Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Ljubica Mrdaković Todorović

Ljubica Mrdaković Todorović

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsedavajući.

Moj amandman na član 3. Predloga zakona odnosi se na poboljšanje uslova u zdravstvu i kada govorimo o budžetu za zdravstvo za 2019. godinu, želim da istaknem da se Ministarstvo zdravlja finansira kroz šest programa i to: uređenje i nadzor u oblasti zdravlja, preventivna zdravstvena zaštita, razvoj kvaliteta i dostupnosti zdravstvene zaštite, razvoj infrastrukture zdravstvenih ustanova, podrška ostvarenju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, prevencija i kontrola vodećih hroničnih nezaraznih bolesti.

Sve ovo ukazuje na to da se država Srbija, ova Vlada i resorno ministarstvo zdravlja staraju o sadržaju zdravstvene zaštite, očuvanju i unapređenju zdravlja građana, praćenju zdravstvenog stanja i zdravstvenih potreba stanovništva, organizaciji zdravstvene zaštite.

Na kraju ću citirati reči predsednika države, gospodina Aleksandra Vučića, iz 2016. godine: „Izazov je bio u proteklom periodu zaustaviti propadanje zdravstva u Srbiji“. Ne samo da smo to postigli, već smo stvorili bazu za razvoj i napredak uslova lečenja kod nas, stvorili smo uslove da naše zdravstvo bude brže, efikasnije i kvalitetnije i to je zaista tako. Ja vam se zahvaljujem.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, zdravstvo Republike Srbije, zdravstveni sistem, zdravstveno osiguranje, kao i pružanje zdravstvene zaštite građanima Republike Srbije su sastavni deo i obaveznog socijalnog osiguranja.

O novim projektima vezanim za zdravstvo, koji su planirani u budžetu za 2019. godinu, govorila je koleginica Pavlović. Tu spada i podrška aktivnostima udruženja iz oblasti prevencije i kontrole HIV infekcija.

Takođe, treba istaći da su povećani i iznosi za postojeće projekte, i to nastavak izgradnje javne banke krvi pupčanika i rekonstrukcija sterilnog bloka u iznosu od 100 miliona dinara, do sada je finansiran sa iznosom od 15 miliona dinara. Virusološki nadzor infektivnih bolesti „Institut Torlak“ u iznosu od 35 miliona 400 hiljada dinara, u 2018. godini planiran je sa pet miliona, a u toku godine je povećan za još pet miliona dinara.

Informatizacija zdravstvenog sistema u jedinstveni informacioni sistem, planiran u iznosu od 700 miliona dinara, u 2018. godini finansiran je u iznosu od 600 miliona dinara. Izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini, čiji je osnivač Republika Srbija, planiran je u iznosu od tri milijarde dinara, u 2018. godini taj iznos je bio dve milijarde 551 milion dinara. Projekat obuhvata nabavku medicinske opreme i druge opreme, kao i obezbeđivanje adekvatnog prostora kroz investicije i investiciono održavanje zdravstvenih ustanova.

Takođe, izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova na lokalnom nivou u iznosu od 30 miliona dinara, što obuhvata nabavku medicinske i druge opreme, kao i obezbeđivanje adekvatnog prostora kroz investicije i investiciona održavanja zdravstvenih ustanova u nedovoljno razvijenim opštinama.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministri, koleginice i kolege narodni poslanici, obavezno socijalno osiguranje je zakonska obaveza poslodavaca i zaposlenih da uplaćuju doprinose u odgovarajuće fondove, kao što su PIO fond, Zdravstveni fond, itd.

Kada govorimo o Predlogu zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, podnela sam amandman koji se odnosi na sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje uslova u zdravstvu i shodno tome, želim da istaknem da je ukupan budžet Ministarstva zdravlja za 2019. godinu 18 milijardi 712 miliona 691 hiljada dinara i da je Predlog budžeta za Ministarstvo zdravlja veći za milijardu i 332 miliona 592 hiljade dinara u odnosu na budžet za 2018. godinu.

Pomenuću samo najznačajnije projekte i aktivnosti u budžetu Ministarstva zdravlja za 2019. godinu, a to su: budžetski Fond za lečenje oboljenja, stanja ili povreda koje se ne mogu uspešno lečiti u Republici Srbiji, zatim, zdravstvena zaštita osiguranih lica obolelih od retkih bolesti, izgradnja i opremanje zdravstvenih ustanova u državnoj svojini čiji je osnivač Republika Srbija, pod četiri, razvoj zdravstva, dodatno finansiranje novih projekta iz kredita Međunarodne banke za obnovu i razvoju, zatim, uspostavljanje nacionalnog programa za presađivanje organa u Republici Srbiji, itd. O drugim aktivnostima i programima u okviru Ministarstva zdravlja govoriću po sledećim amandmanima. Zahvaljujem se.
Hvala predsedavajući.

Kada govorimo o katastrofama i o vanrednim situacijama želim da istaknem da na teritoriji grada Niša postoji Gradski vatrogasni savez grada Niša i da pored postojanja važnu ulogu u radu Dobrovoljnog vatrogasnog društva ima postojanje Operativne dobrovoljne vatrogasne jedinice u njegovom sastavu, opremljene i obučene za gašenje požara.

Stanje dobrovoljnog vatrogasnog društva na teritoriji grada Niša, u poslednjem periodu se rapidno poboljšava. Gradski vatrogasni savez Niš je pokrenuo inicijativu za osnivanje dobrovoljnog vatrogasnog društva u svim gradskim opštinama, kao i u pojedinim lokalnim samoupravama na teritoriji Nišavskog upravnog okruga.

Gradski vatrogasni savez Niš ima ulogu u organizovanju vatrogasnih takmičenja, osnivanju dobrovoljnog vatrogasnog društva, obuci svojih članova, organizovanju kurseva za obuku radnika koji rade na poslovima zaštite od požara, uspostavljanje saradnje sa drugim dobrovoljnim vatrogasnim društvima i razvijanje svesti o značaju ZOP-a i drugo.

Takođe, u Nišu postoje i industrijske vatrogasne jedinice. Prema potrebama, mogu se upotrebiti snage i sredstva industrijske vatrogasne jedinice za gašenje požara i van preduzeća koja prvenstveno štite, naravno uz prethodni zahtev i prethodnu saglasnost.

Budući da predloženi zakoni podstiču sveukupni razvoj Republike Srbije, u danu za glasanje podržaćemo ove zakone. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom ću govoriti o Štabu za vanredne situacije grada Niša, koji je po zadacima civilne zaštite obrazovao stručno-operativne timove, i to sledeće – za zaštitu od klizišta, za zaštitu i spasavanje od požara i eksplozija, za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, za zaštitu od rušenja i spasavanje iz ruševina, za sklanjanje, za zaštitu i spasavanje od snežnih nanosa, za evakuaciju, za zbrinjavanje, za zaštitu i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom.

Štab za vanredne situacije grada Niša donosi plan rada za svaku godinu i zbog vremena pomenuću 2018. godinu. Naime, kada govorimo o aktivnostima koje se odnose na sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotoke drugog reda za 2018. godinu predviđeno je redovno održavanje, i to čišćenje korita Jelašničke reke kroz Jelašnicu u dužini od 1635 metara sa osiguranjem obala; zatim reka Studena u Gornjoj Studeni u dužini od 150 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obale i mosta na ulazu u selo; Kovanlučki potok nizvodno od Niške banje do ušća u reku Nišavu u dužini od 600 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala; Humski potok, regulisana deonica u zoni mosta u Timošenkovoj i u zoni auto-puta, koja podrazumeva čišćenje korita reke sa osiguranje obala; takođe Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi, deonica na ulazu u selo, u dužini od 50 metara koja, takođe, obuhvata čišćenje korita reke sa osiguranjem obala. Naravno, i nabavka opreme u smislu protiv poplavnog sistema tj. mobilne brane, a to su dvostruke, dvoslojne, fleksibilne cevi.

Na kraju, grad Niš i Štab za vanredne situacije veoma ozbiljno i odgovorno obavljaju poslove i zadatke u skladu sa zakonom. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre Stefanoviću sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kada govorimo o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama, kao primer dobre prakse pomenuću grad Niš.

Štab za vanredne situacije grada Niša obrazovan je u skladu sa Zakonom o vanrednim situacijama i članom 8. Uredbe o sastavu i načinu rada štabova za vanredne situacije gde je utvrđena obaveza štaba da u okviru svoje nadležnosti donosi godišnji plan rada za tekuću godinu i sprovodi njegovu realizaciju.

Izvedeni radovi u skladu sa operativnim planom odbrane od poplava na rečnim vodotocima drugog reda na teritoriji grada Niša za 2016. godinu su sledeći: Gabrovačka reka, uzvodno od kafane „Bolji život“, u dužini od 340 metara; Malčanska reka kod Malčanske petlje u dužini od 100 metara u zoni mosta; Matejevačka reka, naselje Donja Vrežina, od magistralnog puta Niš-Svrljig do autoputa, u dužini od 308 metara; Mramorski potom, od mosta na magistralnom putu Niš-Prokuplje, u dužini od 1.500 metara; Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi od mosta na ulazu u selo, uzvodno, u dužini od 1.320 metara.

U 2017. godini radovi su izvedeni na Jelašničkoj reci kroz sela Gornja Studena, Donja Studena i Jelašnica u dužini od 2.200 metara, a u smislu čišćenja korita reke sa osiguranjem obala, i Velepoljska reka kroz selo Paligrace u dužini od 800 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala.

Pored planiranih zadataka predviđenih planom rada u 2017. godini izvršavane su i druge mere i zadaci po nalogu Republičkog i Okružnog štaba za vanredne situacije, kao i drugih nadležnih organa.

U skladu sa planom rada i trenutnim potrebama, Štab za vanredne situacije na teritoriji grada Niša u 2017. godini je održao tri redovne i 11 vanrednih sednica gradskog štaba na kojima se razmatralo o izvršenju preventivnih i operativnih mera i drugih zadataka iz svoje nadležnosti.

Saradnja sa Upravom za vanredne situacije u Nišu i policijskom upravom u Nišu je svakodnevna i na zadovoljavajućem nivou. Posebno se ogleda u zajedničkim aktivnostima na pronalaženju, obeležavanju, čuvanju, transportu i uništavanju ne eksplodiranih ubojnih sredstava na teritoriji grada Niša.

Sa sredstvima javnog informisanja ostvarena je dobra i kvalitetna saradnja. U pojedinim slučajevima preventivno je delovano u smislu upozoravanja i obaveštavanja stanovništva o nastalim elementarnim nepogodama. Štab za vanredne situacije za teritoriju grada Niša realizuje zadatke u okviru svojih nadležnosti veoma uspešno.

Takođe, želim da pomenem protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave, o čemu je govorio i moj uvaženi kolega prim. dr Branimir Rančić, naime, uskoro će se potpisati protokol o saradnji gradova i opština u slivu Južne Morave i to: Grad Niš, Grad Prokuplje, Grad Vranje, Grad Leskovac, Grad Pirot, opštine: Aleksandrovac, Aleksinac, Blace, Brus, Bujanovac, Doljevac, Kuršumlija, Sokobanja, Žitorađa, Vladičin Han, Trgovište i Merošina.

U skladu sa nadležnostima lokalne samouprave u oblasti vanrednih situacija, posebno rane najave preventivnih mera i aktivnosti, reagovanja i otklanjanja posledica, a uzimajući u obzir Sendajski okvir za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030. godina usvojen na održanoj Konferenciji 2015. godine u japanskom gradu Sendaju, i nacionalni program upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda, usvojen Zaključkom Vlade Republike Srbije od 19. decembra 2014. godine, kao i Zakon o vanrednim situacijama i zakon o lokalnoj samoupravi, a sve to polazeći od potrebe za intenziviranjem saradnje između gradova i opština u slivu Južne Morave, a u cilju smanjivanja zajedničkih rizika i brzog oporavka nakon elementarnih nepogoda i drugih nesreća, tako da očekujemo da pomenuti gradovi opštine uskoro propišu protokol o saradnji.

Na kraju, mi poslanici SNS ćemo u danu za glasanje podržati predloge zakona koji su na dnevnom redu sednice. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Na kraju ću rezimirati amandmane koje sam podnela na Predlog zakona o građevinskim proizvodima. Naime, ovakvim jednim sveobuhvatnim propisom kao što je Zakon o građevinskim proizvodima uređuje se stavljanje građevinskih proizvoda na tržište što je i potvrđeno od strane svih subjekata na održanim javnim raspravama, pa je tako rasprava o Predlogu zakona, održana u Nišu 16. avgusta 2017. godine gde su svi zainteresovani imali priliku da čuju koncept novog zakona o građevinskim proizvodima. Imali su priliku da iznesu svoje stavove, svoje primedbe, sugestije i predloge na tekst Predloga zakona.

Dalje, mi ovim novim zakonima vršimo usklađivanje našeg zakonodavstva i naših propisa sa propisima EU. Znači, dolazi do harmonizacije tog sistema u EU, čime domaći proizvodi i domaći proizvođači postaju konkurentni i na tržištu EU. Uspostavlja se takav sistem na tržištu da se stavljaju samo bezbedni i sigurni građevinski proizvodi koji se trajno ugrađuju u objekte, čime se kroz primenu tehničkih zahteva, definisanih standardima i tehničkim propisima, obezbeđuje bezbedna upotreba objekta.

Na kraju, razvoj građevinarstva će biti podstaknut, u skladu sa savremenim i modernim trendovima u projektovanju i izgradnji. Sve ovo prethodno pomenuto uticaće na porast ulaganja u privredu Republike Srbije. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, kao što smo mogli da čujemo, Predlog zakona o građevinskim proizvodima će na sveobuhvatan i jedinstven način urediti ovu oblast i uskladiti je u svim segmentima sa standardima i najboljom praksom EU. Dakle, mi svoju legislativu usklađujemo sa legislativom EU, što će imati višestruki značaj i svrhu i za nas.

Naime, imaćemo uređeno tržište građevinskih proizvoda, visok nivo kvaliteta materijala koji se koristi u građevinskoj industriji i građevinskoj delatnosti, a sve to će omogućiti povoljnije cene za investitore kroz pospešivanje konkurencije među samim proizvođačima.

Osim toga, podići ćemo standarde u našoj građevinskoj industriji u Srbiji i naši domaći proizvođači biće na taj način konkurentni na evropskom tržištu, pošto ćemo imati standarde identične standardima u EU. To znači da će naši proizvođači moći svoje proizvode da plasiraju i na tržište EU, što smatram da je jako bitno i jako značajno i za njih i za našu zemlju.

Predloženi zakon biće podsticaj daljem razvoju građevinarstva i izgrađeni objekti biće i bezbedni i sigurni i ekološki prihvatljivi, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

I o ovom predlogu zakona održana je javna rasprava u gradovima Srbije, kao i u gradu Nišu 16. avgusta 2017. godine, tako da su sve zainteresovane strane imale priliku da diskutuju o zakonu, da iznesu svoje stavove, primedbe, predloge, naravno i sugestije.

Još jedna informacija kada je u pitanju Zakon o planiranju i… (Isključen mikrofon.)
Poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pošto su se danas ovde neki zalagali, zahtevali su neka izvinjenja, želim da kažem da nemamo nameru da se izvinjavamo zato što otvaramo fabriku u Kraljevu, gde će se zaposliti 2.500 radnika. Nemamo nameru da se izvinjavamo što smo obezbedili nova radna mesta širom Srbije, kako za žene na početku karijere, tako i za žene u srednjem životnom dobu.

Nemamo nameru da se izvinjavamo zato što zvanična statistika pokazuje preko 200 hiljada novih radnih mesta širom Srbije više nego u njihovo vreme. Ja nemam nameru da se izvinjavam ni zbog brojnih novootvorenih fabrika u mom Nišu ni zbog novog Kliničkog centra ni zbog brojnih infrastrukturnih projekata i rekonstrukcija i zdravstvenih ustanova i doma zdravlja nikome, pa čak i onima koji bi možda došli ovde i stali ispred klupe da me ometaju u radu, da čupaju mikrofon, da me gađaju kamenom, da mi zavrću ruke, da mi naprave modrice na rukama, da pozivaju na silovanje, na vešanje. Možda bi da nas obese kao što pozivaju na nasilne radnje kada je u pitanju i predsednik države i predsednica Vlade, možda bi želeli sve to i nama da rade. Treba da shvate da se mi njih ne bojimo i trebali su za ovo vreme da konačno to i zaključe.

Što se tiče zakona o građevinskim proizvodima, samo još ovo želim da kažem. U gradu Nišu je pre novembra 2015. godine postojalo oko 30.000 predmeta u postupku legalizacije, kako se to tada zvalo, a do sada je po Zakonu o ozakonjenju popisano 45.500 objekata. Grad Niš je 15. marta 2017. godine na konferenciji u Vladi Srbije, od strane ministarke, proglašen kao četvrti po uspešnosti popisa u celoj Srbiji. Zahvaljujem se.
Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka gospođo Mihajlović sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, kada govorimo o sveukupnom razvoju Republike Srbije i kada govorimo o porastu ulaganju u privredu, ja moram da istaknem neke činjenice, a to je da smo pre nekoliko godina bili svedoci uništene ekonomije i privrede, prazne državne kase i velike stope nezaposlenosti.

Međutim, dolaskom SNS na vlast, odgovornom, odlučnom i istrajnom politikom koju sprovode predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije, za samo nekoliko godina naša ekonomija se transformisala i počela je da raste. Tako da su činjenice, da imamo nisku inflaciju, fiskalni deficit je eliminisan, opada javni dug, bankarski sistem je stabilan, a zaposlenost raste. Tako da je došlo do ubrzanja privrednih aktivnosti, što će omogućiti dalji nastavak reformi i povećanje proizvodnih aktivnosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, privreda aktivnost Srbije merena stopom realnog rasta BDP-a, u drugom kvartalu 2018. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini, iznosi 4,8%.

Najznačajnije stope rasta su ostvarene u sektoru građevinarstva 22,9%, sektoru poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede 14,8% i sektoru informisanja i komunikacija 5,9%.

U 2017. godini je ostvaren suficit konsolidovanog budžeta u iznosu 1,2% BDP. Prvi put u poslednjih deset godina, prema podacima Ministarstva finansija, u periodu januar-jul 2018. godine, ostvaren je suficit u državnoj kasi od 49,1 milijarde dinara.

Javni dug je u 2017. godini opao za 10% poena i tokom sedam meseci u 2018. godini, pa je na kraju jula 2018. godine iznosio 59,6% BDP, tj. našao se ispod Mastrihtskog kriterijuma od 60%.

Ukupna industrijska proizvodnja je povećana za 2,7% u periodu januar-avgust 2017. godine, u odnosu na isti period u 2017. godini.

Stopa zaposlenosti populacije iznosi 48,6%, a stopa nezaposlenosti 11,9%. Naravno, mi se na tome nećemo zaustaviti, a dokaz toga je svakodnevno otvaranje novih fabrika širom Srbije i nova radna mesta.

Kao što znamo, a znaju i građani Republike Srbije, mi smo lideri u regionu u privlačenju stranih direktnih investicija. Tako da, 55% stranih direktnih investicija upravo završi u Srbiji. U prvih sedam meseci 2018. godine ostvaren je priliv od 1,4 milijarde evra, mislim na strane investicije.

Sve ovo do sada urađeno, a svi se moramo složiti, svidelo se to nekome ili ne, da je mnogo urađeno, će se nastaviti, što će omogućiti i nastavak strukturnih reformi i povećanje proizvodne aktivnosti u izvozno orijentisanim privrednim delatnostima. Tako da ćemo moći da nastavimo i sa daljim unapređivanjem ambijenta i uslova za još brži privredni razvoj Srbije. U tom kontekstu su i predloženi zakoni o kojima danas diskutujemo i u danu za glasanje, mi iz SNS, ćemo podržati sve predloge zakona.

Još jedna informacija kada je u pitanju grad Niš, broj nezaposlenih u Nišu, u 2018. godini je za više od 30% manji u odnosu na 2014. godinu. Taj trend pada nezaposlenosti će se nastaviti i u budućnosti. Zahvaljujem.
Član 107, gospodine predsedavajući.

Ne znam zašto ste dva puta dali reč koordinatoru nekakve kupus organizacije i zašto ga niste prekinuli u njegovim oligofrenim komentarima?

Nismo mi dužni da trpimo ovde ničije mentalno nasilje i da trpimo i doživljavamo nečije komplekse i frustracije.

Molim vas da ubuduće sankcionišete takve ponašanje i takav govor.
Ništa, jednostavno predsedavajući imam potrebu da kažem za ove preko puta neobaveštene da problem bespravne gradnje stambenih objekata nije potekao iz vremena ministarke Mihajlović i ove Vlade. U pitanju je višedecenijski problem, ako niste znali.

Vrlo interesantno je da je pik problema kada je Beograd u pitanju, a naravno i ostali gradovi u Srbiji, pa i moj grad Niš, kada je u pitanju građevinski sektor, problem je nastao, svi to odlično znamo, u vreme „žutog preduzeća“ i u vreme vlasti Dragana Đilasa, njegovih poltrona i poslušnika, kada su zakonsku regulativu namerno postavili tako da njihovi prijatelji i ortaci mogu a da ne plate po 90% vrednosti građevinskog zemljišta, da grade gde hoće, kako hoće i gde god žele, što im je naravno Đilas u to vreme omogućavao.



Na taj način, građani su ostali oštećeni i praznih džepova za stotine miliona evra, a da ne govorimo o kamatama, koliki je to ukupan iznos. Tako da, mogli bi da se zapitaju za taj novac koliko je moglo, recimo, škola da se izgradi, vrtića da se renovira, zdravstvenih ustanova, besplatnih školskih paketa za decu, itd.

Preporučila bih ovim demagozima sa suprotne strane da se poklope ušima i da ćute.
Oligofrenost je širi pojam. Ja sam govorila u figurativnom smislu, a što su se kolege prepoznale, to je već njihov problem. Nemam nikakav problem da govorim istinu, ako to nekoga vređa, ali, nekada stvari treba nazvati pravim imenom, gospodine predsedavajući. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja bih ovom prilikom načinila značajan osvrt na fenomen biodiverziteta, kao možda, i najbitnije komponente za proučavanje i delovanje u smeru zaštite svih oblika života, odnosno živih organizama u našem neposrednom okruženju.

Da podsetim, biodiverzitet predstavlja raznovrsnost i raznolikost svih živih bića na planeti zemlji. Znači, obuhvata sve vodene ekosisteme i ekološke komplekse, čiji su deo, ali i raznovrsnost u okviru vrsta i između vrsta, kao i između ekosistema, obuhvata raznovrsnost flore, faune, virusa, bakterija, gljiva, itd.

Zašto smatram da je biodiverzitet bitna tema? Zato što smo u neraskidivoj vezi sa prirodom i da prosto zavisimo od nje i zbog toga se trebamo više potruditi i pomoći joj da se oporavi još dok može. Svedoci smo da se u poslednjih nekoliko decenija gube vrste i staništa zabrinjavajućom brzinom, kao posledica ljudskog delovanja, tako da smatram da imamo još dovoljno vremena da sačuvamo postojeće i da doprinesemo i obezbedimo uslove za opstanak ugroženih vrsta.

Na kraju, pomenuću šta je naš veliki naučnih Nikola Tesla jednom prilikom izjavio, citiram: „Nema stvari koja bi bila toliko vredna proučavanja kao priroda.“ Ovim citatom ću završiti obrazlaganje podnetog amandmana. Hvala.
Hvala, predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ja ću i ovom prilikom, kao najugroženiju vrstu, istaći upravo nas tj. ljudsku populaciju.

Naime, svi znamo da štetnih materija ima mnogo, da hiljade hemikalija se koristi radi poboljšanja procesa proizvodnje zbog povećanja karakteristika određenog proizvoda ili pak zbog snižavanja cene robe. Hemikalije se dodaju ne samo u hranu i pakovanja hrane, već i u ostale predmete koje koristimo u svakodnevnoj upotrebi. Pomenuću npr. odeću, nameštaj, kozmetiku, igračke, deterdžente, mobilne telefone, lekove, tepihe itd. Hemikalije, kao što znamo, u velikoj meri zagađuju vazduh, počev od sagorevanja drva, uglja ili gasa, pa do pesticida, parfema, autoisparenja i drugih zagađivača koji su rezultat ljudske aktivnosti. Ove hemikalije ulaze u naš organizam, u naš krvotok i preko kože, oralno, odnosno preko usta ili putem udisanja, tako da okolnosti u kojima ljudi žive, rade i rastu u velikoj meri su oblikovane rasporedom resursa i energije.

Na zdravlje ljudi, znači, utiču i uslovi rada i stanovanje i voda i sanitarni uslovi, tako da ako svako od nas učini bar malo na zaštiti životne sredine, to znači za prirodu mnogo. Ukoliko budemo odgovorni, sačuvaćemo, zaštitićemo i unapredićemo našu životnu sredinu, poboljšaćemo uslove za život ljudi i za opstanak biljaka i životinja, odnosno biljnog i životinjskog sveta, a to nam je upravo cilj. Hvala.