Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljubica Mrdaković Todorović

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala.

Poštovani gospodine ministre, građanima Niša i juga Srbije je potreban novi KC u Nišu. Naime, sa početkom rada novog KC u Nišu krajem 2017. godine i Niš i Srbija su dobili najmoderniju i najsavremeniju kliniku u ovom delu Evrope. Novi KC ima 48.000 kvadratnih metara i ima bolje uslove za dijagnostikovanje bolesti za više od 2,5 miliona stanovnika koji gravitiraju ovoj zdravstvenoj ustanovi.

U kompleksu novog KC, takođe je sagrađen jedan od najvećih operacionih blokova u Srbiji i na Balkanu sa 16 najsavremenije opremljenih hirurških sala triangio sale, dva urgentna centra. Pacijenti su smešteni u komfornim dvokrevetnim sobama sa kupatilom, a ukupno ima 613 standardnih ležajeva u stacionarnom delu i kapacitetima za intenzivnu negu, a prvi put je sagrađen i zaseban centar za transplantaciju organa i praćenje stanja pacijenata u najmodernijim uslovima za zbrinjavanje stanovništva, ali i za rad medicinskih stručnjaka.

Činjenica je da prethodni režimi na čelu sa „žutim preduzećem“ nisu bili zainteresovani i nije ih bilo briga da ovaj kapitalni objekat privedu kraju. Dolaskom SNS na vlast, to je realizovano. Jednostavno, bili su zaokupljeni sobom, sopstvenim biznisima, toliko o njihovoj brizi za građane i za njihovo zdravlje.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o rastu javnog zdravlja, na šta se odnose moji amandmani, ja ću u svom izlaganju izneti rezultate rada Ministarstva zdravlja za 2017. godinu, na čijem čelu je ministar Lončar. Ima ih dosta, ali zbog vremena pomenuću samo neke rezultate.

Naime u 2017. godini, bord „Eurotransplanta“ je jednoglasno odlučio da Srbija bude primljena u organizaciju. Ugovor o članstvu potpisan je na godinu dana. Budžetom je predviđeno 35 miliona za tu namenu, a osim toga timovi su pojačani novim, mladim lekarima, uveden je 24 časovni kol centar za transplantacije i određeni su nacionalni koordinatori za transplantacije koji dežuraju 24 sata.

Ministarstvo zdravlja u 2017. godini izdvojilo je 1,1 milijardu dinara za lečenje obolelih od retkih bolesti. Zaposleno je 600 lekara iz oblasti onkologije. Pod pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja i Kliničkog centra Srbije završena je izgradnja najsavremenije angiosale. Za nabavku zaštitne opreme od jonizujućeg zračenja kao i adaptaciju prostora izdvojeno je blizu 57 miliona dinara.

O trošku budžetskog fonda upućeno je više od 55 dece na lečenje u inostranstvo ili su strani lekari dolazili u Srbiju a više od 130 uzoraka je poslato u inostranstvo kako bi se uspostavila dijagnoza. Računom budžetskog fonda predviđeno je 246 miliona dinara namenjenih za decu kojima je neophodna pomoć. I u prvih pet meseci urađeno je 56 transplantacija od čega 38 transplantacija bubrega, 14 transplantacija jetri i četiri transplantacije srca. Zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, predloženi zakoni su znak da smo mi kao društvo spremni da pokažemo najviši stepen humanosti, ali i znak da smo kao društvo spremni da prihvatimo nešto što je normalan terapijski postupak u medicini svuda u svetu. Naravno, mi svi zdravstveni radnici radićemo sa našim pacijentima, posebno izabrani lekari, na promociji zaveštanja organa.

U jučerašnjoj diskusiji moglo se čuti od pojedinih opozicionih poslanika negativnih konotacija na vaš rad i na rad Ministarstva zdravlja, što apsolutno nije tačno i ne odgovara činjenicama, a to kod određenih stvara ljubomoru, zavist, pa čak i mržnju, ali to je već njihov problem.

Niko ne može da ospori postojanje novog Kliničkog centra u Nišu, jer postoji. Niko ne može da ospori nabavku i početak rada novih šest linearnih akceleratora. Niko ne može da ospori primenu elektronskih recepata i implementaciju integrisanog zdravstvenog informacionog sistema. Niko ne može da ospori izgradnju savremenog Centra za iks nož u Kliničkom centru Srbije. Niko ne može da ospori besplatne preventivne preglede za građane. Pregledano je više od 170 hiljada građana za devet dana akcije i takva vrsta pregleda nastaviće se i u budućnosti.

Da bih podsetila pojedine naše poslanike, koji očigledno nisu upućeni, sa rezultatima rada Ministarstva zdravlja, a na čijem ste vi čelu, retrogradno od 2015. godine ću pomenuti rezultate rada Ministarstva kojim vi rukovodite.

Htela sam da kažem da dosta dugo godina radim u zdravstvenom sistemu i promenili su se mnogi ministri. Šta pamtim iz perioda ministrovanja nekih od njih? Nedostatak osnovnih sredstava za rad. Na primer, nedostatak sterilnih rukavica, pa smo taj papir od sterilnih rukavica stavljali kao podmetač za preglede, umesto kompresa; nedostatak konca, kedguda, vajkrila; nedostatak anestetičkih sredstava, gela za ultrazvučni pregled trudnica i ginekoloških pacijenata, a o krupnijim sredstvima za rad da i ne govorim, nego kako kažu naši stari ljudi – bilo, ne ponovilo se više.

Što se tiče rezultata rada Ministarstva zdravlja od 2015. godine, počeću sa tom godinom, u 2015. godini obavljena je prva operacija gama nožem u Srbiji u Nacionalnom gama centru u Kliničkom centru Srbije. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije je uvelo u rad ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite posebne savetovališne jedinice za pacijente koji boluju od šećerne bolesti tzv. savetovališta za dijabetes. U okviru obnavljanja savetovališta pokrenut je pilot projekat za dijabetes u dva doma zdravlja u Čačku i Beogradu na Savskom vencu, a pod pokroviteljstvom Republičke stručne komisije za dijabetes i Ministarstva zdravlja sa primarnim ciljem uvida u kontrolu dijabetesa kod reprezentativnog uzorka pacijenata sa dijabetesom tipa dva, koji se već nalaze na oralnoj terapiji.

Vanbolničko porodilište u 2015. godini, Doma zdravlja Preševo počelo je sa radom. Opremanje porodilišta obezbedila je Misija EU u Srbiji, a Ministarstvo zdravlja uradilo je proširenje kadrovskog plana i omogućilo raspisivanje konkursa za zapošljavanje dva ginekologa i 10 babica i medicinskih sestara.

Otvoreno je savetovalište za dijabetes u Domu zdravlja Niš, u mojoj matičnoj zdravstvenoj ustanovi, koje je formirano na predlog ministra zdravlja i Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu šećerne bolesti.

Kompanija „Nektar“ donirala je 26 miliona dinara ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“ za obnovu i adaptaciju dela drugog sprata klinike, kako bi se prošilo Odeljenje za vantelesnu oplodnju.

Država je u 2015. godini izdvojila 334 miliona za lečenje retkih bolesti. Kraljevačka bolnica je u 2015. godini pustila u rad magnetnu rezonancu koju je kraljevačkoj bolnici poklonio donator iz Kanade.

Za godinu dana rada u 2015. godini, Fond za lečenje dece od retkih bolesti, 23 pacijenta poslato je na lečenje u inostranstvo, a potrošeno je oko 60 miliona dinara i 140.000 evra.

Domu zdravlja u Svilajncu uručena je pomoć Japana kroz medicinske aparate, kao što su rendgen, ultrazvuk, EKG, CTG, inhalator vredne 71.750 evra.

Dom zdravlja u Šidu bogatiji je za mobilnu ambulantu koju im je donirao populacioni fond UN, a reč je o mobilnoj ambulanti za ginekološko-akušersku praksu, odnosno vozilu koje je neophodno u hitnim slučajevima. Pored toga, doniran je i mobilni ultrazvučni aparat za ginekološku dijagnostiku, medicinski sto za ginekološke preglede i mobilni EKG.

U Kliničkom centru u 2015. godini u Nišu, novom kliničkom centru je prvi put urađena operacija mehanička potpora leve komore srca.

O rezultatima vašeg rada i rada Ministarstva zdravlja na čijem ste vi čelu za 2016, 2017. i 2018. godinu govoriću po sledećim predloženim amandmanima. Hvala.
U svom izlaganju uopšte ni jednog trenutka nisam pomenula devedesete godine, nego sam rekla da 30 godina radim u zdravstvu i da se za taj vremenski period promenilo mnogo ministara i da pamtim vremena u vreme ministrovanja pojedinih od njih, kada nismo imali određena sredstva za rad, a želela sam, naravno, da istaknem činjenice vezane za rad Ministarstva zdravlja od 2015. godine pa do današnjih dana. Ne vidim ništa loše u tome. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima i po drugom amandmanu govoriću o rezultatima rada Ministarstva zdravlja, na čijem ste vi čelu. Mi imamo rezultate koji su respektabilni i izneću rezultate rada za 2016. godinu.

Za projekte iz oblasti zdravstva izdvojeno je 184 miliona dinara. U KBC Kragujevac, govorim o 2016. godini, počeo je da radi savremeni aparat za zračnu terapiju onkoloških pacijenata zahvaljujući kome su liste čekanja svedene na minimum.

Aparat u Kragujevcu je nabavljen od strane Vlade Srbije koja je izdvojila sredstva za popravljanje stanja u radiologiji, odnosno zračnoj terapiji i da je za te namene izdvojeno oko 800 miliona dinara.

Dalje, u 2016. godini u renoviranom delu hirurškog bloka Opšte bolnice u Loznici otvoren je UC gde će se zbrinjavati pacijenti iz Loznice, Krupnja, Malog Zvornika, LJubovije, ali i priobalnog dela Republike Srpske.

Pacijentima će tokom 24 sata tokom cele godine na raspolaganju biti 10 lekara i 14 medicinskih sestara a služba je opremljena najsavremenijim aparatima gde će na jednom mestu pacijenti moći da urade i ultra zvuk i EKG i rendgen i gastroskopiju i kolonoskopiju i laboratoriju.

Novac za rekonstrukciju obezbedila je Vlada Republike Srbije i Ministarstvo zdravlja koje je u protekle dve godine u Opštu bolnicu u Loznici uložilo 70 miliona dinara.

U okviru implementacije IZIS-a sa operativnim radom, govorim o 2016. godini, otpočeo je Nacionalni kol centar Ministarstva zdravlja putem kojega građani mogu da zakažu pregled kod svog izabranog lekara opšte prakse, pedijatra, stomatologa ili ginekologa.

Petnaest bolnica u Srbiji zadužilo je ključeve 21 sanitetskog vozila i ima još mnogo toga, ali ću to po sledećem amandmanu. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Želela sam da istaknem da je transplantaciona medicina vrh medicinske nauke i da se transplantacijama bave vrhunski stručnjaci, da je to izuzetno komplikovan posao u kome učestvuje 100 stručnjaka, vrhunskih, najeminentnijih iz različitih oblasti, multidsciplinaran tim učestvuje u tom postupku i svako bacanje sumnje na te ljude, na mogućnost korupcije sa njihove strane je skandalozno i neprihvatljivo jer svi ti ljudi su u službi očuvanja zdravlja i života.

Htela bih da kažem za one koji nisu dovoljno medicinski edukovani da se vrši procena donora nakon smrti jer se dešavalo da i mladi ljudi imaju maligne bolesti ili metastaze, da se moždana smrt potvrđuje od strane tri člana komisije nakon prethodno urađena tri testa i da recimo donori ne mogu da budu osobe obolele od dijabetesa, malignih bolesti, psihijatrskih bolesti, neuroloških bolesti, zavisnici od narkotika, teški bubrežni i srčani bolesnici, HIV pozitivne osobe, kao i osobe koje boluju od hepatita B i C. Hvala.
Hvala, predsednice.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, poštovani saradnici Uprave za biomedicinu, koleginice i kolege narodni poslanici, kao lekar sa dugogodišnjim radnim iskustvom, želim da kažem da su predloženi zdravstveni zakoni koji su na današnjem dnevnom redu sednice jako dobro koncipirani, vrlo temeljno pripremljeni, krajnje neophodni, više nego primenjivi u bližoj perspektivi i iznad svega plemeniti, odnosno humanog karaktera.

Želim u svom izlaganju zarad javnosti da kažem šta znači termin transplantacione medicine i šta ga kvalifikuje kao vrh medicinske nauke. Transplantaciona medicina je vrlo značajan, savremen metod lečenja koji je za mnoge pacijente jedini terapijski put do ozdravljenja, a često i do očuvanja njihovog života. Transplantacija je oblik lečenja nefunkcionalnog organa ili uništenog tkiva presađivanjem zdravog, odgovarajućeg organa donora hirurškom intervencijom.

Ovaj način lečenja se u svetu sve češće primenjuje u poslednjih 40 godina. Transplantacija bubrega je najčešće izvođena operacija. Kada govorimo o transplantaciji bubrega treba istaći to da je ona četiri puta jeftiniji način lečenja od hemodijalize. Transplantacija srca, jetre, pluća se takođe danas u svetu redovno izvodi. Sa razvojem medicine i drugi vitalni organi, uključujući pankreas i mokraćnu bešiku, mogu se transplantirati.

Takođe, tkiva poput rožnjače, srčanih zalisaka, koštane srži mogu da se doniraju. Najnovije se sada u svetu radi transplantacija ćelija Langerhansovih ostrvaca za lečenje dijabetesa tipa jedan, ali se ta tehnika još uvek razvija na Univerzitetu za bioinženjering u Torontu u Kanadi.

Kada govorimo o transplantaciji i načinima transplantacije, želim da kažem da može biti sa kadavera, osoba koja je doživela, na žalost, moždanu smrt, ali ima očuvane sve druge vitalne funkcije, kao i od živog davaoca. Model pretpostavljenog pristanka sa mogućnošću aktivnog isključenja javnost je najbolje prihvatila u većini zemalja i u tim zemljama sa tim modelom stopa doniranja je znatno uvećana. Naravno, traži se dozvola za doniranje organa od porodice.

Smatram da je transplantaciona medicina polje medicine koje zahteva učestvovanje čitavog društva, jer građani su pokretačka snaga i glavni dobročinitelji. Transplantaciona medicina zahteva podršku i obaveštenost javnosti. Zdravstveni radnici u čitavom tom procesu imaju ulogu servisa koji povezuje donore i primaoce. Mnogim osobama u Srbiji potrebna je transplantacija organa, ćelija i tkiva kako bi nastavili svoj život. Među njima je i nemali broj dece. Na žalost, samo mali broj njih ima sreću da mu neko od srodnika odgovara i da može da se uradi transplantacija. Svi ostali su upućeni na kadaveričnu transplantaciju. Kod nas broj kadaveričnih transplantacija je nezadovoljavajući, da ne kažem da je poražavajući, i naša zemlja se nalazi na začelju liste u Evropi po broju donora organa.

Koji su razlozi ovako slabog odziva zaveštanja organa? Brojni su. Značajno je reći da nisu u pitanju toliko religijski razlozi koliko je reč o zabludama i predrasudama, nedovoljna informisanost, ne pokazivanje empatije i brojne druge zablude, među kojima su i priče o mogućoj korupciji, nedovoljno znanja o moždanoj smrti i sujeverje su najčešći razlozi za odustajanje od potencijalnog donorstva.

Predlog novog zakona, jednog i drugog, i o presađivanju organa i ćelija i tkiva, jasno definiše procedure darivanja, odnosno uzimanja organa kadavera za transplantaciju i on je u skladu sa najsavremenijim svetskim, profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima. U potpunosti su primenjeni standardi medicinske nauke i prakse, kao i osnovi kvaliteta bezbednosti ljudskih organa za transplantaciju. Zato je jako značajno, ne samo usvajanje predloženih zakona, već i njihova promocija tj. kontinuirano, snažno edukovanje građana, jer se radi o jako značajnoj životnoj temi.

Svaki budući potencijalni donor tj. davalac mora da razmišlja o prolaznosti života i mogućnosti da njemu samom ili nama ili nekoj nama bliskoj osobi možda zatrebati u budućnosti transplantacija. To vam je načelo solidarnosti i reciprociteta. Zato moramo da usadimo u našu svest da je doniranje tj. darivanje organa odraz najveće ljudske plemenitosti koja se ne može meriti ni sa jednim drugim činom, niti osobinom.

Navešću jedan primer iz nama bliskog okruženja, a u prilog svemu što sam govorila. Naime, na Univerzitetskoj dečijoj klinici Tiršova prvi put na svetu je urađena transplantacija materice, gde su davalac i primalac organa bile genetički identične jednojajčane bliznakinje. U Evropi ovo je tek 12 transplantacija ove vrste, ali je naša beogradska priča jedinstvena upravo po pacijentkinjama koje imaju 37 godina i jednojajčane su tj. monozigotne bliznakinje. To znači da sestra kojoj je presađena materica neće morati da uzima lekove koji sprečavaju odbacivanje presađenog organa. Jedina razlika između bliznakinja je u tome što je jedna rođena bez materice. Druga je rodila troje dece i odlučila da više neće da rađa i da svoju matericu želi da ustupi sestri.

Ovako realizovana transplantacija je od ogromnog značaja za medicinsku nauku i uliva nadu svim ženama koje ne žele da se odreknu materinstva, a imaju slične probleme koje jedino mogu da se prevaziđu transplantacijom organa.

Htela bih da pročitam i današnje saopštenje VMA o transplantaciji matičnih ćelija od nesrodnog davaoca. Znači, VMA ove godine će obeležiti 45 godina od prve alogene transplantacije kosne srži srodnog davaoca, što je bio pionirski poduhvat na prostoru Balkana. Do sada je urađeno na VMA preko 1.200 transplantacija, a svake godine osavremenjuje se ovaj oblik lečenja itd.

Zbog vremena preći ću na sledeći zakon, a to su izmene i dopune Zakona o psihoaktivnim supstancama. Želim da kažem da zloupotreba i posledice psihoaktivnih kontrolisanih supstanci pogađaju sve društvene slojeve u svim zemljama sveta, direktno se odražavajući na zdravlje i život ljudi, podstičući nasilnički kriminal, maloletničku delikvenciju, prostituciju, prosjačenje, imovinske delikte, kao i različita druga devijantna ponašanja.

Svake godine, nažalost, 200.000 ljudi umre od posledica korišćenja droga i da li bismo se uspešno borili protiv droga neophodna je koordinacija svih nadležnih službi kako na nacionalnom tako i na lokalnom nivou. Znači, neophodan je multidisciplinarni pristup ovom problemu.

Veoma važno je podizanje svesti građana o štetnim efektima droga i mobilisanje celokupnog društva za uključivanje u aktivnostima na suzbijanju korišćenja raznih vrsta opijata i psihoaktivnih supstanci. Aktivnosti trebaju biti posebno usmere na mlade ljude koji često nisu ni svesni brojnih opasnosti od korišćenja droga. Osim neposrednog uticaja na zdravlje bivaju ugroženi i psihološki i emocionalni razvoj korisnika.

Zloupotreba sintetičkih droga u Srbiji je relativno nova pojava koja je u velikoj meri povezana sa novim trendovima u ponašanju mladih ljudi u slobodno vreme. Korišćenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci, tj, droga nije samo zdravstvena pretnja, već i veliki socijalno-ekonomski problem širom sveta i svi mi zajedno moramo dati svoj doprinos u borbi protiv ovog zla po čovečanstvo u celini.

Na kraju, želela bih da nešto kažem i o kanabisu. To ne kažem ja, to kaže nauka, to kaže struka. Znači, postoje već registrovani lekovi koji su uvažavajući zakonsku proceduru pojedinih zemalja stavljeni u medicinsku upotrebu. Na primer „dronabinol“, to je sintetski TSH za lečenje značajnog gubitka težine kod osoba sa HIV, AIDS-om, kod takvih pacijenata kao i za tretman sporednih efekata hemoterapija kod onkoloških pacijenata, kada drugi lekovi ne pomažu.

Takođe, postoji upotreba „nabilona“, sintetske supstance slične THC-u za lečenje mučnine i povraćanje kod pacijenata na hemoterapiji koji ne reaguju na uobičajene lekove iz grupe antiemetika.

Treći lek na bazi kanabisa je „sativeks“ sprej koji sadrži prirodne tetrahidrokanabinole za simptomatsko ublažavanje motornog poremećaja, odnosno spasticiteta kod osoba koje boluju od toga i kod kojih druga terapija nije dala neke željene rezultate.

Na kraju želim da kažem da ćemo mi iz SNS zdušno podržati ove predloge zakona u Danu za glasanje i glasati za njih i kao što reče predsednik Odbora za zdravlje i porodicu i onda kada ne budemo poslanici bićemo ponosni na usvojene zakone. Hvala.
Hvala predsednice.

Zakon o ratnim memorijalima će regulisati pitanja koja se tiču zaštite, redovnog i investicionog održavanja, finansiranja održavanja i uređenja ratnih memorijala, uspostavljanja i vođenja evidencije, uklanjanja i izgradnje ili postavljanja novih ratnih memorijala.

Zakonom će se nedvosmisleno definisati nadležnosti svih državnih organa koji se bave ratnim memorijalima, ustanova, privrednim subjekata, fizičkih lica, ko šta radi, kako radi i na koji način, sa jasno definisanom procedurom, tako da će biti prevaziđena zastarela rešenja.

Želim da kažem da je naša istorija jako bogata i burna i da konstantna borba za slobodom i nezavisnošću je ostavila u Srbiji, ali i u čitavom svetu, vredna kulturna znamenja i istorijske spomenike. Imamo obavezu da dostojno brinemo o ratnim memorijalima svuda gde se oni nalaze, jer time Srbija pokazuje poštovanje prema svojoj prošlosti, prema svima onima koji su nevini izgubili živote u ratnim sukobima. Hvala.
Hvala.

Memorijali predstavljaju nezaobilazni segment nacionalne kulturne baštine i trajni su svedok burne i slobodarske istorije Srbije i podsećaju nas na slavne događaje i ličnosti iz naše istorije. Brigom i zaštitom memorijala mi pokazujemo i civilizacijski nivo i izgrađenu istorijsku svest.

Grad Niš je carski grad, kapija istoka i zapada, poznat po svojoj turbulentnoj istoriji i carskom nasleđu. Pomenuću mesta borbi najvećih stradanja našeg naroda u Nišu: Spomen-park palim borcima i žrtvama fašizma na Bubnju, Memorijalni kompleks „12. februar“ logor Crveni krst, Ćele kula, Čegar, bista Stevana Sinđelića, spomenik oslobodiocima Niša, spomenik Aleksandru ujedinitelju, Spomen-kapela podignuta žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine, spomenik žrtvama NATO agresije na SRJ, spomenik knezu Milanu oslobodiocu Niša u Niškoj tvrđavi, spomenik obešenima 1821. godine, bista vojvode Petra Bojovića, oslobodioca Niša u Prvom svetskom ratu, spomenik palim pilotima, grobovi sovjetskih vojnika, spomenika napadu na Nemce u hotelu Niš 1941. godine, Spomen-dom narodnog heroja Mije Stanimirovića, spomenik narodnom heroju Đuki Dinić, spomenik narodnom heroju Jelisaveti, Ani Tijandrejević, Mileni i mnogim drugima. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnikom, koleginice i kolege narodni poslanici, zbog važnog geostrateškog položaja Niš ima burnu prošlost. Brojne vojske, narodi i vladari su svako u svom vremenu ostavljali svoje tragove. Brojne su kulturno istorijske znamenitosti grada Niša i okoline. Ja ću pomenuti samo neke od njih, ne umanjujući važnost ostalih.

Spomenik oslobodiocima Niša u centru grada na trgu Kralja Milana, obeležava razdoblje oslobodilačkih ratova protiv Osmanlijske vladavine i tokom Prvog svetskog rata. Ćele-kula je jedinstveni spomenik u svetu, najsuroviji, nastao kao posledica velike bitke na Čegru. Kulu je prvobitno činilo 952 lobanje, a danas je ostalo 58 lobanja, jedna izdvojena za koju se pretpostavlja da pripada vojskovođi Stevanu Sinđeliću.

Godine 1833. kroz Niš je prolazio francuski pesnik Lamartin, video je Ćele-kulu i tom prilikom je između ostalog rekao, citiram: „Neka Srbi sačuvaju ovaj spomenik, on će naučiti njihovu decu šta vredi nezavisnost jednog naroda, pokazujući im kakvu su cenu platili njihovi očevi“. Ove reči su zapisane na bronzanoj ploči, na francuskom i srpskom jeziku, koja se nalazi u kapeli koja je izgrađena 1892. godine da bi zaštitila Ćele-kulu od daljeg propadanja.

Ovaj zastrašujući svedok burne istorije Niša i ljudske surovosti nastao je nakon bitke, čuvene bitke na Čegru 31. maja 1809. godine. Kula od ljudskih lobanja je podignuta na putu za Carigrad kao opomena onima koji dižu bunu. Međutim, u srpskom narodu je ovakav gest Turaka imao kontraefekat.

Na brdu Čegru kod Niša, na mestu gde se odvijala čuvena Čegarska bitka iz Prvog srpskog ustanka nalazi se spomenik u znak sećanja na hrabre vojnike i njihovog komandanta Stevana Sinđelića, koji su poginuli na ovom mestu od daleko brojnije turske vojske.

Dalje, pomenuću logor Crveni krst u Nišu, koncentracioni logor Crveni krst, danas memorijalni kompleks, 12. februar, jedan od koncentracionih logora koje su širom Srbije osnovale nemačke okupacione snage 1941. godine, gde je stradao veliki broj Srba, Roma i Jevreja. Zatim, memorijalni park Bubanj tokom Drugog svetskog rata, ovo mesto je bilo jedno od najvećih stratišta na području Jugoslavije, gde je streljano između 10 i 15 hiljada ljudi, tri pesnice koje simbolizuju dete, ženu i muškarca i predstavljaju bunt i prkos neprijatelju.

U Nišu ima brojnih kulturno istorijskih spomenika, kao što sam rekla, koji govore o istoriji ovoga grada. Spomenici žrtvama NATO agresije iz 1999. godine. Da pomenem, tu su i tvrđava Banovina, Oficirski dom, zgrada Radio Niša, sve su to mesta na kojima se pisala istorija srpskog naroda. Niš je obeležen bogatom istorijom i vekovnom borbom za slobodu i opstanak i mnogobrojne istorijske građevine, spomenici, spomen biste, spomen ploče i memorijali svedoče o tome i moramo ih adekvatno zaštiti kako bi ostali i opstali.

Zato pozivam sve poslanike da u danu za glasanje podržimo ovaj predlog zakona. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zakon o ratnim memorijalima doprineće uspostavljanju neophodnih uslova za zaštitu kulturnog nasleđa vezanog za ratne periode. Ratni memorijali su trajni svedok burne i slobodarske istorije Srbije. Zakon čuva sećanje na žrtve koje su stradale od neprijateljske ruke, ali takođe čuva i sećanje na istorijske događaje ili ličnosti čije je delovanje predstavljalo prekretnicu u konkretnom razdoblju. Zakonom će se regulisati materija koja se odnosi na zaštitu, održavanje, uređenje, ali i uklanjanje ratnih memorijala, usaglašavanje sa drugim pozitivnim propisima, uvođenje procedura i evidencija istih.

Srbija je uvek vodila odbrambene i oslobodilačke ratove. Mi nikada nismo bili agresori i nismo vodili osvajačke ratove. Imamo više od 6.000 ratnih memorijala, a od toga 650 u 44 zemlje sveta, koji svedoče o stradanju naše vojske i našeg naroda. Neka od tih mesta su obeležena, neka čekaju da dobiju svoje obeležje, kako bi buduće generacije znale kako se stvarala Srbija i kako se branila Srbija. Bogata istorija i konstantna borba za slobodu ostavila je u Nišu, u celoj Srbiji, ali i van granica naše zemlje vredna kulturna znamenja i istorijske spomenike. Obaveza države i društva i svih nas je da dostojno brinemo o ratnim memorijalima, kako u Srbiji, tako i van granica naše zemlje. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću se u svom današnjem izlaganju zadržati na dva predloga zakona. Govoriću o memorijalima i želim da, što se tiče toga, kažem da, nažalost, mi smo jedna od zemalja, u stvari mi smo narod čije su kosti rasejane po celom Balkanskom poluostrvu, Evropi, pa i po svetu. Dvadeseti vek koji je iza nas je bio veoma strašan, prepolovio je našu populaciju, a iza 20. veka ostala su brojna groblja srpskih ratnika koji su stvarali i pokušavali da sačuvaju ono što danas imamo.

Kako u Srbiji, tako i u zemljama u okruženju, odnosno svuda gde je živeo srpski narod ostala su stratišta naše vojske i našeg naroda kojima se par decenija kasnije svesno uništavaju obeležja i svaki trag. Setimo se samo vojničkih grobalja u današnjoj Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, kosturnice i groblja u Solunu, na Krfu, Kajmakčalanu, ali i drugih nebrojenih stratišta naše vojske nastalih prilikom povlačenja preko Albanije, pa sve do Plave grobnice. Takođe, Srbija je puna stradalnih mesta i mesta herojske odbrane od, kao po pravilu, jačeg protivnika. Neka od tih mesta su obeležena, neka još uvek čekaju da dobiju svoj beleg, kako bi buduće generacije znale kako se stvarala Srbija i kako se branila Srbija.

Od Norveške do Alžira i Maroka, od Francuske do Bliskog Istoka postoje memorijalni centri srpskih i savezničkih vojnih grobalja. Neki u ratu, neki u zarobljeništvu, neki u bestijalnim odmazdama nad srpskim narodom, a često moram i to da pomenem brat na brata, samo pod drugom kapom, ostavljali su svoje živote daleko od kućnog praga, daleko od svega njihovog.

U nadi da se stradanja 20. veka više nikada neće ponoviti našem narodu, u nadi da su prevelika i česta stradanja iza nas i da više nikada neće nastati ni jedan novi ratni memorijal, pozivam sve svoje kolege narodne poslanike da u danu za glasanje izglasamo ovaj predlog zakona, ali i sve ostale predloge zakona o kojima danas diskutujemo.

Što se tiče drugog predloga zakona, o čemu ću samo par napomena, jer dosta toga je rečeno u uvodnom izlaganju ministra Đorđevića i gospođe Slavice Đukić Dejanović, ali i od strane mojih poslanika, odnosno poslanika iz SNS. Želim samo da kažem da je činjenica da se Srbija poslednjih nekoliko decenija nalazi u veoma lošoj demografskoj situaciji zbog konstantne negativne stope prirodnog priraštaja stanovništva u celoj Srbiji, kako u seoskim, tako i u gradskim sredinama. Nivo rađanja je, statistike kazuju, 30% ispod potreba prostog obnavljanja stanovništva. Nažalost, mortalitet je znatno veći od nataliteta već u dužem vremenskom periodu.

Uzroci ovakve demografske situacije su brojne. Pomenuću neke od njih – nedovoljno rađanje, odlaganje braka i roditeljstva, povećan broj abortusa, naročito među adolescentnom i maloletničkom populacijom, starenje stanovništva, depopulacija stanovništva itd.

Statistike ukazuju da je 2005. godine broj rođenih bio 72.180 broj umrlih 106.771, a prirodni priraštaj te godine minus 34,5.

Godine 2010. broj rođenih 68.304, broj umrlih 103.2011, prirodni priraštaj minus 34,9.

Godine 2015. broj rođenih 65.657, broj umrlih 103.678, prirodni priraštaj minus 38.

Godine 2016. broj rođenih 64.734, broj umrlih 100.834, prirodni priraštaj minus 36,1.

Ovakva demografska situacija u Srbiji je u poslednjih nekoliko decenija, po nekim stručnjacima iz demografije čak pola veka. Nismo samo mi ugroženi. Ovakav demografski trend je u celoj Evropi. Stari kontinent, misli se na Evropu, nosi ovaj naziv iz demografski opravdanih razloga. Bela kuga je, nažalost, i evropski trend, 17.03.2018. godine predsednik Srbije, gospodin Aleksandar Vučić, je predložio mere populacione politike koje su implementirane u predloženo zakonsko rešenje.

Zakon je važan instrument populacione politike i ovaj zakon doprinosi ispunjavanju ciljeva koji su utvrđeni za sprovođenje strategije podsticanja rađanja. Zakon pokazuje nedvosmisleno opredelenje države da se uhvati u koštac sa problemima bele kuge.

Na kraju izlaganja želim da kažem i da stavim poseban akcenat da je porodica mesto gde se gradi i formira ličnost svakoga od nas. Porodica je stub svakog društva i svake države. Preduzimanjem ovakvih mera i konkretnih koraka koji su propisani ovim zakonom su u cilju daljeg očuvanja, pre svega, institucije porodice i svih njenih vrednosti, budući da funkcionalna i u dovoljnoj meri materijalno obezbeđena porodica daje potomstvo.

Sve pomenuto je vezano za razvoj nacije, za prosperitet naroda i svih tekovina na kojima počiva jedno društvo i demografska perspektiva njegovog stanovništva. Ja vam se zahvaljujem.
Hvala predsednice.

O javnom zdravlju, o unapređenju našeg zdravstvenog sistema govorio je i gospodin Aleksandar Vučić u svom ekspozeu iz 2016. godine. Citiram: „Među prioritetima zdravstvenog sistema Srbije, u narednom periodu svakako će biti kontinuirano sprovođenje skrining programa i poboljšanje preventive na svim nivoima. Osim što pružaju mnogo veće šanse za izlečenje, pravovremeni skrining programi i preventiva omogućavaju uštedu za zdravstveni sistem na ime skupocenih troškova lečenja primarnog oboljenja i njegovih posledica“.

Akcija besplatnih preventivnih pregleda koju je u cilju rane dijagnostike i promocije prevencije kao najefikasnijeg načina brige o sopstvenom zdravlju pokrenulo Ministarstvo zdravlja u periodu septembar 2017. godine-maj 2018. godine, izazvala je veliko interesovanje građana koji su masovno odlazili u zdravstvene ustanove, kako bi se preventivno pregledali.

Veliku podršku i značajno interesovanje građana za ovom akcijom Ministarstva zdravlja posebno potvrđuje podatak da je u devet dana akcije pregledano više od 170 hiljada građana Srbije, odnosno blizu 20 hiljada građana svake poslednje nedelje u mesecu. Od tog broja, kod više hiljada građana prevenirano je ozbiljno oboljenje, što je najznačajniji rezultat ove akcije.

Posebnost ove akcije je u tome što su pregled mogli da obave i građani koji iz bilo kojeg razloga nemaju zdravstveno osiguranje. Najveće interesovanje građana zabeleženo je za mamografske i ginekološke preglede, kardiološke, dermatološke preglede i oftamološke preglede, kao i kontrole holesterola, triglicerida i druge laboratorijske analize.

Ministarstvo zdravlja će u skladu sa iskazanim ogromnim interesovanjem građana za besplatnim preventivnim pregledima nastaviti sa organizovanjem ovakvih i sličnih akcija.
Hvala predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije sprovode veoma ozbiljnu, odgovornu i mudru politiku, politiku mira i stabilnosti, politiku ekonomskog oporavka, prosperiteta i razvoja Srbije, što govore i ovi zakoni o kojima diskutujemo na današnjoj sednici.

Podnela sam amandmane koji se odnose na javno zdravlje kao jedne od veoma važnih komponenti sveukupnog razvoja Republike Srbije. Gospodin Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu iz 2016. godine između ostalog rekao, citiram: „U narednom periodu kako bismo učinili da naš sistem zdravstvene zaštite bude bolji nameravamo da se usredsredimo na dostupnost i kapacitete zdravstvene zaštite, efikasniju i kvalitetniju uslugu i bolji sistem prevencije. Osim toga, Vlada Srbije fokusirana je da u narednom periodu obezbedi novu i savremenu dijagnostičku opremu kao što su skeneri, magnetne rezonance i aparati za ultrazvuk za sve zdravstvene ustanove u Srbiji“, kraj citata.

Shodno tome moram i ima obavezu da istaknem u prethodnih godinu dana najznačajnija ostvarenja Ministarstva zdravlja. Sa početkom rada Klinički centar Niš krajem 2017. godine Srbija je dobila najsavremeniju i najmoderniju kliniku u ovom delu Evrope. Novi Klinički centar u Nišu na 48.000 m2 ima i bolje uslove za dijagnostikovanje bolesti za više od preko 2,5 miliona stanovnika regiona koji gravitiraju u ovoj zdravstvenoj ustanovi od Preševa do Jagodine, od granice prema Bugarskoj do Kruševca i plus 300.000 stanovnika Niša.

U kompleksu novog Kliničkog centra koji je sagrađen po modelu pametnih zgrada i jedan od najvećih operacionih blokova u Srbiji, na Balkanu sa 16 najsavremenije opremljenih hiruških sala, tri angio sale, dva urgentna centra.

Dalje, nabavka novih akceleratora potvrda je čvrstog opredeljenja Ministarstva zdravlja da se osavremeni i unapredi zdravstveni sistem naše zemlje. Nabavkom šest novih linearnih akceleratora Srbija ispunjava svetske kriterijume po broju aparata za zračnu terapiju po glavi stanovnika, odnosno na 250.000 stanovnika dolazi jedan aparat. Ministarstvo zdravlja proteklih godina nabavilo je i u rad pustilo četiri linearna akcelatora vrednosti oko 700 miliona dinara, u Kliničkom centru Niš dva aparata, Klinički centar Kragujevac jedan aparat i Institut za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu.

Uvođenje elektronskog recepta nastavak je pune implementacije integrisanog zdravstvenog informacionog sistema koji ima za cilj da se obezbedi brže i efikasnije funkcionisanje zdravstvenog sistema. Trenutno se u sistemu zaključno sa 20. maja 2018. godine nalazi 98 od ukupno 163 ustanove primarnog nivoa zdravstvene zaštite koje imaju pravo propisivanja E-recepta. Propisano je 22.785.678 recepata. Od toga je 1.618.325 hroničnih obnovljivih terapija. Registrovano je 3.196 apoteka, kao i 5.852 farmaceuta.

Dakle, 31. maja 2018. godine je uključeno 29 novih zdravstvenih ustanova, a do 30. juna 2018. godine biće potpuno završen celokupni proces implementacije na teritoriji cele Srbije.

Nabavkom najsavremenijeg „iks noža“, za koje je opredeljeno oko 800 miliona dinara, i sa novim akscelaratorima Srbija dobija zaokruženu priču u pogledu lečenja onkoloških pacijenata i to po standardima visokog zdravstva i svim svetskim merilima. Procedura je u toku i očekivano je da naši građani do kraja godine mogu dobiti mogućnost da se besplatno leče na „iks nožu“ pored „gama noža“, koji već skoro dve godine radi u Kliničkom centru Srbije, što mnogo bogatije države ne omogućavaju svojim građanima.

U našoj zemlji treba istaći do sada ovakav način radioterapije nije sprovođen i nabavkom ovakvog aparata značajno će se poboljšati kvalitet radioterapije. Trenutno lečenje naših građana na „iks nožu“ u drugim državama obavlja se po minimalno ceni od 20 hiljada evra, što dovoljno ukazuje na višestruki značaj nabavke „iks noža“ i finansijske uštede za našu zemlju.

O daljim rezultatima rada Ministarstva zdravlja govoriću po sledećim amandmanima, ali, gospodine Milićeviću, na kraju želim nešto da prokomentarišem što mi je upalo u uši. Bedno je jako i mizerno kada je čovek egocentričan, kada je čovek nekritičan, kada je pun sebe, kada su mu usta puna sebe o nekakvim svojim veličanstvenim delima, što blage veze nema, zaista, sa istinom i sa realnošću, zaista bolesno, a pri tome su toliko su zadužili građane Srbije da moraju da menjaju svoja agregatna stanja, da se provlače kroz iglene uši, prelazeći iz stranke u stranku, kako bi politički preživeli, kako bi prešli cenzus, jer ih građani naprosto neće. Toliko su zadužili građane svojim svemirskim delima, da građani neće ni živi da čuju za njih. Hvala.
Hvala.

Kada govorimo o unapređenju javnog zdravlja, na šta se odnosi moj amandman, želim da istaknem da u prethodnih godina dana je nastavljeno sa politikom zapošljavanja mladih medicinskih radnika i odobravanja specijalizacija, a sve u cilju formiranja nove generacije lekara.

U 2017. godini zaposleno je više od 3.000 zdravstvenih radnika. Do 1. maja 2018. godine Komisija Vlade za zapošljavanje na neodređeno dala je saglasnost za zapošljavanje još 1332 novih zdravstvenih radnika. Istovremeno, u 2017. godini odobreno je 1617, a samo u februarskom roku 2018. godine, još 602 specijalizacije iz onih oblasti medicine koje su najznačajnije i najpotrebnije za naš zdravstveni sistem. T je ukupno 2219 novih specijalizanata, budućih medicinskih stručnjaka, specijalista.

Dana 8. juna 2018. godine, predsednik republike gospodin Aleksandar Vučić je dodelio ugovore o zaposlenju za nekoliko od 100 najboljih svršenih studenata medicine, svih medicinskih fakulteta u Srbiji. Svakih šest meseci 50 najboljih diplomiranih studenata će dobiti posao, specijalizaciju, doktorske studije.

Treba napomenuti da je usled odsustva dobre, održive i strateški usmerene kadrovske politike u zdravstvu, u periodu pre 2014. godine, naš zdravstveni sistem dospeo u nezavidnu situaciju da specijaliste koji odlaze u penziju nema ko da zameni. U nameri da se takva situacija prevaziđe, Ministarstvo zdravlja je 2014. godine otpočelo sa politikom zapošljavanja i uvelo je niz izmena u postupak odobravanja specijalizacija.