ali je ušlo da se vakcinišu. Zašto? Zato što imamo četiri vrste vakcina. Zato što smo najopremljenija zemlja na ovom delu sveta. Zato što pomažemo svima, imamo visok stepen empatije. Dajemo vakcine ko god želi, dali smo vakcine Crnoj Gori našoj bratskoj Republici, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo Albaniji, dali smo Makedoniji, daćemo opet.

Za dva dana se vakcinisalo 22.000 ljudi, ukupno 39.000 podatak od pre mesec dana, stranaca. U ovom momentu ukupno vakcinisanih je 3.250.000, revakcinisanih 1.920.000. Tako se radi.

Što reče moja uvažena koleginica, pre nego što krenemo o današnjoj temi, moramo reći ljudima kako je bilo, šta su gradili, šta nisu gradili, na šta su trošili pare, jer prosto građani Republike Srbije to treba da znaju.

Koridor 10 se gradio kao Skadar na Bojani, da bi ga mi završili. Znači, mi smo završili Koridor 10, gradimo Koridor 11, završili smo autoput „Miloš Veliki“, radimo sada Preljina–Požega, biće završen do sledeće godine, do januara meseca 31 kilometar.

To su činjenice. Završili smo autoput Batočina–Kragujevac posle onoliko godina, završili smo most na Ostružnici, petlju na Batajnici, revitalizovali 450 kilometara puteva prvog reda. U planu je da se izgradi osam autoputeva. Od toga već se gradi „Moravski koridor“, gradi se Ruma–Šabac–Loznica put, zatim počeo je da se gradi „Fruškogorski koridor“, gradiće se Kuzmin–Sremska Rača, Iverak–Lajkovac, gradiće se put Karađorđe, idemo redom. Znači, osam autoputeva.

Što se nezaposlenosti tiče, bila je 26%, danas je 9% zbog kovida. U jednom momentu pre kovida nezaposlenost je iznosila 7,3% i to treba naglasiti svaki Božiji dan, da se zna. Oni su otpustili 400.000 ljudi, mi smo zaposlili 300.000 ljudi. Pa samo je predsednik Vučić otvorio 230 fabrika.

Sada da se vratim na metro. Metro, znači metropola. Beograd će napokon, zahvaljujući ovoj Vladi i gospodinu Vučiću, predsedniku Republike Srbije biti metropola. On to jeste po svojoj duhovnosti, po kulturnoistorijskom nasleđu, ali ćemo imati metro koji je izuzetno važan, rasteretićemo saobraćaj.

Na mesečnom nivou Srbija dobija 4.000 automobila koji zagađuju okolinu. Znači, rasteretićemo saobraćaj, neće više biti špiceva. To samo za šest godina. Potpisan je Sporazum, gospodin Siniša Mali i ministar finansija potpisao Sporazum, Memorandum o projektu o izgradnji metroa u Beogradu i prva faza izgradnje metroa počinje u decembru mesecu 2021. godine, što je za svaku pohvalu.

Da li neko nije imao hrabrosti, smelosti, da li nije imao viziju, da li nije imao para koje je potrošio na kojekakve projekte, pranje para i ostalo, nebitno je, bitno je da smo mi prvi i jedini posle 50 godina koji ćemo izgraditi metro.

Prva linija metroa počinje od Makiškog polja, gradi se Makiški depo, ići će preko Žarkova, zatim preko šećerane, sve do, Radničkom ulicom, do Beograda na vodi gde će biti ukrštanje sa drugom fazom izgradnje metroa, zatim ide se na Trg Republike, a onda Luka Beograd, Karaburma i Mirijevo. To je prva faza metroa.

Druga će biti od Mirijeva do Zemuna ili od Zemuna do Mirijeva, a treća faza će biti Novi Beograd, moj Voždovac, odnosno Banjica. Izvanredno, pokrićemo čitav grad.

Vrlo je važno naglasiti da će dve francuske kompanije i jedna kineska graditi metro i da će Kinezi u ovom projektu imati zaduženja otprilike 70%. Oni će graditi metro, a Francuzi će opremati elektro instalacije i sve ostalo.

Svi ljudi u Srbiji kada su čuli da napokon kreće izgradnja metroa, pošto ja i putujem po Srbiji, ne samo ja, nego sve moje kolege, imamo povratne informacije o tome, šta to znači? Pre svega ekologija, drugo rasterećenje saobraćaja i ono što najvažnije Beograd zaista postaje metropola.

Šta još treba reći? Revitalizovaćemo „Beovoz“ i da će sva prigradska naselja uglavnom biti povezana. Ide se od stanice u Zemunu, pa će biti povezana sa Barajevom, biće tu i Lazarevac, zatim Mladenovac, takođe će se raditi linija, brza linija, koja će ići do Pančeva. Znači, samo se radi.

Radimo i brzu prugu koja će biti gotova ja se nadam vrlo brzo, a prva deonica do Novog Sada biće gotova već u decembru mesecu ove godine i jedva čekam da sednem u taj voz, jer će biti brzina 220 kilometara na sat.

Beograd ide napred. U Beogradu danas imamo preko 1.500 gradilišta. Godine 2012. u čitavoj Srbiji je bilo 1.500 gradilišta, danas u Srbiji imamo 75.000 gradilišta.

Da bi moje kolege mogle dalje da, svaka čast ministarstvu, odnosno Vladi Republike Srbije i našem predsedniku, ja ću sa velikim zadovoljstvom glasati za ovaj zakon i ne samo ovaj zakon, nego svi koji su na dnevnom redu, a vama samo, uvek budite tamo gde jeste i srećan rad. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala predsedavajuća.

Gospođo ministar sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas na dnevnom redu imamo pet sporazuma i to tri sa Republikom Argentinom, jedan sa Vladom Komonvelta Dominike, jedan sa Republikom Belorusijom.

Pre nego što krenem na sporazume, na potpisivanje, na spoljnu politiku, ja zaista moram da se osvrnem na jučerašnju emisiju. Naime, emisija „Upitnik“ na nacionalnoj televiziji RTS 1 gde je gostovao kod gospođe Olivere Jovićević, gde se vodio dijalog o izbornom procesu, gde je naš predstavnik, gospodin Vladimir Orlić, predstavnik SNS, pri tome dr nauka najmlađi i đak generacije, pri tome potpredsednik Narodne skupštine, posle emisije doživeo nešto što je neprimereno, nešto što je morbidno, a to je pretnja smrću.

Gospodo, ovo je „enti“ slučaj da se nama preti smrću. Pre neki dan je naš kolega, gospodin Milićević, šef poslaničke grupe SPS bio kamenovan. Svaki dan kad izađemo, a postoji neka grupica kojoj se ne sviđa gospodin Vučić i mi iz SNS budemo „čašćene“ tako pogrdnim izrazima, da ja tako nešto morbidno nikada u životu nisam čula.

Najflagrantnije krše naše žensko dostojanstvo, naše pravo na normalnost. Znači, od, pa redom. Ono što su govorili našoj premijerki, pa onda tuča u parlamentu, prebijena je naša predsednica bivša, gospođa Maja, a nama? Znači, nikada u životu nisam čula toliko pogrdne izraze. Da se setimo samo pretnje smrću našem predsedniku, snajper u prsa, u srcem overavanje u mozak, vešala za našeg predsednika? Zašto? Zato što je najbolji? Zašto? Zato što je napravio kilometre auto-puteva, digao standard za bolji život građana Republike Srbije, maltretiranje njegove dece, male Milice koja tada nije bila punoletna, najskaradnije, najodvratnije izraze, maltretiranje njegovih roditelja, maltretiranje nas samih, gađanje mišem gospodina predsednika poslaničke grupe, gospodina Martinovića.

Znači, doživljavamo salve uvreda, fizičko, psihičko maltretiranje, novinarke povređene. Ja ne znam šta još treba kad izađem da dočekam? Da me neko kamenicom sredi?

Gospodin Marijan Rističević, nasrnuli su na njega, pocepali ga, uho mu maltene otkinuli. Sramota jedna.

Molim državne organe da reaguju, molim policiju da reaguju. Oni mogu da budu u pripravnosti, ko zna šta može da nam se desi, samo zato što izgovorimo nešto što se opoziciji ne sviđa, a pri tome smo smanjili cenzus sa pet na tri posto. Molim vas, njihov izborni proces je tada kada je trebalo da mi dođemo na vlast bilo pet posto. Mi smo smanjili na tri posto. Dajemo im sve što hoće.

Ljudi, ostavite nas na miru, ostavite našu decu. Ovo je politička arena, ovde možemo da kažemo jedni drugima šta god poželimo. Televizija takođe, ali nemojte nam pretiti smrću. Ko je od naših ljudi ikada vama iz opozicije pretio smrću? Postoje ustanove za takve koji prete smrću, zovu se psihijatrije, neka idu tamo, neka se leče, a ovi koji imaju agresiju u sebi, neka se bave sportom, neka se sklone više od nas. To je ne primereno.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija je nezavisna, slobodna, suverena zemlja. Naša politička opcija ili politički cilj je EU, ali je neutralnost vojna i zahvaljujući Vladi Republike Srbije i naravno sadašnjem predsedniku, tada premijeru, zaista Republika Srbija je napravila čudo što se potpisivanja sporazuma, što se te spoljne politike tiče.

Mi pravimo prijatelje, a ne neprijatelje. Mi imamo odnos, imamo izvanredne odnose sa NRK, ali i Rusijom, ali i Brazilom, ali i Indijom, ali i Izraelom, takođe sa Nemačkom, sa Italijom, mnogo bolje odnose sa Francuskom i sa svim ostalim državama na svetu.

Što se ovih sporazuma tiče, ovaj sa Argentinom, imamo diplomatske odnose od 1926. godine, zatim obnovljeni su 1946. godine i od tada zaista imamo jedan razvojni put, imamo samo boljitak, sa nama, što neko reče, možda samo fizički dalekom zemljom, sa divnom zemljom sa kojom imamo dosta sporazuma. Imamo sporazume što se Argentine tiče, to su pre svega Sporazum o kulturi, o obrazovanju, veterini, ekonomske razmene. Znači, samo boljitak.

O prvom sporazumu, što se tiče Predloga zakona Komonvelta Dominike treba istaći da ta karibska prelepa zemlja koja tzv. nezavisno Kosovo, nepostojeću zemlju, nije priznala, niti će je ikada priznati. Jednom zauvek – Kosovo i Metohija je autonomna pokrajina koja se nalazi na jugu naše lepe zemlje, kao što je na severu to Vojvodina.

Od 195 zemalja, neko kaže 194, 193 su u UN, imaju pravo glasa, dve su posmatrači. E, sad, tu je polemika. Ja ću da kažem onako kako mislim. Znači, to su Sveta stolica i Palestina. Dakle, 92 zemlje su priznale tzv. nezavisno Kosovo, od 110, danas je 18 zemalja povuklo priznanje tzv. nezavisnog Kosova, znači nepostojeće zemlje, odnosno Kosova i Metohije, naše kolevke i civilizacije našeg dela, gde postoje najveći i najlepši manastiri, gde postoji Pećka patrijaršija i molim sve ljude koji su nekada uradili nešto na nagovor velikih sila, mislim na Ameriku, da povuku priznanje, jer tako nešto ne postoji. Svi ljudi u Republici Srbiji imaju ista prava. Neka neko ne kaže drugačije, jer ćemo ovde u parlamentu da razgovaramo pa ćemo videti šta to kome fali.

Ono što još treba reći i istaći je da su od tih 18 zemalja, pre svega Gana, Lesoto, Gvineja Bisao, Komonvelt Dominike, Grenada, Solomonska ostrva, Surinam, Burundi, Principi i ostali povukli priznanje, pet zemalja je u tzv. fluidnom stanju, što znači da su nekada priznali, ali više nikada neće glasati, niti su glasali za tzv. nezavisno Kosovo.

Moram da pričam ovo, ja sam rođena u ovoj zemlji i znam kako sam rasla i kako je moja zemlja sastavljena, od centralne Srbije i dve autonomne pokrajine i to ću pričati dok sam živa. To je moja zemlja i ja ću braniti svoju zemlju.

Što se ovih sporazuma tiče, Republika Srbija, zahvaljujući dobroj spoljnoj politici i informacijama koje su izuzetno važne, kad imate informaciju vi imate sve, je baš zahvaljujući dobrim odnosima dobila vakcine kad niko nije, od Narodne Republike Kine, od Ruske Federacije, SAD i ostale vakcine, tako da mi u ovom momentu imamo četiri vrste vakcina. Srbija prednjači u vakcinaciji što se ovog dela sveta tiče, mislim na Balkan i ovu regiju. I ne samo to. Od četiri vrste vakcina, danas je u Srbiji vakcinisano preko tri miliona ljudi, revakcinu je primilo skoro dva miliona ljudi, što je izvanredno i molim ovim putem sve građane Republike Srbije koji se nisu vakcinisali, da to urade, jer će izbeći ono što može da ih snađe, a to je smrt, ne daj bože.

Šta još reći o sporazumima – da su vrlo važno i evo, možda nešto o ovom sporazumu što se tiče poljoprivrede. Jako je važno da imamo sa tako dalekom zemljom, a što reče moj kolega, ni jedna nije daleka kad vam je prijatelj, a to je Komonvelt Dominike, odnos poverenja, evo sada i sporazum o saradnji, jer možemo da razmenjujemo, kako naučnike, tako i naučno-tehnološka dostignuća, možemo objavljivati publikacije, razmenjivati, a bogami i izvoziti.

Svakako da ću u danu za glasanje podržati ove sporazume, kao što uvek to činim, a još jednom, molim sve građane Republike Srbije da se vakcinišu, zbog bezbednosti onih koji to nisu. Hvala vam i prijatno.

Hvala potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženi ministri, dame i gospodo poslanici, danas na dnevnom redu imamo tri sporazuma. Međutim, ja ću govoriti o jednom, a to je Predlog zakona o potvrđivanju Protokola za izmenu i dopunu Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade SAD o naučnoj i tehnološkoj saradnji.

Ako smo rekli da je kultura način života, onda je naučno-tehnološka saradnja, odnosno nauka moć. Zato ja danas želim da govorim o ovom sporazumu. Pre svega radi se o tome da se zaštiti intelektualna svojina. Treba zaštititi intelektualnu svojinu pre svega zbog pronalazača, a zatim zbog njegove materijalne nadoknade. Ovde je taksativno navedeno šta treba uraditi da ne dođe do bilo kakvog kršenja ovog sporazuma i ja ću naravno u danu za glasanje glasati za ovaj sporazum.

Ono što je meni jako bitno je da je Republika Srbija, njena politička opcija ili njen politički cilj EU, ali je neutralnost vojna. Zašto ovo govorim? Zato što imamo prijatelje i na istoku i na zapadu i sklapamo sporazume sa svim mogućim državama na ovom svetu. Jačamo diplomatiju. Jačamo bilateralne odnose. Zato danas Narodna Republika Kina je pomogla Srbiji tako što je revitalizovala Basen Bor, pa je to jedan od najvećih izvoznika trenutno u Srbiji. Takođe, Smederevo, Železaru.

Setimo se samo da je naša zemlja bila potpuno devastirana. Takođe radimo i imamo izvanredne odnose sa Ruskom Federacijom, ali od prošle godine i naravno uvek smo imali dobre odnose sa SAD do devedesetih godina, a onda je bilo zahlađenje, znamo i zašto, naročito 1999. godine, bilo, ne ponovilo se, ničim izazvano, ali prošle godine zahvaljujući našem predsedniku gospodinu Vučiću koji je bio u Vašingtonu na poziv tadašnjeg predsednika gospodina Trampa potpisana je masa sporazuma. Prvi sporazum se odnosio na ekonomskim sporazum, odnosno osnaživanje ili normalizovanje odnosa ekonomskih Beograda i Prištine, ali i masa sporazuma koja su validna za Republiku Srbiju. Takođe, napravljena je i Regionalna kancelarija Fonda za razvoj, jer je masa investitora iz Amerike izrazila želju da investira baš u Replici Srbiji i to je dobro.

Prvo, gradi se i gradi će se, od američkih para gradi se Moravski koridor. Takođe, napravljen je naučno-tehnološki park, ja bih pre rekla jedna ogromna korporacija. Firma je iz Atlante, koja se nekada bavila bankomatima, danas daje tehnološku podršku korporacijama u čitavom svetu, svim kojima je potrebna. Zapošljava 4.000 mladih ljudi, prosečna plata je 2.500 evra, što je izvanredno.

Kad smo kod mladih ljudi, u Srbiju se vratilo 90.000 mladih ljudi upravo zbog ovakvih stvari, pod jedan.

Pod dva – Republika Srbija je odvojila pola milijardi ili 500 miliona evra upravo za projekte i za zapošljavanje mladih. Tako se radi.

Što se ovog sporazuma tiče, jačaju se bilateralni odnosi, a setimo se samo naših naučnika - Tesla koji je neprevaziđen, zatim Pupin, i ne samo mlađih naučnika, odnosno Milankovića, klimatologa, pa je onda tu iz Leskovca naš naučnik koji je dobio sve moguće nagrade, gospodin Stojković, ali i Josif Pančić i masa naučnika, i ne samo naučnika, Republika Srbija prosto iznedri masu naučnika, mladih pronalazača, ali isto tako božanstvene umetnike, sportiste. Setimo se samo medalja koje smo dobili u grupnim i individualnim sportovima. Tu je Đoković koji je u individualnom sportu najbolji ambasador, kao što je nekad Tesla bio ili Pupin, sad je u sportu Đoković. I ne samo Đoković, nego masa mladih pronalazača. Gde god odemo mi dobijemo neku nagradu. Tu su fizičari, hemičari, matematičari.

Znači, zaista još uvek jedna zdrava nacija i ja se time ponosim. Ponosim se što sam pripadnica koja živi… Ja sam srpkinja, sutra mi je i slava, ali i volim sve ljude koji žive u Republici Srbiji i volim sve ljude na ovom svetu koji imaju dobru nameru.

Ono što još treba istaći je da Republika Srbija punom parom radi, ima masu projekata, od „mini Šengena“, nešto što je povezalo region i četiri slobode kapitala, robe, prometa i usluga, pa redom. Mi ćemo ovde imati vrlo brzo ekonomski samit, ali tu je i kao najvažnija digitalizacija. Mi smo po digitalizaciji na 10. mestu u svetu, molim vas, 4. u Evropi. Tako se radi zahvaljujući Vladi Republike Srbije i gospodinu Vučiću. Mi smo 10. zemlja u svetu po digitalizaciji.

Godine 2018. je bilo digitalizovano 8.000 škola, sad je već 21.000. Znači, oko 30.000 škola. Nastavnici imaju laptopove. Bilo je 8.000, sad će biti obezbeđeno za još 18.000. Neka mi kaže neko ko u okruženju radi tako? Retko ko.

Što se tiče infrastrukturnih projekata, e tu smo lideri u regionu. Zato ljudi i žele da ulažu baš ovde, zato što smo implementirali zakonodavstvo EU u sopstveno zakonodavstvo, imamo sigurne zakone, faktor stabilnosti smo u regionu. Zatim, spajamo, a ne razdvajamo. Upravo ovaj „mini Šengen“ i mala Evropa treba da napravi tu stabilnosti i ekonomsku saradnju u okruženju. Naravno, Šengen je napravljen između Republike Srbije, Albanije i Severne Makedonije, ali smo pružili ruku takođe i Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. Ko želi neka izvoli.

Gradi se osam autoputeva. Mislim da to niko u svetu trenutno ne radi. Osam autoputeva jedna zemlja koja ima sedam miliona stanovnika. Gradi se Moravski koridor, gradiće se Karađorđe, gradi se brzi put Ruma-Šabac-Loznica, gradiće se Fruškogorski koridor, gradiće se autoput između Beograda i Zrenjanina. Gradi se osam autoputeva, preko 350 kilometara je napravljeno autoputeva. Šta još nisam rekla? Da, Požega-Preljina, koji će biti gotov 2022. godine.

Znači, na sve strane se gradi. Grade se brze pruge. Gradi se brza pruga od Beograda do Novog Sada, prva deonica biće završena već krajem ove godine, pa se onda nastavlja do Subotice, biće gotova do Budimpešte. Gradi je partneri iz Narodne Republike Kine. Takođe, od pre neki dan čujemo da će se graditi brza pruga Beograd-Niš, Niš –Skoplje, što je izvanredno.

Takođe, ne mogu da ne spomenem da smo prvaci što se tiče regiona u vakcinisanju. Što je najvažnije, među prvima smo uvezli i respiratore i kompletnu opremu. Među prvima smo nabavili vakcine. Mi imamo četiri vrsta vakcina i to treba govoriti svaki dan, jer niko u svetu nema četiri vrste vakcina. Vakcinisano je preko tri miliona ljudi, revakcinisano preko 1,6 miliona ljudi. Ako nastavimo ovim tempom, a mislim da hoćemo, mi ćemo do Vidovdana moći da kontrolišemo ovaj virus u smislu da će ga biti 10 puta manje.

Tako se radi. Ja sam sigurna da će, danas sam bila u domu zdravlja, vidim da je veliki red, jer nema više zakazivanja vakcinacije, bar jedno deset dana što me obradovalo, jer se mladi ljudi vakcinišu. Treba voleti sebe, ali i voleti druge i zaštiti sebe od drugih, jer mislim da je vrlo važno da ova lepa zemlja ne gubi više ni jednog čoveka, ni jednog jedinog čoveka. Izgubili smo umetnike, naučnike, mlađe, starije, trudnicu i decu. To se više ne sme nastaviti.

Molim sve građane Republike Srbije, ukoliko su u mogućnosti, a nije im zabranjeno, ja sam prva od tih koja je bila na svim mogućim istraživanjima i kada su mi rekli da definitivno možete, ja sam primila vakcinu, jer imam silne alergije. Ako mogu ja, pa valjda može i neko drugi. Čujem da se fajzerom sada mogu vakcinisati deca koja imaju preko 16 godina. Sve trudnice, dojilje. Kineskom vakcinom mogu i deca koja imaju tri godine.

Prema tome, građani Republike Srbije vakcinišite se. Ako se vi ne vakcinišete dolaze drugi. U Srbiji je vakcinisano 39 hiljada stranaca. Videli smo samo za dva dana je vakcinisano 22 hiljade stranaca.

Još jednom apelujem na sve ljude da se vakcinišu i da definitivno Srbija krene da živi normalan život. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvažena gospođo ministar sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, ja ću govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o uzajamnom priznavanju Programa AEO Uprave carina Ministarstva finansija Republike Srbije i Programa za upravljanje kreditima preduzeća Generalne carinske administracije Narodne Republike Kine.

Naime, poenta ovog sporazuma je korišćenje olakšica u odnosu na carinske kontrole. Za ovaj sporazum nije potrebno odvojiti sredstva iz budžeta Republike Srbije, a što se tiče Kine, Kina je jedna od mojih omiljenih zemalja i ja sam u prijateljstvu sa Narodnom Republikom Kinom, a grupa prijateljstva sa Narodnom Republikom Kinom broji 126 poslanika, što znači da je druga po veličini grupa u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O Kini sve najbolje. Kina je tradicionalni prijatelj Republike Srbije. Međutim, čini mi se da je od 2012. godine tadašnji premijer, današnji predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učvrstio to čelično prijateljstvo. Mi prema Kini imamo izuzetno poštovanje, odnos prijateljstva, ali i velikog partnerstva. Mi smo to strateško partnerstvo učvrstili i mi smo glavni partneri Narodne Republike Kine, što se projekta „Pojas i put“ tiče, ali takođe i partneri u mehanizmu saradnje Kina CS 17+1.

Što se Narodne Republike tiče, ona je vodeća ekonomija u svetu, a Republika Srbija, kao nezavisna i nesvrstana zemlja, ima prijatelje i na istoku i na zapadu. Kina je jedna od najvećih na istoku.

Što se Kine tiče, onoliko puta je provereni, standardno dobri prijatelj kada je bilo najteže u životu Republike Srbije, a to je kada se pojavila pandemija, odnosno Kovid-19, Kina je momentalno poslala svoju stručnu ekipu u Republiku Srbiju. To je bilo 21. marta, 82 dana je boravila stručna ekipa u Republici Srbiji, edukovala je sve što je moglo da se edukuje po Republici Srbiji od lekara, medicinskog osoblja, da se zaštitimo od ove bolesti. Prešli su 20 hiljada kilometara po Republici Srbiji, a ja sam, ne samo ja, nego svi u ovom parlamentu su jako zahvalni Republici Kini na tome.

Kina i Srbija su osmog aprila potpisale sporazum o zajedničkoj izgradnji laboratorije, ako se sećate, „Vatreno oko“ u Nišu. Međutim, dan, dva kasnije, takođe, u Beogradu je napravljena nova laboratorija.

Zatim, 21. marta sa stručnjacima stigla je ogromna količina pomoći da bi se zaštitili ne samo lekari, nego i građani Republike Srbije, od respiratora, preko odela i ostalog.

Tokom noći 21. i 22. marta 2020. godine, ako se sećate, svi spomenici od značaja u Republici Srbiji su bili obeleženi crvenom bojom u znak zahvalnosti Narodnoj Republici Kini za pomoć koju nam daje kad god je to potrebno.

Ministarstvo za javnu bezbednost, narodnooslobodilačka armija su donirali MUP-u Srbije opremu i materijal za prevenciju pandemije, takođe, Kovida-19.

Kineske kompanije grade brzu prugu Beograd-Budimpešta. Takođe, kineske kompanije grade autoput od Preljine do Požege. Setimo se samo revitalizacije ogromnog giganta „Železare Smederevo“ gde je nekada radilo 5.000 ljudi, pa je onda potpuno bila devastirana. Kada su došli kineski partneri, to je jedna od najmoćnijih fabrika trenutno u Republici Srbiji. Oživeo je grad. Tamo radi 5.032 ljudi, a prosečna plata je 73.000 dinara.

Takođe, rudnik u Boru koji je bio potpuno devastiran je revitalizovan i on je jedan od najboljih izvoznika trenutno, pored „Železare Smederevo“. Prosečna plata 83.000. Tako radi Vlada Republike Srbije, zahvaljujući ovim divnim ljudima iz Narodne Republike Kine.

Kineske kompanije takođe grade brzu saobraćajnicu Iverak-Lajkovac i ja bih mogla ovako još mnogo, ali moram samo još par stvari da kažem. Revitalizovali su „Železaru“, to sam rekla. Otvorili su „Huavei centar“ za inovacije, digitalni razvoj i 5G mrežu, Tesla laboratorija i mnogo toga. Uvek, ali uvek ću za sve u životu, ako mogu da pomognem, ja, moji prijatelji, Narodnoj Republici Kini, jer je provereni prijatelj Republike Srbije.

Ja vam zahvaljujem na pažnji, jer nisam jedina ovde. Moj sledeći kolega čeka. Ja ću glasati za ovaj sporazum i svaki sporazum koji se tiče Narodne Republike Kine i ne samo Narodne Republike Kine, nego svih sporazuma, jer to samo znači jačanje bilateralnih sporazuma Republike Srbije sa ostalim državama. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi ministre, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o elektronskom fakturisanju, što je samo još jedan korak dalje ka digitalizaciji.

Naime, za ovaj zakon je održana javna rasprava, svi akteri su se založili za ovaj zakon, kako da kažem, jer je tu bila kompletna javna uprava, onda javni sektor kompletan, zatim nevladin sektor, takođe i Privredna komora, znači svi su za. Zašto? Pre svega zbog boljitka, znači neće biti sive ekonomije, jer je bilo dosta malverzacija, kasnije ću o tome na primerima naših suseda, zatim transparentnost, zatim smanjenje administracije, takođe brzina ušteda, ali ono što je najvažnije ekološki momenat.

Ono što treba istaći da je pre svega ovo potpuno besplatno, da se građani Republike Srbije ne brinu, znači besplatno, i za javni sektor biće obavezno da od 1. januara 2022. godine krenu sa elektronskim fakturisanjem, a za privatni sektor od 1. januara 2023. godine. Znači boljitak za Republiku Srbiju u svakom momentu.

Što se naših komšija tiče, mi imamo povratne informacije o tome kako izgleda kada uvedete elektronsko fakturisanje. Na primer, Grčka se izjasnila i Grci su izgubili četiri milijarde evra zahvaljujući lošem fakturisanju, u smislu malverzacija. Hrvatska se izjasnila po tom pitanju i rekla je da je od kako je uvela elektronsku upravu, odnosno elektronsko fakturisanje, dobila 350 miliona evra, znači u dobitku je 350 miliona evra. Takođe, izjasnila se i Austrija, rekla je da je dobila na brzini, transparentnosti, uštedi, smanjenju administracije. Znači, jedan odličan zakon i ja ću sa zadovoljstvom glasati za njega.

Sada bih nešto malo drugačije, naime podsetimo se jučerašnjeg dana, kada je na aerodrom „Nikola Tesla“ iz Kine direktno došlo još pola miliona vakcina, što je sa dva i po miliona vakcina, što se tiče Narodne Republike Kine, dobili smo ukupno tri miliona vakcina.

Zahvaljujući upornosti, istrajnosti Vlade Republike Srbije i našem predsedniku Srbije, postoje četiri vrste vakcina. Mi smo u svetu najbolji i to treba da se kaže građanima Republike Srbije, ipak je 58, 60% građana glasalo za nas, ja mislim da će kada budu izbori sledeće godine, da to bude 70%.

Zašto? Zato što se u Srbiji danas vakcinisalo 34% punoletnih građana Republike Srbije, jer jedino vakcina može da pobedi ovu pošast koja se zove Kovid-19. Zaista, ako neko iole ima skrupula zbog drugih ljudi, treba da bude vakcinisan. Uostalom juče je na jednoj od televizija gostovao gospodina Marić, seksolog, koji je imao tu nesreću da završi na aparatima i bio je antivakser. Juče je javno pozvao da se svi ljudi vakcinišu, jer ta agonija kroz koju je on prošao, želi da se ne desi nikome.

Takođe, treba da se podsetimo pre tri dana, gospodin Vučić je upravo otvorio jednu fabriku, jednu, što reče moj uvaženi kolega, koji je govorio pre mene, svakog meseca se otvara po jedna fabrika, možda i dve u Republici Srbiji. Lično on sam je otvorio preko 230 fabrika, evo sada imamo ugovor, otvoriće se fabrika u Novom Sadu, o njoj ću nešto kasnije.

Otvorena je fabrika u Smederevskoj Palanci. Godine 2008. otpušteno je 400 hiljada ljudi, nezaposlenost 26%, danas 2021. godine zaposleno 400 hiljada ljudi i nezaposlenost je, do pojave pandemije, bila 7,3%, zbog pandemije i svega što nam se dešavalo sada je 9%. Ja sam sigurna da kada pobedimo ovu pandemiju da ćemo imati evropski prosek, a to je 5% nezaposlenih, za jedno par godina.

Srbija će biti idealno mesto za život. Podsetimo se samo plata, prosečna plata je bila 320 evra, te 2012. godine, danas je 540 evra, sa tendencijom da bude 2025. godine 900 evra.

Ono što još moram da naglasim, jer je vrlo važno za građane Republike Srbije, u Smederevskoj Palanci ništa nije urađeno 60 godina, nisu imali ni jednu jedinu investiciju 60 godina. Otvorena je fabrika i to južnokorejska kompanija „Kijung šig kejbl“, otvorila je fabriku, gde će biti do kraja 2022. godine zaposleno 700 ljudi. Danas tu radi 249 ljudi, od toga 200 žena. Uloženo je 20 miliona evra sa tendencijom da se nastavi saradnja sa Južnom Korejom. Inače, ova fabrika u Smederevskoj Palanci radiće baterije za električne automobile, koje će biti plasirane u EU, odnosno u čitavoj Evropi.

Takođe, napravljen je ugovor sa firmom iz Japana, koja se zove „Nidek korporejšn“. To je inače jedna od najvećih firmi u svetu koja zapošljava preko 120 hiljada ljudi, radi u 40 zemalja i ona će uložiti u izgradnju te fabrike 72 miliona evra za početak. Inače, planirano je da u čitavoj Evropi bude uloženo milijardu i po evra, od toga će polovina sredstava ići na Republiku Srbiju.

Bravo za Vladu Republike Srbije i za gospodina Vučića. Ovo je izvanredan momenat i ja samo mogu da kažem da ovako treba raditi, da ovi koji su bili na vlasti do 2012. godine – bilo, ne ponovilo se i da se nikada u Srbiji više neće desiti da preko noći ostanu bez posla 400 hiljada ljudi.

Zahvaljujem na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi poslanici, dragi građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sastavu delegacija, kao i o članovima skupštinskih odbora. Neko reče da je to tehničko pitanje. Pa možda, ali je vrlo važno koga stavljamo u ove delegacije. Rečeno je da treba da budu ljudi intelektualci. Svi smo mi ovde intelektualci, ali je najvažnije da onaj ko bude u sastavu delegacija bude patriota, znači da voli svoju zemlju, jer reč ima moć. Izgovorena reč ima pozitivno ili negativno dejstvo. Od nas samih zavisi da li ćemo jačati ili ćemo slabiti bilateralne odnose. Velika je čast biti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, velika čast, ali i odgovornost. Moramo voditi računa šta govorimo. E zato je važno ko je u ovim delegacijama.

U Skupštini postoji 11 delegacija. To su pre svega delegacija u Interparlamentarnoj skupštini pravoslavlja, ali i delegacija u Interparlamentarnoj uniji, delegacija u Parlamentarnoj dimenziji Centralnoevropske inicijative, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Mediterana, delegacija u Parlamentarnoj skupštini NATO-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini OEBS-a, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije, delegacija u Parlamentarnoj skupštini Crnomorske ekonomske saradnje.

Zašto ovo navodim? Zato što smo svuda prisutni od naše izgovorene reči možemo da napravimo haos, a možemo da napravimo boljitak, jačamo bilateralne odnose. Pa, setimo se kako su Srbi bili, mi, većinski narod u ovoj prelepoj zemlji, bili satanizovani 90-ih godina. O nama se govorilo da smo silovatelji, da smo ubice. Pa, to nije tačno. Ovo je prelepa zemlja sa divnim narodom, da nije toliko dobro živeti u Srbiji, pa zar bi imali 22 saveta nacionalnih manjina.

Ovde ljudi žele da žive. Ovde ljudi se vraćaju. Govorili su iz opozicije da je za vreme gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije, otišlo 400.000 ljudi. Laž, notorna laž, otišlo je 2008. i 2009. godine, jer su svi dobili otkaze, 400.000 ljudi je dobilo otkaze, 1.000 sudije je dobilo 2008. i 2009. godine otkaze. Znači, zato su ljudi otišli da obezbede svojim porodicama elementarne uslove za život, a kada je došla pandemija, vratilo se u Srbiju 400.000 ljudi. Zašto? Zato što imamo dobar zdravstveni sistem, zato što smo lideri u regionu što se tiče razvoja, zato što vodimo miroljubivu politiku, zato što je Srbija jedna slobodna suverena zemlja, zato što je naša politička opcija ili spoljnopolitički cilj EU, ali je neutralnost vojna.

Zahvaljujući harizmi, dobroj diplomatiji, mudrosti predsednika, gospodina Aleksandra Vučića, mi danas u svetu imamo prijatelje, pravimo prijatelje. Mi imamo izvanredne odnose sa Narodnom Republikom Kinom, odnose pune poštovanja, prijateljstva, ali i partnerstva. Takođe, sa Ruskom Federacijom, sa Indijom, sa Brazilom, sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa Francuskom posle 30 godina, zahvaljujući dobroj diplomatiji, odnosno mudroj politici gospodina predsednika Aleksandra Vučića. Zatim sa Nemačkom, sa drugim zemljama. Mi svima pružamo ruku pomirenja.

Mi smo danas faktor stabilnosti u regionu, pravimo velike projekte o tome ću kasnije, ali moram samo da napomenem još, da kad građani Republike Srbije vide da u sali možda ne sede svi poslanici, da znate da mi imamo pored ovih delegacija, imamo odbore, imamo 20 odbora, pa smo na tim odborima, ovde se stalno radi. Takođe imamo sa 152 zemlje, postoje grupe prijateljstva, lično sam predsednik Grupe prijateljstva sa Indonezijom tom, nama samo fizički dalekom, ali izuzetno bliskom zemljom koja nije priznala tzv. nezavisno Kosovo, jer tako nešto ne postoji, već postoji Republika Srbija sa dve autonomne pokrajine, a to je AP Vojvodina i AP Kosovo i Metohija.

Znači, imao sa 152 zemlje, to nikada nije bilo, razvijamo, povezujemo se sa ljudima, vodimo dobru, moćnu, stabilnu politiku, spoljnu politiku i to je vrlo važno. Mi smo faktor stabilnosti u regionu, a jedan od najvećih projekata od mase projekat, ja ću nabrojati samo neke, su na primer „Mini Šengen“, znači, četiri vrste sloboda. To je uradio ko, nego predsednik Aleksandar Vučić. Mi smo napravili Sporazum „Mini Šengenom“ i implementirali, pre svega, sa Severnom Makedonijom, zatim, sa Albanijom i Republika Srbija, ali smo pružili ruke i ostalim republikama bivšim, kao što su Bosna i Hercegovina, kao što je Crna Gora. Ko god želi trebalo bi da se pridrži ovo „Mini Šengenu“, jer to su četiri vrste sloboda. Protok robe kapitala ljudi, usluga, prepoznavanje kvalifikacija. Izuzetno moćna stvar koju je uradio naš predsednik gospodin Aleksandar Vučić, koji gde god se pojavi menja imidž Republike Srbije u svetu.

Napravili smo masu projekata, jedan od najvećih je „Beograd na vodi“. Setimo se samo šta je bilo na sada, najlepšoj Promenadi, najlepšem naselju u Beogradu, a to je bila jedna žabokrečina, jedan zmijarnik, ljudi tuda nisu mogli da prolaze, a danas je najlepša promenada u ovom delu sveta.

Digitalizacija je jedan od velikih projekata, zatim gasna interkonekciju, što znači preko koje ćemo ostvariti energetsku stabilnost. Zatim izgradnja osam autoputeva, već smo izgradili Koridor 10, povezali se Severnom Makedonijom i sa Bugarskom. Napokon, posle 50 godina jedino je, eto, ova Vlada na čelu sa predsednikom uspela da završi taj auto-put. Takođe, radimo Koridor 11, radićemo put prema Sarajevu, radićemo put prema Prištini, auto-put naravno, radimo Moravski koridor, radimo Fruškogorski koridor, radi se Karađorđe koridor, zatim, radimo brze saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica i mnogo toga.

O tome kako nam je zdravstvo bilo, mogu samo da kažem, sećamo se svi da je do 2012. godine bilo pretposlednje što se tiče usluga infrastrukture u zdravstvu u Evropi, a danas smo bolji od mnogih zemalja EU, što je za svaku pohvalu.

Još treba istaći da je vrlo važno za spoljnu politiku biti umrežen, ali u smislu puno informacija i dobrih odnosa sa svim zemljama u svetu. To se pokazalo kao izvanrednim. Evo i zašto, jer se nekako mnogo brže i bolje snalazimo u svakoj krizi, a drugo vrlo je važno jer smo zahvaljujući konekcijama, dobro vođenoj spoljnoj politici dobili vakcine kad niko nije, zahvaljujući upornosti i istrajnosti ove Vlade i predsednika. Mi smo među prvima dobili vakcine. Mi smo se među prvima vakcinisali. Mi danas imamo tri miliona vakcinisanih ljudi, imamo preko milion i trista revakcinisanih. Dobićemo, sigurna sam, a i rekao je gospodin Vučić, predsednik ove divne zemlje, da ćemo uvesti još 12 miliona vakcina. Mi smo zemlja puna empatije, to se pokazalo u primeru davanja vakcina našim susedima, jer vrlo je bitno da imamo dobre susetske odnose kao što i imamo i zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, mi to danas imamo. Dali smo vakcine Severnoj Makedoniji, pomogli i uvek ćemo dati kad god imamo. Treba biti dobro svima u regionu, a ne samo nama. Dali smo vakcine Crnoj Gori, dali smo Bosni i Hercegovini, dali smo i Albaniji i opet ćemo dati.

Mnogo toga može da se kaže i ja ću kada govorimo o spoljnoj politici, nisam rekla da je izuzetno važno da imamo odlične odnose sa Pokretom nesvrstanih koji je stvoren za vreme stare Jugoslaviji ili SFRJ. Danas održavamo odlične odnose sa svim zemljama. To je vrlo bitno i mi prosto svuda u svetu pravimo prijatelje.

Što se ekonomije tiče, ne može se uporediti ekonomija 2012. godine i 2021. godine. Mi smo lideri u regionu. Setimo se samo 2012. godine, već sam pričala o otpuštanju, otpušteno je 400 hiljada ljudi. Mi smo danas zaposlili više od 300 hiljada ljudi. U Srbiju se vratilo zadnjih godina 90.000 mladih ljudi. Pa, zašto? Pa, zato što su videli koliko mora da se radi u drugim zemljama, a da istu tu količinu energije ulože ovde, bili bi isti rezultati, a pri tom, Vlada je napravila program, specijalne projekte za zapošljavanje mladih ljudi i odvojila pola milijardi evra ili 500 miliona evra za upošljavanje tih mladih ljudi. Mi danas zapošljavamo mladi kadar. Evo, danas u parlamentu sedi više od polovine mladih, kreativnih, pametnih ljudi koji su takođe u ovim delegacijama, velike patriote, obrazovani ljudi i sigurna sam da će naša spoljna politika biti sve bolja i bolja.

Treba samo istaći da je velika promena dolaskom 2012. godine SNS, doduše došli smo mi 2010. godine u pojedinim opštinama, kao što su opština Zemun i Voždovac, pa onda 2012. godine na republičkom nivou i od tada polako i sigurno ide boljitak Republike Srbije u svakom segmentu, ekonomije ponajviše.

Danas su nama vrlo zadovoljni naši penzioneri jer su penzije povećavane, tri, četiri puta. Dobiće penzioneri poklone, dobijaju stalno i treba, oni su stvorili ovu zemlju i ja sam uvek za to. Plata prosečna je bila te 2012. godine 320 evra, danas je prosečna plata na nivou Srbije 520 evra, na nivou Beograda 540 evra sa tendencijom da 2025. godine to bude 900 evra. Projekcija 2027. godine je da to bude 1270 evra. Eto, zato se mladi ljudi vraćaju, jer ovde svu svoju kreativnost mogu da ispolje i da naprave od ove zemlje ono što treba da bude.

Nadam se da će gospodin Vučić biti na vlasti, ne nadam se, nego sam sigurna, sve dok on to bude želeo i jedino on bude želeo, jer u ovom momentu 58% građana glasa za SNS. Zahvaljujući, naravno gospodinu Vučiću njegovoj harizmi, mislim da on vuče 98% ako ne i 100% i mi na terenu jedno dva posto.

Zatim, vrlo je bitno da u parlamentu uvek budu mladi, kreativni ljudi koji će braniti politiku SNS, a dešavalo se, rekla sam, bilo ne ponovilo se, da ljudi koji su u delegacijama govore ružno o svojoj zemlji.

Znate, pošto reč ima moć, zamislite onaj koji to sluša, šta misli o tome koji priča. Znači, bilo ne ponovilo se. Sigurna sam, da su ljudi koji su u ovim delegacijama, em što su velike patriote i vrlo sposobni ljudi i da u svakom momentu zastupaju na najreprezentativniji način politiku Republike Srbije.

Moram da se osvrnem još na dve stvari, a to su Đilas i njegova ubitačna politika svih ovih godina. Na 53 računa u 17 zemalja širom sveta od naših bratskih bivših republika, pa širom sveta, 67 miliona evra što je neverovatno, ali je istina, i sigurna sam da će organi koji su zaduženi za proveravanje imovinskog stanja i svega ostalog da reaguju i da će svi, a ne samo Đilas, nego i ako ima iz svih političkih opcija da budu tamo gde im je mesto, iza rešetaka. I, ne samo 67 miliona na 53 računa, nego plus 619 miliona koje je zgrnuo u Republici Srbiji, ali je zato ostao dužan porodiljama, onda smo pretplatili vrtiće u njihovo vreme, pa smo vratili na normalne cene, pa onda silne afere od afere autobusi, afere tramvaji, afere podzemni kontejneri, afere Pazl grad na Voždovcu, koji je potpuno bio nebezbedan za našu decu na samom trotoaru bez nus prostorija, katastrofa jedna, pa onda replika Beograda, pa ne znam čega nema, ostavio dugove grada Beograda milijardu i 200 miliona evra. Bilo ne ponovilo se.

Sigurna sam da će ovi mladi ljudi koji su sa nama i mi da vodimo politiku, onako da sledimo gospodina Vučića, Vladu Republike Srbije i da će ova zemlja za koju godinu biti najpoželjnija zemlja za život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženi gospodine Pantiću, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju za Osnovni sud u Kraljevu, Osnovni sud u Leskovcu, Osnovni sud u Aleksincu, Osnovni sud u Somboru, Osnovni sud u Novom Pazaru, Osnovni sud u Užicu i Osnovni sud u Požarevcu.

Naime, 37 kandidata je. Ja bih samo rekla, uvek to govorim pa da se zna, da na predlog Visokog saveta sudstva mi ovde samo glasamo sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju. To je jako važno, jer postoji dosta insinuacija od raznoraznih sudija upućenih na adresu državnog vrha, naravno, odnosi se na premijerku i našeg uvaženog predsednika gospodina Aleksandra Vučića, jer jedan od sudija uporno govori, a to je sudija Majić, da Vučić bira svoje sudije. Molim vas, to je najveća glupost koju sam ikad u životu čula. Gospodin predsednik Republike Srbije se bavi izuzetno važnim stvarima u životu. Bavi se državničkom politikom, nema veze sa sudijama, niti bira. Znači, Visoki savet sudstva po predlogu, daje nam predlog, a mi samo glasamo o ovome, da se zna.

Isti taj koji je pun insinuacija, ružnih reči što se naše države tiče, jedne jedine, najlepše na svetu, a to je Republika Srbija, pokazali smo koliko vredimo i kao ljudi i kao empate što se tiče našeg okruženja, kada su vakcine i sve ostalo u pitanju, reč jednu nije rekao protiv ovog blogera, za čoveka koji se non-stop pojavljuje na TV-u i daje izjave. U redu je da se pojavljuje, ali kada ima šta da kaže. Uglavnom nema šta da kaže, nego promoviše sebe. Ja sam čula da će se prijaviti, da će se kandidovati za predsednika. To bi bilo fenomenalno, da vidimo koliko će taj gospodin bloger, koji je preskočio jednu instancu, naime, on je bio sudija Osnovnog suda, pa je, pošto je imao partijsku knjižicu DOS-a, preleteo brzinom svetlosti i došao do Apelacionog suda i, zamislite, ni manje ni više nego je radio na poslovima, a to su ratni zločini.

Kad smo kod ratnih zločina, treba reći da je isti taj oslobodio 11 krvoloka odnosno zločinaca OVK koji su 1999. godine, od juna pa do decembra, mučili i ubili 80 civila u jednoj zgradi u Gnjilanu, u podrumu, ali takođe zarobili 280 ljudi. Znači, mučili, silovali. E, tu jedanaestoricu je gospodin Majić oslobodio krivice. Trebalo je da dobiju 116 godina zatvora, a on ih je oslobodio, pa vi vidite šta može da se desi u pravosuđu.

Pravosuđa je nezavisna grana vlasti i kao takva sve sudije treba da budu poštene, dostojanstvene, časne. Ja sam sigurna, i uvek to govorim, da je 98% takvih. Uvek postoje kukolji.

Kad smo kod kukolja, da ne kažem ja da imam nešto lično protiv ovog gospodina, čovek me uopšte ne interesuje, nego ću vam pročitati šta kažu iz Udruženja sudija i tužilaca Srbije. Naime, oni su uputili jedno otvoreno pismo sudiji Apelacionog suda, gospodinu Miodragu Majiću, u kome žele ovom vrhunskom sudiji, kako on sebe naziva, pod znakom upitnika, kako sam sebe predstavlja u javnosti, da skrene pažnju da probleme sa svojim super egom i samoreklamom ostavi za sebe, kao i da u tom svakodnevnom isticanju svog besprekornog rada, lepo je što čovek misli to o sebi, masa nas ne misli tako, uostalom, ove zločince je pustio iz zatvora i tu više nemam šta da dodam, nastaviću o njemu nešto drugačije ja, ali da vidimo šta sad kaže Udruženje sudija – Treba da izostavi uvrede na račun svojih kolega, drugih sudija. Dozvolićete, kaže Udruženje sudija i tužilaca, da među nekoliko hiljada nosilaca pravosudnih funkcija ove države, postoji još mislećih ljudi koji iz dana u dan hvataju se u koštac sa svojim poslom, rešavaju probleme građana u fer i zakonitim sudskim postupcima i za razliku od onih koje vi poznajete ili prepoznajete, misle na gospodina Majića, ne čekaju mig ni sa vrha, ni sa strane, da im kažu kako da sude.

Setimo se samo, nažalost, bilo – ne ponovilo se, da su pojedini tajkuni imali i svog sudiju i svog tužioca. Bilo je tako, svi znamo. Dalje se obraćaju gospodinu Majiću i kažu: „Molimo vas da vaše metafore i likove iz basni o zečevima i čoporima zadržite za beletristiku kojoj sve više naginjete i razmislite da ostale sudije i tužioci svoj posao shvataju daleko ozbiljnije od vaših ilustracija. I dok vi pišete basne, drugi pišu presude. Nemojte omalovažavati i klevetati celu struku radi stilske figure, jer ti ljudi od primanja koja ostvaruju od sudijske i tužilačke plate žive i drugih prihoda nemaju“.

Zašto je ovo jako važno? Zato što gospodin Majić živi na račun države, ali ima i nevladinu organizaciju preko koje idu i projekti, pa se zarađuju parice. O tome smo već govorili. Idemo dalje, ali ovo sad govore njegove kolege. Oni rade za platu samo od svoje države: „Takvim kontinuiranim vređanjem kolega i čitave profesije, urušavate poverenje građana u pravosuđe i na samo vama svojstven način pozivate na nepoštovanje zakona, institucija i vladavine prava“. „Obraćamo vam se“, kaže Udruženje sudija i tužilaca, „sa molbom da svoje probleme sa super ego frustracijama i neopisivom potrebom za samopromocijom uokvirite između korica vaših sadašnjih i budućih knjiga, zadržite ih na pozorišnim daskama u predstavama u kojima glumite, u beskrajnom prostoru internet sveta u kome virtuelno živi vaš lik, koga se svesrdno trudite da predstavite kao poslednjeg zaštitnika posrnulog pravosuđa“.

Možete misliti, on priča o posrnulom pravosuđu, on, koji je 2009. godine otpustio hiljadu sudija i tužilaca i njegovi pajtosi potpisnici, hiljadu ljudi je ostalo bez posla. Godine 2012. smo sve te ljude vratili na posao, te časne, normalne ljude. A znate zašto su dobili otkaz? Samo zato što nisu bili podobni, nisu imali partijsku knjižicu DOS-a. Ljudi, sada nema partijskih knjižica. Pravosuđe je nezavisna grana vlasti i kao takva mora da ostane. Pošteno, dostojanstveno, časno treba suditi u ime naroda. Kraj. Ne postoje partijske knjižice.

Ljudi, kolega Majiću, kažu, iz Udruženja, ljudi profesionalci, sudije i tužioci, su precrtani sa vama dobro znanih spiskova samo zato što nisu bili podobni. Sramota jedna. Na najflagrantniji način kršen je zakon, a i sam Ustav ove države.

Sve vam je to bilo, ili što u pravničkom smislu jednako ukazuje na krivicu, moralo biti poznato, ali ste ćutali. Niste pisali, gospodine Majiću. Niste se slikali. Niste tvitovali. Niste blogovali. Ništa niste radili. Pa ipak, poleteli ste. Poleteli ste naglo, poleteli ste od sudije Osnovnog suda do Apelacije.

Podsećamo vas na vaše reči da se svaka vlast trudi da za svog mandata da najviše i da na najodgovornije pozicije postavi ljude koji su po njenom ukusu i meri i tako sebi obezbedi branu od zakona, to ste vi rekli, i u periodu kada njihova vladavina prođe. Da li je to razlog iz kog ste vi, uvaženi kolega Majiću, sa mesta opštinskog sudije, sa svojih tada 40 godina života i devet godina sudijskog staža, izabrani za sudiju Apelacionog suda? Mnogo nelogičnosti, nenormalnosti, ali, bože moj, bilo – ne ponovilo se.

Nije vam dugo trebalo, gospodine Majiću - kažu iz Udruženja - da spoljnim dugom i zaduženjima, istomišljenicima, osmislite način da pokušate da diskreditujete svakog ko bi vam mogao pokvariti planove i poljuljati temelje vašeg malog, moćnog carstva. Počeli ste da klevetate. Počeli ste, ili bolje reći, nastavili da svoju državu i kolege koji su se drznuli da misle drugačije klevetate i u inostranstvu. Sramota jedna. To je odraz slabosti, nemira i panike. Više smo od vas očekivali. Sve to kažu gospoda iz Udruženja.

Ja samo moram da napomenem da je taj isti Majić, sećate se kad smo doneli Tijanin zakon, bio protiv tog zakona, odnosno mi smo tada doneli izmene i dopune Krivičnog zakona kojim se propisuje doživotna kazna zatvora bez uslovnog otpusta. Gospodin je bio jako nezadovoljan, on misli da treba da se silovatelj socijalizuje. Ja mislim isto, ali ne na način koji on misli.

Takođe, sem ove Gnjilanske grupe, on je doneo presudu, setite se samo, to je bila presuda u vezi romske devojčice, devojčica je imala 13 godina, bila je silovana, nažalost i zatrudnela je, dete ima traumu za čitav život, a njegova presuda je glasila, da je u stvari objašnjenje ide da je to deo folklora, odnosno da je to kulturno-etnološko nasleđe. Sramota jedna, sram ga bilo.

Sudije koje se birate, molim vas, da radite časno i pošteno. Nikakve partijske knjižice nisu dozvoljene, radite u ime naroda. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Milojeviću, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu Visokog saveta sudstva za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Treba naglasiti, to je moja uvažena koleginica, gospođa Bilja Pilja, rekla, a ja ću još jednom. Znači, mi samo glasamo po predlogu Visokog saveta sudstva, da se zna.

Gospođa Jasmina Vasović je žena koja je bila na svim instancama što se sudstva tiče, tako da ću ja rado glasati za ovu damu, jer ima izvanredne reference, znači od najniže instance sudstva, pa do najviše, a drugo, imala je silne obuke, tako da mislim da će časno i pošteno raditi svoj posao.

Uvek govorim da u sudstvu postoji 98% časnih sudija, i ne samo sudija nego i onih koji se bave tužilaštvom, ali postoje 2% koji ne rade svoj posao kako treba, tačnije, rade za svoje partijske knjižice. To nije dobro. Tako se ne treba raditi. Srbija danas traži od nezavisne grane, a to je sudstvo, da bude maksimalno profesionalno, da bude časna, da donosi presude po delima koji su uradili oni koji treba da idu tamo gde im je mesto, a ne po partijskoj pripadnosti. Bilo, ne ponovilo se.

Pre nego što krenem na svoje izlaganje, a tiče se 2009. godine, izvor mi je Evropa, samo da čestitam sa radošću međunarodni praznik Roma i zaista se radujem, jer su to divni ljudi koji žive u Republici Srbiji i predstavljaju jednu od 22 nacionalne manjine.

Izvor Radio Evropa kaže - Društvo sudija Srbije optužilo je Visoki savet sudstva da je listu od 1.500 sudija, koji na dužnost stupaju 1. januara 2009. godine, sačinio je pod političkim pritiskom. Istovremeno, čelnica tog saveta, Nata Mesarović u Narodnoj skupštini Srbije branila se od optužbi za nepotizam, zasnovanih na tome zato što je među imenima budućih sudija, zamislite, i ime njenog sina.

Predsednica Visokog saveta sudstva, do nedavno sudija Specijalnog suda za organizovani kriminal i ratne zločine, takođe i predsednica Sudskog veća koji je izreklo presudu Miloradu Ulemeku Legiji i ostalim učesnicima ubistva Zorana Đinđića, prisustvovala je skupštinskoj sednici tokom rasprave o izboru sudija i tužioca. Suočila se sa oštrom i vrlo ličnim kritikama poslanika partije Vojislava Koštunice, gospodina Miloša Aligrudića.

Gospodin Miloš Aligrudić se pita kako je moguće da se dotična gospođa, znači Nata Mesarović, poziva na bilo kakvu vrstu kriterijuma i objektivnosti kada sedi u organu koji bira njenog rođenog sina na mesto sudije Četvrtog suda na Viši sud u Beogradu, sa mesta? Pa, gde je tu sukob interesa, gospođo Mesarović, pita se ovaj gospodin, a gospođa Nata Mesarović odgovara da njen sin ima izvanredne reference, da je on najbolji i da je izabran u vreme kada je DSS imao svoju Vladu i kada je imao većinu u ovoj Skupštini.

Međutim, postoje i časne sudije, sudije koje kažu, tiho, ali istina. Prema glasinama, dakle onome što u strahu i tiho govore kolege iz Krivičnog odeljenja Četvrtog opštinskog suda iz kog je kolega napredovao, on je bio pri dnu lestvice po statističkim rezultatima, kazala je i gospođa Branislava Goravica, sudija koja je ponovo izabrana, ali se solidarisala sa kolegama koji to nisu. Znači, tako se radi. Radimo po pravdi, a ne radimo po naklonosti, po rodbinskim vezama, po tome ko šta želi od koga.

Ono što je meni nezamislivo je da tajkuni imaju svog sudiju i svog tužioca. Bilo ne ponovilo se.

Idemo dalje. Šta kaže izvor „Tabloid“ i gospodin Milan Glamočanin? Oni kažu sledeće - u Beogradu je 2015. godine uhapšen sudija Višeg suda u Beogradu, gospodin Branislav Blažić, pod optužbom da je izvršio krivično delo trgovinom uticaja. Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala saopštilo je da je sudija praćen više od osam meseci i da je pokušao da kod sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu izdejstvuje da povoljno reše predmet nekog preduzetnika koji je pravosudno osuđen u Novom Sadu, što nije tačno, ali blaćenje sudije Blažića izvršeno je po nalogu a koga drugog nego Snežane Malović, zvane Maca, bivše ministarke pravde i Miljka Radisavljevića, specijalnog tužioca i Nate Mesarović, bivše predsednice Visokog saveta sudstva. Sve je u stvari počelo kada je predsednik Vrhovnog kasacionog suda Srbije, Dragomir Milojević, sa grupom kolega podneo krivičnu prijavu protiv bivše ministarke pravde Snežana Malović i predsednice Vrhovnog kasacionog suda Nate Mesarović zbog neuspele reforme pravosuđa i štete od 1,5 milijardi dinara.

Osim bivše ministarke Malović, na krivičnoj prijavi kojom se terete za zloupotrebu službenog položaja našli su se i svi članovi pravog sastava Visokog saveta sudstva, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, naravno, Nata Mesarović, zatim, Jelena Borovac, istražni sudija Vučko Mirčić, Biljana Tošković, Nadica Jovanović, Đurđina Bjelobaba, bivši predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe Boško Ristić, Dejan Ćirić i Predrag Dimitrijević.

Krivičnu prijavu su potpisali, pored predsednika Visokog kasacionog suda gospodin Milojević, prisutni i Novica Pejković, predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, zatim sudija Vrhovnog kasacionog suda Janko Lazarević, Zoran Tatalović, Dragan Jocić i Dragiša Đorđević.

Zašto ovo čitam taksativno? Pa, zato što se ljudi ne boje, zato što su tu, zato što jesu da rade po pravdi božjoj, da sude kako treba da sude, da ne štite kriminalce, da ne rade po nalogu tajkuna, nego da rade po pravdi. Ti ljudi znaju kako se radi i nemaju straha. E takvu Srbiju mi očekujemo i za takvu Srbiju se borimo 2012. godine i tako će i biti. Od 2012. godine se borimo.

Podnosioci krivične prijave naveli su da su prijavljeni kao službena lica članovi prvog sastava Visokog saveta sudstva u postupku izbora sudija iskorišćavanjem svog službenog položaja i teže su povredili prava 837 sudija, jer prilikom donošenja odluka o izboru sudija 16. decembra 2009. godine nisu odlučivali da li ispunjavaju uslove da budu birani za sudije, iako su bili dužni da i na njih primene postupak izbora, već su samo odlukom od 25. decembra 2009. godine, konstatovali da ovim sudijama sa 31. decembrom 2009. godine prestaje sudijska funkcija.

To je, dragi moji, bila čistka neviđena i, hvala bogu, 2012. godine, kada smo došli na vlast, mi smo sve te ljude koji su, prosto, skinuti na jedan surov način, vratili na svoje funkcije. I ne samo to, setimo se samo te 2008. godine, kada su ne samo sudije, njih 1.000, nego kada je 400.000 ljudi dobilo otkaze. Nije bilo briga tu vlast kako će ti ljudi da žive i to nije bilo 400.000, nego puta tri, četiri, pet članova.

Kažu da danas ljudi masovno napuštaju Srbiju. Pa, ne napuštaju sada, u Srbiju se vratilo kada je počela panedmija 400.000, a oni su prinudili ove ljude da odu iz ove zemlje i, hvala bogu, vratilo se u Srbiju i 90.000 mladih zbog programa koji je Vlada Republike Srbije napravila zbog silnih benefita koja će dobiti mladi ljudi, a samo za mlade ljude je odvojeno pet stotina miliona evra za nove investicije, odnosno za ulaganje u fabrike, i ne samo fabrike nego svuda gde će ti mladi ljudi raditi. Prema tome, tih laži i gluposti je zaista svima već preko glave.

I još nešto, bivša ministarka Malović i tužilac Miljko Radisavljević uspešno su trgovali sa onima koji danas odgovaraju pred specijalnim sudom. Darko Šarić je bio primoran da ministarki i tužiocu kupi stan ni manje ni više nego u Vašingtonu i snabde ih velikom količinom novca, četiri miliona dolara. Magazin „Tabloid“ je godinama opisivao kriminalna dela gospođe Malović i tužioca Radosavljevića.

Da više ne pričam o njima, jer odmah mi nije dobro. Mi danas biramo jednu časnu i poštenu ženu i ja sam sigurna da će potpuno biti druga slika što se pravosuđa u Srbiji tiče.

Sada nešto izvanredno, a to je da je juče otvorena petlja kod Batajnice pre roka. Trebalo je da se završi za mesec dana tek. Završena je na sreću svih ljudi koji žive u tom delu, i dve Pazove i Batajnica i Zemun Polje. Umesto 9,6 miliona evra, ta petlja je koštala samo 8,8 miliona evra.

Druga divna vest od juče je da se od kako je vakcinacija bez zakazivanja, juče se vakcinisalo 54.000 ljudi. Uglavnom sam viđala mlade ljude, što je dobro, jer će zaštiti zdravlje svojih roditelja, svoje bake, svog deke.

Ima još dobrih vesti. Jedna od njih je da je danas počela isplata prve polovine minimalne zarade za mart iz trećeg paketa državne pomoći. Takođe, ovih dana kreću da se dele paketi pomoći penzionerima, a ja ću u danu za glasanje, uz ove dobre vesti, i glasati za ovu gospođu koja je predložena, a to je gospođa Jasmina Vasović.

Zahvaljujem.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, danas govorimo o tri amandmana mog uvaženog kolege gospodina Todorovića.

Naime, radi se o popisu stanovništva, odnosno amandmani se odnose na odlaganje rokova. Prvi rok je da se popis stanovništva ne odradi ove godine, pošto se popis stanovništva radi na 10 godina. Rađen je zadnji popis 2011. godine, trebalo je da ove godine uradi popis od 1. aprila do 30. aprila. Međutim, zbog novonastale situacije zbog pandemije Kovida – 19, mi to nećemo raditi zarad zdravlja građana Republike Srbije, jer to je od nacionalnog značaja. Prosto nemoguće je raditi popis, jer popis radi 15.000 ljudi i 5.000 onih koji ih obučavaju. Treba ući u svaki stan, to je trenutno nemoguće, tako da mi to odlažemo za 2022. godinu, a objava će biti 2024. godine. Treba samo još par reči reći o tome, to je naime, da je prvi popis određen 1834. godine, da se od 1961. godine, dogovoreno je da se svaki popis vrši na 10 godine, što je dobro.

Zašto je dobro? Zato što je vrlo važno da znamo polnu strukturu, da znamo starosnu, da znamo odnos između nataliteta i mortaliteta, koji je u stvari i najvažniji, da znamo u kojoj starosni dobi imamo populaciju koja može da radi. Nekad je bilo da je radilo troje ljudi i da je troje ljudi izdržavalo jednog čoveka. Danas je na sreću kako smo mi došli na vlast, približavamo tom odnosu 3:1, a dok je DOS bio na vlasti, taj odnos je bio 1:3, što znači jedan je radio, a izdržavao troje.

Moram da se nadovežem na priču svog uvaženog kolege, gospodina Mirkovića koji je taksativno nabrojao, izvinjavam se, moram da kažem gluposti, da li je na tom rođendanu stranke koja je kupljena dve godine, postoji Đilasova, pa im se prividelo ili ko zna šta se desilo, da imaju 42%, molim vas. Molim vas, evo ovako, juče je bilo objavljeno u svim novinama, „Ipsos“ validna agencija koja se bavi rejtingom stranaka da Đilasova stranka, slovima i brojkom ima 3,8%, znači, to je njen rejting, 3,8%, SPAS ima 3,5%, a SNS ima 58% . To je jedino ispravno i to je istina i to ne kažem ja, nego kaže agencija koja je validna.

Prema tome, sve te insinuacije, gluposti, prozivanja, o tome više ne treba ni da pričamo, uostalom biće izbori sledeće godine, videćemo ko će kako da prođe, ko je radio ima rezultate rada, danas ima 58%. Ja mislim kada završim ovu brzu prugu, kada zaposlimo još jedno desetine hiljada mladih, a radimo na tome, kada dovedemo tu fabriku. Juče je predsednik vakcinisan, pa je bio u Rudnoj Glavi. Rekao je da će se otvori fabrika do kraja godine, da će se zaposli još 100 žena. Znači, širom Republike Srbije se otvaraju fabrike, da ćemo i mi draga gospodo imati preko 60%, ali živi bili pa videli. Da mi radimo i da nastavimo ovim tempom, Svako ko radi tako će mu i biti, a vidimo, moram da se vratim korupciju i kriminal, jer u laži su kratke noge, pa tako dođosmo mi do prave istine.

Istražni organi su utvrdili da trenutno jedan od bogatijih ljudi u Republici Srbiji, gospodin Dragan Đilas ima u 17 zemalja više od 70 miliona evra na 53 računa. Ja sam se šokirala, verovatno i građani Republike Srbije, to je samo deo od onog što su trenutno pronašli i to u bivšim republikama. Ima račune u Makedoniji, ima u Crnoj Gori, ima u Hrvatskoj, ima i ko zna gde ima, ima na Mauricijusu, ima u Luksemburgu, ima svuda po svetu. To je ono što su trenutno našli, videćemo šta će još da nađu. A ono što je, ne mogu da kažem da sam iznenađena, nego šokirana, da je za svojih 619 miliona, to je prvo što ima i onih 35 stanova, da je poklonio Republici Srbiji ili da je nešto izgradio u Republici Srbiji, pa evo ovako.

Mi smo platili dve bolnice, 35 miliona evra. Jedna bolnica ima 930 ležajeva u Batajnici, druga 500 ležajeva u Kruševcu. Nažalost obe su pune pacijentima koji su oboleli i to negde košta, znači, negde 35 miliona. Eto, on je mogao da napravi deset kovid bolnica. Mogao je da napravi deset škola, deset vrtića. Od ovih stanova da je podelio socijalno ugroženim populacijama koji imaju troje, četvoro dece, pa možda bi mu se ime našlo onako među časnim građanima. Dok se ne istraže ovi silni milioni koje ima u drugim državama, a bio bi red da da nešto ovoj napaćenoj zemlji jer kad je otišao sa vlasti ostavio nemerljive dugove. Hajmo redom, ostavio je Grad Beograd, bio je zadužen za milijardu i dvesta miliona evra, afera za aferom, od mosta na Adi, 400 miliona evra vredi, a realna vrednost je bila 200 miliona evra. Pa, onda podzemni kontejneri, pa onda tramvaji pretplaćeni, pa autobusi. Ne znam šta sve nije radio. Devastirao je zemlju on i njegovi pajtosi, oljuštio, očerupao. Znači, 560 preduzeća očerupao, pa tako očerupane vratio državi da ih mi revitalizujemo. Pa, onda sećate se kad su prodavali firme, uopšte nije bilo licitacija nego negde interno, to košta, počnemo od jednog, dva evra pa pokupuju njihovi pajtosi, a danas milioneri. Bilo - ne ponovilo se.

Sigurna sam i to ne važi samo za tadašnju vladajuću strukturu, nego važi i za sve lopove u Republici Srbiji. Uključujem, neka krenu i od nas, svako ima svoju imovinsku kartu, mi smo našu objavili, svi podaci su transparentni. Nadam se da će svi oni koji su krali, koji su otimali, biti iza rešetaka.

Kad smo kod popisa stanovništva, da se vratim na to, jer uvek malo budem… valjda moje nezadovoljstvo jer ne podnosim lopove, ne podnosim nekog ko laže, ko krade, jer mislim da ova zemlja to ne zaslužuje, da je čitavog života nekako bila skrajnuta i po prvi put do 2012. godine počinje ona kao feniks da se razvija, da blista u svom sjaju. Još smo mi negde na sredini do ovih razvijenih zemalja ali zahvaljujući radu, redu i disciplini, Vladi Republike Srbije i predsednik, gospodinu Aleksandru Vučiću, mi zaista idemo uzlaznom putanjom. Sigurna sam da ćemo za par godina, a danas već prosečna plata 540 evra u Beogradu, na nivou Srbije 520 evra, 2025. godine će biti 900 evra, a u najavi je da će 2027. godine biti 1250 evra.

Moram još da naglasim da je u periodu kad je počeo kovid, znači, pre dve godine, u Srbiju ušlo, vratilo se 400 hiljada ljudi. Ko god se razboleo, besplatno je lečen. Republika Srbija je obezbedila za sve ljude, nažalost od respiratora, pa preko svega ostalog lekova, vitamina i svega što treba, i lečenje i bolnice. Pre neki dan ne bila reportaža gde je bio gospodin Vučić, jer ako se sećate svi govorili na početku pandemije, da nikada nećemo da izađemo iz pandemije, da će pomreti pola Srbije, što je budalaština, neistina, što je nemoralno, neetički. Pun magacin je respiratora, svima kojima će trebati mi ćemo pomoći. Ova zemlja ne živi samo za sebe, već i za susede. Ova zemlja ima empatiju. Mi smo ljudi široke ruke i volim sve ljude koji žive u Republici Srbiji.

U Republici Srbiji imamo 22 saveta nacionalnih manjina što samo predstavlja jednu šarolikost, jednu lepotu življenja. Na svetu je najdragoceniji život, treba ga ceniti. Mislim da svi ovde, koji danas učestvujemo u ovoj sednici, ne danas, već ovoliko nedelja, želimo, molimo da svi ljudi koji su u stanju da se vakcinišu, ako nisu doći ćemo do njih, ne mislim na sebe i svoje prijatelje ovde koji sede, nego na lekare.

Moram da kažem, s obzirom, da dolazim sa Voždovca, na Voždovcu je juče otvoren najnoviji punkt za besplatnu vakcinaciju. On se nalazi bez zakazivanja. Svi žitelji Voždovca koji žele mogu da odu u naselje Vojvode Stepe Stepanovića, ulica je Šumadijskih divizija 10-14 to je broj na više punktova se vrši besplatna vakcinacija od 14 do 20 časova, pa molim građane opštine Voždovac koji su zainteresovani da odu, da urade to zbog sebe, zbog drugih, jer na taj način štite svoje zdravlje.

Juče je bio podatak da je nažalost posle kovid žurke opet desetak, 15 kovid žurki u Republici Srbiji, broj novoobolelih porastao, tako da je od prekjuče 3.700 novozaraženih, juče je bilo 4.400.

Molim sve mlade ljude i sve ljude koji nisu vakcinisani, to nije obaveza, doneta je Rezolucija da ne mora neko da se vakciniše, ali ljudi to je zaštita zdravlja. Ako mladi čovek ne želi da se vakciniše nek se vakciniše zbog svojih roditelja, zbog svog bake, svog deke, najdragoceniji je život.

Još jednom, samo dve rečenice. Hvala našim lekarima beskrajno. Ja se nadam da ćemo se i krajem godine odužiti tim divnim anđelima.

Jedan podatak od kako je uvedena vakcinacija u toj crvenoj zoni, ni jedan lekar nije umro, Bogu hvala. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas ću govoriti o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Bosne i Hercegovine o održavanju i rekonstrukciji putnih međudržavnih mostova između Republike Srbije i Bosne i Hercegovine. Jedan od izuzetno važnih sporazuma, jer, pre svega jača bilateralne odnose, a takođe i mnogo bolju saradnju u regionu.

Moram da napravim jednu malu digresiju, pa ću se obratiti ministru.

Vi ste bili vrlo uspešan privrednik, a danas ste ministar. Vrlo ste mlad čovek. Ja sam oduševljena vašom posvećenošću. Svuda vas ima, što znači da se radi i gradi, što je dobro za Srbiju. Samo tako nastavite. Prosto sam morala tako nešto da kažem, jer mi je drago da ste primenili ono što primenjuje naša Vlada, a to je rad, red disciplina. Samo napred.

Što se ovog Sporazuma tiče, naime, radi se o 11 mostova, o održavanju mostova. Republika Srbija će održavati šest mostova, pet će Bosna i Hercegovina.

Izuzetno važno, most spaja, ili bi bar tako trebalo da bude, po meni, uvek spaja, samo možda od 100% jedan slučaj da ne spaja, kod Srpske napredne stranke će spajati, jer mi vodimo jednu pravu, dobronamernu politiku, kako u regionu, tako i spoljnu politiku.

Ne zna se koliko smo sporazuma potpisali. Šta to znači? To znači samo jačanje bilateralnih odnosa i stvaranje prijatelja. To se najbolje može videti kroz silne države sa kojima smo napravili sporazume.

Narodna Republika Kina, sa puno poštovanja ali i prijateljstva, kao i partnerstva sa odnosima prema Narodnoj Republici Kini, od koje imamo samo blagodeti. O tome ću kasnije. Takođe, tu je Rusija, zatim, kompletan nesvrstani blok i sa njima, pa onda Izrael, sa njima imamo izvanredne odnose i sve ostale zemlje na svetu, Indija.

Tako se radi, pravimo prijatelje, što se videlo kad je trebalo da dobijemo vakcine. Upravo danas je došlo još pola miliona vakcina iz Narodne Republike Kine. Mislim da je Srbija u ovom momentu ukupno dobila oko tri miliona vakcina. Dakle, 2.600.000 ljudi se vakcinisalo, a revakcinisanih je 1.100.000.

Još jednom, moram da kažem nešto što je izuzetno važno, što se danas nije spomenula, a to je da je naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić danas vakcinisan. Zašto ovo govorim? Zato što su u januaru mesecu ostaci od opozicije govorili da mi nikada u životu nećemo dobiti vakcine, a evo, na današnji dan preko tri miliona vakcina i to četiri vrste vakcina, da ljudi biraju kojom će se vakcinom vakcinisati. Niko u svetu nema četiri vrste vakcina, ljudi moji. Tako se radi.

Imamo tu sreću, ali to nije faktor sreće, to je mudra politika našeg predsednika, jer pravi spone, pravi te mostove figurativno, pravi sporazume. E, zato mi danas možemo da se pohvalimo i hvalimo se, pa su nam skrenuli pažnju da se ne hvalimo. Mi se ne hvalimo, samo iznosimo činjenice da smo najbolji u regionu.

I to ne kažem samo ja, to su rekli i ljudi iz Zagreba i ljudi iz Sarajeva i čitav region. Mi poklanjamo te vakcine ljudima koji nemaju vakcine, jer nije sreća u tome da samo mi budemo zdravi, već čitav region, čitav svet. A kako će biti zdravi? Tako što se svi vakcinišu.

Zašto je važno što sam rekla da je predsednik vakcinisan? Zato što je masa ljudi govorila da vakcine ništa ne valjaju, ko zna šta će nam se desiti, da gospodin predsednik nikada neće da se vakciniše, itd. Evo, dušebrižnici, vakcinisao se i to u Rudnoj Glavi, u selu koje se nalazi pored Majdanpeka, da vide ljudi u istočnoj Srbiji da je predsednik vakcinisan. Ako pogledate danas vesti, videćete koliko je ljudi stalo u red jer veruju predsedniku Republike.

Što se gospodina Vučića tiče i njegove miroljubive politike, ne znam odakle da krenem. Verovatno bih trebala da pričam pet dana šta je sve uradio, pošto sam juče čula da ga opozicija naziva čovekom koji gubi pamćenje. Ne bih da govorim ružne reči, to je moj predsednik koji je izuzetno vredan poštovanja i ja mislim da svi ljudi koji su danas ovde sa pijetetom i poštovanjem govore o njemu. Mislim da će on ući u istoriju kao najbolji predsednik ikad. A zašto?

Trenutno se gradi osam auto-puteva. Završio je Koridor 10, naravno, Vlada, ministarstvo, gospodin predsednik. Znači, završio je Koridor 10. Gradi se Koridor 11. Gradi se Moravski koridor. Gradiće se „Karađorđe“, gradiće se Fruškogorski koridor, gradiće se auto-put od Beograda do Zrenjanina, gradiće se auto-put prema Sarajevu. Grade se auto-putevi. To su spone. Tako će doći investitori.

Zatim, evo meni kaže moja uvažena koleginica iz Priboja, gospođa Milanka Jevtović, da je su samo u Priboju renovirane tri škole. Po čitavoj Srbiji je masa škola renovirana. Sećate se kako su se smejali, opet dušebrižnici, što renoviramo toalete. A šta treba, deca da nam se vrate u srednji vek? Imali smo, što kaže moj kolega, čučavce. Treba deca da se porazboljevaju? Bilo – ne ponovilo se. Nisu ulagali 20 godina, 50 godina u škole.

Renoviramo šta god možemo i koliko god možemo. Izgrađujemo bolnice. A šta bi bilo da nismo izgradili ove dve kovid bolnice, koje su, nažalost, pune, jednu u Batajnici sa 930 ležajeva a drugu u Kruševcu sa 500 ležajeva? Sad počinjemo da gradimo takođe kovid bolnicu u Novom Sadu. Napravljeni su projekti za Kragujevac, za klinički centar. Napravili smo Klinički centar u Nišu. Praviće se ponovo klinički centar u Novom Sadu. Završićemo za godinu dana naš Klinički centar koji se gradio, ja mislim, 50 godina.

Samo Vučić, predsednik Vučić, završava sve što je neko nekad možda započeo, nekad nije. On je uradio više od svih ostalih, 20, 50 puta više. I to je istina. Mi se ne pravimo važni, jer je to ružno, nego pričamo činjenice. Iznosimo činjenice da ljudi znaju kako stoje stvari.

Setimo se samo 2008. godine. Otpušteno je 400 hiljada ljudi. Godine 2008. i 2009. otpušteno je hiljadu sudija, tužilaca, a danas zaposlenih 320 hiljada, i brojkom i slovima. Bilo je nezaposlenih 26% ljudi, danas 7,3%. Doći ćemo mi i do 5% za par godina. Do 2025. godine prosečna plata će biti 900 evra. Danas je 540 evra, a setimo se 2012. godine – 320 evra. Hajmo da se setimo minimalnog ličnog dohotka. Bio je 16.200. Koliko je danas? Danas je 32.600.

Znači, na svim nivoima, u svim strukturama radimo. Pogledajte samo „Beograd na vodi“, šta su nam sve radili. Prvo su pričali da nemamo projekat, da izmišljamo, da smo potkupljeni, a danas je to jedno od najlepših mesta za život, najlepša promenada u Evropi, fantastično. Samo gradimo i radimo.

Mogla bih ja ovako još mnogo toga, ali, ima još dosta kolega.

Nisam spomenula mali Šengen, izuzetno važan sporazum baš za regionalni razvoj, za povezivanje ljudi, a to znači da je napravljen sporazum između Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije. Data je ruka i BiH i Crnoj Gori da radimo zajedno.

Zašto smo napravili mali Šengen? Za brži regionalni razvoj. Najnormalnije je da će neko ko je ogromni investitor da uloži u region, a ne u pojedinačne zemljice. To je pod jedan. Pod dva, to je slobodan protok robe, kapitala, ljudi i ono što je najvažnije, prepoznavanje kvalifikacija. Ljudi, mi danas nemamo zanate.

I ono što je još mnogo važno, a spomenuto je, to je da će 900 evra biti 2025. godine, a već 2026, 2027. godine, sigurna sam da će biti tako, prosečna plata će biti preko 1.200 evra i garantujem, mladi ljudi se već vraćaju u Srbiju, da će tada svi ljudi koji rade van zemlje za istu tu platu i muče se, mnogo su im veći troškovi, doći u našu maticu, u našu najlepšu zemlju na svetu i živeti mnogo bolje nego što žive tamo. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnikom, dame i gospodo poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama Zakona o popisu stanovništva, domaćinstva i stanova 2021. godine.

Naime popis stanovništva bi trebao da se održi od 1. aprila do 30. aprila ove godine, međutim, zbog novonastale situacije, odnosno situacije koja traje nažalost već godinu dana, pandemije ili zaraza koja vlada čitavim svetom Kovid 19, nismo u situaciji zbog čuvanja zdravlja građana Republike Srbije da taj popis odradimo sada. Popis je bio pomeren za oktobar mesec, međutim i to je previše blizu i amandmanom mog kolege gospodina Đorđa Todorovića, mi smo pomerili popis za 2022. godinu i to za oktobar mesec, tačnije od 1. oktobra do 31. oktobra 2022. godine, što je dobro, jer čuvamo zdravlje građana Republike Srbije.

Što se samog popisa tiče, trebalo bi da svi izađu na popis. Vrlo je važno, jer kreiramo tako državne politike pod jedan. Pod dva, znaćemo tačan odnos između mortaliteta i nataliteta. Nažalost, još uvek je mortalitet veći od nataliteta. Mi smo čak doneli zakon pre par godina o finansijskoj podršci porodica sa decom. Tako da finansiramo prvo, drugo, treće i četvrto dete, što je odlično. Za prvo dete imamo stimulans, odnosno jednokratnu pomoć od 100.000 dinara. Za drugo dete imamo dve godine pomoć na mesečnom nivou od 10.000 dinara. Za treće dete imamo 10 godina na mesečnom nivou pomoć od 12.000 dinara i za četvrto dete stimulans je 10 godina na mesečnom nivou 18.000 dinara.

Zašto ovo po treći put, moje koleginice su već spomenule, ja takođe govorim o tome? Jer je jako važno da buduće majke znaju da država pomaže majkama koje žele da svojim doprinosom, odnosno rađanjem dece populacija, odnosno natalitet u Srbiji bude veći od mortaliteta, što je svuda prirodno, jel.

Zatim, kada radimo popis vrlo je bitan kontakt sa građanima, obzirom da je u pitanju 20.000 ljudi, što 5.000 instruktora, što 15.000 popisivača, neminovno je da dođe do kontakta, obilazite nečije kuće, stanove, a to nije dobro. Treba da postoji edukacija, opet ste u kontaktu sa ljudima koji treba da slušaju vašu edukaciju, znači sve se radi na tome da bi se zaštitilo zdravlje građana Republike Srbije.

Juče sam slušala izveštaje što se kovida tiče, nisu dobri, pa ovim putem apelujem na građane Republike Srbije, ko hoće da primi vakcinu, neka primi, nije obavezna, ali je mnogo dobro da primimo vakcinu, jer ćemo zaštiti masu građana od nas samih. Ne znam šta da kažem, ali pre svega dugujemo zahvalnost svojim doktorima koji danonoćno rade, medicinskim sestrama i ne samo njima, nego i svim ljudima koji učestvuju u lečenju ljudi kojih je sve više po bolnicama. Ne znam šta bi se desilo da nismo izgradili ove dve kovid bolnice, jednu u Batajnici sa 930 ležajeva, drugu u Kruševcu sa 500.

Čula sam juče da je u Batajnici već 900 ljudi u bolnici, u Kruševcu je više 250 ljudi. Što kaže jedan lekar, svaka čast tim lekarima, prave se žurke. Bila sam i ja mlada, zar ne možemo još malo da se strpimo, da revakcinisanih bude dva miliona, znamo da treba da bude tri miliona u Srbiji vakcinisanih i revakcinisanih da bi pandemiju držali pod kontrolom, da bi se ova pošast jednom završila. Da imaju žurke, ali u skafanderima, da vide kako to izgleda kada ste pod 10 sati u skafanderu, kad nemate vazduha da dišete, zar je prirodno da neko ima onoliko tešku opremu, a bore se za svakog građanina Republike Srbije. Znači, strpite se, dajte malo oduška na drugoj strani, čitajte knjige, zabavljajte se. Svi smo bili mladi, nije period za žurke. Razumem mladost, svaka čast mladim ljudima. Još malo dok ovo prođe i vakcinišite se, to je moj savet.

Što se tiče ovog popisa, trebalo bi ući svuda, u ustanove socijalne zaštite, trebalo bi ući u bolnice, trebalo bi ući u domove za nezbrinutu decu, to sada nije moguće. Ne samo to, država je baš pametno smislila da baš zbog kovida, zbog ove pandemije obuči ljude koji su već zaposleni da unutar toga rade taj popis, što je po meni odlično. Naravno da će dobiti nadoknadu za to. Preporuka UN, odnosno njihovog Fonda za statistiku je i da se odloži popis stanovništva, što su prihvatile, ja mislim 90% zemalja na svetu, što je opet dobro, da bi ovu pošast koja se zove Kovid-19 što pre eliminisali iz naših života da se vratimo normalnom življenju.

Nažalost, migracije su vrlo česte i dešavaju se od kad je sveta i veka, a Srbija je nekako zapad-istok, istok-zapadu, put na drumu, pa smo uglavnom smetali velikim silama, opet kažem, nažalost, u Balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu, u Drugom svetskom ratu, u ratovima devedesetih, za vreme bombardovanja 1999. godine, 2004. godine kad je bio pogrom iz KiM, nestalo je, poginulo, više od milion ljudi, više od milion Srba. To je nedopustivo. Nadam se da se to nikada više neće ponoviti, i zahvaljujući izuzetno mudroj politici našeg predsednika gospodina Aleksandra Vučića, sigurna sam da do toga nikada više neće doći.

Što se prokreacije odnosno nataliteta, rekla sam već koje smo mere sproveli, ali ne samo to, jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije je i Strategija 2020-2025, koja se upravo trudi da napravi poslovni ambijent da bi se mladi ljudi vratili u Republiku Srbiju. Zato je odvojeno 600 miliona evra. Takođe, treba povezati dijasporu sa maticom Republikom Srbijom, to se takođe radi. Umesto za naučno-tehnološka istraživanja, gde je do prošle godine izdvajano 0,87% od budžeta, treba se izdvojiti bar 2%, i to će sigurna sam, tako i biti. Treba obratiti veću pažnju i veći budžet dati kulturi. Sigurna sam da će se to tako i desiti.

Sada pravim digresiju, prosto moram, juče je najvažnija vest što se mene tiče, naravno osim zdravlja stanovnika Republike Srbije je u negativnom kontekstu, da gospodin Đilas, nađeni su mu novi računi, na 53 računa u 17 zemalja ima tačno 67. 966.814,00 evra. Draga gospodo za te pare je mogao da napravi četiri kovid bolnice, mogao je da napravi, sa plus oni 619 svojih miliona i 35 stanova i ko zna čega ćemo još naći, mnogo toga. Mogao je npr, sa 619 miliona da napravi Moravski koridor, bilo bi mu ime zapamćeno u istoriji. Tako nešto se ne radi. Sigurna sam da će naši istražni organi da urade posao kako treba i da će ovaj gospodin, i ne samo on, nego svi koji kradu, da li je to opozicija, ili pozicija, biti iza rešetaka.

Što se tiče popisa, naravno da ga trebamo raditi i radićemo ga, pošto postoje stavke koje ste veroispovesti ili nacionalnosti, ovo je slobodna zemlja, jedna demokratska, otvorena zemlja koja ima apsolutno isti princip i stav prema svakome, treba svako najnormalnije, bez ikakve bojazni da se izjasni, jer ovo je prosto zemlja koja otvorenog srca prima sve. Hvala na pažnji.

Hvala, predsedavajuća.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas razmatramo dve odluke, i to, pre svega, Predlog odluke o izboru zamenika Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i druga odluka je Predlog odluke za izbor sudije za Privredni sud u Zaječaru.

Što se prve odluke tiče, izbor je Sanja Unković i vi ste, uvaženi gospodine, rekli da je ona već u službi 10 godina, da ima izvanredne reference i ja ću svakako podržati taj predlog, jer vi radite sa njom i ja vama verujem, jer ste pokazali za ovo vreme, od kako smo vas izabrali, da radite onako kako treba. Malo ću da se vratim posle na vašeg prethodnika.

Što se tiče novog kandidata, odnosno Predlog odluke za izbor sudije i Privredni sud u Zaječaru, to je gospođa Ivana Dimitrijević. Takođe, rekli ste da ima izvanredne reference. Ja se uopšte ne mešam u vaš izbor i ja ću to podržati.

Sada idemo redom. Što se tiče vašeg grane vlasti koja je nezavisna, zaista je to jedna časna profesija i do 98% je časnih sudija. Međutim, postoji 2%, između ostalog tu je i sudija Majić, o kome neću danas, jer ima dosta govornika koji žele da govore danas, ali ću da se osvrnem na njega i njegov rad i njegovo pripadništvo DS, odnosno po nalozima radi to što treba i što ne treba, uglavnom što ne treba, ali kažem 98% radi časno i pošteno i zato vam svaka čast.

Što se tiče Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, vi ste naslednik gospodina Rodoljuba Šabića koji je prvi bio Poverenik za informacije od javnog značaja i to 2004. godine i, bogami, dugo je trajao. Dobro je radio posao u početku. Međutim, onda se i on okrenuo politici. Prvo njegovo reagovanje koje nije bilo dobro je da brani gospodina Sašu Jankovića, koji je u to vreme bio Zaštitnik građana, to se ne radi, jer je čovek iz svog kabineta radio kampanju za predsednika, ako se sećate, tako nešto je nedopustivo. Vi ste nezavisna institucija i tako treba da ostanete i ne samo vi, nego i Zaštitnik građana i Poverenica za rodnu ravnopravnost.

Vi nama podnosite izveštaj ovde i svakako bi trebalo da radite za dobrobit građana Republike Srbije i za ovu zemlju, a ne da se radi iz kabineta kampanja za predsednika države. Tako nešto se nikada nije desilo i nadam se da se nikada više neće desiti.

Moram da se osvrnem na rad gospodina Šabića, pošto je bio prvi. Zaista ne mogu da ne kažem da to što je uradio nije bilo dobro. Znači, ne brani se neko ko radi protiv države, a drugo, moja uvažena koleginica je rekla da je, takođe, gospodin Šabić dobio od Republičkog javnog tužilaštva optužbu zbog prekršaja nekoliko zakona 2016. godine, što je nedopustivo. Tako nešto se ne radi.

Moram i da ga pohvalim. Znate, pre dve godine gospodin Šabić, nažalost, je pao na Zelenom vencu i povredio se. Čovek je imao razbijenu arkadu, imao je posekotinu na obrazu i za pet minuta u čitavoj Srbiji je osvanulo da gospodin Vučić i gospodin Stefanović montiraju procese, da je to atentat, da je čovek napadnut zahvaljujući gospodinu Vučiću. Možete zamisliti gospodina Vučića, predsednika Republike Srbije, koji radi od 16 do 18 sati, koji ne zna gde će pre, danas je u Vranju, Pirotu, pa onda u Subotici, gleda kako se rade putevi, brze pruge i ostalo, kako zove gospodina Stefanovića i naređuje mu da jedno trojica policajaca krene i da onako sapliću ljude po Knez Mihajlovoj. Sramota jedna sramotna.

Tu je bio vrlo častan gospodin Šabić koji je rekao da to nema veze sa politikom, da ga je neko slučajno gurnuo, jer je tamo uvek gužva, svi znamo, prolazimo tim Zelenim vencem, pa znamo kako to izgleda, i to je jako dobro. Međutim, iskonstruisano je stotine laži, svi današnji opozicionari su krenuli udar na gospodina Vučića i na gospodina Nebojšu Stefanovića, što je neprimereno, što se ne radi. Možete zamisliti koja je iskonstruisana laž, pa ja mislim da to ni deca danas ne rade. Sramotno je tako nešto.

Onda imate izjave, sam gospodin, idemo od njega, pošto je bilo veoma korektno od njega, rekao je – nekome je u Sremskoj ulici otpozadi sapleo i udario sam glavom u trotoar zato moram da kažem da sam siguran da ovo nije posledica politički inspirisanog napada, što nema veze s mozgom. Zamislite da idemo i da saplićemo mi iz SNS opozicionare. Molim vas, mi se njima uopšte ne bavimo, osim kada pričamo o lopovlucima. Sve ostalo – rad, red i disciplina, radimo, gradimo ovu zemlju.

Onda je bio tu Zoran Lutovac koji kaže – iako je siguran da ovo nije posledica neposredno politički inspirisanog napada, može biti, pazite, onda ovako vest udarna, može biti posledica politički generisanog verbalnog nasilja koja se promoviše sa vrha prema svima koji drugačije misle. Pa onda Sanda Rašković Ivić, to me je onako iznenadilo, napadnut je Rodoljub Šabić, nije čudo, jer svima koji drugačije misle Aleksandar Vučić i naprednjačke perjanice crtaju mete, ovo je linč.

Dragi građani Srbije, mi se opozicijom bavimo jedino ako pričamo o lopovlucima, a njih je koliko god hoćete. Upravo imamo informaciju da gospodin Đilas nema samo kapital u četiri zemlje, već u 17 zemalja 50 računa. Bila je cifra 619 miliona, pa ćemo da vidimo koliko je sada. O tome se priča, a naš predsednik gradi puteve, mostove, pruge, radi za ovu zemlju. Upravo juče, kada je bio ovaj tužan dan, samo nisam sigurna da je neko pomenuo i na to ću da se osvrnem, o žrtvama, neka im je laka zemlja i dati pomen, ali niko nije pomenuo da je nestalo preko 30 hiljada ljudi. Sa tim ću da završim, jer je jako potresno, ali ono što mene strašno iritira je da se niko od opozicije nije setio da da bilo kakav pomen, bilo šta da kaže, da se pojavi – ljudi, bilo je tako i tako, neka im je večna slava, to su naši heroji, junaci. Ne, to je nedopustivo.

Mogla bih ja ovako da pričam o svemu i svačemu još mnogo dugo, ali ima još dosta govornika. Sigurna sam da ćete vi časno i pošteno raditi svoj posao, Povereniče, takođe i naše sudstvo u koje sam uvek verovala. U danu za glasanje ću podržati predlog obe ove odluke. Zahvaljujem.

Hvala, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, pre svega, uvažena ministarko, vi ste više uradili za ovih par meseci, nego što su gospoda od 2000. do 2020. godine, znači svi ministri, a to je istina. Pa, vi ste za par meseci, pre svega, očistili ono ruglo od deponije u Prijepolju. Meni nije bilo samo jasno kako je neko mogao ko živi tamo da trpi to?

Par kilometara odatle je manastir Mileševa sa najlepšom freskom na svetu, koja je zaštićena UNESKO-om i hvala vam na tome, jer ja često svraćam u taj manastir.

Zatim, radite na proširivanju Regionalnog centra za reciklažu u Užicu. Takođe, gradi se transfer stanica u Novoj Varoši i samo tako nastavite. Vas čeka enormno veliki posao. Nažalost, izgleda da, građani Srbije, ne vole svi ovu našu prelepu domovinu, pa bacaju gde god ko šta može i koliko može.

Imate tri i po hiljade smetlišta i vi ćete to, sigurna sam, u narednom periodu i otkloniti, očistiti to đubre, a Vlada Republike Srbije ima da čisti neko drugo đubre - kriminal, lopovluk, spinovanja. Svaki dan imamo nove spinove. Pre svega, kaže gospodin Đilas da Republika Srbija i njen javni dug u ovom momentu iznosi 54 milijarde evra. Molim? Kojih 54 milijarde? Spin da bi sakrio svoje lopovluke, a o njima ćemo posle. Dugujemo 23 milijarde evra.

Dalje, kaže da Narodnoj Republici Kini Republika Srbija duguje 11 milijardi evra. Kako ga nije sramota? Zaboravio je jedan zarez - 1,1 milijarda itd.

Nego, da vidimo mi za ovu najnoviju njegovu muljažu. Meni baš nije jasno ko je koga, šta je ovde ko kome radio, koliko je para dao, ali da vidimo. Idemo redom.

Dragan Đilas je svoju "Dajrekt mediju", prvo, prodao firmi "CEE medija", izvesnom Bugarinu Krešimiru Gergovu, koji među nama uopšte nije poznat u tim krugovima u biznisu, kome je Dragan Šolak pozajmio 17,7 miliona evra, a Dragan Đilas kaže da nema nikakve veze sa Draganom Šolakom, niti da je ikada imao, niti u biznisu, niti bilo kako. Dobro, onda idemo dalje.

Gospodin Bugarin Gergov i njegova firma besplatno ustupaju firmu Draganu Đilasu da bi Dragan Đilas prodao firmu Draganu Šolaku za 52 miliona evra. Ma, ajte, molim vas, ko je ovde lud? Ovo je klasična muljaža. Šta je poneta? Pa, da se ne bi platio porez u Srbiji.

Od kako je na vlasti bio Dragan Đilas, bio, ne ponovilo se, njegovo vladanje bilo je osam godina i za tih osam godina se obogatio hiljadu puta. Znači, imao je oko 70-ak hiljada evra, a sada ima preko 700 hiljada. Pardon, to je bilo do juče. Istraživačko novinarstvo je utvrdilo svojim istraživanjem da su nađene neke nove firme njegove po svetu, pa između ostalog u Luksemburgu, Švajcarskoj, Holandiji, Mauricijusu i još na 17 destinacija po čitavom svetu, da je konto koji se vodi u Švajcarskoj na brata Gojka, iznosi oko 700 miliona evra, a da je na Mauricijusu taj konto 5.741.025 evra.

Da li je moguće? Pa, kako to? Dakle, 619 miliona plus ovo, plus 17 destinacija u svetu. Au, ja mislim da će on biti definitivno najbogatiji Srbin. Bio je valjda na trećem mestu. Sad će biti ubedljivo prvi.

Idemo dalje. Đilas je zadužio i sopstvenu stranku, sećate se, otkupio je dug za 49 miliona dinara, u stvari, otkupio za 38 miliona dinara, sve ostatak, ono digao je 18% kamata, pa, izvolite, devastirao DS, a njegov kum Marko Bastać, sećate se njega, onaj koji je davio za novac sopstvenog kuma, njihov bog je, šta? Pare. Bilo, ne povratilo se.

Gospođo Vujović, sa zadovoljstvom ćemo vas podržati i sigurna sam da ćemo u danu za glasanje svi glasati za ovaj odličan zakon, a vama puno sreće u daljem radu. Hvala.