MILENA TURK

Srpska napredna stranka

Rođena je 1986. godine. Živi u Trsteniku.

Završila je Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Nišu. Po zanimanju je diplomirani hemičar.

U periodu 2011-12. radila je kao nastavnica hemije u OŠ “Živadin Apostolović” u Trsteniku. Dve godine je bila tehnolog u Prvoj Petroletci u Trsteniku.

Potpredsednica Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Predsednica je Foruma omladine Opštinskog odbora Srpske napredne stranke u Trsteniku.

Potpredsednica Foruma žena.

Tokom srednje škole i studija bila je dobitnica stipendije za Mlade talente koju dodeljuje opština Trstenik.

Za narodnu poslanicu izabrana je 2015. godine, a na tom mestu ostaje i nakon izbora održanim aprila 2016. godine.

Udata, sin Vukašin.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama, ono što se postiže ovim predlogom je usaglašavanje ovog zakona sa Zakonom o planiranju i izgradnji, Zakonom o javnoj svojini. Uvodi se i red u sistem vodenih površina, u kome je činjenica da je bilo dosta problema, a činjenica je i da se ovde obavlja veliki broj privrednih delatnosti.
Nakon poplava 2014. i 2016. godine, iskustva koja su bila stravična za čitavu Srbiju su implementirana u ovaj Predlog zakona, počev od uređivanja slivova i podela vodnih područja, koja se sad ne vrši prema administrativnoj podeli, nego upravo na slivove. Smanjenje rizika od poplava je upravo cilj i zadatak ovog zakona na teritoriji cele Srbije i odnosi se na planiranje, izgradnju, sanaciju, ali i održavanje svih vodnih objekata koji treba da posluže u odbrani od poplava. Za ovu namenu su predviđana velika sredstva, naravno, iz budžeta Republike Srbije, ali i predviđena sredstava koja će doći iz donacija i iz EU. Propisana je obaveza donošenja plana upravljanja vodama i granica vodnih prostora, što će, naravno, obezbediti i objekte koji se grade na obalama.
Što se tiče člana 61, koji bih posebno istakla i koji je značajan za nas koji smo u poplavama pretrpeli veliku štetu od bujičnih reka, ovaj član uređuje odbranu od erozija i od bujičnih voda. Obzirom da dolazim iz opštine Trstenik gde je LJubostinjska reka na pravila veliku štetu, budući da je bujična poplava i da je projekat koji je bio namenjen uređenju njenog korita iz 1987. godine, jasno je zašto je ovako važno da se ova oblast koja je veoma kompleksna stavi pod nadležnost Republike.
Kada je u pitanju obaveza prečišćavanja otpadnih voda, ovde imamo usklađivanje koje je u većoj meri našeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i upravo podzakonski akti koji će biti donošeni će doprineti usklađivanju i sa direktivama o prečišćavanju komunalnih otpadnih voda i direktivama o proceni i upravljanju rizicima od poplava.
Dakle, sledi nam donošenje podzakonskih akata koji će dodatno urediti ovu oblast i uvezati saradnju Ministarstva poljoprivrede, zaštite životne sredine i Ministarstva zdravlja. Naravno, u ovom predlogu zakona se predviđa i pojačanje inspekcijskog nadzora, pokretanje postupaka, ali i sprovođenje kaznenih mera.
Kada je u pitanju Zakon o poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je takođe veoma važan u opštini iz koje dolazim, opštini Trstenik, preko 50% stanovništva se bavi upravo poljoprivredom i zato je ovo veoma značajno. Upravo ovaj zakon stavlja u žižu interesovanja interese poljoprivrednih proizvođača.
Ovim zakonom će se otkloniti sve barijere ili sve blokade koje su stajale na putu korišćenja predpristupnih fondova koji su nam na raspolaganju. Cilj je upravo obezbeđivanje uslova da ove fondove naši proizvođači koriste. Naravno, ovaj zakon će doneti kontrolu i transparentnost u sprovođenju procedura, što je takođe veoma važno. Ali, ja bih se osvrnula na ono što smo imali prilike da čujemo danas, ranije u toku dana, u raspravi. Ono što je dolazilo od nekih predstavnika opozicije, naročito, između ostalih, od jednog samokandidovanog ministra poljoprivrede koji se za ovu poziciju kandidovao i preporučivao preko različitih medija i preko ambasada. Naime, važno je da znamo kako je funkcionisala lokalna samouprava koju je on vodio, čisto zbog kredibiliteta ove osobe koja vrlo često kritikuje, a vrlo malo predloga ima.
Dakle, u Trsteniku je budžetom bilo predviđeno 27 miliona za podsticanje plasteničke proizvodnje, proizvodnja maline i kupina. Na osnovu velikog broja primedbi građana na regularnost rada komisije izvršena je revizija, dakle, formirana je nova komisija koja je revidirala svu dokumentaciju koja je preneta. Ispostavilo se da je 30% svih prijava bilo neregularno, dakle, to je ogroman broj, preko 30%. Ispostavilo se da je bilo čak i zloupotreba u smislu da su plastenike dobijali ljudi bliske vlasti, što u smislu rođačkih veza, što u smislu političkih veza, da su plastenike dobijali supružnici, da su plastenike dobijali oni koji su ih kasnije prodavali, da su ih dobijali ljudi koji su ih već dobijali nakon poplava, tako da se samo pitam da li su ove mere bile namenjene onima koji, citiram, jedva sastavljaju kraj sa krajem ili onima kojima je potrebno osnaživanje.
Još jednom ću se vratiti na Zakon o podsticajima u poljoprivredi. Izuzetno me raduje što će se odnositi na unapređenje konkurentnosti i što će poseban akcenat staviti na mlade proizvođače i na mlade prerađivače i što će njima biti obezbeđeni grantovi i bespovratna sredstva kao i start-ap krediti.
U Danu za glasanje ću podržati ove predloge.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Zahvaljujem predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici je jasan pokazatelj volje i spremnosti države da nasilju bilo koje vrste stane na put. Ovakav predlog zakona šalje jednu jasnu poruku nulte tolerancije na nasilje, onako kako to Istambulska konvencija i nalaže.
Ovaj Predlog zakona unosi brojne izmene koje su donete u cilju prepoznavanja i podrške i pomoći žrtvama nasilja. Pravila nema kada su u pitanju žrtve nasilja, ni kada je u pitanju obrazovanje, ni kada je u pitanju imovinsko stanje, ili starosna dob. Dakle, svi se možemo naći u toj situaciji i zato je veoma važno da pošaljemo jasnu poruku da je nasilje društveno neprihvatljivo i da je zakonski sankcionisano.
Cilj će se postići kroz podršku i osnaživanje žena da o nasilju progovore, ali ovom merom koja se propisuje zakonom, a to je udaljenje nasilnika iz kruga porodice, time će žena imati mogućnost da objektivno sagleda celu situaciju i da uz pravnu pomoć koja će joj biti pružena, donese odluku o daljim postupcima a bez pretnji i smetnji od strane nasilnika.
Do sada su uočene manjkavosti u smislu dugotrajnosti procesa koji su vođeni, kao i situacija da tužilac odustane od gonjenja u situacijama kada se žrtva povuče. Ako uz to dodamo i teškoće u dokazivanju i nespremnost svedoka da sarađuje, jasno je zašto je ova oblast ovako osetljiva. Zato je izuzetno značajna ova mera udaljenja nasilnika. Sam broj prekršajnih postupaka je neznatan, a postoji nesrazmera između broja prijavljenih slučaja nasilja i samih sudskih odluka.
Imajući u vidu sve ove sugestije koje su došle i od nadležnih stručnih organa i od nevladinih organizacija, formiran je ovaj zakonski propis koji je donesen u cilju maksimalne podrške žrtvama.
Ovim zakonom će se urediti i sva problematika ove jako osetljive teme i jasno će se definisati ovlašćenja i nadležnosti svih državnih organa, hitnost delovanja i blagovremenost delovanja.
Prvi put u ovom zakonu imamo da se nasilje može vršiti nečinjenjem tj. zapuštanjem maloletnog lica i nedavanjem izdržavanja. Dakle, važno je da je proširen taj krug lica kojima može biti pružena zaštita.
Takođe, zakon predviđa koordinisano delovanje između policije, sudova, tužilaštava, centara za socijalni rad i to je veoma značajno, jer je ovom prilikom to urađeno zakonom a ne protokolom.
Ujedno je predviđena i specijalizovana odluka za svaku od ovih karika u lancu, što je izuzetno značajno.
Ono što bih takođe istakla je i predviđena kazna za neprijavljivanje nasilja i nepostupanje po hitnom postupku i svako saznanje i sumnja da nasilje postoji i da postoji uopšte opasnost od nasilja znači i obavezu prijavljivanja i zato moramo da podignemo svest o ovoj temi da kroz medije potenciramo i ohrabrimo ljude da o nasilju progovore.
Zakon predviđa takođe o organizovanje saveta za sprečavanje nasilja u porodici koji će organizovati Vlada Republike Srbije i biće zadužen za koordinaciju i da praćenje primene ovog zakona.
Želimo da pošaljemo poruku nulte tolerancije na nasilje upravo nasilniku, da će takvo ponašanje biti sankcionisano i da je zaista neprihvatljivo i upravo ta mera udaljenja nasilnika govori u prilog ovoj činjenici. Žrtvi će takođe biti pružena besplatna pravna pomoć i ostale mere podrške u smislu osamostaljivanja.
Ja sam sigurna da će uz ovakav zakon i odgovarajući protokole koji budu doneseni uz pristupnost bazama podataka, podizanje svesti, uz podršku medija biti moguće da se sa ovim problemom izborimo i da mu zajednički stanemo na put. Zaista ću i kao žena i kao član Odbora za ljudska i manjinska prava sa zadovoljstvom podržati ovaj zakon. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 11.10.2016.

Zahvaljujem predsednice.
Odbor za kulturu i informisanje je onako kako to propisuje Poslovnik o radu Narodne skupštine i u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima pokrenuo postupak za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Objavljen je javni poziv za kandidaturu i utvrđen je konačni predlog dva zajednička kandidata sa kojima je naravno obavljen i razgovor.
Ovim su se stekli uslovi da se članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije izaberu i to na period od pet godina. Time će Regulatorno telo za elektronske medije moći da radi na unapređenju kvaliteta i raznovrsnosti usluga, kao i da doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja, kao i zaštiti korisnika usluga elektronskih medija.
Sigurna sam da će Savet regulatora, za čije članove su predloženi ljudi od struke, dostojno obavljati funkciju koja im je poverena.
Međutim, danas mnogo više slušamo o cenzuri i to od onih koji su cenzuru i izumeli i primenjivali, naročito u lokalnim sredinama gde su koristili svu moć koja im je bila na raspolaganju.
Biti član SNS i delovati iz opozicije u opštini Trstenik značilo je živeti u medijskom ratu. To je značilo da se vaše izjave, saopštenja, konferencije šalju u opštinsku službu na kraćenje, na izvlačenje iz konteksta i obesmišljavanje ako uopšte i dožive da budu emitovane. Lično sam bila prozivana imenom i prezimenom i moje saopštenje je uredno zavedeno u Televiziji Trstenik, ali nikada nije emitovano i nisam dobila priliku ni da demantujem, ni da obrazložim, ni da se čuje moje mišljenje.
Budžet Televizije Trstenik je do 2012. godine je iznosio 12 miliona dinara, a onda je naprasno povećan na 30 miliona dinara. Plate zaposlenih i sva davanja su finansirana direktno iz opštinskog budžeta. Čisto poređenja radi, za poljoprivredu i privredu zajedno izdvajano je svega dvadesetak miliona. Toliko o tome koliko je medijska slika bila važna opštinskom rukovodstvu.
Dva puta je opstruirana privatizacija televizije tako što je licitirano do basnoslovnih suma i cilj jedini je bio da privatizacija propadne.
U toku predizborne kampanje 2016. godine korigovane su cene usluga, tako da određene političke stranke dobiju više prostora za reklamiranje, a pojedine stranke se potpuno demotivišu. Konkretno, u jeku kampanje cene spotova su smanjene 17 puta kako bi jedina politička stranka u Trsteniku koja je imala te spotove mogla da dominira na televiziji.
Da li je moguće da je urednica televizije bila ujedno i odbornica tadašnjeg URS i da li je ona objektivno mogla da radi svoj posao? To je pitanje za neke druge.
Kada su u pitanju komentari da funkcioneri izlaze iz frižidera, postoji jedna šala u opštini Trstenik gde se kaže da se predsednik opštine toliko pojavljivao u informativnim emisijama od prve do poslednje vesti da je komotno mogao i prognozu da nastavi da čita.
Televizija je 2016. godine ostala sa pet miliona dinara duga, a samo za emisionu tehniku oko 800.000 sa blokiranim računima od strane poreske uprave. Dakle, to su rezultati jedne politike koja cenzuru uopšte ne poznaje u opštini Trstenik.
Dakle, podržaću u glasanju nove članove Regulatornog tela za elektronske medije i pratiću rad i delovanje ovog Saveta. Sigurna sam da će ovaj Savet Regulatora dostojno obavljati funkciju koja mu je poverena i da će vršiti nadzor u skladu sa svojim ovlašćenjem i stati na put ovakvim pojavama. Hvala.
(Miroslav Aleksić, s mesta: Replika!)
(Marko Atlagić, s mesta: Nije spomenut.)

Imovinska karta

(Trstenik, 07.12.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 73000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 73000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:59