LJUBICA MRDAKOVIĆ TODOROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođena 1962. godine. Živi u Nišu.

Diplomirala je, završila specijalizaciju iz ginekologije i akušerstva i magistrirala na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu. Zvanje “primarijusa” dobila je 2006. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Udata je i ima sina.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Hvala predsednice.

Potpuno sam saglasna sa stavom Vlade i Ministarstva zdravlja da predloženi amandman treba odbiti. Naime, neželjene reakcije ili dejstva se dele, u medicini, prema intenzitetu na blage, srednje i teške, prema posledicama na ozbiljne i nisu ozbiljne i prema učestalosti.

Člana 3. predloženog zakona u stavu 29. i 30, precizno i kristalno jasno objašnjava koji su to ozbiljni neželjeni događaji u postupcima biomedicinski potpomognutog oplođenja. Neželjena reakcija i događaj može da bude i crvenilo, svrab, peckanje, oskudno intravaginalno krvarenje, recimo kod aspiracije, koja je normalna pojava, ali to ne spada u ozbiljne neželjene događaje. Zahvaljujem se.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Hvala.

Potpuno sam saglasna sa stavom Vlade i Ministarstva zdravlja da se predloženi amandman odbije i obrazloženje koje je dala Vlada o odbijanju predloženog amandmana je sasvim korektno.

Naime, član 25. Predloga zakona precizno, ali zaista precizno definiše koje to osobe mogu biti uključene u postupak biomedicinski potpomognutog oplođenja. Novina za ovaj zakon je da postupak BMPO-a može se koristiti u slučajevima postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti kod punoletnih, ali i kod maloletnih osoba.

Čitav spektar je takvih stanja koja mogu uzrokovati smanjenje ili trajnu neplodnost. Pomenuću neke od njih, kao što su onkofertilni postupci, na primer kancer, kod posebno mladih osoba koje recimo nisu započele ili pak nisu ni završile svoju reprodukciju, zatim, tu imate i druga stanja endrometrioze, miomi materice, planirane operacije u maloj karlici, različite sistemske bolesti, rizične pacijente, itd. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, možda će neskromno da zvuči, ali nije tako. Zaista na dnevnom redu danas su dva izuzetno, izuzetno dobra zakona i prenosim sve pohvale svojih kolega sa kojima sam razgovarala u vezi ova dva zakona, čija je medicinska delatnost vezana za biomedicinsko potpomognuto oplođenje i za transfuzijsku medicinu.

Zaista su prezadovoljni zakonima koji su danas na dnevnom redu. Tu su i ljudi koji su bili članovi republičkih stručnih komisija i koji su direktno učestvovali u izradi nacrta pomenutih zakona.

Vi ste u uvodnom izlaganju veoma detaljno obrazložili ova dva zakona, detaljno, precizno i jasno, tako da verovatno ću se u svom izlaganju ponoviti sa vama i sa konstatacijama mojih kolega, ali nije na odmet zbog građana Srbije koje muči ovaj problem neplodnosti.

Htela bih da kažem da je reproduktivno pravo jedno od osnovnih prava žena i muškarca, da je stvaranje porodice i dobijanje potomstva najvažniji cilj i najsnažnije zadovoljstvo ljudi u svim društvima i ljudskim zajednicama.

Nešto malo o istorijatu biomedicinski potpomognute oplodnje, ona je zvanično ušla u humanu reproduktivnu medicinu 1978. godine kada je u Engleskoj rođena prva beba začeta na ovakav način, a što se tiče Srbije veštačka oplodnja, naš odomaćeni naziv i definicija, datira od 80-tih godina prošlog veka. Godine 2006, ukoliko grešim, ispravite me, imali smo 1.000 pokušaja, odnosno parova godišnje, koji su podvrgnuti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, 2016. godine taj broj je četvorostruko veći. Imamo 18 zdravstvenih ustanova koje se bave pomenutom granom medicine, od toga pet državnih i 13 privatnih.

Što se tiče Klinike za vantelesno oplođenje, GAK u Nišu, postupci biomedicinski potpomognutog oplođenja sprovode se od 2008. godine. Praktično od novembra 2008. godine, pa do sada urađeno je oko 2.200 postupaka, sa stopom trudnoće od 40% i stopom porođaja od 25 do 30%. Svi znamo i čuli smo da je biomedicinski potpomognuto oplođenje krajnji oblik lečenja steriliteta, kada su sve ostale metode lečenja steriliteta neuspešne.

Poslednjih godina u našoj zemlji se beleži povećanje učestalosti neplodnosti, mi nismo osim sveta, tako je i u industrijski razvijenim zemljama, gde je taj procenat 10 do 15. Smatra se da je broj pacijenata povećan usled povećanog rizika koji prati savremeni način života, odlaganje rađanja zbog školovanja i karijere, veći broj seksualnih partnera i veće mogućnosti ekspozicije i polno-prenosivim bolestima i pelvično inflamantornoj bolesti, veća zastupljenost gojaznosti. Po nekim autorima korišćenje kontracepcije, kao što su intrauterini ulošci, kao i to da je čest način planiranja porodice ili kontracepcije, kod nas u Srbiji abortus, posebno zabrinjavajuće kod mladih, a takođe i smanjena fertilnost muškaraca.

Aproksimativno 30% brakova u Srbiji je infrantilno ukoliko se starost kreće od 35 do 44 godine života. Naime, svi znamo da starenjem dolazi do iscrpljivanja rezervi ocita kod žene, treba napomenuti i naglasiti da negativan uticaj godina nije samo u smanjenoj broju ocita, već i u njihovom kvalitetu. Naime, studije pokazuju da je najveća fertilnost žena u životnom periodu od 20 do 24 godine života, a već oko 50-te godine života ostane samo oko 1.000 jajnih ćelija i većina je abnormalna, jer su dobre već iskorišćene. Znači, tri do pet procenata pacijenata koji se leče od neplodnosti leče se upravo metodama biomedicinski potpomognutog oplođenja.

Kod nas trenutno 400.000 parova, u našoj zemlji, ima ozbiljan problem sa začećem i dobijanjem potomstva. Surove brojke pokazuju da se i kod muškaraca i kod žena problem neplodnosti kreće oko 40% za udeo muškog faktora u sterilitetu, odnosno za žene 40 do 50%, dok je u 10% problem steriliteta prisutan kod oba partnera, po nekim autorima je to čak i 20%.

Da bi našim građanima koji prolaze kroz bolna životna iskustva u postupku stvaranja potomstva olakšali realnu životnu situaciju, predloženi novi zakon ima za cilj da na pravno valjan način olakša, uredi i pruži sigurnost u postupku biomedicinski potpomognute oplodnje.

Predlog zakona detaljno uređuje celu oblast BMPO-a i sve radnje u okviru nje, od postupka testiranja, dobijanja, obrade, zamrzavanja, čuvanja, skladištenja i distribucije reproduktivnih ćelija, zigota i embriona, uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija na nacionalnom nivou, koji će obavljati banka. Znači, princip sledivosti od davaoca do primaoca.

Novina u zakonu su prilagođene razvoju medicinske nauke koja stalno napreduje i prakse, kao i regulativi EU. Akcenat je na uključivanju donatorstva i formiranju banke.

Takođe, novo je i uključivanje privatnih klinika i privatne prakse, kako bi biomedicinski potpomognuta oplodnja bila dostupna što većem broju pacijenata koji imaju potrebu, nažalost, za ovim vidom lečenja neplodnosti.

Znači, kao što sam rekla, privatna praksa učestvovaće u pružanju ove zdravstvene usluge, naravno, pod uslovima koje propisuje ovaj zakon. Znači, isti uslovi, ista oprema, isti stručnjaci, tako da ćemo na taj način imati jedinstvene uslove biomedicinski potpomognute oplodnje.

Cilj zakona je uređen organizacioni sistem u oblasti BMPO-a i stvaranje jedinstvenih uslova za obavljanje postupaka BMPO-a, u skladu sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i propisima Evropske unije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti medicine.

Još neke karakteristike ovog zakona su – jasan i precizan inspekcijski nadzor u oblasti BMPO-a u okviru uprave za biomedicinu i jedinstveni informacioni sistem u svim ustanovama i centrima za biopotpomognuto opolođenje, kao i upravu za medicinu.

Novina je da se postupak BMPO-a koristi u slučajevima postojanja medicinskih indikacija za očuvanje plodnosti kod punoletnih, ali i kod maloletnih lica. Naime, razlikujemo dve vrste očuvanja sopstvene plodnosti – medicinske indikacije i elektivne socijalne indikacije.

Ja ću samo pomenuti jedan primer medicinske indikacije kao što je, na primer, onkofertilni postupci. Znači, kada je u pitanju kancer, naime, među obolelima od zloćudnih bolesti je značajan broj i mladih ljudi koji nisu započeli ili nisu još uvek završili svoju reprodukciju.

Takođe, novim zakonom je propisan precizan postupak sa darovanim reproduktivnim ćelijama i određeno je da davalac nema pravne ili druge obaveze niti prava prema detetu začetom i rođenom upotrebom darovanih ćelija ili embriona. Takođe, banka darovanih embriona, znači mogućnost darovanja embriona, postupak darivanja je oprezno i detaljno uređen, tako da parovi koji daruju embrione idu i na dodatna ispitivanja. Odbačeni embrioni se poklanjaju parovima koji imaju veliki problem i nisu u mogućnosti da dobiju potomstvo vlastitim reproduktivnim ćelijama. Znači da je u pitanju jedan dobrovoljan i nesebičan, jednom rečju – plemeniti čin.

Rekla bih na kraju povodom ovog zakona da je Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo donošenjem novog Predloga zakona o BMPO-u još jednom pokazala političku zrelost i spremnost da se suoči i uspešno izbori sa svim izazovima, pa i ovim, i da precizno reguliše sve u sistemu zdravstva što je vezano za ovu oblast.

Dug je put koji je Ministarstvo zdravlja Republike Srbije prešlo dok je stiglo do Predloga ovog zakona a nakon sprovedene javne rasprave, sa punim uvažavanjem predloga i sugestija. Zakon o BMPO-u je novi iskorak u oblasti lečenja infartiliteta i steriliteta.

Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja Republike Srbije su načinili veliki napredak pokazavši, s jedne strane, razumevanje i empatiju za ne mali broj osoba koje samo na ovaj način mogu da imaju potomstvo i, sa druge strane, spremnost da pomogne i unapredi uslove u kojima će naučni radnici i stručnjaci iz ove oblasti medicine dati svoj maksimum, u svojoj zemlji i za svoj narod.

Što se tiče Zakona o transfuzijskoj medicini, takođe, veoma detaljno ste obrazložili ovaj zakon. Pomenuću samo neke od benefita ovog zakona, kao što su – ujednačeni kvalitet i sigurnost krvi za celu zemlju, racionalna potrošnja krvi, princip sledivosti, racionalizacija u smislu centralizovane nabavke opreme i materijala, samim tim i ujednačenost u tim oblastima, eliminisanje povremenih nestašica krvi, jasan inspekcijski nadzor, jedinstveni registar davalaca krvi i komponenata krvi, registar ozbiljnih neželjenih događaja i ozbiljnih neželjenih reakcija itd, itd, tako da slobodno mogu reći da je u pitanju jedan revolucionarni zakon.

U Danu za glasanje ću ja i moje kolege iz Poslaničke grupe Srpske napredne stranke podržati oba predloga zakona. Zahvaljujem se.

Imovinska karta

(Beograd, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97485.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 15:52