Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milanka Jevtović Vukojičić

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, za SNS, za predsednika Republike, za predsednika SNS obrazovanje je preduslov razvoja, obrazovanje je preduslov napretka, obrazovanje je preduslov ostajanja naših obrazovanih i stručnih ljudi u zemlji Srbiji, obrazovanje je svakako investicija, obrazovanje svakako nije trošak.

U obrazovnom sistemu i na planu obrazovanja Vlada i ministarstvo učinilo je ogromne i značajne korake, a sve u cilju postizanja efikasnosti obrazovanja i pune uključenosti učenika, nastavnika u obrazovni proces, uz adekvatnu i potpunu saradnju i drugih u obrazovni proces, a tu pre svega mislim na roditelje učenika, pre svega onih učenika koji pohađaju predškolsko i osnovno obrazovanje.

Takođe, veliki napredak na planu obrazovanja od dolaska SNS učinjeno je u vreme kada je premijer bio Aleksandar Vučić, a to je uvođenjem dualnog obrazovanja. Zašto je uvođenje dualnog obrazovanja značajno za naš obrazovni sistem? Zašto je značajno za napredak i razvoj Srbije? Zašto je važno za naše učenike? Zato što je prekinuto sticanje isključivo teorijskog znanja koje za učenike niti je bilo funkcionalno, niti je bilo primenljivo na tržištu, niti je bilo korisno za poslodavce, niti su takvi učenici mogli da adekvatno i brzo uključe se u proces rada.

Dualno obrazovanje svakako jeste vrlo značajan iskorak napred na planu dalje efikasnosti obrazovanja i na planu daljeg razvoja našeg društva.

Ono što takođe želim da istaknem, a to su izmene i dopune Zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju. Čuli smo danas da one suštinski i da one brojčano nisu mnogo velike, ali one jesu suštinski značajne. Zašto su one suštinski značajne? Zato što je elektronska evidencija i elektronska dokumentacija i te kako značajna u smislu efikasnosti vođenja javnih isprava u cilju efikasne razmene podataka, npr. kod izdavanja prevodnica, kada dete prelazi iz jedne predškolske ustanove u drugu ili kada se izdaje uverenje da dete pohađa predškolsku nastavu ili da dete pohađa osnovnu školu.

Znači, efikasnost i digitalizacija i te kako je zaživelo. Digitalizacija je i te kako zaživela u obrazovnom sistemu. Sve to svakako doprinosi i efikasnosti samog obrazovanja, ali i stepenu povećanog zadovoljstva i roditelja i učenika i nastavnika.

Ono što takođe želim da pohvalim i što za razliku od onih koji su otimali i pljačkali decu ometenu u razvoju, SNS i ova Vlada i te kako na planu obrazovanja i razvoja svakog deteta, u skladu sa njegovim potencijalima i sposobnostima radi, to je potpuna uključenost dece s posebnim potrebama u obrazovni proces, kako bi ona stekla sve neophodne veštine i znanja za svoj dalji samostalni život.

Šta je za to potrebno? Da bi se adekvatno razvijao potencijal svakog učenika s posebnim potrebama, i te kako je značajno, i to se predloženim zakonom i predlaže, sticanje dodatnih znanja i veština nastavnog osoblja koje radi sa ovakvim učenicima, kako bi i oni kroz sticanje novih znanja, novih veština doprineli boljem kvalitetu pružanja obrazovanja deci sa posebnim potrebama.

Takođe, želim da istaknem da je ocenjivanje drugog stranog jezika od petog razreda u osnovnim školama i te kako značajno sa aspekta dodatne motivacije učenika za sticanje što većeg znanja kada je u pitanju jezičko obrazovanje. Znamo da je znanje stranog jezika i sticanje znanja na planu jezičkog obrazovanja, jezičke kulture i te kako važno i za savremeni razvoj, i na kraju krajeva, važno sa aspekta svakog učenika, svakog deteta, ali važno i sa aspekta napretka Republike Srbije.

Ono što takođe želim da naglasim, a što se prvi put uvodi, to je potvrđivanje zakona koji se odnosi na Konvenciju o bezbednosti i zdravlju u poljoprivredi. Zašto je ova konvencija važna? Zato što prvi put jedna Vlada i predsednik Republike Aleksandar Vučić ukazuje punu spremnost da se na adekvatan način zaštiti zdravlje i bezbednost i sigurnost svih onih koji su kao sezonski radnici zaposleni na poljoprivrednim gazdinstvima i koji obavljaju poljoprivredne poslove. To do sada nije postojalo.

Ono što je značajno, a odnosi se na ovu konvenciju, to je da će nakon ove konvencije uslediti donošenje adekvatnih zakonskih rešenja, da će u ta zakonska rešenja biti utvrđene i nadležnosti institucija i nadležnosti Vlade i nadležnosti poslodavaca, ali da će aktivno biti uključeni i radnici i oni koji rade na poslovima poljoprivrede.

Rezultat vlasti SNS je 180 novih fabrika. Rezultat vlasti SNS je otvaranje novih vrtića, novih škola, novih bolnica. Rezultat vladavine SNS je da gotovo da ni u jednom gradu, ni jednoj opštini ne postoji više škola koja nije renovirana, adaptirana, u kojoj nisu poboljšani uslovi rada kako za učenike, tako i za nastavnike. Ja dolazim iz Priboja. Tu se radi renoviranje dve škole, kako bi i učenici to vreme koje provode u školi osećali se što prijatnije, a nastavnici, takođe, izvršavajući svoje radne obaveze, osećali se prijatno. Takođe, roditelji kada šalju decu u školu sada znaju da deca u školi neće od prljavih toaleta dobiti nikakve zarazne bolesti, niti od prljave i nehigijenski ispravne vode dobiti mnoge bolesti.

Srpska napredna stranka svoju politiku temelji na brizi o svakom građaninu Republike Srbije, na brizi o napretku i budućnosti Srbije. To je politika koja nema alternativu. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moj amandman na član 4. odnosi se na sveukupni ekonomski razvoj, sa posebnim osvrtom na zaštitu posebno osetljivih, odnosno ranjivih grupa. Moram da kažem da efikasna državna uprava, državna uprava koja je servis građana i koja izlazi u susret svim potrebama građana, svakako jeste u interesu građana i svakako ovaj Predlog zakona je reformski korak unapred upravo u tom smislu efikasne državne uprave.

Moram takođe da kažem, da je temelje zdrave ekonomske politike i zdrave ekonomije postavila politika Aleksandra Vučića, a tu politiku nastavila je naravno i Vlada Republike Srbije od 2016. godine na dalje.

Moram takođe da kažem, da za razliku od onih koji su pljačkali decu ometenu u razvoju, opljačkali za 135 miliona samo preko Dvorca Heterlend za razliku od Dragana Đilasa, koji je takođe opljačkao decu, jer je umesto dnevnog boravka gradio kuću „Velikog brata“ i od rijaliti programa zaradio milionske svote evra. Za razliku od onih koji su krali i pljačkali upravo na onim najsiromašnijim, ova Vlada kao odgovorna, upravo vodi brigu o najsiromašnijim i najugroženijim i to se vidi kroz budžetski Fond za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom gde su povećana sredstva za 2019. godinu, a to je upravo poboljšanje položaja svih onih udruženja koji se bave zaštitom i unapređenjem osoba sa invaliditetom, poboljšanja njihovog kvaliteta života.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja i on se odnosi na unapređenje položaja posebno osetljivih, odnosno posebno ranjivih društvenih grupa.

Kakve veze ima poboljšanje položaja posebno osetljivih i ranjivih grupa sa ovim Predlogom zakona? Ima i te kako. Povećan broj zaposlenih lica, povećan broj doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, za obaveznu zdravstvenu zaštitu znači i povećan priliv u budžetu Republike Srbije, a upravo iz budžeta Republike Srbije izdvajaju se sredstva za finansiranje i za poboljšanje životnog standarda upravo onih najugroženijih kategorija. To znači da je budžetom omogućena stabilnosti i sigurnost finansiranja svih onih ugroženih stanovnika koji koriste pravo na novčanu socijalnu pomoć, pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć, pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, pravo na porodični smeštaj, ali to takođe znači da ćemo imati više dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju, više klubova penzionera, više servisa za socijalnu zaštitu koji su i te kako značajni za ove najranjivije grupe korisnika.

Takođe, moram da istaknem da su plate povećane od 7% do12%, a da će plate u socijalnoj zaštiti biti povećane od januara meseca za 9%. Ono što želim da pohvalim Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, to je da su oni u periodu od 2013. godine do 2018. godine i te kako intenzivno radili na suzbijanju sive ekonomije zajedno sa inspektoratom.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja definiše osnovna načela i to su tri osnovna načela na osnovu kojih Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja radi i to je načelo nezavisnosti, načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti.

Moj amandman odnosi se na zaštitu posebno osetljivih, odnosno ranjivih grupa.

Najpre moram da kažem da je načelo efikasnosti i načelo ekonomičnosti i te kako važno za sve one postupke koji pri državnim organima vode građani koji pripadaju tzv. posebno osetljivim društvenim grupama.

Najpre moram da pohvalim Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja zato što su podaci iz Centralnog registra dostupni na portalu e-uprave, a zašto je to važno sa aspekta građana? Zato što svi oni upravni postupci koji se vode mnogo su brži, mnogo su efikasniji, a državne institucije koje vode upravne postupke na brz i efikasan način umesto građana, upravo kroz elektronsku razmenu i elektronsko traženje neophodnih podataka iz neophodnih evidencija, izlaze u susret građanima i na taj način građani na mnogo brži i mnogo efikasniji način ostvaruju prava koja traže.

Takođe želim da pohvalim da je prvi put u stvari uvedena, kroz Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, evidencija lica koja se upućuju na privremeni rad u inostranstvo i to na osnovu Zakona o upućivanju radnika na privremeni rad u inostranstvo.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, s posebnim osvrtom na zaštitu društveno osetljivih, odnosno ranjivih grupa.

Najpre moram da kažem da efikasna javna uprava jeste i te kako značajan pokretač privrednog razvoja.

Takođe moram da naglasim da je jedan od strateških opredeljenja Vlade digitalizacija, da je jedan od strateških opredeljenja Vlade elektronska razmena podataka, da se danas u svetu o otvorenim podacima, o podacima koji su pogodni za elektronsku razmenu, govori kao o novoj nafti i moram da istaknem da je naša Vlada upravo na putu Četvrte industrijske revolucije vrlo uspešno, a to je na putu digitalizacije i elektronske razmene podataka.

Zašto je elektronska razmena podataka važna, sa aspekta građana i sa aspekta privrede? Zato što elektronska razmena podataka štedi vreme privrednicima, štedi vreme građanima i time doprinosi efikasnoj javnoj upravi i, naravno, stvara preduslove za brži ekonomski rast.

Ne postoje bolji pokazatelji za zaštitu društveno osetljivih i ranjivih grupa i ne postoje bolji pokazatelji za uspešnu socijalnu politiku i za uspešnu socijalno-zaštitnu funkciju države od adekvatne ekonomske politike.

A ono što smo primetili, to je da u zadnjih tri godine zaredom beležimo suficit u budžetu Republike Srbije, beležimo rast BDP, beležimo porast broja nezaposlenih, beležimo inflaciju koja je u granicama ciljanih vrednosti, odnosno u granicama evropskih vrednosti. Inače, u vreme onih koji danas kritikuju budžet, inflacija je bila dvocifrena, bila je oko 12%, dok se danas ona kreće u granicama 2,1%. Naravno, nezaposlenost u njihovo vreme bila je 26%, dok je danas nezaposlenost najmanja i nalazi se na istorijskom minimumu, 11,3%.

Ono što moram da pohvalim, a tiče se upravo aktivnosti Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, to su njihove aktivnosti kroz projekat „Bebo, dobrodošla na svet“. Pitanje populacione politike, pitanje demografije, pitanje života i rađanja, prvi put na dnevni red Vlade stavio je predsednik Republike, Aleksandar Vučić.

Upravo pitanje populacione politike jeste strateško pitanje na razdelu ministarstva koje se bavi populacionom politikom i ta sredstva za ovu godinu su uvećana, a odnose se na transfere lokalnim samoupravama i ona iznose 650 miliona u 2018. godini, 61 lokalnoj samoupravi. Upravo za podsticanje mera demografije i sprovođenja populacione politike odobreno je kroz projekte oko 500 miliona dinara.

Takođe, moram da naglasim da ova Vlada na vrlo odgovoran način prilazi zaštiti porodici sa decom, pa je za potrebe naknada porodici i deci obezbeđeno nešto više od 55 milijardi dinara.

Ovaj projekat „Bebo, dobrodošla na svet“ i te kako je važan, jer porodilja još iz porodilišta, u roku od 15 minuta, može da se prijavi rođenje deteta, može da se dobije jedinstveni matični broj građana, može da se dobije zdravstvena knjižica na kućnu adresu. To u vreme onih koji su pljačkali 12 godina i koji su izvršili pravi masakr privrede, koji su otpustili više od 400 hiljada radnika, nije bilo moguće.

Zato je ovaj budžet i te kako značajan i sa aspekta zaštite najugroženijih i najranjivijih, sa aspekta života i napretka Republike Srbije. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi ministri sa saradnicima, pred nama se nalaze zakoni vrlo značajni iz oblasti finansija, i to najznačajniji zakon iz oblasti finansija – Predlog budžeta za 2019. godinu Republike Srbije, sa pratećim dokumentima, odnosno odlukama.

Takođe, nalazi se i set drugih finansijskih zakona koji su u službi, odnosno koji će koristiti realizaciji planiranog budžeta za 2019. godinu, ali se nalaze i zakoni iz oblasti državne uprave i lokalne samouprave, kao vrlo značajan zakon, o zaštiti od radijacijske sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodna poslanica i predsednica Narodne skupštine, gospođa Maja Gojković.

Srpska napredna stranka, u danu za glasanje, glasaće za sve predložene zakone iz razloga što su u fokusu ovih zakona, pre svega, unapređenje privrede, odnosno unapređenje privrednog razvoja Republike Srbije.

Pod dva – rasterećenje privrede od svih onih nameta i dalje ispunjavanje svih onih preduslova koje su vezane za konkurentnost naše privrede.

Treći razlog zbog čega će SNS glasati je da je budžet izbalansiran na taj način da odgovara potrebama građana. Potrebe građana su prioritet broj jedan za Aleksandra Vučića i SNS. To svakako jeste razlog što ćemo u danu za glasanje podržati ove zakone.

Za one dušebrižnike koji se brinu o najsiromašnijim građanima Republike Srbije, moram da kažem da jedino ovakav budžet, izbalansiran, budžet koji je razvojan, budžet koji se temelji na zdravim, fundamentalnim osnovama, a to je na zdravom privrednom rastu, upravo može na adekvatan način da štiti i one najsiromašnije.

I upravo ovim predlogom zakona nijedno pravo koje se tiče najsiromašnijih građana, a koji se nalazi na razdelu Ministarstva rada, 30, nije ukinuto. Sva ona prava iz boračko-invalidske i socijalne zaštite, iz oblasti zaštite porodice i dece, i dalje se nalaze u Predlogu budžeta i ni za jedan jedini dinar nisu smanjena.

Kako ova Vlada odgovorno radi, to pokazuje i povezivanje nauke i privrede, osnivanjem Fonda za nauku, što svakako jeste veliki napredak i jedan od načina da mladi ljudi naučnici ostanu u našoj zemlji i rade u naučno-istraživačkim parkovima.

Ono što takođe želim da naglasim, da je na razdelu Ministarstva rada, na Razdelu 30, na razdelu Fonda za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, povećan ukupan budžet i upravo želim da kažem da ova Vlada ima odgovoran pristup prema toj, jednoj od najugroženijih kategorija stanovništva, sarađujući i pružajući finansijsku podršku za preko 500 lokalnih udruženja i preko 30 saveza.

U danu za glasanje podržaćemo sve predložene zakone. Hvala.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 3, gde se poseban akcenat daje na zaštitu ranjivih grupa.

Moram da kažem da je za Srpsku naprednu stranku, za predsednika Aleksandra Vučića, da su ljudi najveća vrednost našeg društva, odnosno građani Srbije, a da je zaštita života svakako prioritet broj jedan.

Upravo član 3. Predloga zakona kaže da je prioritet broj jedan, da su upravo ljudski životi u spašavanju od katastrofa i nepogoda prioritet broj 1.

Moram da kažem da je u fokusu čitavog zakona upravo zaštita posebno osetljivih i posebno ranjivih grupa, a tiče se zaštite i dece i trudnica i majki i osoba sa invaliditetom i izbeglih i raseljenih lica.

Ono što takođe moram da istaknem, a u fokusu je upravo zaštita ranjivih grupa, to je da sve informacije i sva obaveštenja o mogućim rizicima od katastrofa daju u prilagođenom formatu, ali da se daju i na znakovnom jeziku i na Brajevom pismu, što i te kako pokazuje da se vodi računa o gluvim i nagluvim osobama, kao i da se vodi računa o slepim i slabovidim licima.

Takođe, ovaj zakon u cilju zaštite najosetljivijih i najranjivijih prepoznaje i to i obavezu škola i drugih vaspitno-obrazovnih ustanova, predškolskih ustanova, fakulteta i svih onih objekata gde se izvodi nastava, da su u obavezi da vrše procenu rizika. Kada je u pitanju evakuacija stanovništva, prioritet se daje upravo ranjivim kategorijama i to majkama, deci, osobama sa invaliditetom.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, kolege poslanici, poslanice, poštovani građana Srbije, moj amandman na član 4. koji inače reguliše integrisano i međusektorsko postupanje u vanrednim okolnostima, odnosi se na zaštitu posebno osetljivih, odnosno posebno ranjivih grupa. Za razliku žutog tajkunskog preduzeća, koje je do 2012. godine, brinulo o onim najugroženijim, a pre svega su u pitanju deca, na taj način što ih je opljačkalo za 157 miliona, a u pitanju su deca ometena u razvoju kroz dvorac Heterlend. Za razliku od žutog preduzeća i njihovog čelnika Dragana Đilasa, koji je protivpravno uzurpirao građevinsko zemljište u najelitnijem delu Beograda i na dve hiljade kvadrata izgradio kuću „Velikog brata“, umesto da izgradi boravak za decu, i na taj način naravno ostvario profit od nekoliko miliona evra, SNS dolaskom na vlast 2012. godine, i te kako vodi računa o zaštiti najboljeg interesa najugroženijih i najranjivijih kategorija, a među njima su i deca.

Moram da istaknem da je međusektorska saradnja, da je MUP međusektorsku saradnju integrisano upravljanje i te kako pokazalo tokom migrantske krize, jer je sarađivalo sa Vojskom Srbije, sarađivalo je sa Komesarijatom za izbeglice, sarađivalo je sa Crvenim krstom Srbije, sarađivalo je sa građanima, sarađivalo je sa nevladinim organizacijama.

Još nešto, MUP je u toku migrantske krize podnosilo izveštaje mesečne ne samo nadležnom odboru, već i odboru za rad u čijem predmetu je zaštita onih najugroženijih i najranjivijih.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi potpredsedniče Vlade sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova ovim Predlogom zakona akcenat stavlja pre svega na preventivu, jer ostvarivanje preventivnih aktivnosti svakako direktno utiče na smanjenje rizika od katastrofa.

Ali, ono na šta sam ja htela da stavim akcenat, to je na velikom učešću, na velikoj odgovornosti, na velikoj efikasnosti Ministarstva unutrašnjih poslova, kada je u pitanju bilo upravljanje krizom, a to se odnosi na globalnu krizu, migrantsku krizu, koja je zadesila i Republiku Srbiju, koja je u stvari bila tranzitna zemlja velikom broju migranata. Smatra se da je kroz našu zemlju prošlo oko milion i 200 hiljada migranata. Trenutno u Republici Srbiji boravi oko tri hiljade i 200 migranata i oni su smešteni u prihvatnim centrima.

Takođe, želim da istaknem veliku profesionalnost, umreženost, povezanost Ministarstva unutrašnjih poslova sa drugim sistemima, pre svega sa sistemom vojske, jer je zahvaljujući zajedničkim aktivnostima i zajedničkoj patroli Ministarstva unutrašnjih poslova i vojske sprečeno da ilegalno na našu teritoriju uđe samo za nepunih šest meseci oko 20 hiljada migranata.

Takođe želim da istaknem veliko angažovanje MUP na sprečavanju krijumčara ljudi, na njihovom otkrivanju i MUP u tim aktivnostima je uhvatilo odnosno uhapsilo oko dve hiljade krijumčara ljudima.

Takođe želim da istaknem da je Srbija na ovom zadatku, pre svega zahvaljujući MUP, a i drugim sistemima, pokazala svoje dobro i humano lice, ali takođe želim da istaknem da je 16. avgusta 2017. godine predsednik Republike, Aleksandar Vučić, primio desetogodišnjeg dečaka Fahrada Nurija, koji je putem prodaje svojih likovnih radova u stvari pomogao jednom našem sedmogodišnjem dečaku.

Bezbednost i sigurnost Srbije i poštovanje ljudskih prava je politika Srpske napredne stranke. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, podnela sam amandman na član 1. Predloga zakona o sprečavanju rizika od katastrofa i upravljanja vanrednim situacijama.

Zakon je značajan pre svega sa aspekta javne bezbednosti, ali takođe i te kako je značajan i predstavlja korak napred upravo u pogledu preventivnih aktivnosti i preduzimanju svih onih mera preventivnih koji će dovesti do ublažavanja katastrofalnih posledica, odnosno izbegavanja katastrofalnih posledica ili njihovog smanjenja na najmanji mogući nivo.

Sem toga što je i ovo jedan od zakona koji predstavlja korak napred i unapređuju čitav sistem MUP, istaći ću učešće MUP u jednoj globalnoj krizi koja je zahvatila i našu zemlju kao tranzitnu zemlju, a u pitanju je migrantska kriza, u pitanju je zaštita posebno ranjivih, odnosno osetljivih društvenih grupa. Moram da istaknem da je Republika Srbija tokom migrantske kriz i tokom velike seobe naroda posebno iz Sirije koja je bila obuhvaćena ratom ali i iz drugih zemalja pokazala visok stepen poštovanja ljudskih prava, ali naravno i najveći mogući stepen zaštite bezbednosti i sigurnosti njenih građana.

Moram da istaknem takođe da je u jul u mesecu 2016. godine Vlada Republike Srbije donela odluku o formiranju zajedničkih snaga MUP, odnosno policije i Vojske Srbije upravo u cilju obezbeđenja državne granice i to prema Bugarskoj i Makedoniji i u cilju suzbijanja i regularnih migracija. Ministarstvo unutrašnjih poslova je nagrađeno prvom nagradom zajedno sa mađarskim policajcima upravo na planu sprečavanja i krijumčarenja ljudi.

Takođe, moram da istaknem da je MUP donelo Memorandum zajedno sa Republičkim javnim tužilaštvom oformilo stalnu udarnu grupu za sprečavanje krijumčarenja ljudima jer znamo da velika migrantska kriza koja je pogodila sve zemlje, a naravno i našu zemlju, mada su migranti kroz našu zemlju prolazili kao tranzitnu, da su mnogi koristili migrante kako bi se obogatili, i kako bi u stvari se bavili krijumčarenjem ljudi. Moram da istaknem da je ova stalna udarna grupa za suzbijanje krijumčarenja ljudi 2017. godine uhapsila 13 lica koja su sa područja Makedonije pokušali da prokrijumčare 107 izbeglih lica, a takođe pre tri dana zahvaljujući aktivnostima policije na području Kikinde, Subotice, Kanjiže otkrivena je osmočlana kriminalna grupa koja se bavila krijumčarenjem migranata iz Indije i Avganistana.

Naravno da je cilj i fokus MUP-a bezbednost i sigurnost naših građana, ali tokom migrantske krize MUP i te kako je pokazalo da jednom koordinisanom jednom efikasnom, jednom multidisciplinarnom aktivnošću i te kako je radilo na zaštiti ljudskih prava i migranata, a pre svega, onih najranjivijih a tu su pitanju deca.

Moram da istaknem da u Subotici u dečijem Domu „Kolevka“, opremljeno je jedno krilo u kome su smeštena deca migranti, bez roditeljske pratnje. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, članovi Ministarstva unutrašnjih poslova, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, pred nama se nalaze predlozi zakona iz dve oblasti, i to iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova i predlozi zakona koji se odnose na Ministarstvo pravde. I jedni i drugi zakoni sa aspekta SNS predstavljaju i te kako značajan iskorak napred u smislu bezbednosti građana, u smislu bezbednosti Republike Srbije, u smislu jednake dostupnosti pravde za sve građane Srbije.

U tom smislu SNS, nema dileme, u danu za glasanje podržaće sve predložene zakone.

Sada ću se osvrnuti na Predlog zakona o proceni rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, koji je i te kako značajan sa aspekta bezbednosti građana, posebno u situacijama kada nastupi neka od katastrofa koja može biti različitog oblika, od požara, poplava, zemljotresa itd. Moram da istaknem veliki značaj ovog zakona, pre svega na planu uspostavljanja preventivnih aktivnosti i preventivnih planova zaštite. Zašto su preventivni planovi zaštite, odnosno preventivni planovi otklanjanja rizika važni? Zato što se njima na tačan i precizan način targetira konkretni rizik, a onda se taj rizik na adekvatan način obrađuje u tom smislu da se posledice njegovog nastanka svedu na najmanju moguću meru, ako već ne postoji mogućnost da se on izbegne.

Moram da naglasim da tokom poplava 2014. godine, koje su bile najveće poplave u zadnjih 120 godina, nijedna jedinica lokalne samouprave, ni privredno društvo na teritoriji Republike Srbije nije imalo plan procene rizika i plan zaštite i spasavanja, na čiju je izradu dalo saglasnost Ministarstvo unutrašnjih poslova. Pretpostavka je da samo ovakvim načinom, odnosno samo ovakvim planovima jedinica lokalne samouprave, na čiju saglasnost i izradu daje Ministarstvo unutrašnjih poslova, i te kako se može uticati na smanjenje rizika od onih katastrofa najvećih mogućih, a najveće moguće katastrofe su svakako gubljenje ljudskih života. Upravo poplavom 2014. godine došlo je i do gubljenja ljudskih života i Vlada na čijem je čelu tada bio sada predsednik, a tada premijer Aleksandar Vučić 20. maj 2014. godine proglasila je trodnevnu žalost na teritoriji Republike Srbije.

Takođe želim da naglasim i da stavim akcenat na poseban značaj Republičkog štaba civilne zaštite, pre svega na specijalizovane jedinice, jer one, kao i čitava civilna zaštita, praktično „žuto preduzeće“ Đilasa apsolutno nije ni interesovalo. Moram da naglasim da je od 2012. godine pa do sada formirano oko 200 specijalizovanih jedinica Republičkog štaba civilne zaštite, da su oni smešteni po okruzima, da je u planu da od 2020. godine počne i sa aktivnom rezervom, odnosno aktivnim uključivanjem rezerve, a sve u cilju poboljšanja bezbednosti naših građana.

Moram da istaknem i da je za pripadnike snaga specijalnih jedinica kupljeno 200 komada garderobe, odnosno, ne 200 komada, nego 2.000 komada garderobe. Takođe moram da istaknem da je popunjenost četiri elitne jedinice 100%, da je popunjenost drugih specijalizovanih jedinica 90% i moram da naglasim da se aktivnostima kojima se bave specijalizovane jedinice, odnosno odzivom na civilnu zaštitu, zadnji odziv je bio 93% i to je najveći odziv, čak i kad se poredi sa odzivom u bivšoj Jugoslaviji.

Ono što nadalje želim da kažem, to je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. On je, takođe, i te kako značajan iskorak napred, on se oslanja na ratifikovanu potpisanu Istambulsku konvenciju, ali što je najvažnije on omogućava jednak pristup pravdi svim građanima. To je i ono što je Ustavom garantovano, ali naravno Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći tačno je određen krug lica i nikako ne mogu da se složim da se on odnosi samo na socijalno najugroženije. On se odnosi na druge građane koji bi plaćanjem, finansijskim izlaganjem u plaćanju pravne pomoći i podrške, došli u tešku materijalnu situaciju i došli u situaciju da postanu i korisnici, da ostvare pravo na ostvarivanje novčane socijalne pomoći.

Moram da istaknem da i udruženja koja takođe mogu da pružaju ovu pravnu pomoć preko advokata imaju projektna finansiranja, znači, mogu da se ne finansiraju direktno iz republičkog budžeta i, naravno, tim projektnim finansiranjem mogu da pružaju i te usluge.

Ovde smo od predstavnika „žutog Đilasovog preduzeća“, od njegovih poslanika, kojih doduše nema sada, govorili da ovde nema vladavine prava. Moram da istaknem da u njihovo vreme nije bilo vladavine prava, da je u njihovo vreme bilo 30.000 pravno nevidljivih lica, uglavnom su to bili Romi, da je pravno nevidljiva lica, odnosno Rome, Đilas prisilno iseljavao iz Beograda, tobož, zato što nisu imali ovde prebivalište. Oni su bili pravno nevidljivi, postojali su a u stvari nisu postojali. Tek dolaskom SNS usvojen je zakon o vanparničnom postupku kojim se tim licima omogućava naknadni upis mesta i vremena rođenja i taj broj je sada smanjen na oko 5.000. Ovim zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći upravo su i ova lica predviđena da im se ta pomoć pruža.

Srpska napredna stranka sve ono što se tiče boljitka građana i Srbije podržaće. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, član 4. Predloga zakona o građevinskim proizvodima i te kako je važan, jer članom 4. Predloga zakona doprinosi se pravnoj sigurnosti i privrede i građana Srbije.

Pravna sigurnost i za građane i za privredu jeste jedno od osnovnih opredeljenja Aleksandra Vučića i SNS. Ono što mojim predlogom amandmana želim da unapredim to je povećanje ekonomske razmene zato što povećanjem ekonomske razmene, a konkretno se tiče građevinskih proizvoda, direktno se utiče na ekonomski razvoj zemlje, a samim tim i na poboljšanje životnog standarda svakog građanina Republike Srbije i uopšte na poboljšanje ambijenta u Republici Srbiji sa aspekta privlačenja svih investitora, kako domaćih tako i stranih.

Aleksandar Vučić vratio je nadu u život i rad građanima Republike Srbije i posebno želim da istaknem da je vratio nadu onim područjima koja su male sredine, koji pripadaju malim lokalnim samoupravama. Navešću kao primer lokalnu samoupravu Priboj.

U Priboju je otvorena industrijska zona zahvaljujući lokalnoj samoupravi i Vladi Republike Srbije, došli su investitori, otvorili su fabrike i u njima rade građani opštine Priboj.

Za one koji su u teškom zdravstvenom stanju, koji boluju od bubrežnih bolesti, prvi put od dolaska SNS, građani Priboja koji idu na hemodijalizu ne moraju dnevno da prelaze 60, odnosno 160 kilometara, idući do Prijepolja i Užica, već je to omogućeno u dnevnoj bolnici pri Domu zdravlja u Priboju.

Takođe, SNS omogućila je bolji pristup, bolji, brži i efikasniji pristup građanima opštine Priboj, jer u vreme kada je ministar bio Nikola Selaković Pribojčanima je vraćen Osnovni sud u Priboju.

Takođe, želim da naglasim da dolaskom SNS, a zahvaljujući, naravno, i sredstvima Vlade Republike Srbije, OŠ „Branko Radičević“ u Priboju, lokalna samouprava, predškolska dečija ustanova i Dom kulture greju se na biomasu, tako da učenici i nastavnici u OŠ „Branko Radičević“ u Priboju više ne moraju… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade Srbije sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moj amandman na član 2. Predloga zakona o građevinskim proizvodima odnosi se na unapređenje ekonomske razmene.

Ekonomska razmena i te kako je važna sa aspekta izvoza jer izvoz na direktan način utiče na ekonomski razvoj Republike Srbije i na rast bruto domaćeg proizvoda. Ono što posebno želim da istaknem, za razliku od onih koji su opljačkali Republiku Srbiju, koji su zatvorili sve fabrike i stavili katance na sve fabrike u Republici Srbiji do 2012. godine, koji su otpustili 400.000 radnika, koji su ostavili mnoge majke samohrane bez posla i bez mogućnosti da pruže egzistenciju svojoj deci, zahvaljujući dolasku SNS broj izgrađenih fabrika u Srbiji premašio je 100, a broj zaposlenih radnika, zahvaljujući odgovornoj vlasti SNS, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, veći je od 170.000.

Za razliku od onih koji su vladali do 2012. godine i stvarali građanima poteškoće i komplikovali život postavljajući administrativne barijere, ovaj zakon kroz normativno uređenje elektronske kontakt tačke za građevinske proizvode u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i te kako doprinosi da i građani i privreda blagovremeno i adekvatno dobiju sve informacije koje su neophodne u vezi sa građevinskim proizvodima, a to direktno utiče na poboljšanje tržište, a samim tim i na ekonomsku razmenu.

Na kraju, završiću jednom rečenicom, oni koji nemaju nijednu političku ideju, oni koji pozivaju na silovanje, oni koji vrše fizičko nasilje ovde u Domu Narodne skupštine, oni koji pozivaju na vešanje, oni u ljudskom i moralnom smislu predstavljaju dno dna.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovana potpredsednice Vlade sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, naravno da predloženi Zakon o građevinskim proizvodima i sve druge zakone SNS u danu za glasanje će podržati. Moram najpre da se osvrnem na jednu opasku koju smo danas čuli od ovih poslanika opozicije koji dođu na deset, 15 minuta, a upravo se odnosilo na Zakon o građevinskim proizvodima koji su kao primedbu naveli da građevinski proizvodi neće biti kontrolisani.

Moram da kažem da oni nisu pročitali Zakon o građevinskim proizvodima jer da su ga pročitali videli bi da se građevinski proizvodi kontrolišu od momenta proizvodnje, pa do momenta ugradnje. Znači, u svim fazama građevinski proizvodi se kontrolišu upravo radi kvaliteta.

Moram da istaknem da je za povećanu ekonomsku razmenu građevinskih proizvoda itekako važna saobraćajna infrastruktura. Moram da istaknem da se od 2014. godine gradi, da se Srbija premrežava autoputevima, da se obnavlja i rekonstruiše železnička infrastruktura, ali moram da istaknem da se itekako ulaže i u vodni saobraćaj koji itekako značajno mesto zauzima u zemljama EU. Prvi put nakon 30 godina u vodni saobraćaj je opredeljeno 210 miliona evra.

Moram da istaknem da je doneta strategija vodnog saobraćaja i ono što posebno želim da istaknem to je izgradnja Luke Smederevo i izgradnja terminala za rasuti teret, čija će količina robe biti pet miliona tona. Moram da istaknem i gradnju železničke saobraćajnice Mala Krsna-Smederevo-Luka Smederevo, koja će takođe pružiti veliki značaj privrednom razvoju.

Takođe očekujem da će i nastavak Koridora 11, kada se tiče drumskog saobraćaja, koji bi trebalo da dođe već sledeće godine do Požege doprineti razvoju i ovog kraja Srbije. Zahvaljuje.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena potpredsednice Vlade Republike Srbije sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, uložila sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima koji inače članom 1. reguliše predmet ovog zakona, a moj amandman odnosi se na unapređenje sveukupnog ekonomskog razvoja Srbije sa posebnim osvrtom na poboljšanje ekonomske razmene.

Pre nego što kažem zašto smatram da ekonomska razmena, odnosno poboljšanje ekonomske razmene je itekako važno, moram da naglasim, da pohvalim, u stvari, ministarstvo u postupku donošenja predloga ovoga zakona, pre svega, sa aspekta uključivanja i učešća proizvođača i svih onih koji se bave proizvodnjom građevinskog materijala u izradi ovog zakona.

Naime, oni su aktivno participirali jer je Ministarstvo građevinarstva na svom sajtu imalo jedan upitnik na osnovu koga su mogli da se izjasne upravo proizvođači građevinskog materijala. Poboljšanje ekonomske razmene, a odnosi se na građevinske materijale, značajno je, pre svega, sa aspekta izvoza. Ako znamo da izvoz i povećanje izvoza je itekako važan parametar u ekonomskoj razvoju svake zemlje, pa i u ekonomskom razvoju Republike Srbije, onda naravno da zaključujemo da povećanje ekonomske razmene građevinskih proizvoda uticaće i na rast BDP. Ono što moram da istaknem to je da u zadnje tri godine Republika Srbija beleži suficit, odnosno rast tri godine za redom. To se nikada ranije nije desilo.

Takođe moram da istaknem da će povećanjem ekonomske razmene doći i do povećanja tražnje za građevinskim proizvodima. Zašto? Zato što je Srbija jedno veliko gradilište u kojoj se radi i gradi, i u njenoj prestonici, ali i u svim drugim gradovima i opštinama unutar Srbije. Zato će doći do povećane tražnje građevinskih proizvoda, doći će i do povećane sigurnosti i bezbednosti, jer će ugradnjom građevinskih proizvoda, koji će biti sertifikovani, imati svoju deklaraciju, odnosno ličnu kartu povećati se i bezbednost i sigurnost i izgrađenih mostova i izgrađenih puteva i izgrađenih pruga i izgrađenih objekata.

Naravno da bi ekonomska razmena bila uspešna i da bi se ona poboljšala itekako je važna saobraćajna infrastruktura, i to moram da pohvalim, a tiče se železničke saobraćajne infrastrukture i Koridora 11.

Poštovana potpredsednice Vlade i poštovani građani Srbije, žuto preduzeće i DS ostavili su „Železnicu Srbije“ građanima iz 19 veka. Pruga Beograd-Bar završena je 1976. godine u prošlom veku i od tada pa do 2016. godine ništa nije ulagano u njenu rekonstrukciju.

Moram da istaknem da je na Koridoru 11, a koji predstavlja žilu kucavicu, posebno za gradove i opštine u zapadnom delu Srbije, tu mislim i na Užice i na Priboj, opštinu iz koje dolazim, i na Prijepolje izvršena rekonstrukcija 77 kilometara ove železničke pruge u iznosu od 80 miliona dolara, a koja se odnosi na deonicu Resnik-Valjevo. Očekujemo da će se rekonstrukcija pruge nastaviti sve do crnogorske granice. Brzina pruge na ovom delu je preko 100 kilometara, ali nažalost žuto preduzeće ostavilo je pruge čija je prosečna brzina 10, 20, 30 kilometara. To se naravno više nikada neće ponoviti.

Za razliku od njih, za koje me i ne čudi sve ono juče što su govorili, jer oni sem što su ostavili 400.000 radnika bez radnih mesta, oni su opljačkali decu ometenu u razvoju za 157 miliona samo kroz dvorac „Heterlend“. Oni su bespravno uzurpirali građevinsko zemljište u najelitnijem delu Beograda i to za kuću Velikog brata, umesto za dnevni boravak dece, za njihovu igru i za njihovu rekreaciju, ali se neću baviti njima.

Ono što hoću da istaknem to je da Aleksandar Vučić, da je Vlada, da SNS sprovode i realizuju politiku pobede rada nad neradom, poštovanje zakona, a ne bezakonje, pobedu i iznošenje istine, isključivo istine a ne laži, pobedu života, a ne smrti. To je politika koja pobeđuje.