Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Milan Knežević

Milan Knežević

Srpska napredna stranka

Govori

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 4. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Zbog građana da kažemo da baš taj član 4. u prvom stavu kaže da za uspostavljanje i vođenje jedinstvene baze i drugih poslova utvrđenih ovim zakonom Vlada osniva Centralni registar obaveznog socijalno osiguranja, tako da u ovom članu se definiše Vlada kao osnivač i, što sam i u prethodnim amandmanima govorio, da su sredstva za njegov rad već bila obezbeđena u budžetu 2018. godine.

Ali, hteo bih nešto da kažem. Malopre je koleginica Jasmina Obradović čitala sa kojim zakašnjenjem je prethodna vlast, odnosno žuti, sa kojim kalendarskim zakašnjenjima su usvajali budžet, ali trebala je još da pomene, jer ona zna, ovde ima i nekih kolega poslanika koji su dugogodišnji, da od 2007. do 2012. godine nije bilo godine da nije bilo rebalansa budžeta.

Ovi mladi poslanici sede i sigurno i nisu prisustvovali rebalansu budžeta, a za vreme prethodne vlasti nije bilo godine, u junu se donese budžet, u septembru i oktobru smo imali rebalans budžeta. Naravno, to je sve bio dokaz njihove katastrofalne ekonomske, privredne politike, pljačkaških privatizacija.

Ovaj budžet za 2019. godinu jasno pokazuje da se želi da se nastavi sa bržim rastom, sa bržim podizanjem životnog standarda građana, da se obezbedi egzistencijalna i socijalna sigurnost svakog građanina naše Srbije. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovaj prenos, podneo sam amandman na član 2. Zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Član 2. se odnosi, u njemu se u 19 tačaka objašnjavaju izrazi i pojmovi koji se koriste u zakonu.

Ono što ovaj zakon donosi kao značajne komponente jeste: prvo, efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje. Druga stvar, da je ovo sada praktično jedna elektronski vođena baza podataka zasnovana na IT tehnologijama. Treća stvar, ovim zakonom, odnosno usaglašava se Zakon o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja sa Zakonom o radu. Četvrta stvar, zbog građana informacija, da Centralni registar preuzima vođenje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava.

Juče su moje kolege rekle, suština, da građani razumeju, ovaj zakon je još jedan u nizu zakona koji im pruža egzistencijalnu i socijalnu sigurnost. Efikasne kontrole naplata svih doprinosa koji idu uz sva primanja koje ostvaruju naši građani, kao primer doprinosa za penziono, zdravstveno osiguranje, da se više ne ponavljaju situacije koje su bile u vreme 2003. godine, pa kasnije kad je ukinuta SDK, kada mnogim građanima nije uplaćivano penziono, kao i zdravstveno osiguranje i time nisu imali svoju socijalnu, egzistencijalnu sigurnost zbog takvih propusta. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja. Taj član 3, radi gledaoca koji prate prenos, u stvari govori kojim se načelima rukovodi Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, a on se rukovodi načelima nezavisnosti, efikasnosti i ekonomičnosti.

Ono što trebamo, a mislim da nismo pomenuli u ovoj detaljnoj diskusiji o ovom Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja jeste da su sprovođenjem ovog zakona obezbeđena potrebna finansijska sredstva Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2018. godinu. Znači, ovde nisu neophodna nova sredstva, jer su ona već planirana za budžet 2018. godine.

Druga stvar, koju isto treba da kažemo, za uspostavljanje registra zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, kod Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, nije potrebno novo upošljavanje, znači, ne uvećava se administracija i isto tako niti je potrebno neko novo radno angažovanje lica po bilo kom osnovu. Tako da je i ovo informacija koju bi trebali naši građani da znaju. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, podneo sam ovaj amandman na prvi član Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Moje kolege su već pomenule da je svrha donošenja ovog zakona efikasnija kontrola naplate doprinosa za socijalno osiguranje, zatim, smanjenje troškova administracije i efikasnije funkcionisanje sistema socijalnog osiguranja, kao povezivanja ovog registra socijalnog osiguranja sa Poreskom upravom.

Hteo bih da podsetim nešto što naši sugrađani znaju i sigurno poslanici, postojala je u ovoj državi jedna služba koja zvala Služba društvenog knjigovodstva ili SDK. U to vreme dok je ona funkcionisala nije mogao nijedan dinar uplate, da li je lični dohodak, honorar, autorski honorar, bilo kakva isplata nije mogla da bude obavljena bez uplate doprinosa u skladu sa zakonom države Srbije.

Međutim, ona je naravno, funkcionisala možda ne na odgovarajući način, ali je bila veoma značajna, ali je ona 2003. godine u vreme kada su krenule te privatizacije ukinuta, i onda se pojavili problemi. Ukinuto je zato što verovatno taj deo novca je odlazio u nečije tuđe ruke. Zato su se pojavili oni problemi da su ljudi imali neuplaćen penzijski staž, neuplaćene doprinose za zdravstvo, pa je bilo potrebno da se povezuje penzioni staž, pa nisu mogli da idu na pregled.

Jedan sistem je bio urušen u prethodnom DOS-ovskom režimu. Sada je ovo uspostavljeno na jednoj više elektronskoj i digitalizovanoj …
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas raspravljamo o budžetu kao jednom od najvažnijih dokumenata jedne zemlje u kome i sa planiranim budžetom se planiraju sve poluge, funkcije jedne države za narednu godinu.

Naravno, sve moje kolege su dosad iznele dobre strane budžeta koji je i razvojni i izbalansiran. Ja bih pri kraju, jer rasprava o budžetu je pri kraju, da opet rezimiram, mada je sve to rečeno, da su tri osnovne karakteristike ovog budžeta. Povećanje životnog standarda građana Srbije, veći iznos namenjen kapitalnim investicijama i umanjenje opterećenja poslodavcima.

U izradi ovog budžeta sigurno vidi se da je Ministarstvo finansija i Vlada na odgovarajući način saslušala potrebe privrede i njene predloge, što je neophodno za dalji razvoj privrede u narednoj godini.

Što se tiče povećanja životnog standarda, naravno, na prvom mestu je već uvećanje penzija koje je bilo u proseku od osam do 13% i za koje su odvojena sredstva u budžetu u iznosu od 35 milijardi za narednu godinu. Isto tako u budžetu su planirana povećana sredstva za uvećanje plata u javnom sektoru, isto od osam do 13% i zato su predviđena sredstva od 35 milijardi. Isto tako, ono što su i kolege rekle i ministar, što u ovom paketu, isto, ide za poboljšanje životnog standarda je uvećanje minimalne cene rada koja će od nove godine biti 27.000 dinara.

Što se tiče uvećanja novca za kapitalne investicije, izdvojeno je 220 milijardi. To je oko 30% više nego u ovoj godini i ova sredstva su opredeljena za projekte kao što je izgradnja Moravskog koridora, auto puta Požega – Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin – Obrenovac.

Treba reći da se za 2019. godinu planira i više novca za subvencije. Znači, ukupno 101 milijarda dinara, što je više, jer ovogodišnje planiranje za subvencije bilo je 89,3 milijarde. Najveći deo ovog novca u narednoj godini, 41% biće dat za dotacije poljoprivrednicima. To govori o politici Vlade koja vodi računa i o ovoj oblasti iako su pojedini poslanici bili kritični što se tiče dotacija u poljoprivredi. Zatim, 17% privredi, 14,5 železnici, 9% za puteve. Znači, poljoprivreda će u sumi, da ne govorimo u procentima, dobiti šest milijardi dinara više nego ove godine, a budžet za privredu biće veći za 2,5 milijarde dinara nego ove godine.

Treba još i napomenuti da će oblasti koje su meni bliske opet biti uvećane, a to je da će za Ministarstvo prosvete sredstva biti uvećana za 6% u narednoj godini, a za Ministarstvo zdravlja 7,7%. Što se tiče Ministarstva prosvete, tu ima dosta reći. Mi smo imali mnogo zakona, usvajali, a ovde samo dve stvari da pomenem. Predviđeno je od ovih sredstava, između ostalog, opremanje 8.000 učionica za izvođenje nastave za upotrebu digitalnih materijala što nije mali broj. Osam hiljada učionica za digitalizaciju i edukaciju dece u toj oblasti.

Ono što je malopre moj kolega profesor Atlagić pomenuo bitno i što je uradilo Ministarstvo prosvete, to je formiranje Fonda za naučno-istraživačku delatnost. Ta oblast je godinama bila ne uređena, ili bolje rečeno na pravi način nije bila uređena i tu je trebalo mnogo posla i truda. Hvala Bogu, Ministarstvu prosvete, što je pokušalo i našlo način da se ovaj Fond formira sa jasno definisanim planovima i ciljevima koje treba da ostvari i koje će u ovoj oblasti da učini napredak. Pri tome, mnogo je značajno i ovo što je danas na raspravi, a to je i promena zakona o patentima, jer i to su aspekti koji utiču na poboljšavanje naučno-istraživačkog rada.

Izneo sam glavne stvari, po mom mišljenju, koje su iznele i moje kolege pre mene. I, na kraju opet treba pomenuti, jer se napada i u novinama, čak mnogo više nego ovde u Skupštini, kako je smanjenje nameta poslodavcima od 0,75% nešto što je jako malo. Da je ta mera tako laka, zašto to dosad nije uradila neka Vlada i Vlada ovih poslanika preko puta? Malo izgleda, ali je teško bilo uraditi. Jer, da prevedemo malo i u novac budžeta za državu, tih 0,75% košta budžet oko 12 milijardi dinara. To je 100 miliona evra. Ali, na ovaj način je još jedan aspekt podsticaja i osluškivanja potreba privrede kako bi bilo više ulaganja i novih privrednih investicija i podsticaja, a sve sa ciljem u povećanje uposlenosti i zaposlenosti u sledećoj godini.

Da ponovimo zbog gledalaca, čuli smo danas najnoviji podatak da je nezaposlenost rekordno niska dosad, da je pala na 12,3%, a u vreme onih koji su bili bučni i glasni iz klupa, u vreme prethodne vlasti, DS, nezaposlenost, da ponovim još jedanput, je bila 25,8%.

Brojke su nekad surove, ali su surove po one koji nisu radili na pravi način, zloupotrebljavali vlast i oštetili svoju državu i stavili je u jedan predbankrotski položaj u kojem je zatekla Vlada prvoformirana predsednika Aleksandra Vučića, a izvrsnu odgovornu i posvećenu politiku nastavlja i Vlada predsednice Ane. Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate prenos, podneo sam amandman na član 2.

Radi gledalaca i građana koji prate prenos, moram reći da član 2. sadrži navedene izraze koji se koriste u zakonu i njihovo značenje.

Pored nemerljivih pozitivnih efekata koje očekujemo usvajanjem ovog zakona o kojima su moje kolege u ovoj dvodnevnoj debati govorile, hteo bih da kažem da po prvi put u Republici Srbiji ovaj Predlog zakona uvodi Registar rizika kao interaktivnu elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Ovaj registra rizika vodi se na centralnom nivou, odnosno u MUP.

Još nešto što bi trebali građani koji gledaju prenos da znaju, u Sektoru za vanredne situacije se vodi baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, čija je skraćenica „Desinventar“, i ova baza je realizovana od 2013. godine u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je vodila Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Treba reći da je Srbija jedna od pet zemalja, prvih pet zemalja u Evropi koje su sprovele ovaj projekat i realizaciju baze podataka, a ta baza podataka je veoma značajna i ona se pravi na osnovu relevantnih izveštaja jedinica lokalne samouprave koje dostavljaju po unapred popunjenoj proceduri uredbom i svim podacima koji moraju da sadrže da bi se prihvatio korelevantni izveštaj. Hvala.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani koji gledate prenos ove sednice Skupštine, ja bih zato zbog građana koji gledaju samo ukratko hteo da kažem da član 1. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama u stvari daje i definiše šta je predmet i šta se uređuje ovim zakonom, a kasnije članovi do detalja daju rešenja za ovu oblast.

Moj amandman na član 1. Zakona glasi da se ovim zakonom podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa posebnim osvrtom na prevenciju od posledica oluja.

Hteo bih kao podršku značaju ovog predloga zakona da kažem da su klimatske promene koje postaju sve izraženije, koje su nastale, već smo govorili o zakonima o zaštiti životne sredine na prethodnoj sednici, narušena životna okolina dala je posledice tih klimatskih promena na globalnom nivou i u našem regionu. U budućnosti zbog svih tih klimatskih promena najavljuje se sve više elementarnih nepogoda koje će pogoditi našu zemlju i zemlje u okruženju.

Hteo bih da iznesem konstataciju naučnika koji se bave ovom problematikom, koji kažu da su naučnici proteklih godina postavili tezu da klimatske promene izuzetno utiču na siromaštvo, jer dovode do direktnog uticaja na uništavanje materijalnih dobara, ljudskih žrtava, kao i poljoprivrednih kultura i zasada, dovodeći do nestašice hrane i vode, a potom i neminovno do rasta cena hrane i vode, naročito u zemljama koje su siromašnije. Same ove klimatske promene i elementarne nepogode utiču na sam standard ljudi.

Statistika jedna koja treba da se pomene ovde, koja govori o značaju i važnosti ovog zakona jeste sledeća. Kaže se – u periodu od 1900. do 1940. godine registrovano je 100 prirodnih katastrofa.

Broj prirodnih katastrofa rapidno raste, pa se u vremenskom periodu od deset godina, od 1960-1970. godine je broj katastrofa povećan na 650. Pa je u periodu od 1980-1990. godine broj katastrofa povećan na 2000. U periodu od 1990-2000. godine na 2800 prirodnih katastrofa. Znači vidite koliko puta je došlo do uvećanja katastrofa zbog promena klimatskih prilika.

U našim uslovima, Ministarstvo za zaštitu životne okoline za pripremu sednice u Parizu je dalo procenu da je zbog klimatskih promena u periodu od 2000. do 2015. godine naša država pretrpela direktu štetu od pet milijardi evra. Indirektna šteta ovde nije data, koja je po procenama još tri puta veća.

Značaj ovih klimatskih promena i nepogoda je ogroman i zato i značaj ovog zakona je Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju u vanrednim situacijama. Pokušava prvo na sveobuhvatan način da dovede do normiranja preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa.

Druga stvar značajna u ovom zakonu je efikasno reagovanje u slučaju nastupanja katastrofa i treća stvar je efikasnije otklanjanje njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Znači, celokupni zakon ima tri cilja i zato u danu za glasanje ne samo ja, nego i moje kolege iz SNS će dati podršku ovom zakonu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbiji, mi imamo, praktično, uobičajenu svakodnevnu praksu ponašanja opozicionih poslanika žute varijante, gde umesto 62 u klupama sedi samo jedan. Oni dođu ujutru, pola sata, sat, iznesu neistine, napadaju sa raznim neargumentovanim neistinama i onda odu. I, najveći deo dana rada Skupštine nema ih u sali.

U prilog nečeg što pokazuje vredan, posvećen rad Vlade i predsednika Vučića, radi građana da pročitam da je Republički zavod za statistiku objavio da je prosečna neto plata u Srbiji za avgust iznosila 49.773 dinara, što je protivvrednost od 421 evro i da je statistika pokazala u prvih osam meseci, od januara do avgusta, došlo do porasta u odnosu na 2017. godinu 5,8 % rasta plate nominalno, odnosno realno 3,8 %, tako da je neto zarada za avgust iznosila oko 39.000.

Tako da, iz ovih statističkih podataka Republičkog zavoda za statistiku vidimo da je učinjen napredak u rastu plata. Naravno, svi mi znamo da je to nedovoljno, ali neprestani rad i trud Vlade u svim segmentima privrednog, investicionog i zakonodavnog dela održaće ovaj neprestani napredak rasta plata sa ciljem poboljšanja standarda građana. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, koleginice i kolege poslanici, uvaženi građani Srbije koji gledate prenos, ja sam podneo amandman na član 3, ali ću svoju diskusiju usmeriti na jednu drugu stranu i svoje obrazloženje amandmana ću skrenuti na drugu temu sa razlogom.

Uz puno uvažavanje svake profesije, ja želim danas odavde da zahvalim predsedniku Vučiću što je javno sa uvažavanjem, respektom i poštovanjem svojom izjavom stao u zaštitu medicinskih sestara i lekara.

Zadnjih godina u medijima se samo pominju neki loši aspekti rada u zdravstvu, a zaboravlja se 99,9% onog pravog posla gde uposleni medicinski i zdravstveni radnici rade svoj posao posvećeno, odgovorno i bivaju kroz loše primere na odgovarajući način žigosani.

Sad bih hteo da pročitam i zahvaljujem se u svoje lično ime, a iskreno mislim u ime moje medicinske i zdravstvene profesije, na ovakvoj izjavi. Šta kaže predsednik? Predsednik kaže da staje u zaštitu lekara i medicinskih sestara koji posvećeno rade svoj posao, te je upitao umemo li nekada da im kažemo hvala ili ćemo gledati svaku sitnicu da bi se reklo nešto negativno. Hoću da stanem u zaštitu medicinskih sestara i lekara. Ako je neko pokušao da uzme mito, dajte da ga uhapsimo, mi to radimo. Nemojte da kritikujemo lekare jer nam odgovara da u nekoj priči napadnemo Klinički centar Srbije… (Isključen mikrofon.)
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Taj član 1, radi gledaoca koji prate prenos, praktično se njime određuju opšte odredbe, odnosno uvodne odredbe kojima se definiše šta uređuje ovaj zakon i kako se uređuje oblast građevinskih proizvoda.

Da pročitam amandman: „Ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poboljšanje infrastrukture“.

Sve moje kolege do sad su govorile o značaju ovakvog zakona. Da pomenemo još jednom da je ovo prvi put da imamo zakonsku regulativu vezano za građevinske proizvode. Do sada u našoj zakonskoj regulativi nije postojao zakon koji se odnosi na ove građevinske proizvode. Naravno, donošenjem ovog zakona biće uređenije tržište građevinskih proizvoda i podizanje nivoa kvaliteta u samoj našoj zemlji, a samim tim i stvaranje konkurentnosti i mogućnosti našim proizvođačima da budu konkurentni na evropskom tržištu.

Pomenuo bih još nešto, zbog gledalaca koji nisu gledali. Ja sam u petak u načelnoj raspravi, i opet da podsetim naše građane da, bez obzira kako opozicioni poslanici koji su juče popodne i jutros pre podne iz ovih praznih poslaničkih klupa trenutno diskutovali i kritikovali rad Vlade, koji po svim pokazateljima, ne našim domaćim, i njihovim kriterijumima, nego na osnovu Svetskog ekonomskog foruma, da je Srbija napredovala za pet mesta na rang listi indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu i da je sada na 65. mestu. To je skok za pet mesta.

Pri tome, na osnovu analiziranih institucionalnih političkih, ekonomskih i drugih indikatora, sagledani su svi aspekti razvoja i trenutne situacije u kojoj se nalazi naša Srbija i sakupljen je skor od skoro 60,9 poena, a to je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Pa zar ovaj skok opet ne reprezentuje kvalitet posvećenog rada Vlade u svim oblastima?

Ja bih parafrazirao jednu izreku pa mogu da kažem da i ova Vlada i Srbija svakim danom sve više napreduje. NJima to smeta, ali neću ih pominjati. A u kontekstu toga, kako su svi segmenti zastupljeni, treba ovde možda i da pomenemo, možda građani ne znaju, da je u Beogradu krenuo dvodnevni poslovni forum Španija-Srbija, što je isto jedna važna stvar u dešavanjima i 21 španska kompanija iz sektora infrastrukture, životne sredine, turizma, saobraćaja, građevinarstva, agroprehrambene, tekstilne i modne industrije je došla ovde.

Još da pomenem da je u ovih pet godina razmena, kad pominjemo odnos Španije-Srbije, mimo svih ovih drugih koje su moje kolege pominjali i druge, između Srbije i Španije u 2017. godini dostigla cifru od 411 miliona evra.

Znači, kako se po analizi gleda, u proteklih pet godina je udvostručeno. Pa, zar to ne govori o nekom kvalitetnijem i posvećenom radu Vlade? Onda, da pomenemo, da je juče profunkcionisalo, što je značajno u elektronskom bankarstvu, instant plaćanje, što je opet jedan korak napred gde Narodna banka Srbije, zbog građana da kažemo, to instant plaćanje omogućava 24 sata prenošenje finansijskih sredstava u toku svih 365 dana u godini, znači i danju i noću.

To je isto u toj oblasti jedan napredak. Tako da, ponavljam, ova Vlada i ova Srbija, pod rukovodstvom Vlade i predsednika Vučića, svakim danom sve više napreduje i nadam se da će i dalje, pogotovo što su u ove četiri godine učinjeni ključni bazični reformski potezi, koji sada stvaraju, po meni, mogućnost još ubrzanijeg razvoja Srbije u svim segmentima privrednog, društvenog razvoja i napretka. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pre nego što bih nešto rekao o zakonima, hteo bih samo da pročitam jednu informaciju koja je od 17. oktobra, a koja kaže da je Srbija skočila na listi globalne konkurentnosti za pet mesta. Znači, Srbija je napredovala za pet mesta na rang lista Indeksa globalne konkurentnosti za 2018. godinu, zauzevši 65. mesto među 140 rangiranih zemalja.

Znači, Srbija je po analiziranim institucionalnim, političkim, ekonomskim i drugim indikatorima skupila i ima skor od 60,9 poena, što je za 1,7 poena bolje u odnosu na prošlu godinu.

Da još napomenem da je od bivših zemalja Jugoslavije, jedino ispred Srbije Slovenija koja je na 35. mestu. Inače, sve druge i Hrvatska, i Makedonija, i BiH, i Crna Gora, su niže rangirane.

Znači, ovaj Indeks globalne konkurentnosti, mada pojedini opozicioni poslanici ne priznaju, pogotovo iz saveza za promene, ni analize MMF i mnoge druge analize, ali da pročitam još jedanput. Znači, analizirani su institucionalni, politički, ekonomski i drugi indikatori.

Zar ovo nije pokazatelj da i ova Vlada radi najbolje što može i da svake godine, moje kolege su rekle, u svim ovim segmentima koji su analizirani napredujemo, da idemo i da smo lideri u regionu?

To sam hteo, eto, informacija od 17. oktobra. Ako lista globalne konkurentnosti, skok za pet mesta nešto ne znači, onda nemam reči, jer sam čuo neke reakcije sa suprotne strane.

Što se tiče seta zakona koji danas razmatramo, praktično ovde imamo jedan nov zakon, a to je Predlog zakona o građevinskim proizvodima, a svi ovi drugi zakoni su dopune i izmene Zakona o planiranju i izgradnji, ozakonjenju objekata, vazdušnom saobraćaju, transportu opasne robe, da ne čitam. U suštini Vlada je analizom u okviru Ministarstva utvrdila da postoje mnogobrojni problemi u funkcionisanju i radu u ovim oblastima o kojima danas mi razmatramo izmene zakona.

Znači ove izmene zakona su proizišle iz želje da se poprave zakonska rešenja, da se poboljšaju ne samo kao slovo na papiru, nego su proizašle iz problema koji su postojali u funkcionisanju svih ovih segmenata o kojima danas razmatramo. Tako da ove izmene zakona predstavljaju napredak, poboljšanje i razrešavanje problema u svim oblastima. Uvek kažem izmene zakona su nešto što treba da bude životno, jer kod mnogih članova zakona kada krenu u praktičnu implementaciju mogu da se uoče mnoge nepravilnosti i problemi koji nisu viđeni, tako da se izmenama poboljšava zakon, a samim tim se poboljšava i bolje reguliše oblast na koju se odnose ti zakoni.

Samo da pomenem zbog građana, pošto neću mnogo vremena da uzmem mojim kolegama koje su iza mene, samo da znaju ovaj prvi zakon je o građevinskim proizvodima. Novo zakonsko rešenje, koje na jedinstven način treba da uradi i uredi oblast građevinarstva. Zašto je to značajno? Neke kolege su pomenule, građevinarstvo je strateški jedna od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte infrastrukture za sve ostale privredne i socijalne kategorije, kao i da poboljšava uposlenost.

Na ovaj način, sa jedne strane imamo pravnu regulativu koju do sada nismo imali. Sa druge strane usaglašavano je sa EU i naši proizvodi građevinarstva mogu da budu konkurentni, a to stvara i pozitivne efekte na investitore na odgovarajuća jeftinija ulaganja i sredstva u ovoj oblasti.

Znači, zakoni koji su vredni i koje ću sigurno ja i moje kolege podržati u danu za glasanje. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, mi smo ovih dana kroz ove amandmane sa mnogo aspekata dali i objasnili prednosti i značaj ovog zakona.

Ja bih pokušao malo da rezimiram, koliko budem u mogućnosti. Jeste „mali“ zakon o zaštiti životne sredine kome se menjaju i koriguju tri člana, ali daje znatne i velike efekte.

Prvo, naravno značaj u oblasti zaštite životne sredine, što je bitno i detaljno smo diskutovali. Druga stvar, budžet, odnosno sredstva iz budžeta ministarstva nisu potreba, izuzev sredstava koja su vezana za rad inspekcijskih poslova. Treća stvar, formalno pravno su ostvareni uslovi da se povuku sredstva iz pretpristupnih IPARD programa EU i već smo rekli da to nije mala suma. Do 2020. godine to je 160 miliona evra, što je ulaganje prevashodno za privrednike, preduzeća i individualne proizvođače, vezano za poljoprivredu, a samim tim i zaštitu životne sredine. Četvrti efekat je što u okviru ovih aktivnosti će doći i sigurno do razvoja novih privrednih subjekata koji će direktno biti vezani za razvoj i realizaciju ovih infrastrukturnih objekata i projekata u oblasti zaštite životne sredine i poljoprivrede.

Razvojem tih subjekata imaće pozitivan efekat na zapošljavanje, tako da i u tom pogledu treba gledati korisnost izmene ovih članova Zakona o zaštiti životne sredine. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pa evo, krenuli smo sa raspravom o amandmanima i ja sam na taj prvi član zakona podneo amandman.

U ovoj dosadašnjoj raspravi smo već pomenuli da je zaštita okoline, životne sredine jedan kompleksan problem, da on ide u Poglavlje 27, da je to veoma kompleksno poglavlje. Rečeno je da otprilike trećina pravnih i zakonskih regulativa su vezane za ovo poglavlje.

Želim samo da se osvrnem na to da kažem ministru da ovoliki broj amandmana koje su podneli poslanici SNS nije ukazivanje nepoverenja prema njemu i nije ukazivanje na neslaganje i da on nije žrtva vladajuće većine.

Ovo komentarišem izjave jednog poslanika, jer građani koji su gledali prenos, videli su da u diskusijama ovih amandmana, poslanika SNS, prvo su se čuli problemi direktno, koje su oni izneli na lokalu, vezani za zaštitu životne sredine, a drugo čulo se mnogo lepih stvari, da na lokalu od 2012. pogotovu 2014. godine, koliko su lokalne samouprave predvođene, naravno SNS i njihovim koalicionim partnerima, učinili pomaka u zaštiti životne sredine.

Naravno, ti pomaci u lokalu, na pojedinim mestima, ne na svim, sigurno se uklapaju u ambijent politike Vlade i predsednika Vučića, koji je između ostalog, i u svom govoru, posebnu pažnju posvetio ekologiji. Naravno, treba nam tu dosta sredstava i mnogo toga treba učiniti, ali svi ovi pozitivni primeri koji su ilustrovane kolege iz lokala, govore o tome, u stvari, da je SNS na vreme prepoznala značaj zaštite životne okoline i da na prvom mestu zaštita životne sredine je bitna zbog nas, zbog sugrađana i zbog naše države.

Naravno, mi moramo da sledimo regulativu zbog ulaska u EU i to ništa nije sporno, ali briga Poglavlja 27, a to je zaštita životne sredine tiče se nas. Sad mi treba da budemo praktični što ste nam vi ponudili i što je, već sam rekao u izlaganju pre dva dana, da se iskoriste ti pristupni fondovi EU, za kofinansiranje i sigurno da sredstva značajna, u visini od 160 miliona evra, a sami ste rekli da će to poglavlje koštati našu državu čitavih 17 milijardi evra u narednih deset godina.

Tako da, nema opet opozicionih poslanika iz one desetopartijske, pošto sam rekao, treba da ih bude 62, jer predstavljaju deset partija opozicionih, nema ih ovde, koji koriste i ovo, a koordinator tog saveza, te bratije, koji je ovde pre neki dan izneo da životna okolina i ekologija uopšte nije značajna, ali je veoma zdušno koristio raspravu u načelu o zaštiti životne sredine i o ovim drugim ekološkim zakonima za iznošenje mnogo ružnih i prljavih stvari. Naravno, nismo mu ostali ni mi dužni, kolega Martinović, Orlić i Marković su iznosili sve argumente, ali kažem vam da je njihova, i u jednoj rečenici, sada se sećam, su rekli, baš iz te poslaničke grupe Dveri, da ekologija i zaštita životne sredine, ali to nije rekao njihov koordinator, to je rekao drugi stomatolog kolega, su zakoni koji ne treba da se prepliću i ne tiču se politike nego se tiču našeg okruženja svih nas, treba da budu apolitični, a gle ironije, posle koordinator odjedanput koristi i puca iz svih političkih oružja, nevezano za ekologiju.

Samo hoću da još jedanput kažem da njihovo licemerno istupanje je ono što trebaju što više da istupaju po meni, jer naši građani su veoma pametni, veoma bistri i jasno uočavaju šta je rađeno, šta se ne radi i ko govori istinu, a ko govori neistinu i ceni sve pozitivne napore koje SNS sa koalicionim partnerom i na čelu sa predsednikom Vučićem, čini za unapređivanje i ovog segmenta države i društva, a to je zaštita životne sredine. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, mi već tri dana razmatramo ovaj set zakona koji se odnose na ekologiju, jedan iz zdravlja.

Na početku, pošto ponuđen prethodnom diskusijom i mi poslanici, kao što je rekao ministar, trebamo da verujemo da je svaki zakon podjednako važan.

Naravno, nekad pravimo klasifikaciju važniji i manje važni, ali i ti mali zakoni, pod znakom navoda, rešavaju neke probleme i neku zakonsku regulativu dajući podršku onim osnovnim krucijalnim zakonima na koje se odnose. Tako da, mi isto trebamo sa uverenjem da razmatramo svaki zakon iz bilo koje oblasti kao podjednako važan, jer svi ti zakoni grade pravnu regulativu napretka ove naše države.

Sada da se osvrnem, ukratko na neke od ovih zakona, naravno ja bih kao prvi, mada se o njemu dosta razgovaralo, neku diskusiju moju, osvrnuo se na davanje saglasnosti i na odluku o izmeni finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. O tome je dosta diskutovano, samo radi građana da podsetim da se ovaj finansijski plan menja u tom smislu da se prihodi i sami rashodi Ministarstva uvećavaju za četiri milijarde i 100 miliona, od toga 3 milijarde i 600 miliona od neutrošenih sredstava iz 2017. godine i 500 miliona iz budžetskih rezervi za lečenje retkih bolesti. Tako da, za tu sumu se uvećava i prihodi i rashod, pri tome naravno nisu to dodatna sredstva iz budžeta već postojeća sredstva.

Ministar je u uvodnom izlaganju pomenuo te retke bolesti i samo bih ja malo još dopunio nešto što u definiciji kako je rečeno retke bolesti su one bolesti koje imaju prevalencu manje od pet osoba na 10 hiljada stanovnika. Nekad je statistika jako varljiva i kod nas, u medicini i svuda, a mala prevalenca u konačnom zbiru ljudi koji su uključeni je velika. I sam ministar je rekao da u EU 36 miliona ljudi boluje od retkih bolesti. To je jedna zemlja za popriličnim brojem stanovništva. Te retke bolesti predstavljaju problem zdravstva i lečenja.

U našim uslovima, gledajući tu prevalencu, praktično se i mi uklapamo da imamo dijagnostiku neke od retkih bolesti svakog dana u Srbiji. Broj retkih bolesti je pomenut da se kreće od šest do osam hiljada. Stručno treba reći, te retke bolesti, većina njih je poznata mnogo decenija unazad i u stručnoj literaturi su detaljno opisane. Samo tragedija te prošlosti je bila što nismo imali lekove. Ta deca sa urođenim bolestima metabolizma nažalost pre ili kasnije završavala su fatalno, letalno. Jedina terapija je bila simptomatska. Šta to znači simptomatska? Davani su lekovi da im se ublaže bolovi, da se održava funkcija biokarda, odnosno srca ili bubrega. Znači, za njih nije bilo nikakvog leka.

Medicinska nauka, farmaceutska industrija napredovala je i otprilike pre dve i po, tri decenije ušlo se u problem detaljnije i uvedena je tzv. supstituciona terapija, a to su lekovi, da pojednostavim, pokušam običnim građanima da kažem, u svakoj našoj ćeliji organizma postoji put razgradnje odgovarajućih materija i stvaranja novih. Taj put razgradnje onog što mi unosimo u ćeliju i što treba ćelija da stvori je regulisan supstancama koje se zovu enzimi. Ako jedan enzim nedostaje, proces se zaustavlja. Znači, prestaje proces i ti enzimi, i to su metaboličke enzimske bolesti, su genetski uslovljene.

Naravno, medicinska nauka je uspela u zadnje tri decenije da nađe i da supstitucionalno nadoknađuje odgovarajući nedostatak enzima kod ovih pacijenata sa retkim bolestima. To što je bio komentar da nisu bile prepoznate u zakonu do 2012. godine, to govori i politici neke prethodne Vlade koja je bila sigurno neodgovorna, da, ponavljam, bolesti koje su bile poznate decenijama ranije, opisane u literaturi, a zadnje tri decenije sa uvedenom supstitucionalnom terapijom, što do 2012. godine nisu.

Zato treba pohvaliti Ministarstvo ponovo, iako je mnogo mojih kolega pohvalilo, što je tek 2012. godine prvi fond obezbeđen za lečenje dece od retkih bolesti. Pri tome, tu se pristupilo institucionalno, transparentno, formirana je odmah komisija sa kriterijumima da se ta sredstva na pravi način usmere i da se po kriterijumima medicinskim odredi ko su ti bolesnici i koji će da budu upućeni u inostranstvo.

Da prokomentarišem još jednu stvar, naravno, ne idu svi u inostranstvo. Dijagnostika se završi u inostranstvu. Ta deca posle primaju terapiju, tu ne trebaju neke velike, pošto je bilo komentara sada praviti uslov ili ne, dolaze na terapiju na dečija odeljenja ili dečije klinike. Rang te terapije, tih lekova, supstitucionalnih lekova kojim produžavaju, održavaju život, se kreće ovako okvirno, da vam kažem, da znaju i građani i vi, od hiljadu evra na nedeljnom nivou do hiljadu evra na mesečnom nivou. Sad saberite koliko i da to ni jedan roditeljski, ni kućni budžet ne može da izdrži u lečenju. Zato je bilo potrebno da država formira ovaj fond koji je uvećan na dve milijarde dinara. Trebaće sigurno još da se uvećava, jer nažalost te retke bolesti postaju svakodnevnica, a sada sa izvesnom terapijom, a ranije bez perspektive i u fatalni ishod.

Hteo bih da prokomentarišem nešto iz serije ovih ekoloških zakona, odnosno Zakona o zaštiti životne sredine. Vidite, za zaštitu životne sredine se kaže da je tekovina savremenog društva, odnosno civilizacije. Moramo da priznamo da je to ironija. Prethodno je bila tekovina savremene civilizacije, ruženje, oštećivanje i narušavanje životne okoline. Napredak tehnologije, industrijalizacija, stvaranje uslova za kvalitetniji i komotniji život ljudi, učinila je mnogo lošeg u životnoj sredini.

No, hvala bogu, pošto su činili i što smo mi kao čovečanstvo učinili dosta narušavajući životnu sredinu, stigla je i svesnost da sada to moramo da popravljamo i da pravimo i radimo preventivne mere da je dalje ne urušavamo. Tako da je zaštita životne sredine veoma bitan i važan sektor i ono što je rekao i ministar, slažem se, to nije samo oblast delovanja Ministarstva za životnu sredinu. Tu moraju da budu uključene sve oblasti našeg društvenog života, pa i medicina. I mi na svoj način narušavamo životnu sredinu. Znači, tu treba da postoji, i nadam se i verujem, celovit program gde i sva druga ministarstva moraju da budu uključena u tu regulativu, da svako u svojoj oblasti doprinese na pravi način da bi se stvorila celokupna slika jedne zdrave, napredne i unapređene životne sredine, odnosno zakonodavstva vezano za životnu sredinu.

Još jedan aspekt ovde da pomenem i završiću. Vidite, rad Vlade se ne ogleda samo u konkretnim zakonima, nego i u nekim vizijama i u aktivnostima koje pruža. Treba reći da su pretpristupni fondovi Evropske unije bili dostupni nama od 2008. godine, ali po nekim informacijama koje sam pokupio sa interneta, do 2014. do 10%, kad kažem građana, mislim i na građane, mislim i na privredna preduzeća, na individualna gazdinstva, na lokalne samouprave, imali su svoja saznanja o mogućnostima pretpristupnih fondova. E, onda je politika jedna afirmativna Vlade prema svim ovim potencijalnim korisnicima dovela do sad mnogo šireg raspona saznanja i mnogo većeg znanja o mogućnostima koje može od pojedinaca, individualnih gazdinstava, preduzetnika, lokalnih samouprava, da se kofinansira preko tih pretpristupnih fondova. Tako da sam zakon koji je ovde, koji olakšava i praktično formalno-pravno stvara preduslove da naši individualni proizvođači mogu da konkurišu za ove pretpristupne fondove i ova diskusija o tome je korisna jer proširuje lepezu ljudi i dostupnosti saznanju da ta sredstva možemo da iskoristimo.

Još jednom, u jednom intervjuu je ministarka za evropske integracije rekla da na raspolaganju nama, mislim od 2014. do 2020. godine, stoje sredstva od milijardu i po evra koja mi možemo da povučemo iz tih pretpristupnih fondova. Tako da, to treba iskoristiti i upotrebiti za ono za šta je namenjeno, a to je za zaštitu životne sredine.

Naravno, u danu za glasanje podržaću ove predloge, jer smatram da su napredni, u pravom smislu reči, za oblast i zdravstva i životne sredine, a to se preklapa, i jedno i drugo.

Još jedna rečenica. Kad bi postojao registar bolesti nastale zbog delovanja oštećene životne okoline, otprilike bi bio ranga od šest do osam hiljada. Da ne govorim o zagađenju, o profesionalnim bolestima profesionalnih radnika koji rade u naftnim industrijama, a sve su to opet vraćanje prirode onom koji smo mi naružili, a samom zdravlju našem to škodi. Zato taj program treba da bude jako studiozan, celovit i da budu sva ministarstva posvećena u tom pravcu. Hvala.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, podneo sam amandman na član 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO.

Moje kolege su ova četiri dana raspravile lepo i detaljno. Sve aspekte afirmativne zakona nabrojali. S druge strane, u brojkama su ceo ambijent u kome trenutno funkcioniše privreda i budžet Srbije isto ilustrovali.

Ja bih, kao i u sredu, doduše u popodnevnim satima, sada u ovim prepodnevnim satima našim sugrađanima koji gledaju prenos, zamolio ako i kamera može da pokaže drugu polovinu sale, gde se nalaze opozicioni poslanici, izuzev poslanika SRS, koji uredno sede na svim sednicama. Drugih opozicionih poslanika nema.

U brojkama na tom delu gde su opozicioni poslanici drugih stranaka treba da bude 62 poslanika, a nalazi se samo jedan, a tih 62 poslanika trebaju da predstavljaju deset opozicionih stranaka.

E sada, oni prvo nisu na svom radnom mestu. Znači, dobijaju platu, a ne rade. S druge strane, oni su predstavnici građana koji trebaju da zastupaju i njihovo mišljenje ili neke njihove stavove. NJih ovde nema.

Dragi sugrađani, razmislite o tim poslanicima i tim strankama koji ne poštuju svoje radno mesto i ne poštuju vaše glasove da bi vas predstavljali i u ovom domu, da u buduće razmislite kada na sledećim izborima glasate za koga glasate. Hvala.