MILAN KNEŽEVIĆ

Srpska napredna stranka

Rođen je 9. marta 1952. godine. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je (1977), magistrirao (1984) i doktorirao (1987) na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na istom Fakultetu Knežević je završio specijalizaciju (patološka anatomija) 1983. godine. Redovan profesor patologije na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu. U Kliničkom centru radi kao načelnik službe za patološko anatomsku dijagnostiku.

Izabran je za narodnog poslanika na izborima 11. maja 2008. godine na izbornoj listi SRS. Septembra 2008. je iz poslaničke grupe Srpske radikalne stranke prešao u poslaničku grupu Tomislava Nikolića “Napred Srbijo” i u oktobru iste godine ušao u novoosnovanu Srpsku naprednu stranku. Član je Glavnog odbora SNS i potpredsednik Šumadijskog odbora.

Nakon izbora 2012. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika kada je član Odbora za obrazovanje, nauku, tehonološki razvoj i informatičko društvo i Odbora za zdravlje i porodicu, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, ima dvoje dece. Živi u Kragujevcu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 1 dan i 9 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta sednica Drugog redovnog zasedanja, 16.12.2015.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Ministarstva, koleginice i kolege, posle ovakvih iscrpnih diskusija, sigurno će se i moja diskusija ponoviti u nekom delu zato što se ovde radi o izmenama tri zakona, o pojedinim članovima koji se menjaju. Zajedničko za sve tri izmene je da ove izmene u stvari predstavljaju poboljšanje zakona i daju bolja zakonska rešenja, koja u krajnjoj liniji utiču i na organizaciju zdravstvene službe i pružanju zdravstvene usluge.
Jedan kolega opozicioni poslanik pominjao je – pa šta je, mi treći put dobijamo na Skupštini dopune i izmene Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Uopšte ne vidim u čemu je tu problem, i da budu još tri izmene i da bude deset izmena zakona, izmene zakona pogotovo proističu iz života. Ministarstvo organizovano, uočava probleme i odmah razrešavanje problema može da se postigne izmenom zakona. Te promene zakona nisu kako je on rekao u potcenjujućem tonu, nego su ovo baš afirmativne izmene, zato što poboljšavaju pojedine članove zakona.
I prošli put, pre mesec dana smo imali opet izmenu vezanu za lekarsku komoru. Pa, i ona je proizašla iz problema u organizaciji zdravstvene službe i nekih zakona koje su oni doneli u neko vreme od pre osam godina. Tako da, to ne stoji da izmene zakona treba gledati na taj način kako je on predstavio, nego na uočavanje problema i automatski brzo rešavanje tih svih problema koji tu postoje.
Prvo, u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, kolege su i rekle, ti kliničko-bolnički centri koji su pripadali kao osnivači gradu, njegova osnivačka prava prelaze na Republiku, što je sasvim logično. To su visoko-specijalizovane zdravstvene ustanove, pružaju sekundarnu, a u nekim segmentima i tercijalnu zdravstvenu zaštitu.
Da bi se pružila kvalitetna zdravstvena zaštita potrebna su sigurno velika investiciona ulaganja koje sigurno može da podrži Republika, a ne lokalna zajednica ili samouprava, a samim tim vezano i za stručno usavršavanje, nove metode, tako da ovaj segment predstavlja poboljšanje.
U jednom zakonu koji je jedan ministar doneo, ja mislim, to je moje mišljenje, a nije proizišlo iz mog razmišljanja, nego iz razgovora sa kolegama koje rade u domovima zdravlja, u toj tzv. primarnoj zdravstvenoj zaštiti koja sa sekundarnom i tercijalnom čini celokupni zdravstveni sistem, odjedanput su oni onom zakonskom regulativom bili istrgnuti i predati na upravu lokalnim zajednicama ili lokalnoj samoupravi.
Mi sada imamo paradoksalnu, po meni situaciju, od Republike i ministarstva se očekuje da se uradi strategija razvoja i funkcionisanje zdravstva, a u praktičnom smislu u tom segmentu primarne zdravstvene zaštite, na indirektan način, naravno, ne mora niko da mi odgovori, a mi to znamo kao kolege, direktno ne možete da imate upliva i da ne govorimo o mnogo tih skrininga koji se obavljaju i koji su bitan deo segmenta primarne zdravstvene zaštite. Ipak ako vi finansirate lične dohotke i na odgovarajući način primarna se uklapa u sveukupnu zdravstvenu zaštitu, mora država, po tom mislim na ministarstvo, da ima upliva u to kako funkcioniše taj segment zdravstva.
Na ovaj način, koliko ja znam, postoje problemi, pogotovo što se i kolege žale da u ovim uslovima, u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, izuzev investicionog održavanja, nemaju nekih sredstava za obnavljanje opreme i neke značajnije investicije. Možda je na ministarstvu, ali ovo ne kažem, pošto oni o tome već debelo razmišljaju, kako taj deo na odgovarajući način, možda ja nisam u pravu, možda su naše primedbe, tih kolega koje smatraju da je to jedna situacija, da lokalni kadrovi postavljaju direktore. To je najmanji problem. Ne treba politika da bude u tom stepenu uključena, ali mi to deklarativno. Kolega je rekao da zdravstvo ne treba mešati sa politikom, mada lično mislim da su oni veoma često koristili zdravstvo u političkom nadmetanju i lično mislim da su zdravstvo i obrazovanje vitalne osnove gde treba doktrina i struka da daju način organizacije i funkcije, ali na žalost događaju i se i ove stvari.
Ja sam malo sa tom primarnom zdravstvenom zaštitom, koja je ipak ostala pod nekom kontrolnom funkcije lokalne zajednice, iako oni, da budem jasan, što se tiče medicinske doktrine, primenjuju medicinski i uklapaju se u toj organizaciji celokupnog zdravstvenog sistema, ali tu postoji jedna stepenica koja razdvaja. Sada kada je uključen kliničko bolnički centar sigurno treba razmisliti i o tom segmentu kako na odgovarajući način razrešiti, jer opet ponavljam, ako država daje pare, mora država i da se pita kako u tom Leskovcu, Kragujevcu, Beogradu funkcioniše primarna zdravstvena zaštita, ko je odgovoran, a ko loše funkcioniše.
U ovom zakonu razrešen je dopunski rad. Po meni, veoma jednostavno, a efikasno. Opet je jedan opozicioni poslanik pominjao zašto postoji dopunski rad, pa smanjili ste doktorima plate, pa zato. Takvo obrazloženje ne stoji, da ne mogu da zamislim da neko može da kaže to. Taj dopunski rad u zdravstvu nismo mi izmislili, nije izmišljen u zadnje dve godine od kada je neka druga opcija na vlasti, a ne njihova. Taj dopunski rad postoji već 15 godina. Činjenica je da postoji, da je to osetljivo mesto, koruptivno mesto, ali 99% doktora i zdravstvenog osoblja, koje je kvalitetno, ne možemo da gledamo kroz pojedinačne slučajeve.
Suština dopunskog rada nije u tome što su smanjene plate. To ja kažem radi javnosti. Taj dopunski rad postojaće i kroz pet godina kada budu odlične plate. Nije stvar u nekim, jesu dodatni prihodi, da ne bude da nije to primarno, sigurno da dopunska delatnost omogućava odgovarajuće prihode pojedincima koji učestvuju. Ovde se na jedan način, u jednom članu razrešava mogućnost i obaveza da poslodavac vodi evidenciju i da se zna ko obavlja dopunski rad, a sa druge strane i inspekciji mora da se dostavi. Ponovo se uvodi neki red u toj zakonskoj mogućnosti rada kod drugog poslodavca do trećine radnog vremena. Dopunski rad, još jedanput kažem, postojaće i u zemljama gde su odlične plate, tako da ne mešamo, da ne upotrebim izraze kada se meša jedno i drugo zbog nekih više upotrebljenih iz političkih razloga, da se to omalovaži kao neka stvar koja nije značajna, nego je suspektna. Suspektno je mnogo što-šta u životu, ali su u pitanju ljudi, postoje drugi zakoni, postoji i drugi način organizacije koji treba da suzbije takve stvari koje se događaju, zloupotrebe u radu ili u drugom delu.
Što se tiče licenciranja zdravstvenih saradnika, kako ne može da bude poboljšanje kada je u prethodnom zakonu bilo da ministar treba svim zdravstvenim saradnicima da daje saglasnost. Sasvim logično posle formiranja odgovarajućih komora da se prebaci taj deo licenciranja u tom delu, tako da i taj deo rešenja, vezano za zdravstvene saradnike, je sigurno poboljšanje i olakšavanje u tom delu koji se odnosi na funkciju licenciranja koji je prethodno bio.
Što se tiče odobravanja specijalizacije, moram da priznam da nisam znao da je postojao taj stav u članu da naše ministarstvo odobrava specijalizacije stranim državljanima. Ovo je sasvim logično. Ako taj strani državljanin radi svoju zdravstvenu delatnost u toj nekoj drugoj državi, normalno da treba ministarstvo, čiji je on državljanin, da odobrava specijalizacije, a ne naše ministarstvo. To je tako logična stvar da se ovo promeni i za mene je bila iznenađujuća. Moguće da je u nekom periodu, pošto je kod nas dosta stranaca pre 30 godina, od Libije, Egipta, Palestine, studiralo, pa je moguće da je u tom nekom periodu napravljen neki dogovor i iziskivalo je potrebu da naše ministarstvo pomaže, ali time odobravajući nekom specijalizaciju ministarstvo preuzima neku odgovornost, kao kod ovog pitanja izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva.
Znate, da se izjednačite nije to samo došao privatnik, potpisao ugovor i od sutra dolaze na pregled, naplaćujem od fonda. Taj neko ko potpisuje, to je ministar lepo rekao, mora da ispunjava neke uslove, mora da bude akreditovan. Vi morate da ga stavite na listu. To treba mnogo ozbiljno shvatiti, a ono što sam video i u dosadašnjem radu i u tom skeniranju i pravljenju spiska privatnih ordinacija, napravljen je odličan pristup da bi se sistemski, strategijski razrešio problem. Cela funkcija, koliko sam video, ministarstva izjednačavanja privatnog i državnog zdravstva ide u jednom pravom pravcu da se ne podvuku neke greške i propusti koji prave druge probleme.
Na kraju, da pomenem ovaj zakon gde se razrešava problem produžavanja osiguranja kod onih koji su upućeni na inostranstvo i članova njihovih porodica na taj vremenski period na koji su upućeni, a ne u nekom ograničenom roku.
Kolega Važić neposredno pre mene je pominjao kod privremene sprečenosti za trudnice, problem koji je uočen a koji je postojao i kada je u vremenu kad je ta poslanička grupa bila na vlasti, nije to samo zadnjih godinu dana urađeno, mi smo dodali tih 35%, ali sad želimo da pojednostavimo na jednom mestu da stigne novac i da u tim najlepšim trenucima ili najosetljivijim trenucima trudnoće i održavanja trudnoće i druge sprečenosti stignu sredstva nekom neophodna za život na pravi način bez nekih, kako mi kažemo, birokratskih. Mnoga uverenja su oni morali da skupljaju i da nose na jedno mesto, pa svakog meseca da skupljaju silno vreme i javnosti je bila upoznata sa tim problemom, na ovaj način se sve to razrešava.
Tako da na kraju, opšti utisak, ja mislim iz diskusija prethodnika da su sve ove izmene apsolutno bile neophodne, razrešavaju probleme predstavljaju poboljšanje zakona, predstavljaju poboljšanje funkcije zdravstva u tim segmentima na koje se odnose i zato ću ja i kao i moja poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2015.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, pa dosta poslanika je već do sada diskutovalo o ovim izmenama zakona o zdravstvenoj zaštiti, verovatno ću u nekim segmentima da se ponovim.
Dosta nas je reklo i konstatovalo činjenicu, iako su izmene nekoliko članova, da su opet to članovi koji su vezani za razrešavanje odgovarajućih problema, koji nisu bili na odgovarajući način razrešeni, odnosno nije postojao pravni okvir, ili se uočilo u realizaciji jednog zakonskog akta, mislim na zakonski akt o lekarskim komorama, odgovarajući problemi koji će da se pojave i da Ministarstvo na pravi način reaguje.
Vidite, ovi članovi nisu tako bezazleni, radi se o osetljivim članovima, pogotovo jedan, koji se odnosi na 171a. novi član uveden, pa sama konstatacija ministra da je nešto ležalo nerešeno šest decenija, govori o tome da je to bila osetljiva problematika, to ne opravdava da se ne nađe pravni okvir da se problem razreši.
Hteo bih da prokomentarišem da su ipak naši profesori, nastavnici, vrh stručni, naučni, edukativni jedne zdravstvene piramide. Kada to kažem, uvažavam sve druge specijaliste, subspecijaliste i zdravstvene radnike koji čine celokupnu piramidu zdravstva. Ali, činjenica je da mi u zdravstvu jasno znamo koja je referentna ustanova za koju oblast, znamo isto tako za svaku oblast ko je referentna ličnost, ko je stručnjak, ili grupa stručnjaka koja se određenom problematikom bavi, a ta grupa stručnjaka po pravilu su profesori univerziteta. Znači, oni su svoj i njihovo mesto profesora na medicinskom fakultetu je trostruko opterećeno mesto. Sa jedne strane, su nastavnici koji obavljaju edukaciju kako studenta osnovnih studija, tako i posle u toku specijalizacija, na doktorskim studijama, na kursevima edukacije. Od njega se zahteva i da uvodi nove metode rada i da bude stručno najvispreniji, najsposobniji, a samo zvanje nameće i kriterijume da se bavi naukom kroz valorizaciju pisanja i objavljivanja radova.
Tako da je, stići do tog mesta uložen veliki trud i veliko odricanje. Mada jedna koleginica, mlada, je rekla sama profesija doktora od trenutka kada ste se odlučili da upišete medicinu, je svesnost, ne samo da ćete da radite humani posao, nego svesnost da ćete školski da učite najmanje sledećih 15 godina, a do kraja života neprestano da se usavršavate. Tako da je to, svesnost naše profesije.
Sada, ja mislim da će ovaj član da da pravni okvir i tumačim ga tako da će on da nađe afirmativno prava rešenja u okviru pravnih propisa zakonskih da, moram da kažem, a verovatno i moje kolege koje su diskutovale, koji su profesori na univerzitetu, da postoji bojazan nastavnika i profesora da na odgovarajući način ne budu oštećeni. Mislim da do toga neće da dođe. Ovo je, kako je rekao i ministar, jedan pravni okvir koji će kasnije kroz odgovarajuće sporazume, na pravi način da se razreši i sigurno da je korisno konsultovati za profesiju profesora medicinskog fakulteta, rešenja koja postoje u okruženju i pošto mi stremimo EU, da citiram - da se nađe takvo rešenje da njihov trud i rad bude na odgovarajući način valorizovan. Ponavljam, hoću još jedanput da ponovim, zna se u struci koja je referentna ustanova, koja se bavi odgovarajućim oblastima i to treba ceniti i na taj način, u stvari i motivisati i mlade da idu tim stopama i unapređenja struke i bavljenje naukom i podsticajno su to primeri koji deluju na mlade da ulažu veliki trud i da na taj način i poboljšavaju struku i dijagnostiku i lečenje pacijenta, zašta mi kao profesija postojimo.
Tako da je taj deo za mene i ovaj član, u sebi nemam bojaznosti kao profesor fakulteta, verujem da će ministarstvo da iznađe pravi način, afirmativni ali slažem se nešto što nije rešeno 60 godina u jednom trenutku mora da se reši na pravi način i time jedan segment u zakonskoj regulativi i funkciji zdravstva razrešava.
Onda postoji sledeći segment koji se odnosi na kontinuiranu medicinsku edukaciju. Stvarno smo više puta ovde komentarisali da smo mi banalizovali to skupljanje bodova. Citiram kolege, većinu koja je rekla, ta kontinuirana medicinska edukacija je nešto što smo mi prihvatili kao sistem koji godinama postoji u svetu. E, sad, činjenica da smo se verovatno suočili pošto je ovo prvi ciklus, prvih sedam godina u organizacijskom funkcionisanju. Lično, smatram da su ti akreditovani kursevi, nisu baš previše banalizovani. Ipak, postoji ulazni test, postoji izlazni test. Ako je organizator taj koji je devalvirao svoj kurs kroz koktele ili nešto drugo, to mora ustanova ili stručno ili esnafsko udruženje, pod kojim okvirima se to događa da to otklanja.
Sigurno da postoje problemi. Imamo, čuo sam na odboru i dobre i loše primere. Nama je citirao državni sekretar da je bilo situacija da direktori domova zdravalja nisu dali svojim saradnicima da idu na edukaciju i skupljaju bodove. Onda smo čuli dobre primere domova zdrava u provinciji koji je video, uočio direktor da pojedini doktori neće imati odgovarajući broj edukativnih kurseva i u toj ustanovi organizovao kurseve da bi oni nadomestili to.
Ovo ilustrujemo, citiram priče kolega koji su o tome diskutovali i zato smatram, ovo je prvi ciklus relicenciranja, a on je zatekao pojedine na početku karijere, pojedine u srednjim, pojedine pri kraju karijere, kao što sam ja i dosta kolega posle 50 godine. Onda se treba prilagoditi tome novim kriterijumima. U sledećem drugom i trećem kursu, kada u sledećih 14 godina stignu ovi mladi koji su odmah na startu i znaju šta ih čeka, ja mislim da će problemi da se razreše i da ćemo mi, što je normalno, evolutivno da sazremo u organizaciji tih kurseva.
Tu će da se pojavi jedan problem, po meni, u stvari on postoji i zato je ministarstvo u ovom članu uvelo da se polaže licencni ispit jer se uočilo da odgovarajući broj kolega, ali koliko znam nije to mali broj, neće imati odgovarajući broj poena i da na taj način razreši tu problematiku.
Sada, postavljam jedno pitanje i mislim da će ministarstvo da se suoči sa tim, ta grupa, a ja sam na odboru upotrebio izraz, neprilagođenih kolega, ne ulazim u to koji su razlozi, da li oni jedni oficijelno smatraju da je specijalistička diploma ono što verifikuje, a da je ovo neoficijelno, ili imaju i neke druge neprilagođene poglede, kada kažem i imaćete prilike da se suočite sa tim, kada je on svesno krenuo u to da ne skupi u sedam godina poene, imam bojazan da određujem procenat iz te grupe, svesno će da kaže – neću da polažem licencni ispit. Onda će ministarstvo da se suoči sa jednom grupa koja neće da polaže ni ispit za relicenciranje.
Tako da ovo kažem iz veoma realnih, jer znam odgovarajuće osobe da budu pripremni, ne znam na koji način, da razreše jer po zakonskoj regulativi ako ne polože licenski ispit, on će da gubi radni odnos.
Sa druge strane suočićemo se sa tim problemom kao ministarstvo koje se ozbiljno bavi ovom problematikom i hteo sam na kraju, pošto završavam, da kažem, evo u novom mandatu sedimo ovde mi, koliko ima godinu i po dana, što se tiče zdravstva svaka čast, nije što je gospodin Lončar iz naše stranke, to je njegov trud. To je trud i njegovih saradnika.
Potencirao bih ono da ne bude samo rečenica izrečena koju možda građani nisu čuli, da stvarno u novinama nema uhvaćenog ni jednog faula, a uhvatili bi ga pojedine, neću da kažem koje novine. Izneli bi odmah tendere, kako je, ko se ugradio ili nije, ali do sada ipak ti novinari koji sebe zovu da se bave istražiteljskim novinarstvom, šta to znači, ja istraživanje znam šta znači u struci i nauci, ali i kod njih postoje ta istraživanja, da bi do sada bilo koja afera pa da se odnosila na manje, ranije smo imali afere ne samo oko kupovine aparata. Sećate se afera oko vakcina, da se ne prisećamo svih afera koje su bile po novinama, koje su bile istinite i zato ja prvo podržavam i samo hoću ovako u ovim godinama da kažem da izazovi u radu i borbi protiv razno raznih farmaceutskih kompanija i svega su izazovi druge vrste, ali da se treba držati onog šta smo rekli kad smo u programu za zdravstvo i generalno u programu za građane, da u zdravstvu, naravno ja se ograđujem na zdravstvo, želim da budem u svim sferama našeg društva tako i u građevini i u finansijama, ali ovo je nešto što je činjenično i za šta ipak zaslužuje zahvalnost i da se za uložen taj trud u tom delu to ponovi još jednom. Hvala.

Šesnaesto vanredno zasedanje, 28.07.2015.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, dosta je ovde detaljno pričano o svim ovim zakonima, pa ću sigurno u nekim elementima i da se ponovim.
Ali, pre nego što krenem, mislim da zaslužuje odgovor ili komentar konstatacija jednog od poslanika koji je prokomentarisao ovu raspravu kako ministar, a i poslanici poslaničke većine smatraju da je obrazovanje sporedan momenat u našem društvu. Ja baš suprotno mislim. Gledajući stenografske beleške i slušajući diskusije poslanika vladajuće većine, zakona, čitajući o udžbenicima, kao većeg, i ova dva, kao „malih zakona“, uvodno izlaganje ministra i njegovi odgovori u stvari ukazuju u svemu tome da i ministar i vladajuća većina smatra da je obrazovanje jedan od najbitnijih stubova države, tako da, čisto treba reći kao jedan komentar na tu insinuaciju.
Dosta se ovde diskutuje o ovim ispitnim rokovima, pa i jedan prethodni kolega je, eto, taj broj rokova, svi taj broj rokova predstavljaju kao nešto što urušava obrazovanje. Drago mi je što je ministar rekao da je u toku izrada jednog novog zakona o obrazovanju koji treba da bude urađen kvalitetno i nadam se da ćemo i o tome da diskutujemo. Uopšte ne vidim problem u broju ispitnih rokova.
Podsetio bih, negde ovde ima i poslanika iz prethodnog saziva, da tada u tom zakonu predloženom o broju ispitnih rokova koji je bio u zakonu da su četiri, smatralo se jer je uvedena Bolonja, kao novi način studiranja, i kroz rad u malim grupama, kroz proveru znanja, kroz rad u malim grupama, kroz odgovarajuće testove, da će četiri ispitna roka da budu dovoljna. Međutim, pokazalo se da to nije dovoljno. Bilo smo svedoci da svakog septembra studenti pored drugih zahteva imaju taj broj ispitnih rokova, kao jedan od zahteva. Komentar je odmah – zašto Ministarstvo to nije administrativno odredilo?
Ovo je u stvari najpoštenije i najrealnije rešenje da se prepusti fakultetima i statutima fakulteta. Zašto? Pa, svi fakulteti su radili svoju akreditaciju i prema toj akreditaciji su radili nastavne planove i programe po kojima ti studenti studiraju. Svaki od tih fakulteta ako je to uradio mora da predvidi saglasno tome, oni nisu tražili saglasnost za nastavne programe od Ministarstva, dobijali su je od Nacionalnog prosvetnog saveta.
Prema tome, normalno je da i ti studenti u traženju većeg broja rokova dođu i trebaju da razgovaraju sa dekanima i prodekanima. Ovde od nas niko nije pomenuo broj rokova. Treba napraviti, nadam se da će u izradi novog zakona uraditi analizu da li je na adekvatan način bolonjski proces sproveden, da li su nastavnici koji učestvuju prihvatili, da budemo iskreni dosta nastavnika nije prihvatio bolonjski proces kao takav, ima otpore, da li su udžbenici po kojima ti studenti uče u skladu sa nastavnim procesom, u skladu sa tim što rade.
Znači, ima tu mnogo elemenata, a ono što sam ja pratio a mislim i većina poslanika, uglavnom su profili istih fakulteta bili u štrajku u septembru i oktobru tražeći uslov. Nisam video da tu ima medicinskih, stomatoloških, farmaceutskih, ja se izvinjavam pošto je to moj pa pominjem, ali sam, neću da pomenem one druge. Znači, morala se napraviti analiza koliko su u nastavnom procesu njihovi nastavni programi adekvatni i da je zbog toga pravo i gledanje u napred rešenje, ne da se prebaci lopta kao bežanje odgovornosti ministarstva na fakultete nego da se vidi zašto na pojedinim fakultetima postoje problemi i potreba većeg broja rokova, da li je nešto od onog što sam pomenuo.
S druge strane, isto broj rokova nije u pitanju. Ako vi držite kriterijum ispita, broj rokova neće da vam uruši procenat položenih, znači, onaj ko zna - treba da položi, ko ne zna – neće da položi. Znači, za mene, smatram da je držanje kriterijuma za polaganje ispita neophodni minimum da se položi najbitnija stvar, a ne da li će taj student osam, 10 puta da izlazi, pa, nek izlazi i osam i 10 puta ali ako nije naučio ne može da položi. Tako da mislim da taj broj rokova i nije od nekog značaja iz ovih razloga.
Isto jedan poslanik opozicije je pomenuo da ne veruje u dignitet dekana, prodekana, da je bilo nekih zloupotreba. Dobro, kroz pojedince ne treba da se generalizuje stvar. Od, ne znam broj, koliko imamo visokoškolskih ustanova i univerziteta, ako su se na dva-tri dogodile zloupotrebe, nemojmo da generalizujemo. Prvo, broj rokova ne donosi dekani, prodekani. Po zakonu mora statut izmene da ide kroz naučno nastavno veće. Znači, valjda moramo da uvažimo te nastavnike i profesore. I nastavnik rada tog naučno nastavnog veća koji će da se saglasi prema svojoj prirodi posla, već je pominjano, jedno su prirodne nauke, drugo su humanistične, društvene i treće su umetnici. Znači, postoji osnovna priroda koja razlika, gde prema tome logično dolazi do nekih promena.
Tako da, ja sam se očigledno malo više zadržao oko ovog jer sam smatrao da neki od ovih iz opozicije koji su komentarisali ovaj deo zakona, kao da nisu profesori negde, kao da nisu doktori, kao da čitamo neki drugi zakon, a to se pogotovo odnosi na čitanje i tumačenje zakona o udžbenicima.
Slušajući neke ovako komentare na taj zakon, od strane opozicionih poslanika, ja ih uvažavam, mogu da svrstam u dve grupe. Jednu grupu poslanika korektno su diskutovali i generalno kažu da je zakon poboljšanje, da je kvalitet napred, ali da postoje odgovarajući delovi koje svojim amandmanima oni hoće da promene. E, sad oni to uslovljavaju, ako mi usvojite amandmane onda ćemo da glasamo. I, ona druga grupa, kao da nismo čitali isti zakon, koja ne vidi ništa, koja ne vidi poboljšanje, kao da se vraćamo unazad, a to je radi javnosti apsolutno neistina. Ovaj zakon generalno, iako sam ja poslanik vladajuće većine, ja opet imam neko svoje osnovno zanimanje, ima mnogo, i u celini gledano, mi treba u celini da gledamo, da li je jedan zakon iskorak napred i poboljšanje, a ne da nalazimo sitnice.
Ovo je veliki iskorak. Kvalitativno novi iskorak. Dakle, rekao je kolega Orlić, da ne ponavljam o dostupnost, o razrešavanju problema, stručnih škola o elementima vođenja transparentnosti, otklanjanju i smanjivanju mogućnosti korupcije, dostupnosti finansijskog budžeta đaka. Eto, to je ono što je najbitnije, čemu vodi, da ne ulazim u detalje. U onom delu procedure odobravanja udžbenika i taj deo procedure je mnogo kvalitetno urađen sa procedurama koje će da daju za posledicu poboljšanje kvaliteta tih udžbenika.
Sada, postoje odgovarajuće primedbe, ja moram da pomenem, a to je i rekao jedan poslanik, Agencija za korupciju mnogo primedbi je usvojila, ali to nisu veliki problemi, to će ministar i Ministarstvo može kroz podzakonska akta, taj deo da se dotera i da se uredi i da se neke eventualno tehničke stvari, ali i one kada bi ušle u raspravu stručnu da se gledaju tim očima, ali i da se gledaju drugim očima. Tako da i to zahteva raspravu kao što je bila i na javnoj raspravi. Istu stvar jedan brani na jedan način, drugi na drugi, a opozicija omalovažava i negira bilo šta.
Jedno je činjenično, da bi završio na kraju, pošto su moje kolege iz poslaničkog kluba detaljno govorili o svim aspektima Zakon o udžbenicima, taksativno u svim segmentima u kojima je to poboljšanje, ja neću da se ponavljam u tome. Radi javnosti Zakon o udžbenicima koje je uradilo ministarstvo je jedan kvalitet na bolje, ali normalno kao i svako obrazovanje je evolucija i ja volim da ponovim, u obrazovanju pokazuju se u praksi pojedini delovi koje treba doterivati i zato ja volim da često budu izmene Zakona o obrazovanju, jer čim se uoči nedostatak da se doteruje, jer i tu je rekao, zaboravio sam ko od poslanika, obrazovanje ne potiče od ovog zakona, osnovno i srednje potiče od pre 150 godina. Praktično iskustvo generacija prema novim uslovima, sazrevanju, ekonomskoj snazi društva, prosvećenosti se doteruje.
Tako da će i Zakon o udžbenicima sigurno, ako se pokažu manjkavosti, nadam se kroz neke izmene biti doterivan. Kvalitet je nabolje, to je činjenica i ova dva zakona nije izlaženje i dodvoravanje studentima, to su objektivno stvari koje su trebale da se urade kao i sa ovim penzionisanjem gde ministar u uvodnom delu je lepo rekao da se u stvari sada daje mogućnost onima da u toj godini i tačno cifru od 0,34%, da nešto što su ranije bili prinuđeni, a možda ja ne želim da taj deo odradim do kraja školske godine. Tako da je i ovaj segment na pravi način i najbolji način rešavanje tog segmenta problema na koji se odnosi. Hvala vam.

Imovinska karta

(Beograd, 26.07.2015.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
- Klinički centar "Kragujevac" (redovni profesor specijalista patolog) Republika Mesečno 83722.00 RSD 01.04.1984 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (redovni profesor) Republika Mesečno 67000.00 RSD 01.03.1980 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
- Opšta bolnica Novi Pazar (stručni konsultant) Republika Mesečno 35000.00 RSD 01.02.2016 -
- Medicinski fakultet u Kragujevcu (naučno-istraživački projekt) Republika Mesečno 23761.00 RSD 01.01.2011 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:45