MILANKA KARIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1957. godine. U Peći. Živi u Beogradu.
Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Nišu i u toku su postdiplomske studije sa magistarskom tezom – “Ombdusman”.

Radila je na brojnim odgovornim funkcijama u BK Kompaniji. 1979. osnovala je Socijalni savet Kompanije iz kojeg je nastala prva privatna Fondacija u Srbiji posle Drugog svetskog rata, sada moderna Karić fondacija. Najveći deo radnog staža je provela na mestu predsednice Karić fondacije koja je pod njenim rukovodstvom postigla veoma zapažene uspehe. Predsednica je Saveta Univerziteta “Braća Karić” od 1992. godine. Dobitnica je više nagrada, a najznačajnije su: Najhumanija ličnost godine 2003, Nagrada Univerziteta Soka, Tokio, Japan, za ženske studije 2004, Nagrada Kulturno – prosvetne zajednice Beograda za doprinos kulturi 2004. Obavljala je i funkciju predsednice nadzornog odbora Astra banke. Zajedno sa članovima porodice osnovala je Karić Fondaciju.

Milanka Karić svoju političku karijeru započinje 2004. osnivanjem Pokreta SNAGA SRBIJE-BK u kom obavlja funkciju potpredsednice Pokreta. 2008. godine, kandidovala se na predsedničkim izborima, kao jedina žena kandidat za predsednika Republike. Počasni je konzul Kazahstana u Srbiji od 2015. godine.

Nakon izbora 2012. godine, izabrana je za narodnu poslanicu, a mandat joj je nastaviljen i nakon izbora 2016.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 23 dana i 17 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 25 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.11.2013.

Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, diskusija traje kako smo već čuli devet ili deset sati i zaista je bila iscrpna i pozitivna. Šteta je što u ovom momentu nemamo punu salu, jer ova tema i ovaj zakon zaslužuju punu salu. Rekla bih nešto malo o ovoj temi i o ovom zakonu o kojem danas raspravljamo, jer smatram da je on jedan u nizu zakona koje treba doneti, a koji su u cilju rešenja jednog od najvažnijih problema u Srbiji danas, a to je drastičan pad nataliteta, odnosno strahovito smanjenje broja stanovnika naše zemlje.
Mislim da je krajnje vreme, ali i zadatak svih nas zajedno da shvatimo da je opstanak nacije najvažnije pitanje i da treba sva neophodna i raspoloživa sredstava usmeriti na podsticanje mladih ljudi da stvaraju porodice. Ovaj zakon je jedan u tom cilju.
Rekla bih samo jedan podatak. Poslednji popis stanovništva u Srbiji, koji je rađen 2011. godine, a u odnosu na prethodni popis iz 2002. godine, daje nam podatak da je samo za devet godina smanjen broj stanovnika u Srbiji skoro za 380.000 ljudi, što je za mene jedan frapantan podatak i zabrinjavajući, jako zabrinjavajući podatak. Pri tome, da napomenem i onu veliku tugu odlaska velikog broja mladih i obrazovnih ljudi svih ovih godina, 30 do 40 hiljada godišnje, što je zaista alarmantan podatak. Mislim da svi zajedno treba da učinimo sve što je moguće da se to promeni. Pad nataliteta u našoj zemlji je veliki. Ne bih se bavila statističkim podacima, imam ih sve ovde, ali većina poslanika je sve to već govorila danas. Samo još jedan podatak, da je stopa nataliteta pala sa 10,5% na 9,2% na hiljadu stanovnika, samo za ovih 10 godina.
Ako ne učinimo sve što možemo danas na ovu temu, na temu rasta nataliteta, već sutra, figurativno govorim, a to sutra znači verovatno jedan vek, koji za jednu državu i jedan narod nije dugačak istorijski period, neće možda biti ni Srbije. Kako će ljudi zvati našu zemlju i kao će je zvati Srbijom ukoliko u našoj zemlji ne bude više Srba? Zato mislim da je ovo najvažnije nacionalno i strateško pitanje i da je ovo jedan mali, ali opet veliki korak u ostvarenju tog cilja - rasta nataliteta i očuvanja nacije.
Da ne pominjem opet Ustav. Ovde se govorilo o Ustavu. Naravno, Ustav Republike Srbije garantuje, odnosno propisuje posebnu zaštitu za porodice, majke, samohranog roditelja i dete, a naročito majke za vreme i posle porođaja. Ustav i zakon naravno propisuju i omogućavaju sva ta prava, pre svega ovoj kategoriji našeg stanovništva, ali u praksi se često stvaraju veliki problemi, tj. neretko se ne postupa po zakonu i Ustavu.
Dakle, teška ekonomska situacija u zemlji koja je dostigla kulminaciju tom velikom svetskom ekonomskom krizom, ali u našoj zemlji je kriza nastala mnogo ranije i rezultat je vladavine bivših vlasti ili režima, da tako kažem, i njihovom nebrigom pre svega za porodicu, ženu, dete, majku, porodilju, trudnicu itd. Te prethodne vlasti su se uglavnom birnule o svojim problemima, svojim interesima i zato smo danas u ovakvoj situaciji i zato danas raspravljamo na ovu temu.
Zaista pozdravljam predlagača i verujem da ćemo ovaj zakon sigurno usvojiti većinom glasova u parlamentu, ali izražavam nezadovoljstvo što je opozicija napustila ovo zasedanje, po meni neopravdano. Pardon, ne opozicija, nego Demokratska stranka, izvinjavam se.
Svi ovi uzroci smanjenja rađanja koje sam nabrojala su zaista brojni i ne bih ih nabrajala jer svi mi znamo kakvi su sve problemi prisutni danas u našoj državi, u našem društvu, ali bih naglasila da svi ti problemi obeshrabruju mlade ljude da stvaraju porodice, da ih zasnivaju i da rađaju decu, zbog sveukupne situacije. Zato mnogi odlaze i odlazili su, tražeći mesto gde će ta svoja prava ili te svoje osnovne potrebe zadovoljiti. Mi bi trebali, naravno, kao država da učinimo sve što je moguće da se ti mladi ljudi vrate.
Tu je i ekonomska situacija, koja jeste teška u zemlji i uverena sam da će naša koalicija i naša Vlada, kao što i čini, svedoci smo njihovih napora koje ulažu da se ta situacija popravi i da se stvori povoljniji ambijent za investicije u našoj zemlji, tako da sam ubeđena da ćemo u tome i uspeti. Koliko će to dugo trajati, koliko će vremena trebati za sve to, sigurno ne malo, obzirom na sve ovo što se dešavalo svih ovih godina i na situaciju koju smo zatekli kada se vlast promenila.
Nedavno smo i doneli zakon kojim zaposlena žena ne može za vreme trudnoće ili godinu dana posle porođaja da dobije otkaz od svog poslodavca. Međutim, doneli smo mnoga zakonska rešenja, nekakve odluke smo donosili, tj. donosili su pre nas, u prilog ovome, ali u praksi se to slabo ostvarivalo. Zato smatram da je prethodna vlast, odnosno da su vlasti koje su poslednjih desetak godina bile odgovorne pre svega za ovu kategoriju našeg stanovništva, najvažniju po meni, da je uzrok tome bila njihova nemarnost i neiskrenost u svemu tome što su proklamovali kao svoje ciljeve, a u praksi se dešavalo sasvim suprotno.
Naravno, povećava se i broj obrazovanih žena u Srbiji svakim danom, ali one su i dalje diskriminisane i na poslu i u porodici, čak i na ulici, doživljavaju razne stvari itd, a ja smatram da žena zaista zaslužuje svo poštovanje. Kao i sve moje koleginice, a i sve žene u Srbiji, mislim da žena zaslužuje zaista maksimalnu pažnju, zato što na njoj stoji sve. Čak bih se usudila da kažem i cela država, obzirom da je ona stub porodice, a porodica je stub svake ozbiljne države.
Pripremila sam malo duže izlaganje, ali ipak ću iskoristiti svoje vreme da to sve iznesem.
Želela sam da dam neki jako lep primer, pozitivan primer rešavanja ovih problema, problema pada nataliteta u nekim zemljama. Kao primer nisam uzela ekonomski razvijene zemlje, kao npr. Kanadu ili recimo skandinavske zemlje i njima slične, nego sam baš uzela jednu zemlju u kojoj sam bila više puta, gde mi izvodimo neke radove, a to je Belorusija. Samo bih volela da čujete, jer pretpostavljam da većina vas možda i ne zna, kako oni tamo rešavaju taj problem pada nataliteta i kako podstiču rast nataliteta.
Recimo, u toj zemlji, ako znate, a čuli ste verovatno od Dragomira, stopa nezaposlenosti je nešto veća od 1%. Ona nije ekonomski snažna, niti jaka, naravno, ali je stabilna i organizovana država. Žene u toj državi posle porođaja dobijaju četiri dodatka. Prvi je dodatak za žene koje su registrovane kod državnih zdravstvenih ustanova do 12 nedelja trudnoće po 83 evra. Druge je dodatak za rođenje prvog deteta – 830 evra. Za drugo i sledeće dete dodatak je 1.160 evra. Sledeći je dodatak za negu deteta do tri godine starosti, mesečno oko 170 evra. Onda, dodatak za negu hendikepiranog deteta ili deteta sa posebnim potrebama starosti do tri godine je mesečno 182 evra, besplatno obdanište itd, itd. Od aprila prošle godine, odlukom predsednika Republike, sva deca mlađa od tri godine dobijaju besplatno lekove sa liste lekova koji su navedeni kao osnovni lekovi.
Dalje, toga ima toliko, da je zaista impresivno, bila sam impresionirana time što sam tamo videla i pročitala. U cilju sveobuhvatnog pristupa državnoj pomoći porodicama sa niskim primanjima, takođe je aprila prošle godine dato pravo na istovremena dobijanja različitih vrsta ciljane socijalne pomoći. U tom sistemu različite vrste ciljane socijalne pomoći porodicama, kao npr. snabdevanje dečjom hranom u toku prve dve godine života, država je to preuzela na sebe. Porodice kod kojih su se rodili blizanci imaju pravo na tu vrstu državne podrške bez dokazivanja prihoda. Radili, ili ne radili, oni dobijaju od države tu pomoć.
Zatim, značajne investicije se usmeravaju za poboljšavanje uslova života mladih porodica i porodica sa mnogo dece. Finansijske pomoći države porodicama kod otplate kredita za izgradnju, ili rekonstrukciju stambenog prostora, jer kod porodica sa troje dece 75% od sume duga, a u slučaju četvoro ili više dece 100% i mnoge druge mere.
Mislim da bi mi trebali da se ugledamo na ovakve primere. Kod njih je, recimo, u prošloj godini rođeno 116.000 dece, što je za 5,2% više nego u prethodnoj. Oni tako podstiču natalitet.
Za razliku od ovakvih zemalja u kojima je broj novorođene dece najvažniji cilj za opstanak nacije, u našoj zemlji pažnja prethodne vladajuće elite, kao što sam rekla, bila je usmerena na sve drugo, rekla bih pre nego na ovo. Ta država ili vladajuća elita je svojevremeno tu nebrigu i neizvršavanje obaveza prema ženama i deci pravdala teškom ekonomskom situacijom, koja je u međuvremenu postala još teža i dovela nas u situaciju u kakvoj se danas nalazimo.
Međutim, ekonomske teškoće očigledno nisu važile kada su se trošila ogromna budžetska sredstva na razne izmišljene i nepotrebne agencije, partijsko zapošljavanje, nenamensko i, da ne kažem, kriminalno korišćenje sredstava razvojnih i drugih fondova i mnoge, mnoge druge stvari. Hoću samo da ukažem da sredstava uvek ima i ona se moraju naći za ovakve namene.
Poštujući izuzetne napore koje čini naša vladajuća koalicija i pre svega Vlada Republike Srbije kako bi se ovi problemi rešili, a i svi ostali gorući problemi, još jednom moram da ponovim radi građana Srbije a i svih nas zajedno, da je krajnji momenat i zadatak svih nas da shvatimo da je zaista opstanak nacije najvažnije državno pitanje. Zato je neophodno da se sredstva pronađu, a sredstava mora da ima, kako bi se podstakao mladi svet i kako bi se podsticale mlade žene da rađaju.
Kao majka četvoro dece i baka tri unuka i žena koja se bavi preko 30 godina dobročinstvom, očuvanjem tradicije i vrednosti srpske porodice i kulturne baštine srpskog naroda, naravno ću glasati i podržavam ovaj zakon i uverena sam da ćemo ovaj zakon usvojiti većinom glasova u parlamentu i to me raduje. Mislim da je ovo samo jedan mali korak u onome što treba da učinimo kada su u pitanju deca pre svega žene, trudnice, porodilje, novi naraštaj. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 04.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Nema prihoda RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 02.03.2017, 10:57