Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Milanka Jevtović Vukojičić

Milanka Jevtović Vukojičić

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, naravno da je za razvoj zdravstvenog sistema i za dalje unapređenje zdravstvenog sistema od ključne važnosti ekonomsko ozdravljenje Republike Srbije. Srbija je ekonomski ozdravila zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije, odgovornoj Vladi i svim onim merama koje je preuzeo sadašnji predsednik, a tadašnji premijer, gospodin Aleksandar Vučić.

Naravno da je i te kako važno odgovorno i ozbiljno finansijsko poslovanje, jer to je jedan od načina punjenja budžeta, a iz budžeta se finansiraju i zdravstvene usluge i finansira obnavljanje domova i bolnica i finansira, na kraju krajeva, unapređenje zdravstvene zaštite.

Podnela sam amandman na član 3. a tiče se unapređenja zdravstvene zaštite. Posebno bih ovde apostrofirala tač. 22) i 24). Tačka 22. odnosi se na sledivost podataka i to je jako važno upravo sa aspekta lociranja ćelija i tkiva u svakom momentu, odnosno od momenta uzimanja, odnosno od momenta davaoca do momenta primaoca. Takođe bih potencirala i tačku 24) koja se odnosi na promociju dobrovoljnog davalaštva. Ovo smatram veoma važnim. Naravno, Ministarstvo zdravlja, kao odgovorno ministarstvo, u kontinuitetu će raditi na promociji doborovoljnog davalaštva, upravo radi podizanja altruizma radi davanja potpunih i tačnih podataka i radi informisanja javnosti o značaju presađivanja organa.

Želela bih, takođe, da istaknem da je Srbija jedina zemlja u svetu čijim je građanima, odnosno pacijentima, omogućena intervencija na gama i sajber nožu o trošku Republičkog fonda zdravstvene zaštite.
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, moram radi građana Srbije da istaknem da je Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima donet u skladu sa najvišim standardima medicinske struke, u skladu sa principima humanosti, etičnosti i moralnosti. Takođe, moram da naglasim da ovim Predlogom zakona apsolutno se nigde ne pominje nikakva prisila. Naprotiv, ovo je zakon koji se zasniva na principu dobrovoljnosti i o tome izričito kaže i član 28, a i član 32, kao i celokupan zakon od početka do kraja.

Takođe, moram da istaknem da je i u malim sredinama kao što je Priboj, odakle ja dolazim, u okviru Opšte bolnice otvorena dnevna bolnica za hemodijalizu, gde se izašlo u susret onim bubrežnim bolesnicima koji imaju potrebu za ovom uslugom, da ne putuju 60 kilometara do Prijepolja ili 160 kilometar do Užica, već da uslugu hemodijalize mogu da dobiju u okviru dnevne bolnice u Priboju.

Očekujem da će i za ove pacijente koji su na hemodijalizi u Priboju, ovim zakonom koji daje šansu za novi život i ovi pacijenti iz Priboja, upravo dobiti tu šansu za životom.

Takođe, želim da istaknem da je osim sajber noža, gama noža i iks noža, koji se najavljuje, moram da istaknem da je izvršeno i ogromno ulaganje u opremu, a oprema jeste zdravstvena oprema, jeste deo efikasnog i funkcionalnog zdravstva. Moram da navedem da je u KCS u okviru Klinike za urologiju, nabavljen najsavremeniji aparat za razbijanje kamena u bubregu, vrednost tog aparata je 48 miliona dinara. Nabavilo je Miistarstvo i KCS, na njemu mogu godišnje da se leče oko 2.000 pacijenata i mogućnost izlečenja je preko 90%.
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, gospodine ministre, SNS i poslanici SNS daće punu podršku svim predloženim zakonima iz oblasti zdravstvene zaštite, zato što se SNS bori za život i bori za zdravog čoveka.

Koja će se politika sprovoditi u svakoj demokratskoj zemlji, a Srbija jeste demokratska zemlja, odlučuju isključivo građani, i to na izborima, i građani Republike Srbije na izborima od 2012. godine, u kontinuitetu i u sve većem broju, daju podršku politici i rezultatima te politike koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. To je ono što je jasno. To je ono što je nedvosmisleno. To je ono što se pokazuje na izborima.

Zatim, želim da kažem da je on, što se tiče samog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, sveobuhvatan, da je on jasan, da je on precizan, da je on jasan u odnosu na nadležnosti, da je on jasan u odnosu na inspekcijski nadzor, da je on jasan u odnosu na kaznene odredbe, da je na ovaj zakon sprovođena javna rasprava. U javnoj raspravi su učestvovali, između ostalog, i oni koji se u svom svakodnevnom radu bave životom, odnosno bave spasavanjem ljudi od bolesti, a to su lekari.

Ovaj zakon je u potpunosti usaglašen i nije ni u kakvoj koliziji sa drugim zakonskim propisima, a pre svega sa Porodičnim zakonom, jer se ovde pokušavaju zloupotrebiti umrla maloletna deca, a zakon je apsolutno u skladu sa članom 145. stav 6. Porodičnog zakona.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moram da istaknem da je Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima značajan iskorak napred ka unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, ali i ka unapređenju bezbednosti zdravlja građana.

Za SNS život i zdravlje njenih građana je nešto što je najsvetije i svakako sve vreme vršenja vlasti SNS pokazuje svojim radom i, pre svega, rad Vlade pokazuje da radi u interesu svih građana, a ovde konkretno u interesu očuvanja zdravlja građana.

Kakvo smo zdravstvo zatekli? Zatekli smo zdravstvo koje je, kao uostalom i svi drugi segmenti našeg društva, doživelo jedan potpuno sunovrat i krah. Moram da istaknem da naš zdravstveni sistem u vreme do 2012. godine čak nije bio ni merljiv, jer nisu postojali ni parametri, ni pokazatelji na osnovu kojih je moglo biti izvršeno merenje.

Moram da pohvalim vas ministre, Vladu, na čijem je čelu tada bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, da smo mi u periodu od 2015. do 2017. godine napredovali za 12 mesta i sada se nalazimo na 24. poziciji i ispred smo osam zemalja EU. Naravno da stalnim radom taj napredak u oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite krupnim koracima ide napred.

Moram, takođe, da istaknem da ovaj Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima u stvari jeste zakon o produženju života. Svakako da on u svojoj osnovi, sem zdravstvenog aspekta, ima i duboko humanistički karakter. Ja sam jedna od onih koja je potpisala karticu donora svojom voljom i o tome obavestila i svoje potomstvo.

Smatram da je najhumaniji čin upravo čin jednog čoveka da svoje organe zavešta i da bude u mogućnosti da svoje organe daruje onom kome život može da produži, a znamo da to najčešće nije u pitanju samo jedan slučaj, već više slučajeva produženja života.

Ovde bih posebno htela da naglasim vraćanje vida slepim i slabovidim licima kroz transplantaciju, odnosno presađivanje očnog tkiva, odnosno rožnjače. Želim da naglasim da na listi čekanja slepih i slabovidih, kojima je moguće povratiti vid putem transplantacije i presađivanja očnog tkiva, odnosno rožnjače, ima 1.400. Svakako da oni gledaju prenos ove Narodne skupštine i svakako da je vraćanje vida i te kako značajno za njihov kvalitet života, za njihov srećniji život, ali i za srećniji život njihovih porodica, jer vraćanjem vida omogućiće se velikom broju dece, odnosno jednom broju dece, da prvi put vide svoje roditelje, a nekim roditeljima da prvi put vide svoju decu.

Ono što takođe želim da pohvalim, a odnosi se na ovaj zakon, to je registar neželjenih posledica u primeni ovog zakona, a koje vodi Uprava za biomedicinu, odnosno Upravi za biomedicinu su dužne sve zdravstvene ustanove i banke ćelija i tkiva da dostavljaju takve podatke. Zašto je važan registar neželjenih posledica? Zato da bi se odmah, urgentno, blagovremeno i adekvatno otklonila greška ako greške ima i ta ista greška se ne bi ponovila. Takođe želim posebno da naglasim i član 32 pomenutog zakona koji se odnosi na promociju dobrovoljnog davalaštva organa, ćelija i tkiva. Tu je velika odgovornost na Ministarstvu zdravlja i svakako Ministarstvo zdravlja, odnosno vi ministre kada budete doneli plan i program aktivnosti u realizaciji ovog člana zakona uticaćete na podizanje svesti, na razbijanje predrasuda, na razbijanje stereotipa i sigurno će broj davalaca ćelija i tkiva biti veći. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovana predsednice sa saradnicima, uvaženi ministre takođe sa saradnicima, poštovani predstavnici pravosuđa, SNS nema dilemu kada treba da podrži zakone koji se odnose na život, na unapređenje kvaliteta života njenih građana, a nema ni dilemu kada treba da podrži predlog za izbor sudija jer smatramo da će izbor sudija doprineti efikasnosti pravosudnog sistema, a efikasnost pravosudnog sistema takođe jeste u interesu građana Republike Srbije.

Najpre moram da istaknem da predlozi zakona koji dolaze od Ministarstva zdravlje jesu značajan iskorak napred ka unapređenju zdravstvenog sistema uopšte, ali takođe i u primeni novih metoda, u lečenju onih građana, a njihov broj nije tako mali, kojima je jedini način izlečenja i preživljavanja, odnosno jedini način života upravo presađivanje organa. U tom smislu smatram da je zakon koji se odnosi na presađivanje organa značajan iskorak napred u civilizacijskom smislu, ali i značajan iskorak napred kada se tiče razbijanja predrasuda i stereotipa koji su do sada možda važili u našem društvu.

I te kako značajnim smatram kampanju koji ću Ministarstvo zdravlja voditi u cilju pronalaženja, odnosno u cilju adekvatnog broja organa koji će služiti za transplantaciju i produžiti život svima onima od kojih život i budućnost kako njih, tako i život njihovih porodica i te kako zavisi.

Ono što takođe želim da istaknem to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Zašto želim da istaknem poseban značaj ovoga zakona? Zato što je zloupotreba psihoaktivnih supstanci i te kako ozbiljan ne samo zdravstveni, već i širi društveni problem ne samo zdravstveni, već i socijalni problem i nije pitanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci samo pitanje Ministarstva zdravlja, već upravo onako kako ste Predlogom zakona to i pokazali. To zahteva jedan multidisciplinarni pristup i uključivanje svih, kako nevladinog sektora, tako i lokalne samouprave, ali i svih nadležnih ministarstava pored Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova i svih drugih ministarstava.

Naravno da se izmene i dopune ovog zakona baziraju na analizi zakona koji je donet 2010. godine. Znači, uočene su one negativne posledice, odnosno negativni efekti tog zakona i ovim zakonom želimo to da ispravimo. Naravno, bazira se i na strategiji za period 2014. do 2021. godine. Zasniva se i na akcionim planovima, ali zasniva se i na ciljevima koji se predloženom i usvojenom strategijom, koju je Vlada usvojila još 2014. godine, postižu, a jedan od ciljeva je upravo smanjenje ponude, smanjenje tražnje narkotika, zatim međunarodna saradnja u suzbijanju psihoaktivnih supstanci, zatim adekvatna koordinacija, što ovim Predlogom zakona i činite, zatim monitoring, evaluacija i izveštavanje.

Zašto je sve ovo važno i zašto je formiranje Centra za monitoring droga značajno? Zato da bismo uopšte znali koliki je obim rasprostranjenosti jedne pojave mi moramo da imamo centralnu bazu podataka. Zašto je važna centralna baza podataka kada se tiče psihoaktivnih supstanci? Zato što se svako strateško planiranje i svake radnje koje se iz strateškog planiranja preduzimaju upravo zasnivaju na adekvatnim i relevantnim podacima. Ti podaci po prvi put će biti relevantni upravo formiranjem ovog centra.

Zašto je još važno? Zašto su važni ti podaci i analize tih podataka? Zato da bi se planirale i preduzele adekvatne mere koje će u stvari dovesti do sprečavanja zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali možda mnogo značajnije od toga do planiranja onih mera i aktivnosti koje se odnose na preveniranje nastajanja problema, odnosno na prevenciju.

Ovde je pominjano danas od poslanika opozicije da MUP gotovo ništa nije učinilo na planu suzbijanja i borbe protiv dilera narkoticima. Ja moram da istaknem da je u poslednje tri godine MUP, zajedno sa tužilaštvom, zaplenilo 10 tona narkotika. Među narkoticima najviše se nalazi marihuana, ali samo prošle godine u Termoelektrani „Nikola Tesla“ uništeno je 200 kg narkotika, među njima takođe najviše marihuane, ali i 40.000 raznih drugih tableta.

Takođe moram da naglasim veliku ulogu i koordinaciju i sinhronizovane aktivnosti i preventivne aktivnosti MUP i Ministarstva obrazovanja koje kod dece osnovnog školskog uzrasta, a to je četvrti i šesti razred osnovne škole, sprovode preventivne programe upravo kako bi se deca na nekom najranijem uzrastu, a svakako složićete se da mi sa preventivnim aktivnostima moramo da krenemo već iz dečijeg vrtića, upoznali sa svim štetnostima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Zabrinjavajući je veliki rok od kada lice prvi put zloupotrebi psihoaktivnu supstancu, pa do pojavljivanja kod lekara. Prema nekim istraživanjima, mada pravo istraživanje u stvari izvršeno je tek 2014. godine, prođe deset godina. To je veliki vremenski period i zbilja moramo uraditi sve da dođe do efikasnih, adekvatnih, blagovremenih mera koje se odnose na preveniranje ovog problema.

Takođe moram da istaknem da što se tiče analize uzoraka psihoaktivnih supstanci, ta analiza uzoraka obavlja se u MUP i u laboratorijama BIA. Takvih laboratorija postoji pet na teritoriji Republike Srbije. One rade po najvišim mogućim međunarodnim standardima. To je standard ISO 17025 i ovo pominjem zato što je analiza uzoraka psihoaktivnih supstanci i razmena podataka koja se odnosi na analizu i te kako značajna sa aspekta međunarodnih krivičnih istraga, jer znamo da je prodaja narkotika, na žalost, jedan od najunosnijih poslova.

Sa ovim bih završila. SNS u ime života i napretka i pravde glasaće za sve predloge. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka, ja želim da kažem da narodni poslanici SNS itekako smislene amandmane podnose, a oni koji nisu shvatali do 2012. godine i koji su vršili vlast, da svi segmenti društva jesu međusobno povezani, doveli su Srbiju i njene građane do ambisa.

O tome da li su naši amandmani smisleni i da li imaju neke veze pričaju predstavnici žutog preduzeća, njihovi ostaci, koji su samo kroz reformu pravosuđa izvršili direktnu odštetu od 15.000.000 evra građana Srbije. Naravno, da bi urušili zemlju, sem pljačkaških privatizacija, oni su išli i korak dalje, pa su urušili i pravosudni sistem. Državu su doveli do dna.

Sa tog dna smo se podigli i sramota je da upravo oni koji su urušavali državu, urušavali pravosuđe, danas drže pridike poslanicima SNS.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ponovo ponavljam da poslanici SNS sve vreme govoreći o svojim amandmanima govore u stvari o velikom stradanju srpskih ratnika u oslobodilačkim ratovima koji su vođeni. Srbija je uvek bila na strani pobednika i Srbija je antifašistička zemlja.

Nama je pridike pokušao da drži onaj koji na mahove ulazi u salu Narodne skupštine i koji izgleda ne zna šta je na dnevnom redu. Nama je govor pokušao da drži onaj koji je nakon ubistva premijera Zorana Đinđića nogom upao u 12 hiljada domova i protivpravno i protivustavno proglašavajući vanredno stanje priveo i zadržao 12 hiljada građana Republike Srbije. Naravno, od tih 12 hiljada građana samo njih stotinu procesuirano, ali naravno ostalo su platili građani Srbije zato što su ljudi koji su protivpravno i protivustavno privedeni i zadržani tražili odštetu. Tu odštetu nije platio govornik koji je ovako nadahnuto pričao već su platili građani Republike Srbije.

Naravno, pridike drže i oni koji su početkom 21 veka izvršili najveći transport takođe protivustavan i protivpravan nevidljivih ljudi i to Roma sa područja grada Beograda, oko 300 porodica raselili, transportovali ne tamo gde su oni želeli, nego tamo gde im je Đilas odredio.

To je bio najveći stepen ugrožavanja ljudskih prava i osnovi sloboda prema najranjivijim građanima, prema Romima koji se desilo u vreme vlasti Dragana Đilasa, vlasti žutog preduzeća.
Zahvaljujem.

Za vreme vlasti dosmanlijskog režima izvršene su najveće pljačkaške privatizacije. Prema proceni ne nas iz SNS nego jednog američkog instituta, iz zemlje Srbije, na osnovu pljačkaških privatizacija, izneto je 51,4 milijarde dolara. Iza njih je ostalo 2.400 opustošenih preduzeća. Preduzeća se nisu prodavala da bi se nastavila delatnost, već da bi na ulicu bili poslati radnici, a preduzeća dalje preprodavana. Naravno, sve kroz sivu ekonomiju i kroz uglavnom nelegalne tokove novca.

O privatizaciji pričaju oni koji su iza sebe ostavili 26% nezaposlenih lica. O privatizaciji pričaju oni koji su samo Poreskoj upravi, na osnovu dugovanja poreza i doprinosa dugovali 600 milijardi dinara, a bilo je naplativo sada samo 7%. Sa neplaćanjem doprinosa i poreza oni su na najgrublji način narušili dostojanstvo zaposlenih radnika, ali i dostojanstvo njihove dece, iz razloga što ove porodice, nažalost, zbog neplaćenih doprinosa i poreza, nisu imali pravo ni na zdravstvenu negu i na zdravstveno lečenje. Sramota je sve ovo što danas predstavnici žutog preduzeća iznose.
Zahvaljujem poštovana predsednice.

O porodiljama i trudnicama govori predstavnik ostataka žutog preduzeća koji su samo u gradu Beogradu za vreme vršenja vlasti Dragana Đilasa ostali upravo dužni porodiljama i trudnicama 390.000.000. Taj dug, dolaskom na vlast i preuzimanjem vlasti, SNS je vratila porodiljama i trudnicama, i ne samo to, za one najranjivije i najugroženije koji dolaze iz socijalno-materijalno ugroženih porodica povećane su naknade upravo po osnovu rođenja deteta i to na 35.000 za porodilje koje dolaze iz takvih porodica.

Naravno, predstavnici žutog preduzeća apsolutno nisu ni pročitali zakon. Jeste zakon o vojnim memorijalima, ali je ovde u pitanju i obnova i sanacija i izgradnja ratnih vojnih memorijala i njihovo očuvanje. Da bi uopšte država na odgovoran način mogla da pristupi i obnovi i sanaciji i izgradnji budžet Republike Srbije treba da bude sve puniji. Budžet Republike Srbije postaje puniji i putem zapošljavanja u oblasti zdravstvene zaštite, putem zapošljavanja lekara, što ova vlast na odgovoran način i čini, jer su u prethodnih mesec dana upravo u zdravstveni sistem ušli najbolji studenti Medicinskog fakulteta. Zahvaljujem.
Danas je Srbija zahvaljujući njenom predsedniku Aleksandru Vučiću i SNS i njenim koalicionim partnerima ekonomski ozdravljena država, država u kojoj se radi i gradi.

Predlog zakona o ratnim memorijalima svakako da treba da ima za cilj poštovanje prema svima onima koji su pali za slobodu i nama ostavili državu u kojoj danas možemo slobodno da živimo.

Moram da istaknem da ova Vlada kao odgovorna Vlada i nadležno ministarstvo iz svog budžeta finansira osnovna prava boraca ratnih vojnih invalida kao i porodica palih boraca upravo kroz davanja, a ta osnovna davanja su mesečna novčana davanja koja se daju za borce, ratne vojne invalide i njihove porodice. Zatim, to je pravo na dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć, kao i pravo na porodični dodatak. Jaka i ekonomski snažna Srbija to može. Moram da istaknem još nešto, 14. juna predsednik Republike gospodin Aleksandar Vučić, sa dužnom pažnjom i sa dužnim poštovanjem prema onima koji su učestvovali u ratovima, primio je Udruženje ratnih vojnih invalida kako bi saslušao njihove probleme i kako bi zajedno sa njima otpočeli sa rešavanjem svega onoga što njih muči.
Zahvaljujem, predsedniče.

Moram da kažem da su poslanici većine ovde u Narodnoj skupštini, odnosno poslanici SNS i njeni koalicioni partneri i te kako dva dana, danas je ovo treći dan, sa dužnim poštovanjem i pijetetom odnosili se prema svim žrtvama poginulim u narodno oslobodilačkim ratovima. Takođe, s dužnom pažnjom prišli smo i ovom zakonu koji prvi put Vlada, posle 40 godina donosi ovde pred narodne poslanike.

Prema tome, mi se ponosimo zato što raspravljamo o ovom zakonu i ponosni smo na sve one žrtve koje su živote svoje dali za slobodu naše otadžbine. Mislim da je sramno što poslanici žutog preduzeća u različitim pojavnim oblicima nisu su udostojili da ova dva dana budu u skupštinskoj sali. Oni su dolazili na mahove, uglavnom da izvrše negodovanje, verovatno prema svim onim borcima koji su svoj život dali za našu slobodu.

Takođe, moram da istaknem da članom 4. Predloga zakona, što se tiče sastava Saveta, a koji inače broji sedam članova, ni na koji način nije dovedeno u pitanje ni istorijsko znanje, ni znanje predstavnika koji dolaze iz sfere istaknutih predstavnika nauke i umetnosti, ni znanje onih čiji predstavnik treba da bude iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Možda predstavnicima žutog preduzeća u različitim varijantama smeta samo to što je ovim članom zakona predviđeno da za rad Saveta nije predviđena nikakv naknada. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ovo govorim sada radi građana, pre svega.

Smeće iza sebe ostavljalo je žuto preduzeće danas u različitim pojavnim oblicima do 2012. godine.

Smeće iza sebe ostavljao je Đilas, gradeći prvi objekat za prvi rijaliti program „Veliki brat“, pod izgovorom da gradi dnevni boravak za decu. Pljačkao je decu, a iza sebe je ostavio smeće. Ostavio je uginule pacove, ostavio je urušeni objekat i sve za svoj sopstveni interes, a obrazlažući to potrebama dnevnog boravka za decu.

Smeće iza sebe ostavilo je žuto preduzeće u različitim pojavnim oblicima koje je opljačkalo decu ometenu u razvoju, gradeći dvorac Heterlend, pljačkajući decu, a iza sebe ostavljajući samo ruševine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Apsolutno bih se složila sa diskusijom šefa poslaničke grupe SNS, gospodina Aleksandra Martinovića, ali, naravno, moram da dodam da mene apsolutno ne iznenađuje to što oni nemaju razumevanje za naše amandmane. Oni nisu imali razumevanja ni za građane do 2012. godine, pa su ih opljačkali za 100 milijardi evra.

Oni se ne razumeju da razvoj države podrazumeva razvoj svih segmenata društva. Oni su zato državu doveli do dna. To je bilo 2012. godine. Ali, 2012. godine jedini koji su sudija svima nama su građani, a građani Srbije od 2012. godine pa do nedavnih beogradskih izbora pokazuju da veruju odgovornoj politici Aleksandra Vučića i SNS, a oni su negde u istorijskoj prošlosti. Sa tim bi trebalo da se pomire.

Naravno, mi imamo sa čim i da se ponosimo - sa najvećim investicijama, a investicije iznose oko 2,6 milijardi evra. Naravno, ponosimo se i sa tim što je dinar danas u svetu druga najstabilnija i najcenjenija valuta. U njihovo vreme, u vreme žutog preduzeća, Srbija je bila četvrta najgora valuta na svetu, od 186 zemalja.

Ponosni smo na to što strani investitori imaju poverenja u političku stabilnost i ekonomsku sigurnost naše zemlje. Mi nemamo čega da se stidimo, a oni neka razmisle.
Zahvaljujem.

Podnela sam amandman na član 4. I, najpre moram da kažem da su kosti srpskih ratnika rasute kako u našoj zemlji, tako i u preko 40 zemalja širom sveta.

Ovaj Predlog zakona svojim članom 14. itekako daje značaj u cilju održavanja i investicionog ulaganja upravo u memorijalne centre koji se nalaze u drugim zemljama. Ja ću navesti samo neke od njih.

U Rumuniji na dve lokacije, a ja ću navesti lokaciju Arad, nalaze se grobovi umrlih srpskih ratnika, zarobljenika, njih je 2.000, koji su umrli u logoru od tifusa i drugih teških bolesti za vreme zarobljeništva.

Ova Vlada, kao odgovorna Vlada, a u okviru obeležavanja 14 ukupno, koliko ima državnih ceremonijala i dana sećanja, svakog 16. oktobra se upravo obeležava godišnjica stradanja interniraca upravo u logoru Arad u Rumuniji. U Rumuniji se, takođe, nalazi i spomen kosturnica u kome su ratnici Prve dobrovoljačke srpske divizije u Prvom svetskom ratu 1916. godine junački dali svoje živote u borbi protiv Austrougarske. Nažalost, na toj lokaciji život je izgubilo 8.000 srpskih ratnika.

Takođe, moram da pomenem i 22.000 srpskih ratnika koji su izgubili živote u Kumanovskoj bici. Takođe, moram da kažem da Ministarstvo rada i ova Vlada obeležava i 24. oktobar kao dan koji je posvećen godišnjici Kumanovske bitke.

Sem toga, hoću da naglasim da su srpski ratnici kao zarobljenici stradali u Slovačkoj. Taj broj iznosi oko 7.000 srpskih ratnika, a u Tunisu se nalazi spomen groblje i spomen kosturnica za oko 1.800 srpskih ratnika koji su svoj život izgubili.

Sve ovo svakako zaslužuje da imamo posle 40 godina prvi put jedan ovakav zakon.

Ali, moram da istaknem još nešto. Prvi put 2015. godine Vlada sadašnjeg predsednika, a tada premijera Aleksandra Vučića, donela je odluku da 4. avgust obeležava kao Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe, pre svega one koji su u akciji „Oluja“ bežali od ustaškog noža, ali i na sve Srbe koji su proterani i prognani samo zato što su Srbi sa svojih ognjišta iz svih republika bivše SFRJ. Godine 2015. ta svečanost obeležavanja održana je u Rači, zatim je održana u Busijama i 2017. godine održana je u Veterniku.

Srbija itekako vodi računa o svojoj prošlosti, ali krupnim koracima korača u budućnost. Zahvaljujem.