LJUBIŠA STOJMIROVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen 11. septembra 1950. godine u Beogradu. Živi u Beogradu.

Diplomirao je 1978. godine na Fakultetu organizacionih nauka na organizaciono kibernetskom smeru. Na istom fakultetu upisao je poslediplomske studije i 1980. godine postao magistar organizacije razvoja na pomenutom fakultetu. Doktorsku disertaciju iz oblasti menadžmenta odbranio je na matičnom fakultetu 1998. godine.

U periodu od 1982. do 1985. godine radio je kao profesor u srednjoj ekonomskoj školi “17. oktobar” u Beogradu, Grocka.
Radio u pomorskoj agenciji “Jugoagent”.

Na Beogradskoj poslovnoj školi u Beogradu izabran je u zvanje profesora na predmetu Menadžment aprila 2000. godine. U istoj školi do sada je izvodio nastavu na predmetima Menadžment i Menadžment usluga. Novembra 2005. godine izabran je za redovnog profesora na Fakultetu za menadžment.

Član Predsedništva SNS-a. Predsednik Zvezdare bio je od februara do kraja juna 2005. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabran je za narodnog poslanika, a na toj poziciji ostao je i posle izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen je i ima četvoro dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 45
  • 0
  • 0
  • 0
  • 8 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 20 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 22 dana i 11 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Molba prvih bolonjaca

čeka se odgovor 1 godina i 8 meseci i 29 dana

Poštovani, obraćam Vam se kao student bolonje generacija 2007/2008 Univerziteta u Nišu. Trenutno se veliki broj bolonjaca upisanih u prvu godinu studija 2006/ 2007 , 2007/2008 nalazi u veoma lošem položaju.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 27.06.2018.

Poštovane koleginice i kolege, sve se pitam da li je ovaj zakon samo slamka među vihorove ili je Srbija najzad rešila da se vazdigne iz pepela, da visoko podignutog čela krene u budućnost i da svakom zlotvoru koji joj bude na putu kaže – kuš, u stranu, ide časna Srbija sa svojim slavnim precima. Da se više nikada ne desi da nam brane da čitamo Knjigu o Milutinu, da naša pokoljenja mogu slobodno da zapevaju „Ko to kaže, ko to laže, Srbija je mala“, „Ja sam ja, Jeremija“, „Oj, vojvodo Sinđeliću“, da ponovo zasija vatra na spomeniku u predsedničkom parku preko puta Palate Srbije i da ta vatra simboliše stradanje nevinih žrtava u brutalnom zločinačkom napadu koji je izveo NATO agresor sa 19 drugih zemalja EU 1999. godine. Da više nikada, niko, ne može Srbinu da zabrani da se ponosi sa svojom prošlošću, da se ne desi da nam mali, nikakvi, mogu da kažu da smo mi bili agresori. Kako možemo da budemo agresori u svojoj zemlji? Branili smo svoju zemlju i svoj narod. Mi smo oslobodioci, mi smo branitelji našeg naroda.

Nadam se da ćemo još doći sebi pameti i da nećemo jedni druge napadati, da nam se neće desiti, kao što se nedavno desilo u ovoj Skupštini, kada je predsednik parlamenta Slovačke rekao da Slovačka nikada neće da prizna nezavisnost Kosova, da jedan deo ove sale ne aplaudira.

Moramo da budemo jedinstveni. Moramo da shvatimo da je Srbija naša jedina domovina i da se borimo za nju. Moramo prema svojim precima da budemo dostojanstveni, da bi budućnost, odnosno potomci, i nas poštovali. Hvala lepo.

Sedmo vanredno zasedanje , 19.06.2018.

Koleginice i kolege ja pozdravljam odluku Ministarstva da ovim izmenama poboljša Zakon o lokalnoj samoupravi, ali istovremeno i gajim nadu da će Ministarstvo imati razumevanja i prema ovim rubnim mestima, odnosno selima u Srbiji.

Kao što sam već juče rekao u Srbiji ima oko 4.600 sela koja su u najvećem delu nerazvijena. Da bi omogućili razvoj Republike Srbije pored gradova i varošica moramo da povedemo računa i o razvoju sela. Ja sam imao tu čast pre jedno 20, 30 godina da budem gost jednog našeg čoveka u Minhenu i pošto nismo završili posao u predviđenom roku, on nas je pozvao o njegovom trošku da budemo gosti kod njega u selu. I, sad normalno mi kažemo – ko hoće da ide sad u selo da se bakće, ja to mislim, da je selo kao što su kod nas sela. Kad smo otišli tamo to selo je bilo lepše od najvećeg broja naših gradova i uređenije.

Da bi isto tako naša sela bila, makar slična našim gradovima i varošicama, moramo da povedemo računa mnogo više da se ulaže u sela. Pored toga što ćemo im omogućiti pristup internetu i najnovijim telekomunikacijama moramo da izgradimo infrastrukturu, moramo da im obezbedimo puteve, a recimo, mestima kao što je Crna Trava, u kojoj postoji jedna srednja škola, građevinska je nekad bila, a danas je to mešovita škola koja čak osposobljava i negovateljice za stara lica, moramo da omogućimo razvoj tih profila, kadrova koje bi trebali da školujemo, jer danas Srbija već ima problema sa nedostatkom majstora iz oblasti građevinarstva. Ako krenete pored ovih zgrada koje se grade ovde po Beogradu i drugim gradovima videćete napisano – tražimo zidare, tražimo tesare, tražimo armirače. Da ne bi došli u tu situaciju da danas sutra uvozimo tu radnu snagu pomozimo onima koji znaju da obuče i da nauče te mlade ljude. Hvala gospodine Arsiću.

Sedmo vanredno zasedanje , 18.06.2018.

Poštovane koleginice i kolege, uglavnom se današnja diskusija svela na to da svi kažemo kakva je situacija u našim lokalnim samoupravama. Najsvetliji primeri su oni koji se vezuju za gradove, odnosno opštine i lokal u razvijenom delu Srbije, odnosno razvijenijem delu Srbije. Ali, Srbiju ne čine samo ti gradovi i opštine, Srbiju čine i naša sela. Selo je u ubrzanom nestajanju i propadanju i ukoliko ne povedemo računa u budućnosti ćemo imati velikih problema.

Danas u Srbiji ima negde oko 4600 sela i u njima živi oko 55% stanovnika naše zemlje. Ako se nastavi ovim tempom oni koji su stručni za to predviđaju da će za 20 godina oko 1200 sela biti neuslovno za život i da će biti nenaseljena. Koje sve probleme ima današnje selo? Jedan od najvažnijih problema je taj što mladi ljudi sve više napuštaju selo i odlaze ili u naše gradove ili širom Evrope i sveta da bi pronašli uslove za bolji život. Zatim, obrazovna struktura stanovništva je na veoma niskom nivou. Stepen socijalne zdravstvene zaštite je veoma nizak i ja ću to da vam kažem na jednom primeru iz Crne Trave.

Crna Trava je imala stomatološku službu u okviru doma zdravlja i onda je služba ukinuta sa razlogom što nije isplativo za državu da tu službu dalje finansira. Posle toga je došlo novo iznenađenje, ukinuta je apoteka sa istim obrazloženjem, ne posluje po tržišnim uslovima, odnosno negativno posluje. Država mora da povede računa i tim oblastima gde ima manje stanovništva, a pogotovu u oblastima koje su prigranične, kao što je Crna Trava.

Sa druge strane, veliki problem je infrastruktura. Ti seoski putevi su veoma lošeg kvaliteta i kada dođe nevreme i zimski period, oni su i neprohodni. Još jedan veliki problem je taj što je moral i motivacija na selu na veoma niskom nivou. Kako možemo da dovedemo u situaciju da i ta naša sela žive? Tu, gospodine ministre, morate i vi mnogo da nam pomognete.

Koristim ovu priliku da vas pozovem da budete gost kod nas u Crnoj Travi, da vidite kako živi jedna mala, siromašna opština i da nađemo zajednički način kako ćemo da pomognemo toj opštini i mnogim drugim opštinama u Srbiji koje imaju iste probleme.

Navešću vam samo još jedan problem da vidite sa čime se mi suočavamo. U selu Gornje Gare, postoji školska zgrada u koju nijedan učenik nije ušao jedno 20 godina. Ne zato što ta deca ne vole školu i što beže iz škole, nego zato što nema dece. Pre par godina rođeni su blizanci u tom selu, i ja sam zamolio lovačko društvo, Udruženje lovaca, da pomognu da se zgrada škole dovede u pristojno stanje, kako bi za par godina, kada ova deca treba da pođu u školu, bila u funkciji. Lovci su pristali, odazvali su se, hteli su da preurede to, i dogovarali smo se da jedan deo koji je bio stambeni deo gde je živeo učitelje, odnosno učiteljica, koriste oni kao svoje prostorije, ali da nam preurede i učionice kako bi ta deca koja danas-sutra pođu u školu, bili uslovi koliko-toliko, normalni.

Nije uništena ta zgrada zbog toga što je neko bio bahat pa je uništio, nego zub vremena je uništio. Krovna konstrukcija je popustila, prozori su se od nevremena i čuda svih, razbili, vrata, stakla, prozori, itd. Sve je to lepo bilo, trebala nam je saglasnost osnovne škole iz Crne Trave, koju smo dobili, međutim, sada nastaju problemi. Treba saglasnost Direkcije za imovinu, treba saglasnost Ministarstva, i ja sam lično išao da tražim to, da se dogovorim. Ja tim ljudima iz Direkcije i Ministarstva ne mogu da zamerim, oni rade u skladu sa zakonom, ali zakon nalaže da imate milion ograničenja koja ne možete da ispunite.

Prvo, ne može da se dodeli taj prostor udruženju. Ne znam zašto, ali tako je valjda zakonski regulisano. Drugo, mora da bude javni tender, ili tako nešto, gde će se javiti tri, četiri, dva, pet, učesnika itd. Pa, ja sam jedva uspeo ove da ubedim da oni pristanu da to urade. Ko će da dođe tamo da radi i da pokušava. Tu država mora da bude fleksibilnija i da omogući barem onim ljudima koji hoće da pomognu, koji se trude da nešto urade, da na jedan zbilja lakši i jednostavniji način to urade.

Nadam se, kada gospodin ministar bude došao tamo i kada bude video tu situaciju i upozna se sa njom, da će nam mnogo lakše biti da pomognemo i tim ljudima u Crnoj Travi, a i svim drugim ljudima u Srbiji koji su u sličnom položaju. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovane koleginice i kolege, koristeći pravo u skladu sa Poslovnikom, postavljam pitanje – Ministarstvu unutrašnjih poslova, Ministarstvu za sport i omladinu, Ministarstvu zdravlja i Ministarstvu prosvete. Pitanje se faktički ne odnosi samo na delovanje u oblasti ovih ministarstava. Ja mislim čak da je svako od nas pojedinačno dužan da se suprostavi ovom zlu o kome ću pokušati da govorim.

Srbijom pored mnogobrojnih muka koje nam postavljaju raznorazni pod znacima navoda prijatelji, hara jedno zlo koje se zove sekte i nevladine organizacije. Mislim, da smo tu zatajili i da ne radimo dovoljno na rešavanju tog problema. Mladi ljudi najčešće, a i ostali, su u velikoj opasnosti od ovih organizacija koje pokušavaju da koristeći trenutnu životnu poziciju ljudi u Srbiji, mnogo toga negativnog urade. Tih sekti ima premnogo i nevladinih organizacija. Neke od njih imaju naziv „Crna ruža“, neki „Mladi lavovi“ neki propagiraju neko učenje zvano šambala, ali zajednički cilj svih njih je da stvore jednu lošu situaciju među mladom populacijom najčešće i na to da postavim ovo pitanje je uticao jedan članak u novinama gde profesor dr Mirjana Tomović iskreno iznela svoj problem u kome je prikazala kako je izgubila sina pre 15 godina od te sekte zvane „Crna ruža“ i njena borba ovih 15 godina da pokuša da narednim naraštajima omogući da se tako nešto nikada ne desi.

Pokušavajući da sagledam ovaj problem interesovao sam se da vidim ko se bavim tim problemima i ko može tu da pomogne. Nekada je poslanik ovde u Skupštini bio i Slađan Mijaljević, bio je poslanik SRS, on je jedna od onih koji se bave tim problemom, Zoran Luković se takođe bavio tim problemom ali vidim da i ti ljudi se povlače iz tog problema, najverovatnije zbog toga što nemaju sistemsku podršku ministarstava i celokupne naše vlasti. Računam, da je to velik problem i da ga je teško rešiti. Ali, ako ne možemo sami nešto da uradimo, možemo da pogledamo kako su to uradile zemlje EU i to dve najače zemlje Francuska i Nemačka, a još bolji primer kako je to uradila Rusija i kako je ona pokušala da reši taj problem.

Mislim, da će ovo pitanje probuditi savest mnogima koji mogu da pomognu da se reši ovako nešto, da nikada više nijedna porodica, nijedan pojedinac ne strada od tog zla koje se zove sekta i nevladine organizacije. Da li postoje neke nevladine organizacije čije je delovanje pozitivno. Najverovatnije da postoje i ja svoje pitanje ne upućujem na njih, ali oni koji pokušavaju radi lične koristi svoje ili tih svojih sekti i nevladinih organizacija da ubede mlade ljude da dignu ruku na sebe, da se ubiju, da određenu imovinu prepišu njima i mnoge stvari koje nisu ni pozitivne ni u ovom trenutku koje ne priliče zemlji kao što je Srbija, moramo iskoreniti. Moramo skupiti snage da rešimo ovaj problem.

Apelujem na ministarstva koja sam pomenuo da pokušaju da daju svoje predloge i da odrede strategiju, a svi mi zajedno, zajedničkim snagama, udruženi da krenemo u borbu protiv ovog zla. Mislim da je veliki broj građana Srbije, pogotovo mladih već sada pod uticajem tih sekti i ako ne preduzmemo nešto u najskorije vreme napravićemo veliku grešku. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Beogradska poslovna škola, Visoka škola strukovnih studija (Profesor) Republika Mesečno 250000.00 RSD 15.09.2002 - 01.10.2015.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 40000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 01.03.2017, 16:04